Доста нетачности има у овом приказу стања.
Суштина; да, 1982. године тих "милион и двеста" је било око 500 марака,
прст лево- десно, али је то била реална куповна моћ као данас око 1200- 1500 еура, што се тиче оних врста роба које су неопходне за основни стандард становништва.
"Скупи" су били аутомобили и бела техника, највише због протекционизма домаће производње; а на кредит се могао купити аутомобил ниже класе и цене, али је било чекања; ствар
планирања.
Рецимо, примера ради- да сам неке 1984, године купио 13 година стар "Ами 8", ситроенов модел, за износ једне месечне плате, у сасвим коректном стању, што доказује да сам исти возио уз нормално одржавање све до 1988, док сам зидао кућу.
***
Имало се шта приговорити том систему, али је спрам свих потоњих био неупоредиво одговорнији према сопственм становништву и обавезама које су му дате; отуд и оволико олајавање тог периода- сви ови после њих могу себе да "подигну" само ако тај период "срозају."