Иста презимена у Хрвата и Срба

Порекло презимена је више него јасно: неки предак ти се звао Спасоје, а порекло породице је већ ствар коју твоја породица боље зна...

tocno tako.meni je totalno glupo kad netko pita za porijeklo nekog FILIPovica ili MARKOvica ili IVANovica ili JANKOvica...kad se iz aviona vidi da mu se je neki pradid zvao filip,marko,ivan ili janko.

valjda ljudi ocekuju nesto posebnog,neko junacko djelo vezano za svoje prezime,ala neki FILIPovic ubio pet turaka i proslavio se...:mrgreen:
 
tocno tako.meni je totalno glupo kad netko pita za porijeklo nekog FILIPovica ili MARKOvica ili IVANovica ili JANKOvica...kad se iz aviona vidi da mu se je neki pradid zvao filip,marko,ivan ili janko.

valjda ljudi ocekuju nesto posebnog,neko junacko djelo vezano za svoje prezime,ala neki FILIPovic ubio pet turaka i proslavio se...:mrgreen:

Исто као и презимена настала од занимања:
Колар, Коларов, Коларевић, Коларски, затим Ковач, Ковачки, Ковачев, Ковачевић, онда Ситар, Гомбар, Гомбаревић, Чешљар, Чешљаров, Чешљаревић, Пекаревић, Сувачаров, Седлар, Дрндарски, Казанџија, Златар, Ћурчија, Ћурчић, Млинар, Млинарић, Пећкан, Пинтер, Пинтарић, Тишлер, Берберски, Берберовић, Бербер, Кујунџија, Кујунџић, Капамаџија, Дунђер и Дунђерски, Терзић или Сабо, Сабов, Сабовљев, односно Шнајдер, Чизмашев, Баштованов, Стругар, Сарачевић, Самарџић, Лончар, Лончарски, Лончаревић, Зделар, Табак, Табаков, Табачки, Воденичар, Воденичарски, Рибар, Молер, Молеровић, Дрљача, Сувајџин, Абаџија, Туфегџија,Туфегџић, Пушкар, Пушкаш, Пушкаревић...
 
Исто као и презимена настала од занимања:
Колар, Коларов, Коларевић, Коларски, затим Ковач, Ковачки, Ковачев, Ковачевић, онда Ситар, Гомбар, Гомбаревић, Чешљар, Чешљаров, Чешљаревић, Пекаревић, Сувачаров, Седлар, Дрндарски, Казанџија, Златар, Ћурчија, Ћурчић, Млинар, Млинарић, Пећкан, Пинтер, Пинтарић, Тишлер, Берберски, Берберовић, Бербер, Кујунџија, Кујунџић, Капамаџија, Дунђер и Дунђерски, Терзић или Сабо, Сабов, Сабовљев, односно Шнајдер, Чизмашев, Баштованов, Стругар, Сарачевић, Самарџић, Лончар, Лончарски, Лончаревић, Зделар, Табак, Табаков, Табачки, Воденичар, Воденичарски, Рибар, Молер, Молеровић, Дрљача, Сувајџин, Абаџија, Туфегџија,Туфегџић, Пушкар, Пушкаш, Пушкаревић...

ili prezimena koji su proizisli iz turcizama..karadzici,samardzici,bulat-ovici,serif-ovici,balaban,beg-ici,pasici,basici,erak,herak-ovici,bebek...
 
Интересантно, одувек сам мислио да је Балабан домаће, панонско презиме.

Има доста српских, румунских и српско-румунских презимена на -ан и сличне звучности, некако сам га одувек тако примећивао.

i ja sam mislio da je bala-ban hrvatsko prezime.valjda zbog titule ban.
no,turci se prije sitili,evo jednog..mehmet BALABAN
 
Мени је пало на памет због Мунћан, Секошан, Молдован, Ердељан, Моришан, Крајован итд.

Ех... како иде она стара хрватска, баш ми лепа песма :) Нетко бјеше Страхињићу бане / Из малене Бањске крај Косова...


Мислим да су презимена која си навео различитог порекла:

Мунћан је посрбљено румунско Мунтеану.
Секошан је чисто румунско.
...Али не знам им значење.

Ердељан, Моришан, Крајован...означавају географско порекло. Из Ердеља, са Мориша...
 
Мислим да су презимена која си навео различитог порекла

Јесу, него сам хтео да кажем да ме је по звучности подсетило на та некако карактеристчна презимена за ово поднебље, и везана или за Румуне, или за топониме у данашњој Румунији.
 
А лична имена у Црној Гори: Вукоман, Радоман....?

Одакле суфикс -ман, и колико је карактеристичан за словенске језике уопште?

@Кроација: Презиме Радоман постоји и код Срба (једна ишла са мном у школу). А Новак је општесловенско. Тачно је да особа са презименом "Новак" има више међу Хрватима. Ево, овде пише и да је најфреквентније презиме међу Чесима, Словацима и Пољацима, само не знам колико је то тачно:

http://en.wikipedia.org/wiki/Novák
 
ПРЕЗИМЕНА БАНАЋАНА ПРОИСТЕКЛА ИЗ ИМЕНА СЕЛА
ИЛИ ВАРОШИ
(Упозоравам да је текст мало дужи, преузет је из књиге Д. Бошњака ''Тамо-амо по Банату'')
Кад је, после дугогодишњих ратова, аустријска царица Марија Терезија успоставила добре дипломатске односе са Турском и границу своје царевине поставила на Дунав, развојачила је српске пукове у Потисју и Поморишју и одлучила да их расели у Банат. Банат је, после многих ратова и болештина, остао слабо насељен. Трећину Баната Турци су, из стратегијских разлога, држали под водом. То је био простор пун бара, ритова, обрастао трском, али простор пун рибе и дивљачи, што је погодовало досељеницима који нису хтели да буду ''павори'', јер сем ''војеног'' заната ниједан други нису знали. Реч ''павор'', била је за њих увредљива, па су онога који их је ''павором'' назвао знали не само да претуку, већ и убију.
Али, како се царска не пориче, то су убрзо из Арада, Печке, Семлака, Надлака, Оровиља, Валкања, Јегре, Богароша, Шајтина, Павлиша, Кетфеља, Фења, Батање, Бенчилова, Чанада, Аде, Мола, Сенте, Сантова, Барачке, Чуруга, Жабља, Шајкашког Сентивана и многих других места са простора Потиске и Поморишке границе, кренули насељеници. И тако, после ''инџилира'', који су земљу премерили, сокаке и плацеве за свако домаћинство обележили, почели су од земље и трске да праве своја прва станишта.
Њихова права презимена су убележена још на почетку селидбе, али временом, једно другог почели су звати по селу одакле је ко дошао, тако да је многима то остало као презиме:
Алексић – у Баваништу, дошао из Алексинца (забележио др Ј.Ердељновић).
Арацки и Арадски – у Тарашу, Куману, Мокрину, Новом Кнежевцу, Суботици, Тителу, Жабљу, Шајкашу, Каћу, Руменки – потичу из Арада.
Арађан и Арађанин – у Кикинди, Зрењанину, Ковиљу, Мошорину, Новом Саду, у Липови на Моришу –спомињу се као племићи из Арада.
Армацки – у Башаиду, Кикинди, Зрењанину – из Јармате, сада у Румунији.
Бајшански – у Мокрину, Кикинди, Зрењанину – из Бајше.
Барајевац – у Долову – из Барајева.
Батањски, Батањац и Батанчев – у Беодри, Кикинди, Меленцима, Зрењанину – досељени из Батање, тамо били Савићи.
Бебски – у Остојићеву – из села Беба, сада у Румунији.
Бешлин – у Карлову (Новом Милошеву), Тителу, Сентандреји, Црној Гори, било их је у Нирнбергу, али су понемчени – у Карлово досељени из Аде, где их још има. У Аду су дошли из села Бешлиновци у Хрватској.
Богарошки – у Кикинди, Меленцима, Зрењанину, Александрову – по селу Богарош, сада у Румунији.
Бозитовац – у Куману, Чуругу, Кули, околини Пожаревца – по Бозитову, некадашњем селу на чијем је месту подигнута Нова Црња. (Гаврило Бозитовац је један од оснивача Матице српске).
Бокинац – у Фаркаждину – из Боке.
Бокшан – у Житишту, Добрици, Великом Гају – из Бокше, сада у Румунији.
Болдорац – у Итебеју – по селу Болдор, сада у Румунији.
Борђошки и Борђешки – по селу Борђош, на Тиси, између Кумана и Новог Бечеја, има их у Бачкој, у Мошорину
Бочарац, Бочарски и Бочар – има их у Куману, Кикинди, Перлезу, Ечки, Ченти, Врањеву, Новом Бечеју - по селу Бочар
Брестовачки – у Баваништу – досељен из Брестовника код Смедерева.
Будовалчев – у Остојићеву, Новом Кнежевцу, Новом Саду, Кикинди – из Будовале, данас је то ораница у атару Српске Чанади, у Румунији.
Бућкало – у Ватину, дошли из Бућина
Варадинац – у Беодри, Кикинди, Куману,Зрењанину, Микелаки код Арада и Шољмошу у Поморишју – вршили стражарску службу у Великом Варадину (пређашње презиме Дербак, Дербаков, тј. турцизам –скелеџија)
Варјашанин- у Радојеву – дошли из Варјаша, сада у Румунији
Вранић – у Ковину – из Вранића код Београда
Васиљев – Меленци, Сакуле, Александово – из села Васиљева, сада у Румунији
Ватинчев – у Великом Гају – по селу Ватин код Вршца
Војтешки – у Великом Средишту, дошли из Војтега, сада у Румунији
Венски – у Баранди – по селу Вењ (Фењ). Негде постоји надимак Фењчеви.
Виловски, Вилов – у Остојићеву, Арадцу, Кикинди, Новом Саду – из Вилова
Вишњички – у Ковину – из Вишњице
Врбашки – у Молу, Куману, Новом Бечеју, Башаиду, Ђурђеву, Ковиљу, Госпођинцима, Чуругу, Надаљу, Шајкашу, Гардиновцима, Каћу, Мошорину, Бачком Петровом Селу, Градишту, Футогу – по Врбасу
Врчанац – у Панчеву – из Врчина
Врштанов – у Томашевцу – из Вршца
Вуковарац – у Добовцу – досељени из Вуковара
Гађански – у Зрењанину, Јаша Томићу, Алибунару – по селу Гад, сада у Румунији
Гајски – у Иланџи, Кикинди – из Гаја
Гардиновачки – у Зрењанину, Београду – из Гардиноваца
Дебељачки – у Долову, Србобрану – из Дебељаче
Деђански, Дежан – у Избишту, Новом Саду – из села Дежан, у Румунији
Девин – у Долову - из села Дева, сада у Румунији
Доловачки, Доловац – у Баваништу, Чуругу – по селу Долово
Дорословац, Дорословачки – у Београду, Куману – досељени из Дорослова у Бачкој (Мило Дор, познати аустријски књижевник, пореклом је из Кумана.)
Дупљајац – у Кајтасову, дошли из Дупљаје
Ђирски, Ђирац – у Иланџи, Фаркаждину, Перлезу – из Ђира, сада у Румунији
Ђулинац – у Тарашу, Ченти, Зрењанину, Сегедину – по Ђули у Мађарској
Жебељан, Жебељанов – у Великом Средишту, Перлезу, Зрењанину – по Жеблу, сада у Румунији
Жељски – у Зрењанину, Опову, Панчеву – по пређашњем имeну Опова – Жељ
Зорљенац, Зорљанац – у Добрици, Ердељу – из Зорљенца код Беле Цркве
Зрењанин (раније Зрињанин) – у Избишту, Вршцу – досељени из Зриња у Хрватској
Идворац – у Новом Козјаку - дошли из Идвора
Итебејац – у Уљми - из Итебеја
Иванђански – у Баранди – по селу Иванда, сада у Румунији
Јанкаидац, Јанкахидац – у Зрењанину, Куману – по селу Јанкаид (Јанкахид), сада Јанков Мост код Зрењанина
Јарковачки – у Долову – из Јарковца
Јечинац – у Госпођинцима, Новом Саду – из села Јечина које је постојало код Ченте
Јегарац, Јегарски, Јегарчев – у Кикинди, Меленцима, Куману, Итебеју – из Села Егера (Јегра) северно од Будимпеште, на Дунаву
Кајтасовачки – у Врачев Гају – досељени из Кајтасова
Косовац – у Гају, Зрењанину – пореклом са Косова
Каначки – јављају се на више места – пореклом из Канака, данас Конака
Карловчан – у Зрењанину – дошли из Карлова (Ново Милошево)
Кетфељац – у Меленцима – по селу Кетфељу у Румунији
Кетвенски, Кетвен – у Баранди, по селу Кетфељ у Румунији
Кеврешан – у Меленцима, Зрењанину, Куману, Јаша Томићу – презиме долази од некадашњег села Кевериш код Вршца
Коларски – у Делиблату и Влајковцу – пореклом из Колара код Смедерева (Из Колара је велики добротвор Илија Милосављевић Коларац.)
Комлушки – у Башаиду, Кикинди, Фаркаждину – из Комлуша, сада у Румунији
Козловачки – у Итебеју, Ботошу, Зрењанину, Перлезу, Новом Саду – из Козловца, села где је сада Качарево
Крчединац, Крчадинац – у Панчеву, Београду – из Крчедина
Куманчанин – у Перлезу, досељени из Кумана
Кусићанин – у Уљми – из Кусића
Кутрички – у Великом Средишту – дошли из Кутрице (Гудурица)
Липљански – у Баваништу – досељени из села Липа код Смедерева
Липован – у Кикинди - из села Липа, сада у Румунији
Ловренац, Ловренски – у Кикинди, Башаиду, Остојићеву – по селу Ловрин у Румунији
Маргићанин – у Делиблату – из Маргите
Маркуш, Маркушев – у Бочару и Меленцима – из Маркушице код Пећи
Микалачки – у Башаиду, Кикинди, Зрењанину – из Миkeлаке, на Моришу
Молац, Молчев – у Беодри – пореклом из Мола
Монарац, Морар – у Остојићеву и Перлезу – из села Мунара у Румунији
Моношторац – у Српској Црњи – из Моноштора
Мортвански, Мортвањски – у Беодри, Остојићеву, Куману – потичу из села Моротве и са истоимене реке код Падеја
Мошоринац, Мошорински – у Идвору, Зрењанану, Фаркаждину, Српском Итебеју, Елемиру, Иђошу – досељени из Мошорина
Мраморачки – у Идвору – из Мраморка
Надлачки – у Кикинди (Надлачка четврт), Меленцима, Араду, Печки, Крстуру, Арадцу, Стајићеву, Чуругу – по селу Надлак, сада у Румунији
Никшић – у Новом Бечеју – дошли из Никшића
Олушки – у Кикинди – по селу Олуш којег више нема
Оморац, Оморан – у Иђошу, Мраморку – дошли из Омора
Орловатски – у Идвору – дошли из Орловата
Оросламошки – у Кикинди – по некадашњем Оросламошу, данашњем Банатском Аранђелову
Падејац – у Остојићеву – из Падеја
Панчевац – у Делиблату – досељени из Панчева
Парабуцки – у Беодри – из Парабућа у Бачкој
Печканин, Пећканов – у Кикинди и Меленцима – по селу Печка на Моришу
Петроманац – у Куману – из Петромана код Чакова
Поточан – у Калуђерову – из села Поток у Србији
Решчански, Решћански – у Мокрину, Кикинди, Новом Кнежевцу – дошли из Реске у Мађарској
Ритопечки –у Делиблату – из Ритопека код Београда
Рокошан – у Српској Црњи – са Рокоша, сада ораница у к.о. Александрово
Ропочевац – у Панчеву – из Ропочева
Ровачан – у Крушчици – дошли из Оравице
Рудњичанин,Рудњанин – у Зрењанину- из Рудне у Румунији
Сантовац – у Куману – дошли из села Сантова северно од Сомбора, данас у Мађарској
 
И остатак који није могао да стане:
Сечањски – у Орловату – по селу Сечањ
Сенћански – у Бочару – из Сенте
Синпетерац – у Остојићеву – из Сенпетра, јужно од Печке у Румунији
Сиришки – у Зрењанину – из Сирига
Сивчев – у Кикинди, Баранди – по селу Сивац у Бачкој
Сланкаменац – у Арадцу, Куману, Зрењанину – дошли из Сланкамена
Смедеревац – у Јарковцу – из Смедерева
Соколовац – у Вршцу – из Соколара
Старчев – у Бочару, Елемиру, Кикинди, Башаиду – из Старчева код Панчева
Телечки – у Кикинди, Куману, Средишту, Семиклушу, Новом Бечеју, Араду – из Телека, на Моришу
Темерински – у Арадцу – из Темерина
Тителски – у Кикинди – по Тителу
Торачки – у Фаркаждину – из Торка код Зрењанина
Торњански – у Зрењанину, Куману, Арадцу, Кикинди, Беодри, Томашевцу, Сакулама, пореклом из села Торња (Турну) код Арада
Уљмански – у Кајтасову – дошли из Уљме
Фибишан – у Радојеву – из села Фибиш у Румунији
Фирићански – у Остојићеву – из Фиређхаза
Фрљужанов – у Радојеву – из Фрљуга у Румунији
Црњански, Црњанин – у Бочару, Уљми, Зрењанину – из Црње
Црвенков, Црвенчанин – у Кикинди, Куману – по некадашњем селу Црвенка код Башаида
Чанадац (као и Чанадски) – у Остојићеву – из Чанада
Чавошки – Банатско Ново Село, Бела Црква, Панчево – из Чавоша у Румунији
Ченејац – у Кикинди, Ченти, Панчеву, - по Ченеју, сада у Румунији, а они у Ченти досељени су из Ченеја код Новог Сада 1746. године
Чевзан, Чебзан, Чебзанин – у Уљми, Зрењанину – из Чебзе у Румунији
Чонградски – у Куману – из Чонграда у Мађарској
Шајтинац, Шајтински – у Меленцима, Зрењанину, Баранди – из Шајтина са Мориша
Шиклован, Чиклован – у Баранди, Београду – из села Шиклове у Румунији
Шлавонски – у Баранди – дошли из Славоније
Шурјански – у Јарковцу – досељени из Шурјана
 

Back
Top