Ima li smisla živeti, ako ćemo umreti?

[moje srce]

I onda, kako vreme odmiče, ukoliko ti nije pala saksija na glavu ili ukoliko te nije izjela neka rakčina, budućnost je sve manje bitna... svest ti govori da je sutra sve kraće a trenutak sve dragoceniji...

neki ovo shvate i mnooogo pre 40.
a neki otprilike u to doba zaborave na pitanja.

 

[Modruna]

Hm, a el ima nešto iza tog svemira?!

Па чак и то је могуће, али то је већ сувише далеко од нас. Мени би лично било довољно да будем вечна онолико колико је свемир вечан, ал' слаба вајда. Не надам се баш бог зна колико.

 

[Maravilloso]

Taj smisao je uglavnom seks... mada ima nečeg i u muzici... ali uglavnom je to seks...

A neki bazični smislovi života po meni su ljubav, sloboda i kontrola... ostalo je nadgradnja...

Ljubav kao željeti sreću drugima...
Sloboda kao moći ono što se hoće... kao mogućnost ostvarenja želja/ ispunjenja volje...
Kontrola kao vladanje dinamičkim sistemima...
Dinamički sistem kao svaki sistem koji se vremenom mijenja...
Život/ priroda/ svemir, tijelo, duh, um kao primjeri dinamičkih sistema...

Usljed činjenice da se život kao jedan od dinamičkih sistem može mijenjati u skladu ili u neskladu/ nasuprot naše volje... i gdje se promjene života u skladu sa našom voljom zovu sreća/ zadovoljstvo a promjene života nasuprot našoj volji - patnja/ bol... proizilazi nužnost određenog stepena kontrole nad vlastitim životom/ sudbinom... a što je dosta različito od opsjednutosti kontrolom... a ta opsjednutost kontrolom je prva, a često i jedina misao koja se većini javi kada se pomene pojam volje za kontrolom... uz naravno već standardno poistovjećivanje kontrole sa društvenom kontrolom... što je pomalo smiješno jer recimo postoje šamponi i deterdženti sa riječju CONTROL u nazivu... koja se tu ne nalazi slučajno... ili zbog toga što fino zvuči... I živo me interesuje kako bi ti eksperti protumačili naziv/ svrhu/ namjenu/ upotrebu tih šampona i deter. ako bi kontrolu tumačili kao društvenu kontrolu... a to je samo jedan banalan primjer... mada ne bih se čudio kada bi se sveprisutni banalisti uhvatili za isti kao da je jedini...

 

[Borac za prava zivotinja]

neki ovo shvate i mnooogo pre 40.
a neki otprilike u to doba zaborave na pitanja.

I to je tačno.
E, ybg, a život je tako kratak - dok nešto shvatiš, trenutak je već odlepršao, neispunjen.

 

[Šakal]

Па чак и то је могуће, али то је већ сувише далеко од нас. Мени би лично било довољно да будем вечна онолико колико је свемир вечан, ал' слаба вајда. Не надам се баш бог зна колико.

Hm, u toj nadi ti prodje ovozemaljski život... pa kad dodje vreme da se plate računi... ono se ispostavi da nema ništa iza, ispostavi se da je jedan... i da je... dok si čekao, istraživoao, nadao se... prošao... Ima li šta strašnije od te poslednje spoznaje?

 

[Borac za prava zivotinja]

Taj smisao je uglavnom seks... mada ima nečeg i u muzici... ali uglavnom je to seks...

A neki bazični smislovi života po meni su ljubav, sloboda i kontrola... ostalo je nadgradnja...
...

Izvini što ovo čupam iz konteksta, Maravilloso... ali vrlo mi je simpatično.
Seks i muzika.
Ima neke istine u tome.

 

[Tuzni_patak]

I tako nastaju mentalni problemi kad ne počne zbog nečega uvek da se diže........

 

[Modruna]

Ima li šta strašnije od te poslednje spoznaje?

Има: да се никад ниси ничему ни надао. Ово је већ потпуно неподношљиво. Више волим да се надам па да се разочарам, него да се никад ничему и не надам.

Знаш шта пише на вратима Пакла? "Оставите сваку наду ви који улазите!"

 

[Šakal]

Има: да се никад ниси ничему ни надао. Ово је већ потпуно неподношљиво. Више волим да се надам па да се разочарам, него да се никад ничему и не надам.

Знаш шта пише на вратима Пакла? "Оставите сваку наду ви који улазите!"

Hm, nisi me razumela... Ovako, istina je da je život samo jedan i da je strašno kratak... istina je da uvek zbog ovog ili onog može biti iznenada prekinut... nemam ništa protiv nadanja... ali ako se čovek posveti samo nadanju... i ako suština postane nada... onda je istina da je život prošao u nadanju... a to znači po meni potpuno prazan i promašen život... dalje, šta je to nada? Zbog čega se čovek uopšte i nada i što je još bitnije, čemu se to nada? Boljem životu, lepšoj budućnosti, boljem radnom mestu, zdravlju, većoj plati, zdravijem životu....
Sad što se Pakla tiče... to ne postoji... ali, ako već hoćeš... Pakao po nekim verovanjima može biti i život... što znači da bi nade trebali da se rešimo na samom rodjenju... mislim, šta ako je to istina?

 

[Modruna]

Па ја нисам рекла да се само надам, у стилу -- седим скрштених руку у нади да ће чика-Бога да ми испуни наде.

То је пре нада да ће мој труд заиста довести до резултата ако сам мудро испланирала акцију.

Не мора Пакао да постоји физички (вероватно и не постоји) али, богами, метафорички .... знам људе који живе у Паклу ненадања. Патак би то назвао нихилизам (чини ми се; Патак исправи ме ако грешим).

 

[Калиста]

Evo malo i ja da se uključim Prvo svaka čast za temu Tema ima dubinu koja čoveka tera da se zapita i dobro razmisli o svemu.

Ako svemir uopšte i ima kraj, onda MORA nešto da se nalazi iza tog kraja svemira. Jednostavno ne može se negde završiti i da onda nema ništa dalje!!! U krajnjem slučaju mora postojati neki "sledeći svemir" iza ovog našeg ili možda neka druga dimenzija.

Ali opet ako nema kraj, kako je moguće da ga nema Mislim da su ova pitanja takva da čovečanstvo nikada neće uspeti da nađe pravi odgovor. A možda je i to svrha života!!! Da tragamo za tim krajnjim odgovorom, univerzalnom istinom, i da svoja saznanja prenosimo potomcima koji će nastaviti naše traganje i traganje naših predaka.

A možda je naš svet i naš univerzum onakav kakav je univerzum Who-a (iz crtanog filma Horton hears a Who). Mozda smo i mi samo mala čestica koja pluta po svetu "džinovskih stvorenja".

Jedino što sam ja uspeo da shvatim za svoje skromne 24 godine jeste da je jedna od svrha mog života to da pre nego što napustim ovaj svet imam decu koja će biti ta koja će u budućnost nositi moje gene, a kasnije i njihova deca itd.; drugim rečima, ja ću živeti večno kroz sve buduće generacije koje budu nosile moje gene u sebi.

 

[Šakal]

Hm, ne bih da te obeshrabrim... ali, ša misliš o sledećem... splet čudnih okolnosti... rat ili saobraćajka... ali, u jednom momentu nema naslednika, nema onih koji će prenositi gen dalje... znači... umireš sa njima, tj. nestaješ...

 

[Bogart]

Ako svemir uopšte i ima kraj, onda MORA nešto da se nalazi iza tog kraja svemira. Jednostavno ne može se negde završiti i da onda nema ništa dalje!!! U krajnjem slučaju mora postojati neki "sledeći svemir" iza ovog našeg ili možda neka druga dimenzija.

Јок. Свемир није бескрајан (иако је непојмљиво огроман), само што постоји неки фазон у физици око самог простора и времена због којег је бесмислено питање шта је "иза" тог краја. Тачније, ту ни не постоји "иза".

 

[koto]

Hm, a ima li smisla ne živeti... ako ćemo već umreti...?

imati svest o smrti, najjaca je motivacija zivota..to sam davno shvatila..ali cesto, cestoo..postanemo nekakve biljke koje jedu spavaju rade jure..nemaju pojma da li su zive ili mrtve
i to nije svesno...kao e sad cu malo da budem biljka..svesno mozes da se otgnes iz tog stanja..ali najcesce nisi ni svestan da si biljka..
ja svaki dan budem pomalo sokirana koliko mnogo ljudi bez uznemiravanja ceo zivot zive kao biljke..kao da zaista nikad nece umreti, i kao da imaju sve vreme ovog sveta da jednog dana urade ovo..ili ono...

 

[koto]

Можда ћу мало да одем у неку мистику, али имао сам неколико пута нека... искуства, која не знам како бих описао него неку врсту неограничене свести, нечега што заиста јесам... када не мислиш ништа, нема никаквих речи или слова у глави, већ само ћутиш и конташ... Тад сам доживео своје тело буквално као тамницу, и не само тело, већ све оно што ја јесам, од начина размишљања, схватања емоција, погледа на свет - ма све. И тај осећај неког, да тако кажем, незадовољства над оним каквом сам личношћу самог себе направио, тера ме и опомиње на то колико је битно радити на себи, и да је уствари једино што својим постојањем можемо створити јесте наша личност, без обзира на то да ли се она нашом смрћу бесповратно губи, или су тачне религијске приче о неком накнадном суђењу о том нашем делу. А та искуства која сам споменуо... не могу и никад нећу моћи неког другог у то да убедим, али ја сам, бар што се мене тиче, уверен да је то питање свести нешто можда најчудесније у нашем постојању, а да оно шта смо ми уствари, оно неко истинско "ја", није толико везано за овај материјални свет, барем онако како га ми данас схватамо.

svest o sopstvenim promasajima je prvi korak ka ..boljem i potpunijem zivotu..ali taj trenutak preobrazaja..kad se poraz pretvara u pobedu, a silazak na uspon..ja ne umem da objasnim ni kad on nastupi, ni cime je potaknut..nije to svesna odluka..jer da je tako, svi bi mogli da bez problema donosimo sve odluke racionalno..a ne donosimo ih..
koliko ste puta rekli.. znam,znam da moram nesto da uradim...ali cekam da se skupi kriticna masa..
i tako jednog dana..skupi se..i crno postane belo...
i onda opet, posle odredjenog vremena..crnog je sve vise..siri se..kao poplava..
valljda je to jedini smisao..cuvati to belo..boriti se protiv crnog..drzati oci uvek otvorene za sve sto radimo, da bi mogli da vidimo kuda idemo...

 

[Калиста]

Hm, ne bih da te obeshrabrim... ali, ša misliš o sledećem... splet čudnih okolnosti... rat ili saobraćajka... ali, u jednom momentu nema naslednika, nema onih koji će prenositi gen dalje... znači... umireš sa njima, tj. nestaješ...

E pa baš to "*****"!!!!! ALI, pazi sad ovo, ti geni su u stvari geni koje u stvari ja nosim od svojih predaka, i koji se ne nalaze samo u meni nego i u mojim bližnjima, tako da ako se NE DAJ BOŽE meni nešto desi, opet će se ti generacijski geni širiti preko moje rodbine Ili tako nešto....je***li ga Mada opet kad bolje razmislim, onda ti geni ne sadrže zapis o siroma meni Zeznuta tema nema šta

Јок. Свемир није бескрајан (иако је непојмљиво огроман), само што постоји неки фазон у физици око самог простора и времена због којег је бесмислено питање шта је "иза" тог краја. Тачније, ту ни не постоји "иза".

Pa sad to je već pitanje na koje se verovatno nikada ili bar ne u nekoj čak i daljoj budućnosti ne može dobiti pravi odgovor. Sve je u granicama nagađanja, i mog i tvog, pa čak i nagađanja fizičara
Meni je samo teško da poverujem da nešto može da se završi a da ne postoji ništa "iza" toga. Pa čak i "velika praznina" je nešto. Sve što postoji mora imati neki početak i neki kraj, osim ako je okruglo pa se kraj i početak dodiruju ali opet i u tom slučaju mora postojati nešto "van tog okruglog". Primer Zemlja je okrugla (mislim elipsasta ali nije poenta u tome) pa onda van Zemlje imamo svemir. Ne znam Valjda je zato tema i postavljena pod "Filozofija" a ne pod "Nauka"

 

[Bogart]

Pa sad to je već pitanje na koje se verovatno nikada ili bar ne u nekoj čak i daljoj budućnosti ne može dobiti pravi odgovor.

Већ су дали одговор. Причао сам својевремено са једним физичарем и једино што сам разумео јесте то да је њему јасно. Поента је у томе што ми лаици кад постављамо то питање, заправо нисмо у праву са нашим претпоставкама о простору и времену.

 

[branko turk]

Meni je samo teško da poverujem da nešto može da se završi a da ne postoji ništa "iza" toga.

Problem je u nasem nacinu razmisljanja koji, kao i logika, zavisi od naseg (uvek)
ogranicenog iskustva. A najvise smetaju navike u misljenju koje su za svakodnevni zivot
veoma vazne ali nas neprekidno ometaju da shvatamo neshvatljivo.

A sto se tice smrti - ona daje vrednost i znacaj svakom nasem trenutku. Setite se kako
na nekoga iz vase okoline godinama niste obracali dovoljno paznje a kako se sve promenilo
kada ste saznali da ona uskoro odlazi...

 

[Šakal]

imati svest o smrti, najjaca je motivacija zivota..to sam davno shvatila..ali cesto, cestoo..postanemo nekakve biljke koje jedu spavaju rade jure..nemaju pojma da li su zive ili mrtve
i to nije svesno...kao e sad cu malo da budem biljka..svesno mozes da se otgnes iz tog stanja..ali najcesce nisi ni svestan da si biljka..
ja svaki dan budem pomalo sokirana koliko mnogo ljudi bez uznemiravanja ceo zivot zive kao biljke..kao da zaista nikad nece umreti, i kao da imaju sve vreme ovog sveta da jednog dana urade ovo..ili ono...

Hm, ja bih to ovako... strah od prolaznosti i strah od uzaludnosti i strah od promašaja... promašenog života, strah od praznine... Poznajem mnogo takvih ljudi... svima im se život svodi na isto... idi na posao, klopaj, kenyaj, povremeno padne sex... i to je to... Godine prolete i gde si bio... nigde, šta si radio... ništa... a nije da nisi mogao... već nisi znao ili nisi hteo... a zašto?
Btw. po meni... pravi strah... odnosno prava svest o smrti... dolazi tek posle suočavanja sa istom... drugačije se razmišlja...

 

[valheru]

Ja smrt i ne smatram za neku granicu, malo logike upotrebite i videcete da je tako.pozz

 

[Mare]

Strašno! Izgleda da će svi osim mene postojati i posle smrti. Jadan ja... truo i raspao...

 

[dragonfromdarkness]

Patim za tim da istražim to osećanje i volela bih da znam da su ga imali i drugi, ali neopisivo je i lako ga je zaboraviti, i možda ga nisu svi forsirali do te mere..... možda zato i otvaram ove nedefinisane teme.

Meni je to ocemu pricas poznato, verujem da ima mnogo osoba sa takvim iskustvom. Medjutim, to je svet "fantazije", "imaginacije", "nas unutrasnji svet koji nas spaja sa sveopstim i sve postojecim".
Funkcionisanje u realnom svetu a na takav nacin je realno nemoguce, neodrzivo. Ono sto je moguce jeste sacuvati sposobnost za tu vrstu dozivljaja koja se, iskreno govoreci, smanjuje sa godinama. Ja to zovem "detetom u sebi" i to smatram svojim bogatstvom. Zasto kazem "detetom u sebi"? Verujem da se covek kvari sa godinama a da bi osetio to o cemu pricas ne moze biti pokvaren. Zato on mora imati "dete u sebi" koje nije iskvareno i "cuvati ga od realnog zivota". Koliko u tome uspe toliko ce biti sposoban da "bude deo tog izuzetnog dozivljaja, te neopisive lepote postojanja i jedisntvenosti".

Takodje, verujem da je nezdravo pokusavati taj svet prihvatiti za pravi i u realnom zivotu ziveti i ponasati se po njegovim merilima. To bi znacilo potpunu otudjenost od ljudi i drustva generalno.

Ako sam nekad pitao sebe kako to da jedan guru ili sta vec provede deset godina stojeci na jednoj nozi, ili kako opet neki drugi godinu dana nista ne jede a opet ziv (valjda ni vodu ne pije, samo gleda u sunce po pola sata dnevno), kako u Kini neki doktori "operisu" rukama (gledao sam na TV kako prstima bas kopaju u ljudski torus i premecu organe a pacijent svestan, nikakve narkoze, i nista ga ne boli) onda mi ovo o cemu pricamo izgleda kako jedini moguci odgovor, to jest, mislim da ima ljudi koji su uspeli da iz tog dozivljaja "izvuku ono sustinsko znanje, neku od iskonskih istina" i primene je u obicnom zivotu ali istovremeno nikad ne narusavajuci neka "pravila tih iskonskih istina" jer samo na taj nacin te istine i mogu biti prenesene u obican svet.

To o cemu pricas je "prozor u istinu" -> "prozor prema bogu" -> sledi da lako moze biti i prozor za sizofreniju ukoliko se pokusa nesto od toga "primeniti" na obican svet a da za isto nismo sposobni ili jednostavno ne posedujemo kvalitete ni znanje koji su neophodni za to (npr. taj guru ili doktor su svoj zivot tome posvetili i odrekli se obicnog zivota za razliku od nas). Nama, obicnima, preostaje jedino da ponekad zavirimo tamo.

Malo li je?

 

[Tuzni_patak]

Znate li da ljudi koji su kreativni nemaju ovakve misli....zakljucak , ne da ste lenji nego ste paraziti do bola......

 

[jaljisa]

Svemir je beskrajan- culi smo to milion puta.Ali s obzirom da mi nismo beskrajni,- neumemo to da shvatimo.
Nas zivot je u jednom trenutku poceo i u jednom trenutku ce se zavrsiti. To je cinjenica. Cime cemo ispuniti taj period, zavisi na prvom mestu od nas.
Svrha zivota je ziveti, ispuniti sebe i ljude oko sebe dobrim, ljubavlju.
Ruza ne razmislja o svrssi svog postojanja ali mi uzivamo u njenom izgledu, mirisu, nahrani poneku pcelicu, ostavi neku semenkicu za sledecu ruzu i onda - umre. I da li je imao njen zivot svrhu?
Ne trosite previse vremena razmisljajuci o svsi zivota - iskoristite svaki dan.svog zivota tako sto cete ga ziveti punim plucima.

 

[Nešto]

Znate li da ljudi koji su kreativni nemaju ovakve misli....zakljucak , ne da ste lenji nego ste paraziti do bola......

Marks?