Ima li smisla živeti, ako ćemo umreti?

ranjeni Zoro:
bojim se da je to jedna bulšit frazetina..

ofkors da se pitamo
svi se pitamo
i naravno da imamo srce, pa ne idemo na baterije

ko se ne pita taj je lud.
ko se ne pita, uleti mu kita,
tj polni ud..

eto vam teme - kako se voli život? a? A!?
Kliknite za proširenje...

Ovako vidim tvoje razmisljanje,ali ne mora biti tako-ti odlucujes sam o tome...Znam, svi mi trazimo nesto vise koliko god da smo odmakli...

 
flaj:
Krajnje je vreme da filozofija apsurda zajedno sa svojim sledbenicima
odšeta u prošlost.
To je filizofija za robove, koji nemaju život i očekuju smrt kao spas i
put u raj kao obećanu nagradu za pokornost.
Ovo vreme nije za malodušne, beznadežne, kukavne crve.

Haotična, rušiteljska i nepredvidiva budućnost traži novog čoveka.
Onog koji voli život i svet oko sebe, uprkosa svim nevoljama, koji je
spreman da se pokrene, da uloži sebe i da menja svet.
Kliknite za proširenje...

:confused:
filozofija apsurda stvarno nema veze sa putem u raj kao obecanom nagradom za pokornost
ne razumem ovo zastrasivanje u drugom paragrafu... ako je buducnost nepredvidiva kako znas da ce biti rusiteljska?
meni je brat rekao da stize Klarkov vanzemaljac Kerlin iz nepoznatih dubina vasione i da nastupa period mira

”novi covek” - haha, tako sam i ja mislila.. ali ni po cemu nije nov, tako se ponasa skoro svaka jedinka svake vrste
there is nothing new UNDER the sun

Ne okrivljuj život, on teče dalje sa tobom ili bez tebe.
Kliknite za proširenje...

tacno nazivas neke ljude crvima zato sto se sama osecas maleno
 
I automobil ce da zavrsi zardjao, razbijen, iseckan ili pretopljen.
Pa ipak to nije njegova svrha, iako jeste konacni cilj.

I leptir ce do kraja dana biti mrtav. Ali to nije njegova svrha iako jeste konacan cilj.

Kafa koju pijem ce na neki tuzan nacin dospeti u kanalizaciju, slana, izmenjena i delimicno razgradjena.
Ali to nije njena svrha i smisao.

Konacan cilj ne odredjuje svrhu, smisao.
 
Isto je sa zivotom.
Znamo njegov konacan cilj? Znamo. Pa sta?
Onaj ko pogodi cilj promasio je sve ostalo.

Put je cilj.
A levo i desno od puta lepota. Ako ne ides pravolinijski, nego se zaustavljas kod svake lepote, put ce biti jaako krivudav i neobicno dug.
Posle takvog dugackog i krivudavog puta cilj je potpuno nevazan i bezvredan.
Koliko osmeha i sveze izdepiliranih nogu niste ni primetili jer ste odlucili da se plasite cilja?
....................................................................................................................................................................

Da parafraziram deo iz autostoperskog vodica: Svako moze da nauci da leti: treba samo da se zatrci, skoci, i promasi zemlju.
 
Poslednja izmena:
tumblr_mk6plsxVtG1r0jd3uo1_500.jpg


tumblr_mk6plsxVtG1r0jd3uo2_500.jpg
 
breakfast:
:confused:
filozofija apsurda stvarno nema veze sa putem u raj kao obecanom nagradom za pokornost
ne razumem ovo zastrasivanje u drugom paragrafu... ako je buducnost nepredvidiva kako znas da ce biti rusiteljska?
meni je brat rekao da stize Klarkov vanzemaljac Kerlin iz nepoznatih dubina vasione i da nastupa period mira

”novi covek” - haha, tako sam i ja mislila.. ali ni po cemu nije nov, tako se ponasa skoro svaka jedinka svake vrste
there is nothing new UNDER the sun



tacno nazivas neke ljude crvima zato sto se sama osecas maleno
Kliknite za proširenje...

Filozofiju apsurda nema nikakve veze sa životom i
zato je iz njega treba proterati.
Isto kao što obećani raj treba prognati iz glave vernika.
Apsurdnost postojanja na ovom svetu jedino je ravna
apsurdnosti postojanja na onom.
Oba su jednaka po svojoj besmislenosti i oba su štetna
po život sam.

Da, malena sam i beznačajna kao crv.
I on i ja imamo svoj život i radujemo se tom životu.
On će možda postati leptir.
Ja sigurno neću.
A šta ću ja postati - zavisi samo od mene.
Zar je to malo?
 
Poslednja izmena:
Nešto:
Aj jedna tema, davno nisam..... a, naravno, deprimirajuća.

Rekoše neki mudri ljudi da je sve prolazno, da je sve moralo postati, tako će sve jednog dana i nestati, mi svakako hoćemo, ali pitanje je hoće li naš trag, svedočenje našeg postojanja nestati, reklo bi se da hoće prosto..... jer će i planeta Zemlja već nestati.....

Podelila bih pitanje na dva dela:

1. Šta je svest i kako je osećate? Da li se osećate kao unutar tela, ili ste to telo vi?

2. Pošto ćemo svakako umreti, i pošto svaki trag koji ostavimo za sobom u vremenu, večnosti (nazovite to kako hoćete) nije trenutak vredan pomena, ma bili N. Tesla, šta bi onda uistinu bila svrha našeg života ovde? Zatim, vezano za prethodnu rečenicu, ako baš i postoji neka velika, nejasna, neshvatljiva svrha, ima li svrha svrhe, ako joj mi sami ne možemo posvedočiti?

Logički sam došla do zaključka da svakako umiremo, te da zaista imamo ovih 70-ak, neko manje, neko više..... godina na raspolaganju da nam bude lepo..... to je pomalo tužna, ali opet oslobađajuća ideja, jer smiruje.

P. S. Meni ne smetaju ni religijski obojeni odgovori, ali nisam sigurna za modove.....
Kliknite za proširenje...

zashto deprimirajuca?
ono shto vidish i chujesh ne znachi da zaista jeste tako..
a sad lagano po brojkama :lol:

1. svest je mnogo vishe od tela i osecaja, spoznaja u retkim kvrc trenima, pa posle brishemo gumicom....osim ako se ne radi o trajnim spoznajama vezanim za ljude...inache , svaka tz svest o sebi je samoobmana jer zelimo da verujemo u nju

2. ko ti je obecao da cemo umreti ? :lol: a tek trag da ostavimo...huh

3. nema tri ..

ok , taman sam se razmahala ..
nema to veze sa religijom, a modovi su tu da se ljute :lol:
 
Nešto:
Aj jedna tema, davno nisam..... a, naravno, deprimirajuća.

Rekoše neki mudri ljudi da je sve prolazno, da je sve moralo postati, tako će sve jednog dana i nestati, mi svakako hoćemo, ali pitanje je hoće li naš trag, svedočenje našeg postojanja nestati, reklo bi se da hoće prosto..... jer će i planeta Zemlja već nestati.....

Podelila bih pitanje na dva dela:

1. Šta je svest i kako je osećate? Da li se osećate kao unutar tela, ili ste to telo vi?

2. Pošto ćemo svakako umreti, i pošto svaki trag koji ostavimo za sobom u vremenu, večnosti (nazovite to kako hoćete) nije trenutak vredan pomena, ma bili N. Tesla, šta bi onda uistinu bila svrha našeg života ovde? Zatim, vezano za prethodnu rečenicu, ako baš i postoji neka velika, nejasna, neshvatljiva svrha, ima li svrha svrhe, ako joj mi sami ne možemo posvedočiti?

Logički sam došla do zaključka da svakako umiremo, te da zaista imamo ovih 70-ak, neko manje, neko više..... godina na raspolaganju da nam bude lepo..... to je pomalo tužna, ali opet oslobađajuća ideja, jer smiruje.

P. S. Meni ne smetaju ni religijski obojeni odgovori, ali nisam sigurna za modove.....
Kliknite za proširenje...
Ja bih te opametio ako si dobra i mlada riba
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Da li je lepim ljudima lakši život?
Odgovora
17
Pregleda
455
Metronomy
Metronomy
B
Etika u doba besmisla: Da li je dobar život moguć?
Odgovora
6
Pregleda
274
Metronomy
Metronomy
Nina
Da li je smrt samo prelazak svesti u drugu dimenziju
Odgovora
11
Pregleda
430
Ljubo2
Ljubo2

Back
Top