Iskustva koja odmetnute od Boga vrate Bogu

natalija47

Početnik
Poruka
5
Iskustva koja odmetnute od Boga vrate Bogu

Ima li među vama takvih koji su imali ovakva iskustva? Možda i s nadnaravnim elementima?
Možda znate neki tekst ili knjigu koji biste preporučili a sadrže ovakve teme?
Evo jedne priče koju sam prije nekoliko godina pročitala, ukratko prepričano.
Kriminalac iz Beograda napušta majku koja ne zna kuda je on otišao. U Amsterdamu (mislim) je ušao u posao s prostitucijom s nekim ljudima. Nakon nekog vremena majka koja nije nikad bila religiozna, očajna odlazi u crkvu. Došavši ispred neke ikone zavapi "sveče koji god da jesi, pomozi mom sinu!". On na sred ulice pada od srčanog udara. Ns kraju se ispostavilo (valjda) da je to bilo isti dan kada je ona bila u crkvi. Pada u komu. Doživljava da "ga bacaju" u crnu "sobu" u kojoj mu muče dušu rekavši da je to ono što je zaslužio u životu... On kaže kako je bol prevazilazila svaku zamislivu psihološku ili fizičku bol moguću na zemlji i u fizičkom životu. Bilo je kao da će svaki tren potrajati beskonačno ( možda parafraziram, ali nešto u tom smislu).
Pokušao je s molitvom ali kako nije bio religiozan, nije znao molitve napamet, pa je pokušao nekako dozvati u pamćenje bar nešto od neke molitve... Ne znam sad više kako mu je postalo jasno da je/kad je privukao Božju pažnju ali je do toga došlo. Molio je za drugu šansu i rekao da bi, ako mu bude dana, postao kaluđer. Nedugo potom se probudio iz kome. Postao je šta je obećao i danas živi u manastiru Hilandar.

Inače rado bih i sama opet pročitala ovu priču, pa ako ima nekog da je nađe...jer moje traženje nije urodilo plodom. Prošlo je preko 2 godine od kad sam je prvi put našla. Ne znam koji je to više sajt ali je inače neki u vezi religijskih sadržaja, i možda nekih novosti. Ključni pojmovi mi, kad tražim, ništa ne pomažu.


Meni se ova priča urezala u pamćenje zato, jer po njoj vidimo da "spas" nekad ne dolazi kroz nešto samo po sebi pozitivno. Božja inteligencija je znala da on ne želi sam po sebi postati bolji. No milost prema ljubavi u njegovoj majci je valjda ta koja je dovela do toga da ga se "gurne", makar i prisilno u neku ruku, na put koji više neće moći da bude okrenut prema kriminalu.

I još bih samo zamolila ako ćete stavljati npr neke linkove... Inace imam fobiju od nekih bolesti itd...pa ako može da ta iskustva ne budu u vezi nekih teških bolesti jer od čitanja od toga može mi se dti napad panike. Ova trenutna epidemija je jedno ali ovo je (za mene) drugo. Nadam se da ćete to uzeti u obzir, ...svi imamo neke stvari i koje nas pokreću i koje nas koče...


Koje vi priče iz ove teme znate?
 
Jako visoka doza psihodelika.
Ne tvrdim nuzno da me vratila/odvela Bogu, ali se u meni nesto iz korjena promijenio, te sam od ateista postao agnostik.
Ne mislim ici u detalje, zbog toga sto mi je to jedan od najosobnijih i najozbiljnijih tripova ikada, prozet krscanskim misticizmom, sve sto mogu reci je da sam bio izmesaren, raskomadan i ponovo sastavljen.
 
Sad sve ima smisla. Droge i psihodelici su zabranjeni svuda u svetu zbog toga da ljudi ne bi mogli da upoznaju boga. Zamislite koliko bi vise bil verujucih da su psihodelici legalni.
Psihodelici su tisucama godina bili najnormalnija stvar na svijetu, onda je dosao Nixon i prisapnuo UN-u da donesu rezoluciju. I tako je nesto sto je tisucama godina bila najnormalnija stvar na svijetu, zbog jednog matorog prdonje postalo ilegalno.
 
Btw, jos uvijek sam misljenja da se svaki psihodelik pred cistim religijskim fanatizmom, moze sakriti u misju rupu.
Rekao sam da necu previse pricati o tom tripu, ali ovo mogu napisati - imam bliske clanove obitelji koji su u onoj hiperkatolickoj prici, kojima se svaka sekunda vrti oko Boga, Vraga i ostaloga.
U jednom trenutku, na tom tripu, pojavili su se oni i osjetio sam ono sto se njima nalazi u srcu, a to je plamen fanatizma.
Ne zelim otici tamo, nitko normalan to ne zeli, to je zasljepljujuce ludilo koje s Bozjom ljubavlju o kojoj oni toliko melju, nema veze.
Imao sam osjecaj kao da me para vatreni noz.
Utek'o sam glavom bez obzira.
 
o je zasljepljujuce ludilo koje s Bozjom ljubavlju o kojoj oni toliko melju,
Ljudi u glavnom ne shvataju koliko je fanatizam opasan. I vecina vernika tolerise fanatike iz sopstvene religije. Dok one druge osudjuju najstrasnije. Mislim da nije neophodno doziveti natprirodno iskustvo da bi to shvatio.

A sto se tice licnih iskustava. Mogu te posavetovati samo jedno :)
Nemoj iznositi privatna skustva na forumu.
 
Iskustva koja odmetnute od Boga vrate Bogu

Ima li među vama takvih koji su imali ovakva iskustva? Možda i s nadnaravnim elementima?
Možda znate neki tekst ili knjigu koji biste preporučili a sadrže ovakve teme?
Evo jedne priče koju sam prije nekoliko godina pročitala, ukratko prepričano.
Kriminalac iz Beograda napušta majku koja ne zna kuda je on otišao. U Amsterdamu (mislim) je ušao u posao s prostitucijom s nekim ljudima. Nakon nekog vremena majka koja nije nikad bila religiozna, očajna odlazi u crkvu. Došavši ispred neke ikone zavapi "sveče koji god da jesi, pomozi mom sinu!". On na sred ulice pada od srčanog udara. Ns kraju se ispostavilo (valjda) da je to bilo isti dan kada je ona bila u crkvi. Pada u komu. Doživljava da "ga bacaju" u crnu "sobu" u kojoj mu muče dušu rekavši da je to ono što je zaslužio u životu... On kaže kako je bol prevazilazila svaku zamislivu psihološku ili fizičku bol moguću na zemlji i u fizičkom životu. Bilo je kao da će svaki tren potrajati beskonačno ( možda parafraziram, ali nešto u tom smislu).
Pokušao je s molitvom ali kako nije bio religiozan, nije znao molitve napamet, pa je pokušao nekako dozvati u pamćenje bar nešto od neke molitve... Ne znam sad više kako mu je postalo jasno da je/kad je privukao Božju pažnju ali je do toga došlo. Molio je za drugu šansu i rekao da bi, ako mu bude dana, postao kaluđer. Nedugo potom se probudio iz kome. Postao je šta je obećao i danas živi u manastiru Hilandar.

Inače rado bih i sama opet pročitala ovu priču, pa ako ima nekog da je nađe...jer moje traženje nije urodilo plodom. Prošlo je preko 2 godine od kad sam je prvi put našla. Ne znam koji je to više sajt ali je inače neki u vezi religijskih sadržaja, i možda nekih novosti. Ključni pojmovi mi, kad tražim, ništa ne pomažu.


Meni se ova priča urezala u pamćenje zato, jer po njoj vidimo da "spas" nekad ne dolazi kroz nešto samo po sebi pozitivno. Božja inteligencija je znala da on ne želi sam po sebi postati bolji. No milost prema ljubavi u njegovoj majci je valjda ta koja je dovela do toga da ga se "gurne", makar i prisilno u neku ruku, na put koji više neće moći da bude okrenut prema kriminalu.

I još bih samo zamolila ako ćete stavljati npr neke linkove... Inace imam fobiju od nekih bolesti itd...pa ako može da ta iskustva ne budu u vezi nekih teških bolesti jer od čitanja od toga može mi se dti napad panike. Ova trenutna epidemija je jedno ali ovo je (za mene) drugo. Nadam se da ćete to uzeti u obzir, ...svi imamo neke stvari i koje nas pokreću i koje nas koče...


Koje vi priče iz ove teme znate?
Napad panike se leci tako sto ne bezis od objekta od koga se plasis ,nego pobedjujes taj strah.
Posavetuj se o tome sa lekarom koji to leci.
Inace zitije svetih su veoma pounce I govore promislu bozjem;
 
Iskustva koja odmetnute od Boga vrate Bogu

Ima li među vama takvih koji su imali ovakva iskustva? Možda i s nadnaravnim elementima?
Možda znate neki tekst ili knjigu koji biste preporučili a sadrže ovakve teme?
Evo jedne priče koju sam prije nekoliko godina pročitala, ukratko prepričano.
Kriminalac iz Beograda napušta majku koja ne zna kuda je on otišao. U Amsterdamu (mislim) je ušao u posao s prostitucijom s nekim ljudima. Nakon nekog vremena majka koja nije nikad bila religiozna, očajna odlazi u crkvu. Došavši ispred neke ikone zavapi "sveče koji god da jesi, pomozi mom sinu!". On na sred ulice pada od srčanog udara. Ns kraju se ispostavilo (valjda) da je to bilo isti dan kada je ona bila u crkvi. Pada u komu. Doživljava da "ga bacaju" u crnu "sobu" u kojoj mu muče dušu rekavši da je to ono što je zaslužio u životu... On kaže kako je bol prevazilazila svaku zamislivu psihološku ili fizičku bol moguću na zemlji i u fizičkom životu. Bilo je kao da će svaki tren potrajati beskonačno ( možda parafraziram, ali nešto u tom smislu).
Pokušao je s molitvom ali kako nije bio religiozan, nije znao molitve napamet, pa je pokušao nekako dozvati u pamćenje bar nešto od neke molitve... Ne znam sad više kako mu je postalo jasno da je/kad je privukao Božju pažnju ali je do toga došlo. Molio je za drugu šansu i rekao da bi, ako mu bude dana, postao kaluđer. Nedugo potom se probudio iz kome. Postao je šta je obećao i danas živi u manastiru Hilandar.

Inače rado bih i sama opet pročitala ovu priču, pa ako ima nekog da je nađe...jer moje traženje nije urodilo plodom. Prošlo je preko 2 godine od kad sam je prvi put našla. Ne znam koji je to više sajt ali je inače neki u vezi religijskih sadržaja, i možda nekih novosti. Ključni pojmovi mi, kad tražim, ništa ne pomažu.


Meni se ova priča urezala u pamćenje zato, jer po njoj vidimo da "spas" nekad ne dolazi kroz nešto samo po sebi pozitivno. Božja inteligencija je znala da on ne želi sam po sebi postati bolji. No milost prema ljubavi u njegovoj majci je valjda ta koja je dovela do toga da ga se "gurne", makar i prisilno u neku ruku, na put koji više neće moći da bude okrenut prema kriminalu.

I još bih samo zamolila ako ćete stavljati npr neke linkove... Inace imam fobiju od nekih bolesti itd...pa ako može da ta iskustva ne budu u vezi nekih teških bolesti jer od čitanja od toga može mi se dti napad panike. Ova trenutna epidemija je jedno ali ovo je (za mene) drugo. Nadam se da ćete to uzeti u obzir, ...svi imamo neke stvari i koje nas pokreću i koje nas koče...


Koje vi priče iz ove teme znate?

Pravoslavlje je vekovima pribiralo iskustva pokajnika. Upravo su od njih postajali najbolji ljudi kada su se Bogu obratili. Primera ima puno: Mojsije je ubio čoveka Egipćanina. Savle (potonji apostol Pavle) je proganjao Hrišćane i učestvovao u kamenovanju Sv.Stefana. Sv.Marija Egipćanka je bila bludnica. Mnogi veliki molitvenici i monasi vodili su naopak život pre svog obraćenja.
+
Ko uviđa da nema prave odgovore, a učini mu se da bi ih mogao naći u Crkvi, u Pravoslavlju, ima tri načina:
1... Da odeš na ispovest. U Crkvu, a još bolje u neki manastir. Ispovest je jedna od sedam Svetih Tajni, ili Svetinja. Nema osam, samo sedam. (7 = krštenje, miropomazanje, ispovest (pokajanje), jeleosvećenje, brak, sveštenstvo i pričešće.) Sve što ti je na duši, reci. Sveštenik / monah je tu i kao administrator ali i kao onaj preko koga ti mogu doći spasonosne poruke upravo u situaciji u kojoj budeš bila tada.
2... Da čitaš Sv.Pismo / Bibliju. Uzimanje u ruke Sv.Pisma, kada mu se pristupa radi čitanja, treba da proprati osenjivanje krsnim znakom (da se prekstiš). To je najkraća molitva Bogu da ono što čitamo razumemo po Njegovoj volji.
3... Da čitaš neku Pravoslavnu literaturu. Preporučujem ti knjigu ''Najbolji vaspitač'' od Protojereja Živana Marinkovića. Sadrži oko 650 priča iz života. Sve su istinite. Jednu sam lično proverio i uverio se u to. Fantastična je, divna.
%
Kada se polako, postepeno, tvoje srce otvori prema Bogu, kroz ta ''otvorena vrata'' ući će Bog. Ti ćeš to sigurno prepoznati. Taj momenat, to prepoznavanje, najupečatljiviji je doživljaj u veri - kada ti se Bog obraća. To obraćanje je krajnje suptilno, i prilagođeno svakom čoveku pojedinačno.
Od tada, shvatićeš da te On, Svemoćan, voli više nego što te iko drugi voli.
I... ubuduće, neće biti mesta na koje će moći da se smesti bilo kakav strah.
 
izmisljaju se razne zanimljive price

na jednog koji promeni misljenje dodje 10 jakih , uverljivih prica koje ne mozes razotkriti ,

jer se uvek desavaju nekim imaginarnim likovima.

neki tamo je video to i to pa se predao bogu i sad uziva.

a onaj ko promeni misljenje svoj prethodni , relativno miran zivot, isprica kao mnogo gori , pa bio je vodjen zlim , mora se to malo pokazati.
 
Takodje niko ne prica o molitvama koje se nisu ispunile. Samo o onim koje su se ispunile.
Niko ne prica sta se desilo sa osobom nakon sto je promenila veru.

Molitve koje Bog nije našao za korisnim da budu ispunjene onako kako smo mu se molili,
to su te koje se nisu ispunile.
Npr.
to su sve one molitve koje se Bogu obraćaju pišući Njegovo ime malim slovom: bog.
Bog, Svemoćni, Strašni, za Koga znamo da nas voli više nego što nas iko drugi voli, i za Koga znamo da ne skida svoje oči s nasm (da nas toliko budno prati), i Mu je veoma stalo do nas, Kome se obraćamo molitvom, nešto Ga moleći, pa kako Mu može biti svejedno s kakvim stavom Prema Njemu mi stojimo. Da li sa malim stavom ili VELIKIM stavom?

*
Sa osobom koja je prešla iz zablude u okrilje Istine, šta se može desiti?
 

Back
Top