Iskustva koja odmetnute od Boga vrate Bogu

[Sreten Žujović]

Spojler: Kroz njive gladi do hleba života

Spojler: Put kojim se ređe ide

Imao sam osjecaj kao da me para vatreni noz.

Interesantno, ja sam na Liturgiji ostao do kraja uprkos nožu koji me je bušio, kao i pri svakom dužem boravku u crkvi.
Usledio plač, savršeni trenutak, i neko radovanje koje sam osećao svuda oko sebe. To bi, po Svetom Jefremu Sirinu bila faza čišćenja, njoj odgovora odnos roba i gospodara - činim sve kako me Bog ne bi poslao u pakao.
Mahnito sam čitao, usvajao "pravila", rigidno se držao istih... nakon nekog vremena počinjao sam da razumevam sve to i ulazio sam u raslrave sa drugima na tu temu. Naravno, većina me je gledala kao idiota. To je, opet po Svetom Jefremu Sirinu, faza prosvećenosti, odgovara joj odnos sluge i gospodara.
Jedan letimičan pogleda na psaltir i nešto što mi je tada u tom trenutku izuzetno značilo:

1. Куда ћу поћи од Духа Твога,
   и од лица Твога где ћу побећи?
2. Ако узиђем на небо, Ти си тамо;
   ако сиђем у ад, присутан си

Tada su najednom prestali strahovi. Uvukla se ljubav. To je ono što Jefrem Sirin naziva usinovljenje i odgovara joj odnos Oca i deteta.

To je samo ukratko, ali, racionalizaciji ovih turbulentnih događaju delimično pomagao ili odmagao Jung. Bio sam čvrsto uveren da je sve to samo dodirivanje nekog arhetipa duboko skrivenog u genima. Dodir sa sopstvom usled stajanja pred nečim Većim od svog Ega.

Knjige koju su me definitvno oslobodile fanatizma, a učvrstile u veri su dva naslova Vladete Jerotića:

Spojler: Mudri kao zmije - bezazleni kao golubovi

Spojler: Individuacija i(li) oboženje

 

[Sreten Žujović]

Spojler

Pravoslavlje je vekovima pribiralo iskustva pokajnika. Upravo su od njih postajali najbolji ljudi kada su se Bogu obratili. Primera ima puno: Mojsije je ubio čoveka Egipćanina. Savle (potonji apostol Pavle) je proganjao Hrišćane i učestvovao u kamenovanju Sv.Stefana. Sv.Marija Egipćanka je bila bludnica. Mnogi veliki molitvenici i monasi vodili su naopak život pre svog obraćenja.
+
Ko uviđa da nema prave odgovore, a učini mu se da bi ih mogao naći u Crkvi, u Pravoslavlju, ima tri načina:
1... Da odeš na ispovest. U Crkvu, a još bolje u neki manastir. Ispovest je jedna od sedam Svetih Tajni, ili Svetinja. Nema osam, samo sedam. (7 = krštenje, miropomazanje, ispovest (pokajanje), jeleosvećenje, brak, sveštenstvo i pričešće.) Sve što ti je na duši, reci. Sveštenik / monah je tu i kao administrator ali i kao onaj preko koga ti mogu doći spasonosne poruke upravo u situaciji u kojoj budeš bila tada.
2... Da čitaš Sv.Pismo / Bibliju. Uzimanje u ruke Sv.Pisma, kada mu se pristupa radi čitanja, treba da proprati osenjivanje krsnim znakom (da se prekstiš). To je najkraća molitva Bogu da ono što čitamo razumemo po Njegovoj volji.
3... Da čitaš neku Pravoslavnu literaturu. Preporučujem ti knjigu ''Najbolji vaspitač'' od Protojereja Živana Marinkovića. Sadrži oko 650 priča iz života. Sve su istinite. Jednu sam lično proverio i uverio se u to. Fantastična je, divna.
%
Kada se polako, postepeno, tvoje srce otvori prema Bogu, kroz ta ''otvorena vrata'' ući će Bog. Ti ćeš to sigurno prepoznati. Taj momenat, to prepoznavanje, najupečatljiviji je doživljaj u veri - kada ti se Bog obraća. To obraćanje je krajnje suptilno, i prilagođeno svakom čoveku pojedinačno.
Od tada, shvatićeš da te On, Svemoćan, voli više nego što te iko drugi voli.
I... ubuduće, neće biti mesta na koje će moći da se smesti bilo kakav strah.

Slažem se sa napisanim. Ipak mislim da se punoća Hristove (Hrišćanske, za one koji nisu u veri) istine otkriva upravo na Liturgiji.
"Tamo gde su dva ili tri sabrani u moje ime, onde sam i ja".
Ili ono Petrovo: "Dobro nam je ovde biti". Što je bio moj lični utisak tada, u 26 godini i prvom istrajnom prisustvu liturgiji. I ako nisam razumevao ništa, nisam više ni osećaju ikakvu želju da bilo šta ruzumem. Samo sam hteo da ostanem tu.

 

[Sreten Žujović]

Mislim da i ovo pripada ovde.

Od Boga je sve.
Ili je po Njegovoj volji ili je po Njegovom dopuštenju.
*
Ali.....
imam utisak da mnogi ovde postavljaju dečja pitanja.
Ne potrudivši se da nešto sami skontaju.
Evo npr. ovo pitanje ''od koga je ova pandemija''.
&
Pročitajte ljudi Sveto pismo / Bibliju.
Celu. Od početka ili od sredine, može i tako.
Meni je moj kum savetovao da počnem od ''Knjige o Jovu'', u Starom Zavetu. To je najstarija knjiga Starog Zaveta. Veličanstvena je. Skoncentrišite se. Prekrstite se. Osenjivanje krsnim znakom je skraćena molitva Bogu da nam pomogne da to što čitamo shvatimo po Njegovoj volji. Nije lako razumeti Knjigu o Jovu. Ali, Gospod će pomoći da je razumemo.
Pa tek potom................
Hristos Vaskrse !

Knjiga o Jovu je, da tako kažem, sva moguća hrišćanska "logika". U njoj nema ničega što se razumom može objasniti. Ta logika je sve i sva u hrišćanskom iskustvu. U direktnom susretu sa Carstvom nebeskim i opitom Blagodati Duha Svetoga.

Mnogi zapadni mislioci su naseli na ovu logičku zamku i proglasili Jova pravednijim od Boga. Međutim, sva logika knjige o Jovu, ogleda su u Božjem prisustvu. Jovu, kao ni svakom drugom hrišćaninu (najpre pravoslavnom, međutim, Sveti duh dela gde hoće) više nikakvo objašnjenje ne treba do iskustva da mu se sam Bog obraća.

Ja sam, kao ateista većim delom života, davao ogromnu važnost Logici. Pre samog odlasku u Crkvu, čitao sam Teodula, Veru Svetih, Dogmate... nikakav mir nisam nalazio. Niti sam razumevao Nikolaja i Justina. Šta više, imao sam želju da Bogu pružim nekakvu šansu, da sebe uverim da takvo jedno biće postoji. Jako me je privukao kreacionizam. Temeljno sam se mesecima bavio istim, i na jednom sam odlučio da posumnjam u evoluciju. To je i moje pravo kao slobodnog mislioca. Da sve treba dovoditi u pitanje. Usledio je odlazak na liturgiju, tamo sve ono što sam već naveo i onda sam pročitao Jevenđelje po Mateju. Tada preko interneta jer još uvek nisam imao primerak Svetog Pisma. Sav uplakan i u savršenom trenutku, duša mi se preselila u Palestinu i gotovo kao svedok gledam u ta dešavanja. Kada sam završio čitanje, kliknuo sam prvi link sa desne strane:

Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Гдје си ти био кад ја оснивах земљу? кажи, ако си разуман.

Sva logika pada u vodu. Sam Bog ti se obraća.
I neko moje lično rasterećenje da ne moram biti ludak koji sada oponira naučna otkrića, već običan čovek koji svoju veru nosi u srcu.

 

[Pera zdera]

Ne petljaj se u tuđe razgovore nepozvan.

Jok, cekacu da me TI pozoves i da cujes moje misljenje

 

[Bogomolj@c]

Mislim da i ovo pripada ovde.


Knjiga o Jovu je, da tako kažem, sva moguća hrišćanska "logika". U njoj nema ničega što se razumom može objasniti. Ta logika je sve i sva u hrišćanskom iskustvu. U direktnom susretu sa Carstvom nebeskim i opitom Blagodati Duha Svetoga.

Mnogi zapadni mislioci su naseli na ovu logičku zamku i proglasili Jova pravednijim od Boga. Međutim, sva logika knjige o Jovu, ogleda su u Božjem prisustvu. Jovu, kao ni svakom drugom hrišćaninu (najpre pravoslavnom, međutim, Sveti duh dela gde hoće) više nikakvo objašnjenje ne treba do iskustva da mu se sam Bog obraća.

Ja sam, kao ateista većim delom života, davao ogromnu važnost Logici. Pre samog odlasku u Crkvu, čitao sam Teodula, Veru Svetih, Dogmate... nikakav mir nisam nalazio. Niti sam razumevao Nikolaja i Justina. Šta više, imao sam želju da Bogu pružim nekakvu šansu, da sebe uverim da takvo jedno biće postoji. Jako me je privukao kreacionizam. Temeljno sam se mesecima bavio istim, i na jednom sam odlučio da posumnjam u evoluciju. To je i moje pravo kao slobodnog mislioca. Da sve treba dovoditi u pitanje. Usledio je odlazak na liturgiju, tamo sve ono što sam već naveo i onda sam pročitao Jevenđelje po Mateju. Tada preko interneta jer još uvek nisam imao primerak Svetog Pisma. Sav uplakan i u savršenom trenutku, duša mi se preselila u Palestinu i gotovo kao svedok gledam u ta dešavanja. Kada sam završio čitanje, kliknuo sam prvi link sa desne strane:

Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Гдје си ти био кад ја оснивах земљу? кажи, ако си разуман.

Sva logika pada u vodu. Sam Bog ti se obraća.
I neko moje lično rasterećenje da ne moram biti ludak koji sada oponira naučna otkrića, već običan čovek koji svoju veru nosi u srcu.

Odlično te razumem.
I ja sam na sličan način doživeo taj sudbonosni susret s Bogom.
''U direktnom susretu sa Carstvom nebeskim i opitom Blagodati Duha Svetoga.''
''Sam Bog ti se obraća.''
Hristos Vakrse.

 

[Pera zdera]

I ja sam na sličan način doživeo taj sudbonosni susret s Bogom.
''U direktnom susretu sa Carstvom nebeskim i opitom Blagodati Duha Svetoga.''

Pricaj nam malo o tome

 

[Sreten Žujović]

Kao što postoji Maslovljeva piramida potreba, tako postoji i druga "rajska piramida".

Na vrhu ove maslovljeve piramide, je temelj ove druge "rajske".
Samoaktuelizacija u čoveku judeo-hrišćanske civilizacije uglavnom bi mogla početi sa ovim:

Блажени су нишчи духом, јер је њихово Царство Небеско.

Sve prethodno sazidano, u ovoj rajskoj piramidi biva oslobođeno jednog teškog tereta Ega.
Nišči Duhom su ljudi koji osećaju da postoji neka pokretačka sila, veća od njih samih i gladni nje, oni priznanjem sopstvene nemoći,
puštaju da im se ona otkrije u svojoj punoći.

U Velikom Kanonu Svetog Andreja Kritskog nalazimo sledeće reči:

Сам себи постадох идол, страстима душу своју штетећи

Rečju, sve do tada sazidano, spram ovoga nema neku veliku važnost. Ovde se očekuje da se sruši svoj sopstveni idol.
Sazidano se predaje svom vlasniku, pokretačkoj sili. Za hrišćane je to Bog.

Tako nekako.


Premda, sve prethodno ostvareno na Maslovljevoj piramidi, ne mora da bude da bi se čovek uhvatio ove druge "rajske".
Može se svakako i sa njom početi zidanje. Moje neko iskustvo je pak da ego mora biti pothranjen da bi se prevazišao.

Ipak, ima i onih čije iskustvo nije takvo.

Ukratko:
Ego kaže: kad budem uradio to i to, biću smiren.
Duša kaže: pronađi mir i sve će doći na svoje mesto.

 

[InternetExplorer]

Knjiga o Jovu je,

Bas je zanimljiv taj koncept kad se klade djavo i bog. Veoma poucno.

 

[Sreten Žujović]

Ђаво је врло чест гост у старом завету. Мада се ту из православне перспективе свакако не ради о некој биполарности света. Већ се све догађа по Божјем допуштењу. А приказ из књиге о Јову је алегоријски. Не мислим да и један хришћанин верује да је баш тако текао дијалог у бестелесном свету.

 

[RIA77]

Takodje niko ne prica o molitvama koje se nisu ispunile. Samo o onim koje su se ispunile.
Niko ne prica sta se desilo sa osobom nakon sto je promenila veru.

Наравно да се о томе прича. Јеромонах Јоил који је видео мноштво излечења поред моштију Св. Василија Острошког је баш говорио о молитвама које нису услишене. Као и о услишеним. Било је свакако и једних и других.

 

[RIA77]

Наравно да има. Већина манастира нема прецизне евиденције, али има манастира који евидентира прецизно о неком чуду, па ако не верујеш, нађи човека па провери.
Ако је за тебе случајност да слепа особа од рођења прогледа, е па онда не разумем где је ту случајност када та особа не зна шта је вид. Или када глувонема особа почне да чује.
Ту случајности нема.
А питај било кога ко је болестан, мислиш да је прво отишао у манастир ? Не, прво је обишао све лекаре које је могао да обиђе. На крају дође у манастир, па некима се ту десило чудо, некима не.
Људи који нису могли да имају децу и које је медицина одбацила као особе које никада неће имати децу, су молитвом добили децу. Таквих чуда има не зна им се број, у многим манастирима, не само у Острогу.

 

[Pera zdera]

па некима се ту десило чудо, некима не.

Zanimljivo

 

[Slobodni mislilac]

Iskustvo teškog ranjavanja.