Erplim
Početnik
- Poruka
- 38
Nije greh. Kakva kradja! Ako je došlo na internet došlo je! Znači boli me uvo. Usput ja sam kapetan piraterije. Non-stop mi je upaljen program za skidanje!
-
- Popularno:
- Da li pravda uopste postoji?
- Svi glupi ljudi imaju ovu zajedničku...
- Bliskost i ranjivost
- KURTI NASTAVLJA SA TEROROM NAD SRBIMA:...
- SLUČAJ NADSTREŠNICA: TRAGEDIJA JE MOGLA...
- Prvi čovek Rosatoma zadužen za Srbiju:...
- Da li biste prihvatili ponudu Gane ako...
- Muškarca usisala magnetna rezonanca
- Kurir javlja: "Neka pogine milion Srba...
- Zašto se žene ne kaju zbog razvoda?
Intelektualna svojina na netu
- Začetnik teme бора бора
- Datum pokretanja
gost 304860
Buduća legenda
- Poruka
- 44.400
mozda bi moderator mogao da spoji ovu temu sa onim lopovlukom kad se skidaju torenti na filozofiji iako bas nije isti nivo kradje jer je ona tamo karakterno razlicita od ove gde se kradjom nadomesta nedostatak sopstvenog duha, za razliku od onog tamo gde se kradjom pokusava uzivati u plodovima tudjeg duha
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Spojeno.
Viral
Zainteresovan član
- Poruka
- 370
postoje zakoni...
louiskrstic
Domaćin
- Poruka
- 3.215
Greh ne postoji ali postoji nezakonito delo koje zovemo kradjom. Kradja po verovanju čoveka zastareva ali po duhovnim zakonima nikada ne zastareva.
Zato, uzimati se može do mile volje ali treba imati na umu da sve uzeto mora biti plaćeno. Uostalom, kako se kreira "sudbina"? Uzimanjem na dugoročni kredit koji nas sačekuje čak i onda kada toga više nema u našoj memoriji.
Zato, uzimati se može do mile volje ali treba imati na umu da sve uzeto mora biti plaćeno. Uostalom, kako se kreira "sudbina"? Uzimanjem na dugoročni kredit koji nas sačekuje čak i onda kada toga više nema u našoj memoriji.
ludopileglodjekosku
Buduća legenda
- Poruka
- 27.557
Da li poznaješ nekog književnika? Ili si možda i sam pisac? Znaš li kako izgleda proces stvaranja? Možda postoje oni koji pišu "lako", bez muke ali dok pišem makar i minijaturnu pričicu, ne jedem, ne funkcionišem ko normalno ljudsko biće, kroz snove mi se kovitlaju reči, slažu i razlažu ko puzle, ličim na zombija koji kroz kuću ide pričajući sam sa sobom...pa se nerviram kad mi se nešto ne dopadne, brišem, cepam, režim, pa ponovo pišem...i tako satima, danima, nekad i nedeljama.....A ja čak i nisam pisac...onaj čije se knjige štampaju i čitaju....A zamisli da jesam. I onda dođe neko i to što sam u mukama iznedrila, ukrade i potpiše kao svoje....
gost 304860
Buduća legenda
- Poruka
- 44.400
kolega je na havajima ali verujem da bi vam odao priznanje za ovaj post.
ideja je pretpostvljam malo marginalizovana jer je inspiracija koliko vidim bila vezana za net. svedoci smo mnogo kompleksnijih kradja na nivou industrijske spijunaze gde ukradeni projekti dostizu astronomske cifre vezane za stetu koju mogu tom kradjom ili objavljivanjem da izazovu.
kradja ideje i nije neki greh. greh je ako je unakazis ili je predstavljas svojom. imao slucaj u profesiji i jednostavno nisam mogao da poverujem da se ljudi na visokim polozajima odlucuju na tako nesto. znam cak i jedan slucaj gde je doktorski rad bio u pitanju da je nekome poveren i taj ga objavio kao svoj dok se osoba koja ga je pisala kada je saznala na tu ogavstinu odlucila na samoubistvo. tako da nije stvar nimalo naivna kako izgleda u prvi mah.
ideja je pretpostvljam malo marginalizovana jer je inspiracija koliko vidim bila vezana za net. svedoci smo mnogo kompleksnijih kradja na nivou industrijske spijunaze gde ukradeni projekti dostizu astronomske cifre vezane za stetu koju mogu tom kradjom ili objavljivanjem da izazovu.
kradja ideje i nije neki greh. greh je ako je unakazis ili je predstavljas svojom. imao slucaj u profesiji i jednostavno nisam mogao da poverujem da se ljudi na visokim polozajima odlucuju na tako nesto. znam cak i jedan slucaj gde je doktorski rad bio u pitanju da je nekome poveren i taj ga objavio kao svoj dok se osoba koja ga je pisala kada je saznala na tu ogavstinu odlucila na samoubistvo. tako da nije stvar nimalo naivna kako izgleda u prvi mah.
he_who_brings_order
Zainteresovan član
- Poruka
- 169
Ima i nehumanijih stvari....
Na skali humanosti, mislim da je bolje to, nego rat...
Ali da je bezobrazno, jeste... I da je internet prepun toga, jeste. Čak postoje programi koji prate sajtove, i kad neko objavi nešto novo, program ga automatski krade i postavlja na drugi sajt
Međutim, postoje tačna pravila i propisi o tome. Takođe, zna se tačno šta treba uraditi u tom slučaju.
Ukoliko imaš sajt, npr. i vidiš da ti neko krade sadržaj, prvo ga obavestiš, ako ne reaguje, možeš prijaviti taj sajt za narušavanje autorskih prava, njihovoj web hosting kompaniji, takođe ga prijaviš oglašavačima koje koristi, kao gugl adsens, prijaviš ga kao spam, pretraživačima, i social network sajtovima i forumima kojima je ta osoba član je prijaviš, i to bi trebalo da nauči druge da ne zloupotrebljavaju tvoj sadržaj.
Naravno, moguće je i da tužiš tu osobu, ali to je na kraju... ako ništa drugo ne pomaže...
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Nužda Zakon menja.
Константин
Početnik
- Poruka
- 18
gost 304860
Buduća legenda
- Poruka
- 44.400
Хуманије је него лупати толико да не знаш ни сам шта и зашто пишеш а тога има и превише.
yes taj bora bora je... ma idi begaj....
Z A K O N
O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
I. PREDMET ZAKONA
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela (u daljem tekstu: autorsko pravo), pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavača štampanih izdanja kao prava srodna autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), način ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska zaštita tih prava.
II. AUTORSKO PRAVO
1. Autorsko delo
Član 2.
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Autorskim delom smatraju se, naročito:
1) pisana dela (knjige, brošure,članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorišna režija.
Član 3.
Nezavršeno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Nezavisno od odredbe stava 1. ovog člana zaštita za autorsko delo obuhvata i naslov tog dela.
Član 4.
Prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo).
Zaštita autorskog dela iz stava 1. ovog člana ni na koji način ne ograničava prava autora izvornog dela.
Član 5.
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba i sl.).
Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih književnih i umetničkih tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i slične građe, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zbirkom se smatra i baza podataka, bez obzira da li je u mašinski čitljivoj ili drugoj formi, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zaštita zbirke ni na koji način ne ograničava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
Član 6.
Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.
Ne smatraju se autorskim delom:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3) službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
Član 7.
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti.
Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela učinjena trajno pristupačnom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.
2. Nastanak prava
Član 8.
Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.
3. Subjekat autorskog prava
Član 9.
Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo).
Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije.
Autor dela je nosilac autorskog prava.
Pored autora nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.
Član 10.
Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Koautori su nosioci zajedničkog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili ugovorom kojim se uređuju njihovi međusobni odnosi nije drukčije predviđeno.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenošenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno načelu savesnosti i poštenja, niti činiti bilo šta što škodi ili bi moglo škoditi interesima ostalih koautora.
Svaki koautor je ovlašćen da podnosi tužbe za zaštitu autorskog prava na koautorskom delu, s tim da može da postavlja tužbene zahteve samo u svoje ime i za svoj račun.
Ako se nisu drukčije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od iskorišćavanja koautorskog dela srazmerno stvarnom doprinosu, koji je svaki dao u stvaranju dela.
Član 11.
Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, režiser i glavni snimatelj.
Ako je muzika bitan elemenat filmskog dela (muzički film) i komponovana je za to delo, onda je i kompozitor koautor filmskog dela.
Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crtež ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.
Član 12.
Ako dva ili više autora spoje svoja dela radi zajedničkog iskorišćavanja, svaki od autora zadržava autorsko pravo na svom delu.
Odnosi između autora spojenih dela se utvrđuju ugovorom.
Član 13.
Autorsko pravo na autorskom delu čiji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:
1) za izdato delo - izdavač;
2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.
Ako se dokaže da lica iz stava 1. ovog člana nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se.
Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog člana, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.
4. Sadržina autorskog prava
4.1. Moralna prava autora
4.1.1. Pravo paterniteta
Član 14.
Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.
4.1.2. Pravo na naznačenje imena
Član 15.
Autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno.
4.1.3. Pravo objavljivanja
Član 16.
Autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti.
Do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo.
4.1.4. Pravo na zaštitu integriteta dela
Član 17.
Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela
Član 18.
Autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.
Molim sve ucesnike na internetu da se upoznaju sa ovim aktom (ovo je samo segment) da znaju da kao punoletna lica podlezu ovom zakonu, i da se identitet na Internetu moze utvrditi ako za to postoji pravni osnov.
Poseban pozdrav za Ninu ucesnicu teme: MOJE MALE SARENE EMOCIJE.
Razmisljate o onome sto radite, i budite odgovorni ka sebi, pre nego vas trece lice pozove na odgovornost.
O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
I. PREDMET ZAKONA
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela (u daljem tekstu: autorsko pravo), pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavača štampanih izdanja kao prava srodna autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), način ostvarivanja autorskog i srodnih prava i sudska zaštita tih prava.
II. AUTORSKO PRAVO
1. Autorsko delo
Član 2.
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Autorskim delom smatraju se, naročito:
1) pisana dela (knjige, brošure,članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorišna režija.
Član 3.
Nezavršeno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Nezavisno od odredbe stava 1. ovog člana zaštita za autorsko delo obuhvata i naslov tog dela.
Član 4.
Prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristični elementi prerađenog (izvornog) dela (muzičke obrade, aranžmani, adaptacije i drugo).
Zaštita autorskog dela iz stava 1. ovog člana ni na koji način ne ograničava prava autora izvornog dela.
Član 5.
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzička zbirka, zbirka fotografija, grafička mapa, izložba i sl.).
Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih književnih i umetničkih tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i slične građe, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zbirkom se smatra i baza podataka, bez obzira da li je u mašinski čitljivoj ili drugoj formi, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Zaštita zbirke ni na koji način ne ograničava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
Član 6.
Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.
Ne smatraju se autorskim delom:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3) službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
Član 7.
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti.
Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela učinjena trajno pristupačnom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.
2. Nastanak prava
Član 8.
Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.
3. Subjekat autorskog prava
Član 9.
Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo).
Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije.
Autor dela je nosilac autorskog prava.
Pored autora nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.
Član 10.
Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Koautori su nosioci zajedničkog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili ugovorom kojim se uređuju njihovi međusobni odnosi nije drukčije predviđeno.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenošenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno načelu savesnosti i poštenja, niti činiti bilo šta što škodi ili bi moglo škoditi interesima ostalih koautora.
Svaki koautor je ovlašćen da podnosi tužbe za zaštitu autorskog prava na koautorskom delu, s tim da može da postavlja tužbene zahteve samo u svoje ime i za svoj račun.
Ako se nisu drukčije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od iskorišćavanja koautorskog dela srazmerno stvarnom doprinosu, koji je svaki dao u stvaranju dela.
Član 11.
Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, režiser i glavni snimatelj.
Ako je muzika bitan elemenat filmskog dela (muzički film) i komponovana je za to delo, onda je i kompozitor koautor filmskog dela.
Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crtež ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.
Član 12.
Ako dva ili više autora spoje svoja dela radi zajedničkog iskorišćavanja, svaki od autora zadržava autorsko pravo na svom delu.
Odnosi između autora spojenih dela se utvrđuju ugovorom.
Član 13.
Autorsko pravo na autorskom delu čiji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:
1) za izdato delo - izdavač;
2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.
Ako se dokaže da lica iz stava 1. ovog člana nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se.
Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog člana, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.
4. Sadržina autorskog prava
4.1. Moralna prava autora
4.1.1. Pravo paterniteta
Član 14.
Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.
4.1.2. Pravo na naznačenje imena
Član 15.
Autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno.
4.1.3. Pravo objavljivanja
Član 16.
Autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti.
Do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo.
4.1.4. Pravo na zaštitu integriteta dela
Član 17.
Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela
Član 18.
Autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.
Molim sve ucesnike na internetu da se upoznaju sa ovim aktom (ovo je samo segment) da znaju da kao punoletna lica podlezu ovom zakonu, i da se identitet na Internetu moze utvrditi ako za to postoji pravni osnov.
Poseban pozdrav za Ninu ucesnicu teme: MOJE MALE SARENE EMOCIJE.
Razmisljate o onome sto radite, i budite odgovorni ka sebi, pre nego vas trece lice pozove na odgovornost.
Poslednja izmena:
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
E sad....Kao clan foruma , pri pristupu se odrices autorskih prava ili se odrices onog dela prava koja zahtevaju materjalnu nadoknadu...?
Npr ja vec duze zelim da dobijem linkove na sve moje postove od kristarice, posto im search ne radi, ali nikako da dobijem odgovor od administratora baze, tj foruma...
Naravno da ako se odrices autorskih prava, nemas opciju da stavljas tudja autorska dela, jer samim stavljanjem ti dajes dozvolu da to postaje vlasnistvo krstarice...tj utapanje pokradene robe...
Inace, dok se u usa to preteruje, dotle se u srbiji po tome bas maksimalno zaebava, pa po principu nek ceka....(a svaki odnos prema korisniku, ili postovaocu prava u srbiji se odmah prevede u "neka ceka") mnostvo prava ostane u fijoci...
Npr ja vec duze zelim da dobijem linkove na sve moje postove od kristarice, posto im search ne radi, ali nikako da dobijem odgovor od administratora baze, tj foruma...
Naravno da ako se odrices autorskih prava, nemas opciju da stavljas tudja autorska dela, jer samim stavljanjem ti dajes dozvolu da to postaje vlasnistvo krstarice...tj utapanje pokradene robe...
Inace, dok se u usa to preteruje, dotle se u srbiji po tome bas maksimalno zaebava, pa po principu nek ceka....(a svaki odnos prema korisniku, ili postovaocu prava u srbiji se odmah prevede u "neka ceka") mnostvo prava ostane u fijoci...
Lollol
Poznat
- Poruka
- 9.450
Kopirati i deliti je ok, zaradjivati i ukrasti tudje delo, pa kog god da je tipa i potpisati ga kao svoje i jos zaraditi na njemu je kradja.
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.751
"Gde počinje internet, autorska prava više ne postoje"
(reče neko ali ne znam ko...
)
Ja ću samo jedno da pitam, čisto za sebe:
"Ko mi dokaže/ pokaže da u svom kompjuteru ima sve legalno, počevši od OSa Windows (bilo koje verzije), preko Office paketa, svih pratećih programa, za grafiku Photoshop (gle cena mu je samo 999$), preko legalne antivirus zaštite čija je cena u proseku 40$ na godišnjem nivou... pa da nikada nije skinuo pesmu, a ne film ili seriju ja ću onda da mu verujem da poštuje zakon o autorskim pravima."
Tek onda, kada preko gore navedenih stvari, koje su legalne, pristupimo internetu, možemo da pričamo o autorskim delima, što je teško. Jako teško.
Gore napisano nema veze ako neko ima LINUX distribucije.
P.S.
Ova poruka je zaštićena autorskim pravom. Autor iste ne dozvoljava čak ni njeno citiranje.
(reče neko ali ne znam ko...
)Ja ću samo jedno da pitam, čisto za sebe:
"Ko mi dokaže/ pokaže da u svom kompjuteru ima sve legalno, počevši od OSa Windows (bilo koje verzije), preko Office paketa, svih pratećih programa, za grafiku Photoshop (gle cena mu je samo 999$), preko legalne antivirus zaštite čija je cena u proseku 40$ na godišnjem nivou... pa da nikada nije skinuo pesmu, a ne film ili seriju ja ću onda da mu verujem da poštuje zakon o autorskim pravima."
Tek onda, kada preko gore navedenih stvari, koje su legalne, pristupimo internetu, možemo da pričamo o autorskim delima, što je teško. Jako teško.
Gore napisano nema veze ako neko ima LINUX distribucije.
P.S.
Ova poruka je zaštićena autorskim pravom. Autor iste ne dozvoljava čak ni njeno citiranje.
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Ja razlikujem pljacku pojedinca od pljacke korporacije kakva je Microsoft...
A i takticki je razlicito...
Ubijanjem sitnog programerskog ili intelektualnog kadra stetis drustvu...a sviranjem Microsofta, koji svakim tvojim dolarom ima dolar vise da ucenjuje i podmicuje svoju konkurenciju i menja trziste, imas jednu zlobu vise...
Uopste nemam neku duboku dilemu kad je microsoft i pozivanje na nelicemernost i doslednost shvatam kao bukvalizovanje, i takve osobe uopste ne konstatujem...siguran sam da bi i same nasle sasvim druge razloge za totalnu kradju svega, i da je sve legalno...
Znaci uopste ne izjednacavam corporativno i pojedinacno pravo...bas zato sto je corporativno mnogo zasticenije, a pojedinca mogu da gaze samo tako...
A i takticki je razlicito...
Ubijanjem sitnog programerskog ili intelektualnog kadra stetis drustvu...a sviranjem Microsofta, koji svakim tvojim dolarom ima dolar vise da ucenjuje i podmicuje svoju konkurenciju i menja trziste, imas jednu zlobu vise...
Uopste nemam neku duboku dilemu kad je microsoft i pozivanje na nelicemernost i doslednost shvatam kao bukvalizovanje, i takve osobe uopste ne konstatujem...siguran sam da bi i same nasle sasvim druge razloge za totalnu kradju svega, i da je sve legalno...
Znaci uopste ne izjednacavam corporativno i pojedinacno pravo...bas zato sto je corporativno mnogo zasticenije, a pojedinca mogu da gaze samo tako...
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Oni su napravili proizvod imaju pravo da menjaju kako žele...
