IN MEMORIAM

[mimi's mom]

Da je kreten od stolara doneo vrata od magacina nazad, da je moj kreten od muža hteo da ga kastrira, da je... Ali gotovo sad. Na beloj liniji na prometnom putu, do 7 jutros se već potpuno ohladio.

 

[<(o.O)>]

Joj, mm... malo zlato, tek mu je poceo zivot... Uzasno mi je zao
Bas onaj dan kad sam isla da ti posaljem, videla sam zgazenog goluba i razmisljala kako mrzim vozace koji je*eno ne mogu da stanu nego odnesu neciji zivot tek tako...

 

[mimi's mom]

Hvala. Ne znam zašto ga nisam kastrirala čim sam konstatovala da su mu se testisi potpuno spustili. Mirko će tek sad da se udembeli, ovaj mali ga je koliko-toliko animirao.

 

[Rayela]

Moj ce Otelo mozda sutra otici u vecna lovista. Zadnjih nekoliko nedelja polako se gubi, zadnjih dana se vise ne snalazi ni u stanu,
osim mene( ali i to tek ako ga dodirnem i milujem) nikoga vise ne prepoznaje, potpuno je dezorjentisan, udara glavom u sta stigne
, sinoc se strovalio niz stepenice, ne cuje i ne vidi valjda vec pola godine, nocu tumara iz jedne sobeu drugu, vraca se, odlazi,
nikako da se smiri, imam utisak da mu je i najvaznije culo ( culo mirisa) otkazalo , ima 15 godina, za sutra sam zakazala termin
kod veta, mislim da cemo ga uspavati. Moguce je da ima i bolove, ali to ne pokazuje, inace je pun nekih guka, tumora, bradavica, ali mi je prosle godine vet
rekao da to nije nista, a najvec9i je na stomaku, ja mislim da je veliki kao recimo neka manja dinja ( nesto drugo te velicine mi ne pada na pamet).

Oslonicu se potpuno na savet veterinara, oni ga poznaju ( a i mene) vec petnaest godina. U svakom slucaju je strashan taj momenat jer odluku ipak donosim ja.

 

[yota]

Moj ce Otelo mozda sutra otici u vecna lovista. Zadnjih nekoliko nedelja polako se gubi, zadnjih dana se vise ne snalazi ni u stanu,
osim mene( ali i to tek ako ga dodirnem i milujem) nikoga vise ne prepoznaje, potpuno je dezorjentisan, udara glavom u sta stigne
, sinoc se strovalio niz stepenice, ne cuje i ne vidi valjda vec pola godine, nocu tumara iz jedne sobeu drugu, vraca se, odlazi,
nikako da se smiri, imam utisak da mu je i najvaznije culo ( culo mirisa) otkazalo , ima 15 godina, za sutra sam zakazala termin
kod veta, mislim da cemo ga uspavati. Moguce je da ima i bolove, ali to ne pokazuje, inace je pun nekih guka, tumora, bradavica, ali mi je prosle godine vet
rekao da to nije nista, a najvec9i je na stomaku, ja mislim da je veliki kao recimo neka manja dinja ( nesto drugo te velicine mi ne pada na pamet).

Oslonicu se potpuno na savet veterinara, oni ga poznaju ( a i mene) vec petnaest godina. U svakom slucaju je strashan taj momenat jer odluku ipak donosim ja.

Ne radi to Rayela,budi uz njega,ja sam uz svoju svaku moju macku bio prisutan,neka mu da nesto za bolove,ali ti ga ne ubijaj.Moj mačak je patio,kad je umirao,bio je pored mene i verujes li da je bio zahvalan sto je bio pored mene...umro je i ne zalim sto je svaku svoju kap zivota bio uz mene.

 

[Rayela]

Ne radi to Rayela,budi uz njega,ja sam uz svoju svaku moju macku bio prisutan,neka mu da nesto za bolove,ali ti ga ne ubijaj.Moj mačak je patio,kad je umirao,bio je pored mene i verujes li da je bio zahvalan sto je bio pored mene...umro je i ne zalim sto je svaku svoju kap zivota bio uz mene.

Ja mislim, barem imam takav utisak da ovaj i nema bolove ili barem ne neke zbog kojih bi patio.
Ali ja drugacije razmisljam. Sta ce njemu zivot ako ne zna vise da je uopste i ziv?
A veruj mi da je bas naporno da ga pratim 24 sata jer neprestano udara u nesto, zaglavi se negde, a veliki je pas.

Videcu vec.
Imam mnogo dobre veterinare. Ono, deda bio vet, sin vet i unuk vet. Genijalni ljudi.

- - - - - - - - - -

I da, imam sada i ovog od ( za neki dan) 7 meseci. Onda razmisljam da ovom klincu uskracujem svasta brinuci o matorom i tako.
Nije bas zavidna situacija.

 

[yota]

Ja mislim, barem imam takav utisak da ovaj i nema bolove ili barem ne neke zbog kojih bi patio.
Ali ja drugacije razmisljam. Sta ce njemu zivot ako ne zna vise da je uopste i ziv?
A veruj mi da je bas naporno da ga pratim 24 sata jer neprestano udara u nesto, zaglavi se negde, a veliki je pas.

Videcu vec.
Imam mnogo dobre veterinare. Ono, deda bio vet, sin vet i unuk vet. Genijalni ljudi.

- - - - - - - - - -

I da, imam sada i ovog od ( za neki dan) 7 meseci. Onda razmisljam da ovom klincu uskracujem svasta brinuci o matorom i tako.
Nije bas zavidna situacija.

dušica čupava...ne znam,...ja imam strašne živce,pogodi me smrt ljubimca,...razumem,...tesko je gledati,ali ja sam takav,gledam do kraja u oči ljubimca,...najviše me pogodila smrt mačka,moj divni Fric,...umro sam za njim...uvek težinu osetim,da sam ga dao uspavati,poludio bi,veruj mi,umro je pored mene,a prede moj Frile,kao da je zdrav...

 

[LJILJA MMM]

Rayela....zakaži termin kod veta. Znam šta ti Pas govori. On ŽELI da ode, zna da mu je kraj...oseća. Nervozan je jer ne želi da ugine u stanu. Pas to nikada ne radi. zato ide i traži mesto, ali ga ne nalazi. Tako je i moja Maza. To je totalna demencija. Pusti ga da ode kao dostojanstven Pas

Moj Meš je isto govorio....ali ga nisam slušala jer je bio mlad pas.....jer smo trebali tog dana da idemo na operaciju koju je vet hteo besplatno da mu uradi ne bi li mu olakšao muke....i.....stalno je tražio da ide napolje a jedva se držao na nogama....i ...umro je meni i ćeri na rukama dok smo polazili kod veta na operaciju....i....ne mogu sebi da oprostim što ga nisam poslušala....a govorio mi je.....

 

[ccaterpillar]

Joj, mm... malo zlato, tek mu je poceo zivot... Uzasno mi je zao
Bas onaj dan kad sam isla da ti posaljem, videla sam zgazenog goluba i razmisljala kako mrzim vozace koji je*eno ne mogu da stanu nego odnesu neciji zivot tek tako...

Пре неко јутро чекaм јa бус код Сaвa центрa, кaд нa путу, код стaнице, лежи голуб, колa пролaзе поред његa, сaмо што гa не згaзе, он не мрдa, aли окреће глaву. Гомилa људи, нико ништa, a премa стaници иде aутобус.
Пробијем се јa кроз оне људе, истрчим нa пут, ухвaтим голубa у руку, видим мaло крви нa једном крилу, он и дaље дезоријентисaн, ни не покушaвa дa мрдне или дa отме.

Однесем гa у неко жбуње код Сaвa центрa, где је неприступaчно, вaљдa је имaо временa дa дође себи и дa евентуaлно одлети док гa некa мaчкa не згрaби..

 

[Rayela]

dušica čupava...ne znam,...ja imam strašne živce,pogodi me smrt ljubimca,...razumem,...tesko je gledati,ali ja sam takav,gledam do kraja u oči ljubimca,...najviše me pogodila smrt mačka,moj divni Fric,...umro sam za njim...uvek težinu osetim,da sam ga dao uspavati,poludio bi,veruj mi,umro je pored mene,a prede moj Frile,kao da je zdrav...

Ja znam da je retko koji pas imao ovako "lep pseci zivot" kao ovaj moj. bio je uvek zdrav, nikada nije maltretiran nekimj operacijama, a na kraju sve ima svoj
pocetak i kraj. Pravo da ti kazem ja bih i za sebe zelela da kad viise mogu, ne umem, ne zelim da neko drugi odluci i za mene.

Ali to nema veze sa ovom pricom.

Tuzno i bolno jeste, ali zivotinje ne znaju sta je smrt pa je se i ne boje.


@Ljilja

I meni bi bila nemoguca pomisao da dodje vet pa da ga uspava ovde u kuci, mada ovde svi to tako " preporucuju", kao da se osecam kod kuce.

 

[mimi's mom]

Znam kako se osećaš, prošla sam to, kao i Ljilja i još neki članovi foruma. Najteža odluka za svakog "roditelja" jednog ljubimca. Slažem se sa Ljiljom. Drži se.

 

[LJILJA MMM]

Ja znam da je retko koji pas imao ovako "lep pseci zivot" kao ovaj moj. bio je uvek zdrav, nikada nije maltretiran nekimj operacijama, a na kraju sve ima svoj
pocetak i kraj. Pravo da ti kazem ja bih i za sebe zelela da kad viise mogu, ne umem, ne zelim da neko drugi odluci i za mene.

Ali to nema veze sa ovom pricom.

Tuzno i bolno jeste, ali zivotinje ne znaju sta je smrt pa je se i ne boje.


@Ljilja

I meni bi bila nemoguca pomisao da dodje vet pa da ga uspava ovde u kuci, mada ovde svi to tako " preporucuju", kao da se osecam kod kuce.

Pogrešna preporuka. Pas to neće. To je pseće pravilo koje treba poštovati. Za one koji su u stanu, odnesite psa u ordinaciju. I druga stvar........ne treba vlasnik da se oseća komforno. Po meni je to sebično.
Nama je došao vet kući........i Maza je znala i čak sama uspela da izađe na trem, proše pored veta.....ja sam pošla za njom da je sklonim sa kiše, a vet je reko "ne, pusti je, zna ona....neće da vam umre u kući"....Moj Mazuljak je otišla pravo pod njenu ružu i tu stala... na kiši. Odneli smo je u garažu, na prostirku i tu joj je data injekcija, što je bilo prihvatljivo i za nju i za nas. Maša i Meš su samo gledali sa trema....pustili su je jer su znali. Maša je isto tako u garaži primila injekciju, ali je ona bila jako slaba da ode napolje.....samo je očima govorila da želi da ode...oduvek je sva bila u očima....i pustila sam je....a Meš....nisam htela da čujem....niko od nas nije hteo....

 

[yota]

Nikad za nikad,ne bih dao svog ljubimca da mi ga uspavaju,ja licno,smatram da je zadnja kap života bitna.Ako mogu da mu pomognem,pomoću,ali ne i da mu skraćujem život!Čak mi je mišljenje da to ljudi rade radi sebe!Do sada sam bio u nebrojenim situacijama,mada nikad nisam posegnuo za tim"ma ubij ga da se ne muči".U životu treba biti ratnik,a ne kukavica,kad nekog ljubimca drzis u dobru,drži ga i kad je muka!

 

[LJILJA MMM]

Nikad za nikad,ne bih dao svog ljubimca da mi ga uspavaju,ja licno,smatram da je zadnja kap života bitna.Ako mogu da mu pomognem,pomoću,ali ne i da mu skraćujem život!Čak mi je mišljenje da to ljudi rade radi sebe!Do sada sam bio u nebrojenim situacijama,mada nikad nisam posegnuo za tim"ma ubij ga da se ne muči".U životu treba biti ratnik,a ne kukavica,kad nekog ljubimca drzis u dobru,drži ga i kad je muka!

Pa niko ovde ne ostavlja svog ljubimca pobogu Svi se bore, često mesecima ili godinama sa bolešću, neizvesnošču, veterinarima, lekovima, hranom, previjanjima, nošenjem napolje. Niko ne kaže da se pas uspava odmah. Ali postoji vreme, kada se ne može dalje, kada je dalje mučenje za psa.....vreme za odluke, momenat kada treba pustiti da ljubimac ode dostojanstveno kako je i živeo. Za mace ne znam, ali za pse znam. Volela bih da i kod ljudi postoji mogućnost da im se dozvoli dostojanstven odlazak. Ono što sam videla kod mojih pasa, govorilo je baš to.......pamti me kao Psa i pusti me da odem, jer želim da odem kao Pas. Čovek kaže: Pamtite me u najboljem svetlu i pusti me Bože da odem kao čovek a ne kao senka čoveka. To isto želi i pas, što ne znači da ne volimo tu životinju ili tog čoveka. Naprotiv. Mnogo toga sam ispisala o psima i ljudima, sve detalje u svojim pričama, i lepe i tužne, baš zato da pokažem ljudima da od Psa ne treba praviti čoveka jer on to nije. Mnogo je bolje, da čovek, kao visoko misaono biće, pokuša da razume psa i da se adekvatno tome i ponaša, zato što pas u čoveku ne vidi čoveka, već drugog psa.
Toliko o tome.......ode tema malo u stranu, ali, i to je ok, jer je ovo večita dilema kada za nju dođe vreme.
Toliko od mene

 

[yota]

Pa niko ovde ne ostavlja svog ljubimca pobogu Svi se bore, često mesecima ili godinama sa bolešću, neizvesnošču, veterinarima, lekovima, hranom, previjanjima, nošenjem napolje. Niko ne kaže da se pas uspava odmah. Ali postoji vreme, kada se ne može dalje, kada je dalje mučenje za psa.....vreme za odluke, momenat kada treba pustiti da ljubimac ode dostojanstveno kako je i živeo. Za mace ne znam, ali za pse znam. Volela bih da i kod ljudi postoji mogućnost da im se dozvoli dostojanstven odlazak. Ono što sam videla kod mojih pasa, govorilo je baš to.......pamti me kao Psa i pusti me da odem, jer želim da odem kao Pas. Čovek kaže: Pamtite me u najboljem svetlu i pusti me Bože da odem kao čovek a ne kao senka čoveka. To isto želi i pas, što ne znači da ne volimo tu životinju ili tog čoveka. Naprotiv. Mnogo toga sam ispisala o psima i ljudima, sve detalje u svojim pričama, i lepe i tužne, baš zato da pokažem ljudima da od Psa ne treba praviti čoveka jer on to nije. Mnogo je bolje, da čovek, kao visoko misaono biće, pokuša da razume psa i da se adekvatno tome i ponaša, zato što pas u čoveku ne vidi čoveka, već drugog psa.
Toliko o tome.......ode tema malo u stranu, ali, i to je ok, jer je ovo večita dilema kada za nju dođe vreme.
Toliko od mene

Pustiti ga da ode,ne znači i dati mu vakcinu koja ce ga odvesti u smrt.Ja sam rekao da uvek treba biti ratnik,ja se borim protiv eutanazije,ja nemam toliko autoritet,kao ni bilo ko od ljudi,da odlučuje o kraju života,ali treba znati pustiti životinju da umre,jer ljudi nekad pogoršaju,titrajući oko ljubimca,jednostavno ga pusti da nađe svoj mir!

 

[yota]

Ustvari neću nikoga ni našta da nagovaram,svi nosimo svoje breme i svakom želim dobro i sreću u životu,sem toga vi ste dobri ljudi i borite se za prava životinja,stavovi mogu biti drugačij,ali suština je da želimo dobro životinjama.To je to!

 

[Rayela]

Pustiti ga da ode,ne znači i dati mu vakcinu koja ce ga odvesti u smrt.Ja sam rekao da uvek treba biti ratnik,ja se borim protiv eutanazije,ja nemam toliko autoritet,kao ni bilo ko od ljudi,da odlučuje o kraju života,ali treba znati pustiti životinju da umre,jer ljudi nekad pogoršaju,titrajući oko ljubimca,jednostavno ga pusti da nađe svoj mir!

barem nas nekolicina ovde koji pisemo o psima ( ali i drugim zivotinjama) volimo zivotinje, najvse svoje, ali i sve druge.

Otelo je uspavan pre pola sata, veterinar je rekao da smo ( moj muz i ja) retko normalni i svesni, savesni ljudi jer smo shvatili kada je pravi trenutak da se rastanemo
od njega. Mi smo cak mislili da ce nas odvratiti za sada od uspavljivanja, da ce mu dati neke inekcije vitamina B da bi mu produzio zivot za 5-6 nedelja, ali
ako pas udara glavom gde stigne, ako je slep, gluv, zadnje noge otkazuju, ne prepoznaje vise nikoga, ne raduje se zivotu, zasto tu agoniju produzavati?

Naravno da mi je strasno sve to palo, cele sam noci vracala filmove unazad, secala ga se od steneta do danas, jutros kada sam s njim isla u setnju
samo sto se nisam onesvestila od tuge, ali on nije znao, nije ni predosecao da ce umreti. vet nam je objasnio da im vise ne uspricavaju nikakav otrov,
nego srce prestane da radi od inekcije narkoze tako da uopste ne registriju nikakvu bol niti su svesni situacije u kojoj se nalaze.
Naravno, sada je jedna uzasna praznina, ovaj klinac momentalno ne moze da zameni Otela.

 

[yota]

barem nas nekolicina ovde koji pisemo o psima ( ali i drugim zivotinjama) volimo zivotinje, najvse svoje, ali i sve druge.

Otelo je uspavan pre pola sata, veterinar je rekao da smo ( moj muz i ja) retko normalni i svesni, savesni ljudi jer smo shvatili kada je pravi trenutak da se rastanemo
od njega. Mi smo cak mislili da ce nas odvratiti za sada od uspavljivanja, da ce mu dati neke inekcije vitamina B da bi mu produzio zivot za 5-6 nedelja, ali
ako pas udara glavom gde stigne, ako je slep, gluv, zadnje noge otkazuju, ne prepoznaje vise nikoga, ne raduje se zivotu, zasto tu agoniju produzavati?

Naravno da mi je strasno sve to palo, cele sam noci vracala filmove unazad, secala ga se od steneta do danas, jutros kada sam s njim isla u setnju
samo sto se nisam onesvestila od tuge, ali on nije znao, nije ni predosecao da ce umreti. vet nam je objasnio da im vise ne uspricavaju nikakav otrov,
nego srce prestane da radi od inekcije narkoze tako da uopste ne registriju nikakvu bol niti su svesni situacije u kojoj se nalaze.
Naravno, sada je jedna uzasna praznina, ovaj klinac momentalno ne moze da zameni Otela.

Neću da ti stavljam so na ranu,....jedna dušica je otišla,...a tebi da se držiš i da se usmeriš na malog.To je to!

 

[Vexy]

Rayela, baš mi je žao, Tako je moralo da bude.

 

[LJILJA MMM]

barem nas nekolicina ovde koji pisemo o psima ( ali i drugim zivotinjama) volimo zivotinje, najvse svoje, ali i sve druge.

Otelo je uspavan pre pola sata, veterinar je rekao da smo ( moj muz i ja) retko normalni i svesni, savesni ljudi jer smo shvatili kada je pravi trenutak da se rastanemo
od njega. Mi smo cak mislili da ce nas odvratiti za sada od uspavljivanja, da ce mu dati neke inekcije vitamina B da bi mu produzio zivot za 5-6 nedelja, ali
ako pas udara glavom gde stigne, ako je slep, gluv, zadnje noge otkazuju, ne prepoznaje vise nikoga, ne raduje se zivotu, zasto tu agoniju produzavati?

Naravno da mi je strasno sve to palo, cele sam noci vracala filmove unazad, secala ga se od steneta do danas, jutros kada sam s njim isla u setnju
samo sto se nisam onesvestila od tuge, ali on nije znao, nije ni predosecao da ce umreti. vet nam je objasnio da im vise ne uspricavaju nikakav otrov,
nego srce prestane da radi od inekcije narkoze tako da uopste ne registriju nikakvu bol niti su svesni situacije u kojoj se nalaze.
Naravno, sada je jedna uzasna praznina, ovaj klinac momentalno ne moze da zameni Otela.

Sve u svoje vreme. Ja sam htela da svisnem kada sam posle 16 godina prvi put pošla sama da zaključam kapiju. Sva moja 3M.....Sutradan je stigao Blenta kasnije nazvan Mrki (NO kao Meš) a za nedelju dana je dobio drugaricu Maru Opajdaru (bretonka, kao Maza i Šaša-Maša).
Otelo je Otelo, jedan i neponovljiv. Tako i treba. A malecki će zauzeti svoje mesto, takođe neponovljivo....samo treba malo vremena koje boli...baš boli...

 

[mimi's mom]

Da, svako od njih ima svoje mesto u našim srcima i sećanjima, ne treba druga životinja da zauzme to mesto niti da popunjava prazninu, drugi ljubimac je tu da nam pomogne da se naviknemo na tugu. Svi oni imaju nešto svoje, evo, današnji prebranac me je skoro rasplakao jer ga je Ginger obožavao i redovno mi ga krao. Vremenom ćemo naučiti da se smejemo i radujemo sećanjima na njih, ma kako dugo ili kratko bili u našim životima. Rayela, drži se, znaš da smo uz tebe i da te razumemo.

 

[mimi's mom]

Pre tačno 19 godina nam je ušetao u živote i ostavio neizbrisiv trag.

 

[malapegawa]

Možda ova tema već postoji, ako postoji nek mi ne zameri onaj ko ju je postavio.

Ja sam danas izgubila moju dragu Mašu, macu staru 7 meseci, moju ljubimicu, drugaricu, sestricu...nazovi te me ludom, blesavom, jesam sve to...al uginula je moja duša, moja srećica, dobrica, lepotica...sve to i još mnogo više...Maša je pre tri dana skočila sa terase jureći se sa svojim bratom ...peti sprat, dole beton...tri dana je lečili, operisali, hranili iz ruke i pojili isto tako, na rukama nosili na wc...nažalost njeno srce danas je stalo i moje sa njom...

 

[Rayela]

Možda ova tema već postoji, ako postoji nek mi ne zameri onaj ko ju je postavio.

Ja sam danas izgubila moju dragu Mašu, macu staru 7 meseci, moju ljubimicu, drugaricu, sestricu...nazovi te me ludom, blesavom, jesam sve to...al uginula je moja duša, moja srećica, dobrica, lepotica...sve to i još mnogo više...Maša je pre tri dana skočila sa terase jureći se sa svojim bratom ...peti sprat, dole beton...tri dana je lečili, operisali, hranili iz ruke i pojili isto tako, na rukama nosili na wc...nažalost njeno srce danas je stalo i moje sa njom...

Pa ja sam izgubila pre mesec dana svog druga, 15 godina starog, nije on bio moj brat, a ni ja njegova sestra ,medjutim svoju tugu, suze, zalost pokusavam da sama prebolim.

Moje je stene danas staro 7 meseci, nisam sigurna da su osecanja ista kao sa ovim drugarom sa kojim sam delila i srecu, tugu, radost i suze, koji je znao i razumeo
svaki moj pokret, uzdah, osmeh i koji je razumeo da li treba da se raduje sa mnom ili da tuguje.

 

[dobra predskazanja]

kazu da je snaga tuge kada se izgubi kucni ljubimac jednaka snazi tuge kao kada se izgube roditelji, partner, deca...samo sto krace traje, jer gubitkom ljubimca ne stvaraju se komplikacije tipa nasledstvo i tako to.