Ima li smisla živeti, ako ćemo umreti?

[rabindrant123]

Hoću, danas hoću...

Za tebe koji ne želiš da čitaš dalje od bazične informacije evo odgovor:

Postoje dva osnovna principa stvaranja: 1.) LJUBAV-bezuslono davanje i 2.) Princip Projekcije.
(za ostale koji žele saznati više, odgovor je nešto širi u Novom Blogu).

Kakva "Ljubav-bezuslovno davanje" ? Mene mama ceo zivot bezuslovno voli a ja sam i dalje los prema njoj. Kako je moguce da me ta ljubav nije preobrazila? I ne vidim kako to moze da se promeni. Kad je zavrsila u bolnici nisam isao nijednom da je posetim i posle mi uopste nije bilo zao zbog toga. Nisam bio ni svestan da nisam isao da je posetim tek mi je ona nekoliko meseci posle istakla tu cinjenicu. Nikom nista. I kako to moze da se promeni? Da postanem bolji covek ?..Kako ja da pocnem da saljem bezuslovnu ljubav? Kako mogu da volim sve kada jedva cekam da umrem?
Da procitam tvoj blog i onda ce sve biti bolje?

"Princip projekcije". Koliko god se trudio da projektujem pozitivne scenarije u mom umu dominiraju oni losi. Sanjam zlo, prva misao kad se probudim je zlo, tokom citavog dana mi samo zlo pada na pamet. Godine provodim u strahu i melanholiji. Cak i kad se potrudim da razmisljam o necemu sto je dobro to ubrzo bude progutano necim mracnim i vrati mi se visestruko gore.

 

[JA KOJI JESAM]

Kakva "Ljubav-bezuslovno davanje" ? Mene mama ceo zivot bezuslovno voli a ja sam i dalje los prema njoj. Kako je moguce da me ta ljubav nije preobrazila? I ne vidim kako to moze da se promeni. Kad je zavrsila u bolnici nisam isao nijednom da je posetim i posle mi uopste nije bilo zao zbog toga. Nisam bio ni svestan da nisam isao da je posetim tek mi je ona nekoliko meseci posle istakla tu cinjenicu. Nikom nista. I kako to moze da se promeni? Da postanem bolji covek ?..Kako ja da pocnem da saljem bezuslovnu ljubav? Kako mogu da volim sve kada jedva cekam da umrem?
Da procitam tvoj blog i onda ce sve biti bolje?

"Princip projekcije". Koliko god se trudio da projektujem pozitivne scenarije u mom umu dominiraju oni losi. Sanjam zlo, prva misao kad se probudim je zlo, tokom citavog dana mi samo zlo pada na pamet. Godine provodim u strahu i melanholiji. Cak i kad se potrudim da razmisljam o necemu sto je dobro to ubrzo bude progutano necim mracnim i vrati mi se visestruko gore.

Bezuslovno davanje postoji i onda kad smo ubijeđeni da samo uslovno nekome dajemo nešto. Bezuslovno davanje je Princip a ne doživljaj. Zato i rekoh da je Ljubav princip koji drži postojanje postojećim, ali da takođe omogućava Kreaciju. Majčinska Ljubav nije bezuslovno davanje. Motiv koji potiče majku da se daje djetetu je održanje potomstva. To je nagon i na kraju krajeva nije istina da se svaka majka daje svom djetetu 'bezuslovno' ili pak ikako. Neke majke abortiraju djecu, uistinu to mnoge majke danas čine, da ne kažemo koliko ih je pilulama zabranilo začeće.

Dominacija loših scenarija je prouzrokovana ubjeđenjima stvorenim tokom tvog razvoja. Ubjeđenja mogu da se mijenjaju. Ubjeđenja su filteri koji se nalaze u Pod-svjesnom razumu te da bi filter nestao na njega mora da se utiče na nivou Pod-svjesnog razuma. Ponavljanjem radnje, ponavljanjem misli, učvršćuje se novo ubjeđenje koje postaje novi filter kroz koji projektuješ realnost. Rutina je neophodna da bi se ostvarila projekcija iz ove realnosti koja će uticati na Pod-Svjesni razum i na sam uiverzum. Osjećanjem najefikasnije i jedino i utičemo na Pod-svjesni razum. Jedan praktičan, vidljiv način totalnog mijenjanja 'crnih misli' jeste 'spaljivanjem'. Ovo će izgledati kao magija ali djeluje veoma efikasno. Na jednom papiru napiši sve svoje 'crne misli' koje okupiraju tvoj razum. Kada završiš pisanje svih 'crnih misli' kojih možeš da se sjetiš uzmi novi papir i na svaku crnu misao napiši jednu koja je njena totalna suprotnost, dakle optimistička, pozitivna. Kada to završiš, isijeci svaku pojedinačno ispisanu rečenicu, u kojoj je predstavljana 'crna misao'. Isijeci ih u trake i onda svaku traku sa jednom negativnošću gledaj, čitaj je i shvati je u njenoj potpunoj crnini... a onda je zapali i gledaj ako gori ispred tvojih očiju, osjeti kako nestaje. Gledaj dobro u pepeo koji je ostavljen poslije sagorijevanja i vidjet' ćeš da od papira i zabilježene misli nije ostalo ni traga. Uzmi onaj drugi papir sa pozitivnim mislima, pročitaj ga i postavi ga negdje gdje možeš da ga vidiš ' u prolazu'...u kupatilu, na ogledalu, na kompjuteru...dozvoli, svaki put kada ga vidiš i ponovo pročitaš šta si napisao, da to što si pročitao u potpunosti i osjetiš. Čini to sve dotle dok ne osjetiš promjenu.

...

Prije 15-16 mjeseci jedan prijatelj koji je imao moždani udar i bio dvije sedmice paralizovan u bolnici (pomogao sam mu da se izliječi od moždanog udara, ali to je sasvim druga priča), poslije izlaska iz bolnice i poboljšanja svog zdravstvenog stanja, rekao mi je kako mu na pomen imena njegovog sina svaki put dolaze najcrnji scenariji... Ja sam za njega pisao te njegove crnine, a onda pozitivne misli, pa onda sam za njega i spalio te listiće sa crnim mislima, pošto njegova desna ruka u tom momentu još nije bila potpuno iscijeljenja od paralize. Nije se više osjećao loše.
Tako je djevojka, Njemica, koja je bila u Melburnu i ništa joj nije išlo od ruke takođe imala najcrnje misli o sebi i pomisli na samoubistvo... otišao sam kod njeu stan i uradili smo isto kao i u prethodnom slučaju. Poslije par dana osjećala se totalno drugom osobom, odlučila je da napusti Melburne, otišla je u Berlin i odande mi se javila poslije nekog vremena da je imala uspješno snimanje nekog albuma i učešće na koncertima (bila pjevačica).

 

[Transcendental]

Ja bih zaista kažnjavao prosipanje ovih gluposti ovuda, čisto da se ne bi desilo da neko zaista poveruje u to.
u pravilnik bi pod zabranjene stvari trebalo dodati "prodavanje muda za bubrege".

 

[rabindrant123]

Prije 15-16 mjeseci jedan prijatelj koji je imao moždani udar i bio dvije sedmice paralizovan u bolnici (pomogao sam mu da se izliječi od moždanog udara, ali to je sasvim druga priča), poslije izlaska iz bolnice i poboljšanja svog zdravstvenog stanja, rekao mi je kako mu na pomen imena njegovog sina svaki put dolaze najcrnji scenariji... Ja sam za njega pisao te njegove crnine, a onda pozitivne misli, pa onda sam za njega i spalio te listiće sa crnim mislima, pošto njegova desna ruka u tom momentu još nije bila potpuno iscijeljenja od paralize. Nije se više osjećao loše.
Tako je djevojka, Njemica, koja je bila u Melburnu i ništa joj nije išlo od ruke takođe imala najcrnje misli o sebi i pomisli na samoubistvo... otišao sam kod njeu stan i uradili smo isto kao i u prethodnom slučaju. Poslije par dana osjećala se totalno drugom osobom, odlučila je da napusti Melburne, otišla je u Berlin i odande mi se javila poslije nekog vremena da je imala uspješno snimanje nekog albuma i učešće na koncertima (bila pjevačica).

Jeste jeste...kao one tegle sa pirincem...na jednu teglu zalepi mrzim te na drugu volim te ba ces posle mesec dana videti kako je u mrzim te tegli pirinac truo a u ovoj drugoj nije....Kakav je to prelaz iz neuroze u psihozu bio kada sam pokusavao i to...

 

[minutus]

Ja bih zaista kažnjavao prosipanje ovih gluposti ovuda, čisto da se ne bi desilo da neko zaista poveruje u to.
u pravilnik bi pod zabranjene stvari trebalo dodati "prodavanje muda za bubrege".

nemre tak, kome to nije zabavno, sam si je kriv.
osim toga, da bi na tvoje mjesto sjeo netko iz muslimanske ili kršćanske braće,
taj bi također pobrisao sve heretike i nevjernike, tak da bi sve ispalo inkvizicija, šarija, fatva i đihad.
osim toga je paljenje ceduljica bezazlena zabava, koja, kako se prića, može produljiti život.
a ako se za par dana ništa ne promijeni, lako se čovjek ipak još ubije.

 

[znatizeljni mislilac]

Bezuslovno davanje postoji i onda kad smo ubijeđeni da samo uslovno nekome dajemo nešto. Bezuslovno davanje je Princip a ne doživljaj.

A bezuslovno davanje je sta? O kakvom davanju je rec kad se radi o necem izvan svesnosti?

- - - - - - - - - -

Jeste jeste...kao one tegle sa pirincem...na jednu teglu zalepi mrzim te na drugu volim te ba ces posle mesec dana videti kako je u mrzim te tegli pirinac truo a u ovoj drugoj nije....Kakav je to prelaz iz neuroze u psihozu bio kada sam pokusavao i to...

Gledao si digitalnog?

 

[Arianna]

Aha. Бог је одговор на све. Он је најмоћнији господар над робљем. Будимо му скрушени и понизни а он ће нам дати плату за то. ОН.!!.велики господар.... милосни....љубезни...

Да додатно илуструјем ову изречену мисао о богу, како би знали о чему говоримо:

У јее. Сада када зна те "принципе стварања" ..благо њему.
Замисли каква је то предност и моћ у животу. Знати принципе како је све настало. То је прави Свети грал ка коме човечанство вековима тежи... а ето ти то несебично делиш свима као нектар ...да се сви напајају из њега.

Дакле, свети грал науке и филозофије. Сами основни принципи универзума!!!!!!!!!......... су:

1 Љубав - безусловно давање.
2 Прнцип пројекције

Od ponosa i ega ne mozes videti zadivljujucu istinu Boga.
Ako nisi znao poniznost je vrlina a jel znas ko omalovazava vrline?
A skrusenost Bog ne trazi nego VRLINE po kojima nas je stvorio.
Za LJUBAV je potrebna poniznost
a LJUBAV je iznad svega.
Ko je ispod toga je nisko.
Takodje u SVESNOSTI je ljubav.
Ko nije na nivou ljubavi nesvestan je.
A LJUBAV podrazumeva VRLINE i poniznost.

 

[znatizeljni mislilac]

Od ponosa i ega ne mozes videti zadivljujucu istinu Boga.
Ako nisi znao poniznost je vrlina a jel znas ko omalovazava vrline?
A skrusenost Bog ne trazi nego VRLINE po kojima nas je stvorio.
Za LJUBAV je potrebna poniznost
a LJUBAV je iznad svega.
Ko je ispod toga je nisko.
Takodje u SVESNOSTI je ljubav.
Ko nije na nivou ljubavi nesvestan je.
A LJUBAV podrazumeva VRLINE i poniznost.

Mozemo da se slikamo, zmija je uredila svet kako joj odgovara.

 

[rabindrant123]

A bezuslovno davanje je sta? O kakvom davanju je rec kad se radi o necem izvan svesnosti?

- - - - - - - - - -



Gledao si digitalnog?

Ko je to?

 

[oziman]

Od ponosa i ega ne mozes videti zadivljujucu istinu Boga.
Ako nisi znao poniznost je vrlina a jel znas ko omalovazava vrline?
A skrusenost Bog ne trazi nego VRLINE po kojima nas je stvorio.
Za LJUBAV je potrebna poniznost
a LJUBAV je iznad svega.
Ko je ispod toga je nisko.
Takodje u SVESNOSTI je ljubav.
Ko nije na nivou ljubavi nesvestan je.
A LJUBAV podrazumeva VRLINE i poniznost.

Љубав према чему? Према неком пројектованом антропоморфном ауторитету на небу?

Али нећи да расправљам овде са верницима. То је узалудан посао.

Ево ти само ових неколико реченица у спојлеру из којих можеш видети шта је основа те твоје "љубави према богу".

Spojler

1) Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

2)Обично се мисли да је страх од смрти створио религију али то није тачно.
Верници су измислили тог њиховог бога не због страха од смрти него због страха од живота.

Видевши све опасности живота које има прете , а такође видевши да већину њих не могу да контролишу, пројектовали су зато некога ко може. А њима је остало да се сада том "моћном" моле, да га некако умилостиве и тако стекну посредну контролу над опасностима које им прете у животу.
То је шпекулантска психологија. Повлађивати моћном, служити му, бити његов роб, увлачити му се, (овде би било места и за сликовитије описе), све да би се тај умилостивио и пружио им заштиту.
То је психологија религије. Смрт нема ту много утицаја. Као што животиње нису свесне смрти , исто тако она слабо допире до свести тупавих маса. Једино филозофи заправо много размишљају о томе. Остали се баве животом.. тј храном и рамножавањем ..јединим што их покреће.
Страх од живота је створио религију не страх од смрти.


3)Реч "бог" је толико компромитована тим догмама кроз историју да је потпуно неупотребљива ако желимо некако назвати ту метафизичку суштину изван појавног света а коју нам је разоткрила филозофија.
Јер појам "бог" садржи у својој основи неко антропоморфно, лично биће негде тамо, које нам обећава нека блаженства ако смо добри и казне ако нисмо. Ко у томе не може препознати обичну пројекцију ауторитета.
А колико је таква представа заправо наивна види се када је очистимо од примеса метафизике и презентујемо је у њеној основи. А то се најбоље може видети из овог видео клипа.

 

[znatizeljni mislilac]

Ko je to?

dokumentarac, posto si spomenuo ono sa pirincem.

 

[rabindrant123]

dokumentarac, posto si spomenuo ono sa pirincem.

Aaa...digitalni andjeo. I tu se pominje. Poznato je meni bilo od ranije...iz raznih New Age, scinetistickih, ezoterijskih i ko zna kakvih izvora. Djubre.

 

[rabindrant123]

Љубав према чему? Према неком пројектованом антропоморфном ауторитету на небу?

Али нећи да расправљам овде са верницима. То је узалудан посао.

Ево ти само ових неколико реченица у спојлеру из којих можеш видети шта је основа те твоје "љубави према богу".

Spojler

1) Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.

2)Обично се мисли да је страх од смрти створио религију али то није тачно.
Верници су измислили тог њиховог бога не због страха од смрти него због страха од живота.

Видевши све опасности живота које има прете , а такође видевши да већину њих не могу да контролишу, пројектовали су зато некога ко може. А њима је остало да се сада том "моћном" моле, да га некако умилостиве и тако стекну посредну контролу над опасностима које им прете у животу.
То је шпекулантска психологија. Повлађивати моћном, служити му, бити његов роб, увлачити му се, (овде би било места и за сликовитије описе), све да би се тај умилостивио и пружио им заштиту.
То је психологија религије. Смрт нема ту много утицаја. Као што животиње нису свесне смрти , исто тако она слабо допире до свести тупавих маса. Једино филозофи заправо много размишљају о томе. Остали се баве животом.. тј храном и рамножавањем ..јединим што их покреће.
Страх од живота је створио религију не страх од смрти.


3)Реч "бог" је толико компромитована тим догмама кроз историју да је потпуно неупотребљива ако желимо некако назвати ту метафизичку суштину изван појавног света а коју нам је разоткрила филозофија.
Јер појам "бог" садржи у својој основи неко антропоморфно, лично биће негде тамо, које нам обећава нека блаженства ако смо добри и казне ако нисмо. Ко у томе не може препознати обичну пројекцију ауторитета.
А колико је таква представа заправо наивна види се када је очистимо од примеса метафизике и презентујемо је у њеној основи. А то се најбоље може видети из овог видео клипа.

Ne brate mislila je o ljubavi generalno. Ako ces vernickom terminologijom mislila je na "ljubav koja JE Bog". Dakle nema PREMA Bogu jer je Bog sam ljubav.
Bilo kako bilo sve je to jalova prica...iako kapiram tu hriscansku energetiku i cini mi se da je ispravna jednostavno ne radi mi pos'o..opet sve ide svom prirodnom kraju i ne vidim razlog zasto bih se opirao. A da ne pominjem da nemam ni slobodnu volju koju bih usmerio da se opire...

 

[znatizeljni mislilac]

Bas me zanima Ariannin odgovor.

 

[znatizeljni mislilac]

Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest.

U prevodu

Ljubi ljubav svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest.

Eto zasto je ta rec sporna sto crkva nikako da uvidi.

 

[oziman]

Ne brate mislila je o ljubavi generalno. Ako ces vernickom terminologijom mislila je na "ljubav koja JE Bog". Dakle nema PREMA Bogu jer je Bog sam ljubav.

Појам "љубав" сам за себе не значи ништа. Мораш уз њега додати "према чему". Љубав према животињама, људима, било чему...... али нечега мора бити.

Тако појам "љубав" узет сам за себе не значи ништа.

А опет са друге стране, кроз милинијуме, које је оковала религија, било је и духовних људи који су налазили у себи одраз трансцендентог и који у недостатку знања, које им је од цркве било ускраћено назвали су то "љубав према богу" или сам тај пројектовани чича на небу је "љубав" и слично.

То су покушаји религијом окованог човечанства да своју интуицију укалупи у црквне приче.

Bilo kako bilo sve je to jalova prica...iako kapiram tu hriscansku energetiku i cini mi se da je ispravna jednostavno ne radi mi pos'o..opet sve ide svom prirodnom kraju i ne vidim razlog zasto bih se opirao. A da ne pominjem da nemam ni slobodnu volju koju bih usmerio da se opire...

Ти би морао покушати наћи узрок твоје анксиозности и ако је могуће уклонити га. А ако није, ако узрок захвата у само устројство овога света, које никако није уређено зарад среће појединца, онда се мораш помирити са тиме и издржати своју казну.. А пут негације воље једина је перспектива спасења. А и једини случај у коме се може испољити интелигибилна слобода код појединца.

 

[rabindrant123]

Појам "љубав" сам за себе не значи ништа. Мораш уз њега додати "према чему". Љубав према животињама, људима, било чему...... али нечега мора бити.

Тако појам "љубав" узет сам за себе не значи ништа.

А опет са друге стране, кроз милинијуме, које је оковала религија, било је и духовних људи који су налазили у себи одраз трансцендентог и који у недостатку знања, које им је од цркве било ускраћено назвали су то "љубав према богу" или сам тај пројектовани чича на небу је "љубав" и слично.

То су покушаји религијом окованог човечанства да своју интуицију укалупи у црквне приче.



Ти би морао покушати наћи узрок твоје анксиозности и ако је могуће уклонити га. А ако није, ако узрок захвата у само устројство овога света, које никако није уређено зарад среће појединца, онда се мораш помирити са тиме и издржати своју казну.. А пут негације воље једина је перспектива спасења. А и једини случај у коме се може испољити интелигибилна слобода код појединца.

Ja mislim da je hriscanski pojam ljubav samo poetski izraz onoga sto filozofi nazivaju volja a psiholozi nagon (pa libido). Dakle opadajuca gradacija.

Kako da pronadjem uzrok svoje anksioznosti? Da se podvrgnem psihoanalizi za 500 evra mesecno?...Pare i nisu toliki problem koliko nevera u efikasnost toga.

Negaciju volje zamisljam kao konacno resenje-pistolj u usta. A i ako ima neka dublja filozofska mudrost iza tog termina opet zamisljam pistolj u usta.

 

[znatizeljni mislilac]

Појам "љубав" сам за себе не значи ништа. Мораш уз њега додати "према чему". Љубав према животињама, људима, било чему...... али нечега мора бити.

Тако појам "љубав" узет сам за себе не значи ништа.

A Volja?

 

[oziman]

Ja mislim da je hriscanski pojam ljubav samo poetski izraz onoga sto filozofi nazivaju volja a psiholozi nagon (pa libido). Dakle opadajuca gradacija.

Хришћански појам љубав означава само ту наивну инфатилну пројекцију ауторетета на небу звану бог који награђује и кажњава.
Сву остала метафизичкуу одору додали су они духовни људи који нису имали избора да је искажу на други начин сем кроз тог црквеног бога и црквене догме.

О томе сам писао на другој теми одговарајући на ово питање. пренећу то и овде:

Бог је такође филозофски појам, и ја више волим да причам о Богу на филозофски начин него на неки уметнички. Ти сматраш да је филозофија све оно где нема Бога и хришћанства. Да те подсетим да постоје античка и средњовековна филозофија. Вероватно си чуо за Августина, Аквинског, Паскала. Они су такође филозофи.

Да, чуо сам за њих али ти изглeда ниси чуо да је у то време црква имала један веома "убедљив аргумент" у филозофским расправама а који је она потезала вековима, тј аргумент ломаче.Што значи да ко се не слаже са њеним догмама бива кажњен благо и мило...баш попут Ђордана Бруна:

„Казнити дакле брата Ђордана благо и без проливања крви “.

Овако гласи пресуда инквизиције што значи бити спаљен на ломачи јер се при томе крв не пролива него испарава.

Тако да су филозоофи ,да би преживели, морали да своје метафизичке контемплације некако удену у те наивне црквене догме које су им наметнуте. Па тако рецимо Спиноза своју метафизичку супстанцију зове "бог" и слично.

Али то је било пре неколико векова. Чим се филозофија једном ослободила тог ЈАРМА... оставила је теологију тамо где припада....на ђубриште историје. За филозофа је она одавно тамо, још од времена када је Кант уништио сваку спекулативну метафизику и теологију уопште.

А надам се да ће једном бити тамо и за све остале људе.

Spojler

Vise o religiji ovde:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25861-O-temeljima-religioznosti-i-vere

Kako da pronadjem uzrok svoje anksioznosti? Da se podvrgnem psihoanalizi za 500 evra mesecno?...Pare i nisu toliki problem koliko nevera u efikasnost toga
Negaciju volje zamisljam kao konacno resenje-pistolj u usta. A i ako ima neka dublja filozofska mudrost iza tog termina opet zamisljam pistolj u usta.

Негација вољ еје циљ. Перспектива која нас води спасењу. Кап воде у паклу. То је све што имамо. А коначни тест нас чека када брод живота стигне у луку и када се нађемо на краљевској свадби. Или голи или обучени.

http://forum.krstarica.com/entry.php/10735-Svedenborg-i-svadbeno-ruho

A Volja?

Као што сам одгворио Рабидранту да поновим:

Хришћански појам љубав означава само ту наивну инфатилну пројекцију ауторетета на небу звану бог који награђује и кажњава.
Сву остала метафизичкуу одору додали су они духовни људи који нису имали избора да је искажу на други начин сем кроз тог црквеног бога и црквене догме.

Тако да су многи имали у свести оно што зовемо "воља" као основу свега али су то морали да обуку у црквене догме.

 

[rabindrant123]

Ma dobro pusti religiju. Nisi mi protivrecio da je negacija volje pistolj u usta.

I nisi mi rekao kako da pronadjem uzrok svoje anksionznosti?

 

[oziman]

Ma dobro pusti religiju. Nisi mi protivrecio da je negacija volje pistolj u usta.

Nije. O tome je pisao Шопенхауер овако:

"Od, opovrgavanja volje za život - koje je jedini, u pojavi obelodanjujući čin njene slobode i koje je otuda, kako to Asmus naziva, transcendentalna promena - ništa se ne razlikuje više nego samovoljno ukidanje svoje sopstvene pojave, samoubistvo. Daleko od toga da bude opovrgavanje volje, samoubistvo je fenomen silovitog potvrđivanja volje. Jer, opovrgavanje ima svoju suštinu u činjenici da čovek oseća odvratnost ne prema patnjama već prema užicima života. Samoubica hoće život i nezadovoljan je samo uslovima pod kojima mu je on dat. S tog razloga, on ni u kom slučaju ne napušta volju za život, već jedino život, jer razara pojedinačnu pojavu. On hoće život, hoće nesputano postojanje i potvrđivanje tela; ali splet okolnosti ne dopušta nijedno ni drugo, te on podnosi golemu patnju. Sama volja za život nalazi se u toj pojedinačnoj pojavi toliko sputana, da ne može da razvije svoje stremljenje. Zato se ona odlučuje i podupire čin i prilikom samoubistva.

Ali taj je čin, i pored toga, remek-delo maje, kao najočigledniji izraz protivrečnosti volje za život sa samom sobom." itd.itd.

I nisi mi rekao kako da pronadjem uzrok svoje anksionznosti?

Тешко питање. Јер су узроци по правилу несвесни, давно заборављени, механизми формирани у раном детињству. А чак и да их откријеш то их не уклања. Ето, ја имам неке бесмислене фобије од неких ситуација а које су ми родитељи наметнули у раном детињству васпитавајући ме у истима Ја то знам, немам шта да откривам, сећам се времена када су и како настајале те моје реакције..па опет оне се покрећу пред окидачима упркос том мом знању

 

[guest 135511]

I nisi mi rekao kako da pronadjem uzrok svoje anksionznosti?

не можеш се откривaњем узрок решити исте, јер то нису пуке мисли већ реaлни творaчки обрaсци у несвесном. већ, кaд их откријеш, морaш дa се десензибилишеш нa исте док потпуно не изгубе снaгу, кроз директно суочaвaње сa окидaчимa. није лaко уопште.

aко те зaнимa конкретно темa aнксиозности, гуглaј Graded situational exposure

a можеш и дa одслушaш овaј видео нa тему:

 

[guest 135511]

aко си уопште сигурaн дa се твоје стaње може нaзвaти aнксиозношћу пре него депресијом, јер су то две рaзличите ствaри

 

[Dragoljub69]

Nije. O tome je pisao Шопенхауер овако:

"Od, opovrgavanja volje za život - koje je jedini, u pojavi obelodanjujući čin njene slobode i koje je otuda, kako to Asmus naziva, transcendentalna promena - ništa se ne razlikuje više nego samovoljno ukidanje svoje sopstvene pojave, samoubistvo. Daleko od toga da bude opovrgavanje volje, samoubistvo je fenomen silovitog potvrđivanja volje. Jer, opovrgavanje ima svoju suštinu u činjenici da čovek oseća odvratnost ne prema patnjama već prema užicima života. Samoubica hoće život i nezadovoljan je samo uslovima pod kojima mu je on dat. S tog razloga, on ni u kom slučaju ne napušta volju za život, već jedino život, jer razara pojedinačnu pojavu. On hoće život, hoće nesputano postojanje i potvrđivanje tela; ali splet okolnosti ne dopušta nijedno ni drugo, te on podnosi golemu patnju. Sama volja za život nalazi se u toj pojedinačnoj pojavi toliko sputana, da ne može da razvije svoje stremljenje. Zato se ona odlučuje i podupire čin i prilikom samoubistva.

Ali taj je čin, i pored toga, remek-delo maje, kao najočigledniji izraz protivrečnosti volje za život sa samom sobom." itd.itd.

Jasno da je to mislio...
Međutim protivljenje ili pobuna protiv volje (misli se pre svega i na svoju,ali i Univarzalnu volju,libido,energiju,
ljubav,Duh sveti,pranu itd...) je duhovno protivljenje onome iz čega se nastaje-protivljenje sopstvenom nastanku...
Svojevremeno sam bio oduševljen Ničeom koji je uzdizao tu volju (i sve ostale alternacije) životnu i težio
njenom osnaženju sa svim implikacijama,kao i veliki broj mladih moje generacije i to s priličnim procentom
zastranjivanja (Svojeglavost moje generacije vuče i tu korene,ali i u Titovoj samosvesti...)...
Sve bi to i nekako štimalo da nije jedne odlučujuće budalaštine...A ta budalaština,koja je (o tuge!) još
uvek čak i na Filozofskim fakultetima našim zapuštenim prisutna je DIJALEKTIKA!
Neverovatno je da ,umesto da se traži poreklo nekoj pojavi-traži se uzrok! Ovo nijedan više
akademski građanin na zapadu ne troši () i nijedan se ne pita "Zašto je nešto" već šta mu sve prethodi ,
u kojoj i kakvoj sredini nastaje itd...
Jer pitanje "zašto" skoro da znači "pošto"!
Slovima: Za što ! Za šta! Za nešto ili za nešta... Znači svrhu!
Nažalost je to istina:"veliki" filozofi među kojima su dominatni Hegel i Marks,ali
i Šopenhauer,te ne izuzimajući ni Lao Cea,pa ni Konfučija su svojim dijalektičkim
pitanjima "zašto" ustvari pitali pragmatično pitanje svrhe pojave! ! !
Skoro si naveo primer onog kolara koji kritikuje Dajmler Benc i kudi mercedese...
Pa eto,leksičari i strukturalisti su pokazali kako je daleko pravilnije koristiti indukciju,
algoritme,matematičke nizove,za razliku od kočija koje vuče dijalektika,a filozofi i dalje
ne daju svoja zaprežna kola,a konji pocrkali...
To me uglavnom i udaljava odavde-pun mi kufer dijalektike klasičnih filozofija...
Znam ja to i bolje za svoje potrebe...
A inače:Arijanina Univerzalna Ljubav,kao bivšem hipiku (i učeniku Zaratustre)
daleko mi je prihvatljivija od negiranja te velike ljubavi...Ko negira nek ne pljuje prema vetru...

 

[guest 135511]

Sama volja za život nalazi se u toj pojedinačnoj pojavi toliko sputana, da ne može da razvije svoje stremljenje.

дa, тaчно. либидо у тој особи се нaлaзи прaктично зaробљен у несвесном и не успевa дa се попне до свесног нивоa и тиме испољи
оно што гa спречaвa је неспособност дa се види нешто друго осим оног што је буквaлно пред очимa, тј ткз реaлности којој се придaје aпсолутнa нaдмоћ, a којa није у склaду сa стремљењимa либидa

кaд би се потиснутом либиду пружилa другaчијa перспективa кретaњa нa СВЕСНОМ нивоу, животнa силa би потеклa у том прaвцу