Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Tisina....
Zgrcena, u uglu sobe, drhtavim rukama pokusava da ugasi cigaretu....Ustaje nesigurno, pridrzavajuci se za ivicu stola i obara figuru Venere - suvenir....i loptu vremena..
Ne oseca bol dok ostre ivice seku dlanove, a pogled na krvave arabeske je dovoljan...

Napusta zgradu sa osmehom na licu...

-senke
-glad
-miris
-crtež
-sečivo
 
-OPET-

Opet, se proliva dragocena tecnost...
Opet, bolno srce krvari...
Opet, je secivo duboko zariveno...
Opet, se na zidu smenjuju mracne senke proslosti...
Opet, se ne raspoznaju zajednicki crtezi...
Opet, mi poznat miris oduzima dah...
Opet, prema njemu osecam glad...
Opet, mislim na zajednicku srecu...
Opet, sebi obecavam da s njim vise necu...

-brod
-krosnja
-olovka
-mac
-optimizam
 
Olovkom, zamišljenim mačem, sečem krošnju reči....neizgovorenih...i uz urlik...
-Kuda plovi ovaj brod ? - pita me on.
-Tamo gde mu ja kažem da plovi...
Optimizam, moje drugo ime... :D

-tunel
-pad
-Edinburg
-usne
-katarza
 
...Mnogo je nacina da padnes,ako bezis - imao sam ortaka koji je pobegao odavde i potucao se od Vincence i Beca do Lisabona....Na kraju mi je stigla neka j.ebena razglednica sa brezuljcima,zelenim, i "Dùn Èideann" natpisom, te- par reci napisanih mastiljavom hemijskom....Njegova keva mi je posle rekla da je "overio" i pre n`o je razglednica stigla do mene...`Ebi ga nije pobeg`o - ali pokus`o je, nije da nije...
- Mi eto, nismo ni probali .... blejali smo u mraku tunela -ovdasnjeg- cekajuci svetlo dana ... ne kontajuci ,ustvari, da to nije tunel vec usran.a jama u koju smo sve dublje padali...
Vidjao sam te ovih dana gluvareci po lokalnim rupama - vodas neke cobane ( ne zameram ti uopste - svako bezi na svoj nacin) al smeta mi sto ti usne deluju ledeno - a osmeh kao izrezan...znala si nekad da se smejes... i voleo sam te usne.
...Jos ponekad ,kad mi uspe, i dovedem sebe do alkoholno-depresivne katarze i kad se slike odvrte unazad - smem da pomislim da smo imali sanse..."Imali" - proslo vreme - `ebi ga...Sad jos samo cekam svoj "Dùn Èideann" ...Poslacu ti razglednicu...

Nijanse sive

Sumrak

Pocepan sav

Cudoviste

Rulja
 
Šetala je po bašti, bosonoga i zamišljena, dok joj nešto ispod kruške nije privuklo pažnju!
Sagla se , kako je Bog stvori radoznalu, i ispod vreže ugleda malu bundevu.Bila je tek u zametku, kao malo žuto dugme koje se otkinulo sa njene letnje haljine.Nasmejala se grlato, pomazila malu bindevicu i pomislila :Da li je to ova naša bundeva koja Astroditi uvek izmami osmeh? Mošda je i on nekada bio tako mali i neodoljiv, a sad.... 8-)
Ludaja
Žuta....ne kao limun, više narandžasta!
Tikva
Kad se popneš na ludaju, vidiš Kekendu!
Banat-uspomene na detinstvo! :-D :-D :arrow:
 
Vraćao sam se sa posla,umoran i prljav.Sve mi je već dosadilo,svaki dan mi je isti,kao da sam u jednom danu koji se ponavlja...ah taj Dan Mrmota...gde baš meni da se zalomi!!?
Ma tako mi i treba kad slušam druge!A lepo sam hteo da se preselimo u Čikago,mnogo naših...ma milina!Kao u starom kraju,kao kod kuće!A ova moja...hm,bivša 'moja'...navalila da ostanemo u Njujorku,a ja slab na ženske suze...poklekao.A mislio sam da je zbog karijere htela da ostanemo...kad ono...šipak...u stvari,kad malo bolje razmislim i bilo je zbog karijere.Sad je šefica u firmi a bivši šef a njen sadašnji muž je takođe avanzovao,postao je zamenik...tj. pomoćnik direktora.Ybg. karijeristi.A ti Mikajlo radi na građevini od jutra do sutra da bi uštedeo koji dolar i napokon se preselio u Čikago.
Gledam ovu stoku od Amera kako se guraju na ulazu u metro i odmah se setim GSB-a i Laste...rulja ko' rulja...i ovde i tamo!Ovo me podseti na jednog lika iz starog kraja...čekam bus kod Sajma a on pocepan sav i pijan...smrdi na kilometar...on u bus a narod napolje...hahahaaa...kao da je čudovište a ne čovek ušlo u autobus!Doduše,kako je izgledao nije ni čudo što su ljudi pomislili da je pobegao iz nekog horor filma...a što je smrdeo...za medalju!Eh,šta ti je sudbina.Ma tako mi i treba bre,nikad se nisam kockao,podjednako sam se plašio i dobitka i gubitka.A onaj bivši skot navalio ''popuni Mikajlo formulare''...i ja popunio...i od toliko naših što su jedva čekali da zbrišu iz Yuge oni izvuku baš mene...a nije da mi se išlo preko 'bare'...ma nije mi se išlo nigde!Yebala ih njihova lutrija i zelena karta!Gledam ove njihove ulice i bulevare...sve šljašti i odiše nekim čudnim sivilom.Pomalo je tužno,pomalo je jednostavno i prosto a ja navikao na stajanje u redu i svađu,navikao na nemaštinu i prazne rafove u prodavnicama...navikao na marke bre...yebo ih njihov dolar!Ništa bez Dojče marke kupljene na Zelenom Vencu...to je lova burazeru,to je valuta!Nostalgija!Ubi me bre nostalgija,misli mi lete ka starom kraju,ka Beogradu...gde je sve izopačeno a opet tako normalno i drago...gde je sve poznato...gde je sumrak pravi sumrak...ovde bre od ovog silnog svetla i nemaš pojma da li je dan ili je noć...nema sumraka bre...ma nema ni zore...jutra su im okupana sivilom,neke čudne nijanse sive boje...sve im je bre nenormalno...
Eh Mikajlo,Mikajlo yebo' te onaj ko' te ovde dovede...!


Violina
Tepih
Kusturica
Tekila
Sarma
 
Polaganim korakom prolazila je gradom.. tiha, pomalo snena i umorna... Dan ispunjen obavezama iscrpeo je sasvim, ali ne predaje se.. Korak po korak i tu je...
Velika oronula zgrada sa fasadom mesanih stilova bila je oduvek steciste mladih, ali i starih... nekad iz njenih zidova izbija strah, nekad smeh, a nekad i ljubav... Da, da to je zgrada starog bioskopa...omiljeno mesto ljubavnih parova, koji u zanosu obicno propuste vise od pola filma...
Tupim pogledom pratila je kako se sporo pomera dugacak red pred blagajnom.. Novi film Emira Kusturice izazvao je veliko interesovanje. Uzdahnula je i nemocno slegnula ramenima.. Sad je gotovo, treba se naoruzati strpljenjem i usput nadati da ce biti dovoljno karata... ta nije valjda uzalud dolazila, nemoguce da je bas toliki baksuz. U dzepu je grcevito stezala novac..odvojila je mali iznos... tek toliko... samo za ulaznicu..
Pogled joj luta po licima nestrpljivih ljudi, al umorni kapci spustise ga na dole.. na momenat joj se ucini da se nesto beli na izlizanom crvenom tepihu.. trepnu par puta da razbistri pogled i zaista... na podu je lezao mali papiric. Sagnula se da ga dohvati...gle iznenadjenja... pa to je ulaznica! Radosna zbog iznenadne srece oseti kako joj telom struji neka energija. Brzim i lakim korakom uputi se ka ulazu u salu...
Taman je pronasla svoje mesto, kad se svetla ugasise.. Udobno smestena u malenu fotelju prepustila se uzivanju...
Film pocinje..muzika tiha, nezna, puna osecanja...a onda odjednom zacvili violina... tuzno, najtuznije...vec premorenoj i osetljivoj, na prve taktove krenuse joj suze na oci...A onda je zadesi novo iznenadjenje, mladic do nje glasno podrignu..oko njega sirio se miris belog luka... uhhhhh... sarma.. pomislila je. Gadljivo je okrenula glavu na drugu stranu, prebacila nogu preko noge i tom prilikom srusila neku flasu. Uplaseno se ispravila na sedistu...pogled joj padne na lice osobe koja je sedela sa njene druge strane, u tami su opasno sijala dva oka i hiljadu varnica sevalo je iz njih...Pretrnula je... Nervozno se izvinula... On je promrmljao nesto, sagnuo se i dohvatio flasu. Velika slova na etiketi odavala su sadrzaj boce... TEKILA!
Ohhhhhh...pomislila je... Bice ovo duga noc!

- adrenalin
- pogled unazad
- secanje
- ikona
- dnevnik
- portret
 
Na ulazu se prekrstih tri puta, kako to ide red, kupih dvadesetak sveca. Miris tamnjana mi useta u nozdrve, udisem ga i kao da neki hor svetaca zapeva u dusi.Secanje kao nemirni decak poce da mi se umiljava.- Deda napred, sneg tu,skoro do kolena, kolac. panaija, i daleka crkva u susednom selu. On prti napred i osvrce se da mu pile (Ja) nije previse zaostalo. Svestenik osvestava pazim kad se deda krsti pa ja za njim. Ikona, mirna, dostojanstvena, puna neke dobrote i samilosti visoko kao da je na nebu. Pogled u [/I] nazad da ne bi smo udarili u stepenik i krsteci se izlazimo iz crkve.
Moj dnevnik je sve to ovekovecio. Portret deda Jovana zauzima pocasno mesto.

Palim svece za nas zive, za zdravlje, napredak, zatim za pokojne.Naravno tu je deda prvi, moj solunac,ponos, moje prvo cupkanje na kolenu, ispravljanje krivih eksera, e sta nas dvojica zivo nismo radili.
Jedan nas mi rece da u Becu cesce ide u Rusku crkvu, nekako mu gospostvenuje deluje.
E tu skace andrenalin, da nije rec o crkvi poslao bih ga u P.M. Svaka cast Ruskoj braci ali ova crkavica koju ja odvajam ide za nase bogomolje a Rusa ima vise pa nek daju za svoje.
*****************
Balet
namcor
globa
askurdjelo
suton
naravoucenije
 
Neke generacije Beogradjana pamte ga kao otelotvorenje antickog boga lepote.Njegovo prelepo telo obmotano zlatom umesto kozom,njegov zivot je pretvorio u balet.Svakog sutona je igrao,kao i njegov askordjelo,pred tiraninom,namcorom.Time je placao globu kako bi mogao biti sto blize njoj...nedostiznoj,a ipak jedinoj.I,tako sve iz generacije na generaciju,kao u zacaranom krugu,bez ikakvog naravoucenija,samo sa osecanjem praznine u grudima i u stomaku.

zajedno
sukobi
kompromis
prijatelji
stres
 
Veliki grad nazirao se negde u daljini.Iza njega planina,ogromna,daleka...zaklonjena delimicno gustim oblacima smoga.Kako je tuzno sve izgledalo...sivo,umorno,suprotno jucerasnjem jutru i njegovom mirisu.Suprotno njegovom pogledu i slatkim suzama.Suprotno mojoj sreci.Suprotno svemu sto je bilo juce...I nije mi vise bio kao nekad sladak taj prvi dah zime.
Strah,jeza....Donji su zubi sa gornjim proizvodili cudan zvuk.Suze...
Odlazila sam.
I znala sam da sam ga juce videla poslednji put.Nikad vise....


Koza (ne mislim na zivotinju)
cokolada
more
sveska
zvono
smrad
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top