Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zbornica je zabranjen kutak za profesora hemije jer suvishe chesto koristi shtapice za ushi. Profesor hemije ne sme unutra iako je doneo kesu iz koje viri prasetina, njemu je inache prepisana stroga dijeta. Utuchen odlazi u uchionicu dok deca udaraju u dobosh radujuci se zimskom raspustu. Profa vadi VHS kasete i deli ih najboljim uchenicima ....


P.S. al ischupa rechi svaka chast !!!
 
Kisela voda
tastatura
muz
zena
moleri


Žena je pijuckala hladnu kiselu vodu,dok je muž kuckao po tastaturi.Začulo se zvono na vratima.Žena je otvorila i ugledala molere."Baš lepo" pomisli ona,"konačno ćemo srediti stan".

munja
pljusak
poljupci
dodiri
lice
 
Mr.Shishmish:
Kisela voda
tastatura
muz
zena
moleri
Kliknite za proširenje...

Sedeo sam i pijackao kiselu vodu,dok sam kucao neku pesmu na tasturi.Odlucih da izadjem napolje i prosetam se.Otvorih vrata od stana,i kada sam imao sta da vidim,prokleti moleri su iskapali ceo hodnik sa belom bojom.I dok sam se nekako probijao do lifta izbegavajuci mrlje od boje,u stanu pored mog,culi su razjareni mladi bracni kako su se svadjali.Muz je besan otvorio vrata,psovajuci sebi u bradu,dok mu je zena dovikivala,da bog da se slomio.................

muzika,
svece,
pogled,
ples,
mesecina.................
 
Poslednja izmena:
munja
pljusak
poljupci
dodiri
lice

kao munja iz vedra neba,naisla je ona,najednom se nebo smarcilo,strahovito jak pljusak je poceo,dok sam sedeo na reci,ja sam ustao mokar od kise,kretala se poput manekenke izazovno,onako kako samo dame umeju,elegantno i zenstveno,ali opet sigurni bili su njeni koraci dok je koracala ka meni.Stajah kao ukopan,nisam znao da li mi se opet pricinjava,sve vreme dok je koracila gledala me je ocima andjela,njen pogled bio je opijajuc poput najaceg vina.Zaustavila si na pola koraka od mog lica,samo je nezno presla svojim bozanstveno mekim dlanom po mome obrazu,dok je drugom rukom kruzila po mom ramenu.Uhvatih je pomalo divlje,ocajnicki,kao sto se davljenik hvata za uze,privukoh je sebi,i krenuli smo da se ljubimo,strasno i divlje.................

muzika,
svece,
pogled,
ples,
mesecina.................
 
Poslednja izmena:
plavi anđelak:
muzika,
svece,
pogled,
ples,
mesecina
Kliknite za proširenje...

Sanjao sam...da me cak i tvoj pogled uzbudjuje, mada se nikada nismo sreli...
Mastao sam....da plesemo uz muziku, koja ne postoji, osim samo za nas...
Usudio sam se...da pomislim da cemo se drzati za ruke pod mesecinom...
Nadao sam se...da ces naga, pod svetloscu sveca, izgledati isto kao u mom snu...


polen
kosulja
naocare
prsten
reka
 
polen
kosulja
naocare
prsten
reka


Polena je bilo na sve strane.Leto je,sve se rascvetalo.Otišao sam do reke.Raskopčao sam košulju da osetim lagani povetarac.Skinuo sam naočare da uživam u pogledu.I setio se starih dana,kada sam ti poklonio prsten,draga moja.Baš na ovom mestu.Vetar je oduvao moje snove.Više te nemam.Igra sudbine.

zgaženo
srce
višnje
kamin
bele cipele
 
Sedela sam kraj kamina i skidala fleke od krvi onog jadnog zgazenog stvora.Krv se vec zgrusala i bila je one tamno crvene nijanse,kao zrele visnje.Srce mi se cepalo kada bih se setila te slike,ja izlazim sva vesela u novim belim cipelama i ugazim u krv proklete zivotinje!
 
zid,vrata,raspored,kljuc,stranac


Popeli smo se polako stepenicama do kuće.
Držao si me za ruku. Na podnevnom suncu, zid je bio skoro nestvarno beo.
Topao vetar donosio je mirise borovine, ruzmarina, lavande.
Stavio si ključ u bravu, otvorio vrata i ušli smo.
Na prvi pogled, raspored je bio potpuno isti…
Balkon je bio otvoren i mogla sam da vidim more.
Poljubio si me, pažljivo, nežno, polako…kao stranac , kao da je prvi put.


badem, mudrost , ruke , voda , knjiga
 
bademi su prosuti po betonu. muzika jedne pesme bi trebalo da traje vechno. beton, i moj duh stopljen sa njim. bez napora ravnodushnost nas pokriva, a zeleci krecemo se u pravcu teshkog. mudrost rodjena defektna. ruke su ono shto trazi. voda ih katkad umiva u nekoj knjizi izmisljenoj.


nemoguce, kosa, izgubljen, radost, san
 
buka
vosak
pero
dani
puna linija


Sedeo je u sobi,kad se začula neka buka.Vetar je napolju jako duvao,spremalo se nevreme.Odjednom,nestala je struja.Našao je sveću i seo da završi priču koju je pisao.Uzeo je pero,reči su mu nadolazile kao nikada.Vosak sa sveće je lagano kapao.Svaka kap ga je podsećala na dane koji su prolazili tako brzo.Kao dete koje pretrčava punu liniju.

vrisak
sreća
plač
čežnja
dunje
 
Ceznjivo sam posmatrala te dunje. Kako leze na vrhu starog ormara obasjnog suncem. Ali nije mi se dalo da im pridjem, da ih dotaknem. Bile su gore, visoko i daleko od kreveta. U grlu mi se radjalo nesto poput vriska. Ali sreca je bila daleko od mene. Ostao je smo plac, kao kod malog, nemocnog deteta koje sebi ne moze da pomogne.

mnogo
pesma
dete
narkoman
zemlja
 
Jednom prilikom prišao mi je jedan narkoman i tražio "cenara". Mogla sam da mu dadnem novac znajući unaprjed da mi ga nikada neće vratiti. Vjerujem da ljudima treba pomoći. Međutim, ovdje sam bila u dilemi. Ako ga zemlja prerano pokrije nisam bila sigurna da moj "cener" neće biti mali komadić pomoći koja ga je dovela do toga. Pitala sam se šta ga je dovelo do tog oronulog izgleda poslednjeg klošara. Vidjela sam u njemu dijete koje tek prohodava i kojeg neki roditelji nježno gledaju očekujući da će izrasti u nekog ministra ili doktora. Žalosno je vidjeti propale snove nekih roditelja kojima je to biće bilo radost, sreća, pjesma... Tako sam razmišljala, a onda sam izvadila "cenera" iz novčanika i dozvolila mu i ovaj put da ima slobodu izbora. Svako kroji svoju sudbinu i ja nemam pravo nikoga da sputavam u tome.

Slika
trag
vijekovi
jesen
pjena
 
Neće doći, očigledno je, pomislio je... Sedeo je već sat i 45 minuta za stolom u otmenom restoranu, gde se ne sedi sam. Prosto, očekuje se društvo, egzotično jelo i francusko piće. On je sedeo sam. Čitav sat. I 45 minuta.

Još jednom je pogledao svoj sat. Akademsko kašnjenje je odavno prekoračila. Bio je u neverici. Ne, ona sigurno neće doći.
Naručio je još jedan viski, izignorisavši prek pogled uštogljenog konobara odevenog u tesnu crnu košulju i isto tako crne pantalone.
Onda je pomislio na njenu meku kožu, koja miriše na bademovo mleko. I na nju. Na njen dodir, njene oči, njene noge, njene priče, sve ono što je voleo...

Konobar je doneo viski u lepoj ovalnoj čaši... Zlatna boja viskija prelivala se preko krupnih kocaka leda.
Okretao ju je u svojoj ruci. Polako je ispio gutljaj. Konobar je sada očekivao da mu traži račun. On je to učinio.
Ona i ovako, neće doći....
Pružio je svoju karticu, platio račun za tri viskija i jednu mineralnu vodu.

Polako je ustao, tek da ga niko od prisutnih ne primeti. Ne bi to voleo. Svi bi shvatili šta se desilo. On se lepo spremio, čekao je nekoga, taj neko nije došao. Ne želi tu neprijatnost.

Izlazi iz restorana, usput poslednji put pogleda nazad u prazan sto za kojim je sedeo.

Jednom rukom je zaustavio žuti taksi.

Shvatio je. Neće doći.
 
ArionDali:
ruke, ljute papričice, uzo, usne, sunce.
Kliknite za proširenje...

Dok je sedeo na travi, nesposoban da se podigne i da se suoci sa cinjenicama, razmisljao je o svojoj proslosti i o trenucima za koje je nekada mislio da su srecni. Sta je zapravo sreca? Samo jedna tupa rec koja oznacava neko nepostojece stanje u coveku i jednu iluziju koju covek gaji. Zatvorio je oci na jedan trenutak, skupio usne i pokusao da se seti trenutka u kome je shvatio da mora da ode od nje i da se pomiri sa cinjenicom da je ne zasluzuje i da je nikada nece pridobiti. To je bilo one tamne, kisne noci kada se mrtav pijan vratio kuci i zastao ispred velikog ogledala u hodniku. U njemu je video svoj odraz koji nije prepoznavao. Da li je moguce da se toliko promenio za sve ovo vreme? Covek koji mu je pozirao iz ogledala bio je samo senka nekadasnjeg sebe, samo rusevina koja ceka da se srusi i da dozvoli sposobnima da na tom istom mestu naprave novu tvrdjavu. Tada ju je cuo kako dolazi iz sobe i brze bolje pokusao da sakrije zadah piva i uza koji je dopirao iz njegovih ustiju. Zastala je na vratima od spavace sobe, a on je samo podgao glavu i bojazljivo je posmatrao. U njenim ocima se nije oslikavalo nista, samo puka ravnodusnost. Toga se najvise i bojao. Gledao je kako se svakim danom sve vise udaljava od njega, a sada je i dosao taj dugo ocekivani dan odlaska...

I sada dok je sedeo na travi bez zelje da se digne i nacini bilo kakav zivahan pokret, nije mogao da odvoji pogled od svojih ruku. Cinilo mu se da su te iste ruke u ovom zivotu samo gubile i tako same starile i pretvarale se u staklo u kome gotovo da nje ni tekla krv. Pitao se u kom je trenutku njegov zivot krenuo unazad... Ili mozda je on oduvek i isao tom putanjom, dok je negde u svojoj glavi zamisljao da koraca napred.
Ziveo je u iluziji.
I odjednom covek u daljini oseti miris ljutih papricica. Cinilo mu se da miris dopire iz njegove blizine.Miris detinjstva... Ispred njega je stajala njegova stara kuca, a u dvoristu je sedeo jedan decak. Tih i povucen, drugaciji od ostalih, sa ceznjom na licu je posmatrao negde u daljinu. Covek shvata da gleda u sebe.

U trenutku dok je sunce bilo tacno iznad njegove glave i dok je polako pocinjao da duva povetarac, covekove ruke su pale jedna na drugu, glava je sasvim blago klonula, a dusa zapocela svoj put ka nekom drugom, nepostojecem svetu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top