Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
:rtfm: zasto niko ne pise :thumbdown:
evo ja cu ...

Kisa simbol tuge depresije,,, monotonije,, Svaki put kad pada kisa , zbog ruznog vremena sjedim u sobi i razmisljam o proslosti i velikoj ljubavi, koja je sad daleko iza mene..
Cesto se pitam ti covjece strani gdje ce ti dusa zbog ljubavi ne uzvracene. Gubila sam razum zbog zaslijepljenoscu te ljepote.. medjutim sada kisa i dalje pada, a ja - ja razmislajm o dusi mojoj, i ljubavi koja je mojrazum i razmisljanje razbiostrila i navelo me da ne mislim o proslosti vise, vec samo da se prepustim ljubavi ...

-pismo
-5 minuta
-fali
-on
-duga
-slavuj
 
-pismo
-5 minuta
-fali
-on
-duga
-slavuj
Kada sam poslednji put pisala pismo? Skoro, pre pet minuta,cinimi se. Ali ja o vremenu skoro da i nemam predstavu. Oni su bacali bombe a ja sam bacila sve svoje predstave. Sta to meni fali da ne mogu ono sto mogu i oni. Ili on? Da li je moguce da iza takvih dogadjaja stoji samo jedan on? Bas me briga ko stoji iza tudjih dogadjaja , ja stojim iza svojih i.. I bacilasam sve svoje predstave,i predstavu ovremenu , onu sto mi je ostavljena u amanet. A mozda je u amanet ostavljena neka duga ,neka koju nisam ni uspela da vidim? Kazem vam, bas me briga. Ja cu da ucim ko slavuj, ucicu od sume , ucicu od sunca i vetra.
mir
nemir
rat
tuga
radost
mraz
toplina
 
Poslednja izmena:
mir
nemir
rat
tuga
radost
mraz
toplina

Izmedju nas je "Rat i mir".... Svadjamo se - mirimo se...Volimo-mrzimo. Tugujemo, pa se onda radujemo....Menjamo raspolozenje ko godishnja doba. U nashim srcima je chas mraz, chas ogromna toplina. Jedno drugom smo i mir i nemir. I tuga i radost..... Mi smo sve i nishta..... Kod nas se nikad i nishta ne zna...A to me ubija...

Volim
Mrzim
Smejem se
hocu
necu
ubijam se....
 
Volim
Mrzim
Smejem se
hocu
necu
ubijam se....

:think:

Ubijam se i mislim o ovom svijetu i ljudima kvarnim koje mrze uspijeh drugih. Smejem se i necu da se nerviram zbog zavisnih ljudi, hocu da uzivam u zivotu i budem srecna i da uzivam u smijehu sa ljudima koje volim... Necu da dozvolim da me niko rastuzi i hocu da se opustim i smejem svakom ko misli da moze da mi naudi ,,, Volim ovaj zivot i uzivam u njemu ... :super:

-nepravda
-sreca
-zavist
-ljubav
-ljubomora
-zivot
 
-nepravda
-sreca
-zavist
-ljubav
-ljubomora
-zivot

Imamo jedan zivot,a trosimo ga obracajuci paznju na nedostojne ljude i neki polusvet oko nas.Ljubomora i zavist jednostavno kidaju neke ljude,ako se oni uopste i mogu nazvati ljudima,jer da to zaista jesu,gledali bi sebe i svoj zivot kako da srede,a ne bi za sve svoje neuspehe krivili druge da bi sebi olaksali.Ili se mozda boje da priznaju sebi koliko su losi ljudi i kakve sve pogreske cine iz ciste zlobe?Mozda bi to za njih bilo pogubno...ko zna...Za njih ljubav je rec bez znacenja, iako za nju mole i sene kao psi lutalice pred vratima tudjeg stana...ponizavaju se,ali ne zbog ljubavi,vec da bi nekome napakostili.Sreca u njihovim glavama uvek pripada nekom drugom,jer ne umeju da je prepoznaju i tek kada im okrene ledja onda pomisle da je to mozda bila sreca.Uvek im je tudji zivot lepsi i bolji,misle da oni zasluzuju puno vise i mastaju o suncanim zemljama.Smatraju da je zivot velika nepravda,a ne shvataju da svako dobija po zasluzi.Zato osmeh na lice,i ne obracajmo paznju na polusvet oko nas,oni nam svakako ne mogu nista i sve sto cine sebi cine,a ima puno dobrih i pozitivnih ljudi na ovoj kugli zemaljskoj kojima se trebamo davati i uzivati u njihovom prisustvu.:heart::cmok2:

kako
sejemo
tako
i zanjemo
pa birajte
dobro
ili zlo:manikir:
 
Poslednja izmena:
kako
sejemo
tako
i zanjemo
pa birajte
dobro
ili zlo
Kako je jednostavno ne biti jednostavan. Prosto komplikujes, sa sobom se zanovetas i dosadjujes, svakakve budalastine kujes. I onda, posto se u zivotu svakog dana jede, a bilo bi pozeljno da svakog dana jedes hleba, padne ti na pamet pitanje:" Odkud ovaj ukusan hleb?". I raspitas se i saznas da se hleb pravi tako sto prvo neko seje pa zatim neko zanje pa neko melje i na kraju neko mesi i pece hleb.
"Vidi ti to! Sve jedan isti poso ko zna od kada i jos uvek isti postupak da se dobije fini hleb."
Onda se mislis :"Cemu sluzi sva moja zapetljancija? Oko cega se petljam ?" Dobro se zamislis i jasno ti da bi bilo najbolje da i sam se prikljucis tom poslu. Zlo je ako pocnes da biras koji bi deo procesa pravljenja hleba najradije obavljao. Na primer, nemas zemlju a bas bi najradije sejao i znjeo. Ako nemas zemlju onda treba da si zadovoljan sa tim da sam peces hleb. A ako si mnogo lenj , bilo bi dobro da si zadovoljan sto mozes da kupis gotov hleb. Al eto, zlo je kazem sto to nije jednostavno, te komplikovan covek bira i bira i nikako da se odluci sta od ponudjenih poslova da obavlja.
A narodna kaze da se nekad od svega odlucimo da se smejemo "ko lud na brasno".
Pokusavam da vam prenesem jednu misao od sinoc i jutros, vrlo nezgodnu misao, da nisam jednostavna, da mnogo komplikujem. A naravno da je jednostavnost ono sto se ceni pa je ja sama cenim. Nikako da se zadovoljim polozajem u tom lancu pravljenja i jedenja hleba, da budem onaj ko na kraju kupi gotov hleb. A neko jednostavan se tome raduje. Zamislite more jednostavnih ljudi kako ulaze u radnje i nasmeseni kupuju hleb.
mesto
reka
brod
teret
mreza
 
Poslednja izmena:
Veliki teret mi je na ledjima, voljela bih da mogu da ga skinem sa sebe i bacim u prvu reku da ode u nepovrat. Mjesto gdje provodim najvise vremena pocelo je da me opterecuje, i mreza koja se ne ostvaruje kako bi trebalo, vec u pogresnom pravcu. Trenutno kao BROD u boci putujem....
 
mesto
reka
brod
teret
mreza

Zarobila me je mreza koju si ti ispleo svojim zagonetkama. Ne znam kuda dalje, i kako sada da se izvuchem odatle? Mesto u tvom srcu je zauzeto, a toliko sam zelela da bude moje. Sada je na mom srcu, ogroman teret koji si ti naneo, i ne mogu da zivim sa njim. Hocu da odem od tebe, ali okolnosti mi ne dozvoljavaju. Moram ostati tu gde jesam, i gledati te svakog dana kako se smejesh, jer imash nju, a ja sam sama. Teshko mi je....
Moj zivot je zbog tebe postao reka, kojom ne prolazi ni jedan brod. Sama sam, tuzna, uplakana, a ti si kriv za to...Ali, jasno mi je da tebe to ne zanima. Moram ziveti sa tim.

luda
zena
tebe
voli
uzalud
 
luda
zena
tebe
voli
uzalud
"Reci da sam luda, reci jos jednom da sam luda. Nema niceg sto moze utrnuti neku rec ili ideju kao njeno ponavljanje. Toliko sam puta u zivotu cula reci upucene upravo ovoj koju zovem ja: "Ti si luda.", da ... Kako da opisem taj stepen utrnutosti uha i mozga na poruku takve recenice. Nije to samo da znam da ja nisam luda vec i vise. Al kad ce neka zena kao ja umeti da objasni sta zapravo misli i oseca. Samo dobra volja slusaoca moze dovesti do razumevanja onog sto zelim reci. Ali , pokusacu. Nema ludih. Postoje oni koje smatramo ludima, postoje oni koje smatramo mudrima, postoje oni prema kojima smo ravnodusni po pitanju ludosti i mi sami.
Tebe znam, ali kako te znam. Znam tvoj glas, tvoj izgled, garderobu koju nosis... Ali, ono sto ce reci tvoje reci mogu znati samo kroz to koliko moje srce voli. Uzalud se nekad upinjemo da recima dodjemo do necijeg razuma, razum misli srcem, i kod najracionalnijih ljudi. Nema ludih. Ne u onom smislu kako mi to jedni drugima kazemo. A postoje lude. Luda je nesto drugo."
mesto
vreme
vremeplov
svemir
zvezde
tajna
 
mesto
vreme
vremeplov
svemir
zvezde
tajna


Noc lagano se spusta nad mojim gradom... Vedra je noc, tamo u daljini odsjaj daje neka malena zvijezda... Posmatram nebo i prelijepu noc na mjestu gdje sam nekada se igrala sa drugarima,,, Vrijeme i vremeplov vratise me godinam unazad ,, Koliko tajni smo ispricali bas na tom mjestu... Uvijek smo se pitali sta li je to svemir, gdje li je to, da li tamo neko zivi, da li mozemo do tamo stici ? Bili smo puni pitanja, a nigdje nijednog odgovora,,, Tada nismo imali nijednu drugu brigu sem toga kako cemo se bolje izigrati i ljepse provesti, na razna mijesta dostici, sto vise vremena provesti u igri i uzivanju u lijepim nocima i posmatranjima zvijezda i prelijepih zvijezdanih noci,,,
Iz svega mozemo zakljuciti da je najljepse kada smo mali, i kada o nicemo ne razmisljamo, nigdje briga,, samo male djecije tajne i razna pitanja o svemiru i jos hiljade drugih pitanja,, :)) ...

-dijete
-srce
-razum
-snaga
-duh
-inspiracija
 
-dijete
-srce
-razum
-snaga
-duh
-inspiracija
Nije lako biti dijete. Tacnije, nema tezeg perioda u zivotu od djetinjstva. Srce u djeteta je vec srce a razum? Kakva je snaga i duh u djeteta! Vidi casu na stolu i pravac ka njoj, kao prema dragulju kao prema najfinijoj , najskupocjenijoj stvarcici. Drzi je u ruci, najobicniju casu i smesi se kao da drzi u ruci Sunce. Dijete ne zna sta je inspiracija, ono to jeste.
med
suma
medved
dolina
cvece
miris
 
med
suma
medved
dolina
cvece
miris

Prolazim kroz ljepotu jedne doline,, polako zastajkujem, i lagano me opija miris cvijeca, koji podseca na na prolece.. Stanem i pomislimu sebi, da - ovo je hvalilo da uljepsa ovaj popodnevni odmor.. Miris cvijeca i prirodne ljepote.. U daljini se vidi sum ai cujem krik medveda koji se lagano budi iz svog dubokog zimskog sna i pocinje da seta i trazi hranu za sebe i svoje bliznje,, Hmmm.. omiljena hrana mu je med,, Voli on to :) Ma medo brundo ne ponasaj se ludo, ne moze se od meda velika torta pravit :lol: ....

-sitnica
-suze
-tuga
-hiljadu razloga
-trenutak
-zauvijek
 
Eto, tako me sitnica rasplace, po nekad...ponasam se ko krajnje patetcini idiot zbog, recimo, neke prosto, simpaticne scene u filmu il seriji...suze same krenu i kad mi neko od najdrazih pokaze na neki nov, neocekivan nacin da mu je stalo do mene...a kad me stegne muka nema sanse da placem,ko za inat, ni na trenutak..ma, cudo jedno kako sitnica moze da podstakne suze a hiljadu razloga za bol i tugu ne...kao da sam oguglala na njih..pitam se da l cu tako da reagujem zauvek il ce, mozda , nekad biti obrnuto? U klimaksu, na primer :)

brzina
autobus
miris
shal
precica
 
Poslednja izmena:
brzina
autobus
miris
shal
precica

...Bacila je shal iz autobusa, koji je jurio neobichnom brzinom...Uhvatio ga je, i pomirisao....osecao se miris njenog parfema.... Tuzan i nesretan, odjurio je prechicom do njegove kuce....:whistling::per:

nikad kraci tekst.....:worth:

:besna:
:telefon:
:zag:
:worth:
:think:

Aha...to su ponudjene rechi...
 
:besna:
:telefon:
:zag:
:worth:
:think:

Aha...to su ponudjene rechi...[/QUOTE]

Uvek se bojim kada zazvoni telefon.Zasto je nesto tako bezazleno masovni ubica?Poziv ih brise...Nestaju...Odlaze.
Kuda?Ja jos nocima pricam sa tobom,druze!Bila sam tuzna,bila sam besna....Sve sam ti rekla!Samo ti znas..Mislim,mozda sam luda,ne shvatam,ne prihvatam...ali ti si tu.Placemo zajedno nocima.I nemoj da odes!Obozavam ono bice koje je meni dalo tu ludost da te cujem..Ja verujem.To nije kraj.Ima jos...Jer,sta bi nam ostalo?Samo zag,sta god to bilo.


zglob
Katalonija
timpanon
apoteka
prolece
kafa
:) kako inspirativno...
 
Poslednja izmena:
Zadah proleća nagoveštava bol u zglobovima, telo se budi, nikad brzopleto i oštro neprimetno. Samo kafeni podlivi ostaju u vidu sećanja, proklizavanja i udaljavanja. Apoteka - o tome sam već govorio, ako ne na prošloj seansi, a ono... sam početak ove molitve. Tektonski potresi uzdrmaše idola, kupole urušene, krstovi okrenuti, timpanoni upražnjeni. Stubovi preostaše, divljenja radi. Unutrašnje sile, rovovski uporno, enigmatski potkovano, niko to u prvi mah razumeti neće, a onda će vas dobošari skameniti. Kasno je za znakove kraj puta, gledajte da vas noge ne izdaju. Katalonski istorijski ispadi veze s ovim ritmom nemaju. Samo tražim snagu reči, posvećeno i čitko, da ne kažem - pitko... ne na Pirinejima, no OVDE.
 
Poslednja izmena:
Čik! Čik me rasplači! – rekla je zagrcnuta suzama osvrnuvši se. I tako neisplativa neprijatnost se zakukoljila u lobanju začiknutog. Kao kriv li sam? – ostala je nedokučiva nedokazanost. I kao šapat...
Nadoveži se na moja bosa stopala...
Nadoveži se na moja bosa stopala...​
Nadoveži se na moja bosa stopala...​


bosonogi
svih
podneblja
ujedinite se :)
 
bosonogi
svih
podneblja
ujedinite se
Bosonogi izlazimo iz utrobe. Danas, bosonoga izlazim iz kade, iz bazena, iz reke, iz mora. Da li sam se setila bas svih mesta iz kojih sam bosonoga izasla. Nisam. Nisam se u momentu setila najsladjih dana zivota. Bosonoga sam izlazila iz ulaza zgrade. Letnje papuce bih sakrila iza ulaznih vrata a onda bosa napolje. Znala sam nekada navece da izvlacim iz tabana komadice stakla. Imali smo trke bosih nogu, tu sam bila najbrza. U patikama su skoro svi bili brzi od mene, al sam bosa bila ispred svih. Ponekad odemo zajedno na plivanje, trazimo bistru vodu, nepristupacna mesta. Navece krijuci izvlacim iglom bodlje od jeza. Secam se stravicnih prica o tome kako moze ta ranica tako da se zagnoji da ti seku citavo stopalo, trazim rakiju u kuhinji i sipam preko tabana.
Mirise mi to parce zivota na more prasinu i rakiju, na parkove i leandre na lavandu ...
Kao da su delovi zivota provedeni na raznim mestima sasvim odvojena podenblja vremena, kao sto su odvojeni mestom. Na takav nacin, ni slican, ne mirise mi ni jedno drugo parce vremena. Neka mirisu na sumu neka na reku, neka na asvalt , neka na vino...
Covek zna cesto da sakupi sasvim razlicite ljude iz sasvim razlicitih krajeva i kaze "ujedinite se". Kao da je covek neka vrsta brasna il secera, pa se lako smesa i ispece. Taj bosonog period ziovota uvek mi se zilavo izvuce iz saka kada pokusavam da ga svezem sa ovim danas.
skromno
namera
fenjer
prelom
odgovor
 
Poslednja izmena:
Med je počeo da izlazi van bureta. 18 godina sakupljanja meda po košnicama širom sveta, dovelo je do toga da ona više ne zna gde, kada i koliko je meda sakupila. Tama je počela da se stvara oko nje. Vremenom je postajala sve gušća. Bez poslednjih namera, i više nego skromno, u toj gustoj tami ona je počela da sabira i oduzima sve prošle, sadašnje i buduće želje i snove. Morala je snažnim unutrašnjim šokom da izazove prelom u sebi, da odluči kako i kuda dalje. Samo jedan stari fenjer slabašnog plamena joj je stajao na raspolaganju za predstojeće putovanje prepuno zamki, ali i pored svega toga, ona je duboko u sebi znala da je ni sve gušća tama, ni njeni psi čuvari, neće sprečiti da nađe odgovor.

rizik
kalendar
ostrašćeno
tokar
balon
mudrovanje
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top