Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
U kavezu od snova provodim i ovo veče. I ove dane, i ovu godinu. Život prolazi pored mene kao reke, kao oblaci. A, ja još uvek sanjam iste snove. Ni rdja na mojim željama me ne brine. Neka je. Vidim, već mi i očnjaci izrastoše od samoće i gluvoće. Ma, neka ih. Nema veze ni što zbog njih samoj sebi ličim na klovna. Neka ga. Još uvek sam na istom putu, sa istim zardjalim željama. Čovek sam.

- tefter,
- Mona Liza,
- kičica,
- paleta,
- vino;
 
Bi2:
U kavezu od snova provodim i ovo veče. I ove dane, i ovu godinu. Život prolazi pored mene kao reke, kao oblaci. A, ja još uvek sanjam iste snove. Ni rdja na mojim željama me ne brine. Neka je. Vidim, već mi i očnjaci izrastoše od samoće i gluvoće. Ma, neka ih. Nema veze ni što zbog njih samoj sebi ličim na klovna. Neka ga. Još uvek sam na istom putu, sa istim zardjalim željama. Čovek sam.

- tefter,
- Mona Liza,
- kičica,
- paleta,
- vino;
Kliknite za proširenje...
Čovek sam i nek uđe u tefter krvlju pisano.Mona Lizu naslika Veliki kičicom i bojom s paletezanosne,a mene napravi vino i bjes noći pohotne..

put
sjena
zapad
grad
mrak
 
Uvukla mi se zima duboko u kosti, dok sam hodala ka gradu, zamisljauci neke daleke predele, suncane i sjajne. Mrkli, gusti mrak je saterao sve druge misli u najudaljeniji cosak svesti, da ne smetaju...smesila sam se slanom ukusu podvodnog sveta, sto se sirio po mojoj unutrasnjosti...Postala sam kucica za sarene ribe, sundjere i korale... plutajuci lagano i pustajuci vodu da se igra mojim telom, osecala sam mir dubina, sto me ispunjava do najsitnijih cestica...Dozivao me Posjedon svom carstvu...zeleo me je, i ja sam njega...
A, onda je moju senu zgazio far bucnog auta, i prenuo me iz plavog bunila.Nastavih da krcim sebi put na zapad, kroz hladnocu koje sam opet postala svesna...

Zelja, slap, stena, trava, zmaj, igra
 
Predivna priroda... divlja i neukrotiva...poput stene sa cijih litica se spusta slap, laganim korakom mu prilazim...sedam na travu...zatvaram oci i zazelim zelju...dosta je bilo igre medju nama...skupi hrabrosti, priznaj sve, budi musko...budi moj zmaj...
..ili...

Igra je zavrsena!
Deco, pokupite svako svog zmaja, krecemo kuci!
Nemoj da sedis na travi!
Hej, ti mali, brzo nazad, tamo je slap!
Opet se pentrate preko stena, pa dobro, dokle vise da vas opominjem...
...uhhhh..sad mi je samo jedna zelja na umu...kad ce doci vasi roditelji...

krezubav
penkalo
kalendar
strina
pop
srce
 
Drhtavom starom rukom pisao je nešto, pokušavajući da savlada tanak papir. Eh, od kad nije napisao ništa. Ni jedno slovo. Penkalo mu se stalno migoljilo iz čvornovatih prstiju uništenih ašovom i reumom. Starim zaboravljenim žuljevima. Uzdahnu. Ovako star i krezav cvileo je, kao penkalo u njegovoj ruci, kad je na požutelom kalendaru iznad peći ugledao zaokružen datum. Još malo, pa će strina sa popom doći, a on nije napisao sve. Još malo, pa će i njegovo srce stati. Ove godine, slavu neće preživeti sam.

- jesen,
- miris,
- dunja,
- slava,
- snegovi;
 
Prokleta kiša,pada danima,jeste da je jesen al' pretera ga brate mili!Napolju kaljuga a moram se spustiti do šume,ybg. ide zima a drva još nisam pripremio a i slava se bliži...e Rodoljube,Rodoljube...neš' vako sledeće godine...a jok!Nego,možda ova prokletinja i prestane do sutra...biće mi lakše izvući drva...ma čekam do sutra pa šta bude.Eh samo kad se setim komšije Vidoja...a lepo je onomad govorio...nemoj Rodoljube čekati,snegovi samo što nisu...a evo Boga mi...izgleda da je bio u pravu...a svi misle lud Vidoje...ma nije on lud,nije.Gde je ona 'mučenica'...hm,bar sam spremio dovoljno rakije...biće i za slavu a Boga mi i za posle slave...eh,već mi nešto lakše...što ti je Srbin majku mu,sam' nek' je rakije dovoljno...uh kakav miris...milina bre,ko' dunja sa ormara...aah...dobraa!Ma deder Rodoljube još jednu...pa nek' ide sve u božiju mater...živeo ti meni Vidoje...


Strah
Galeb
Šogun
Samuraji
Taverna
 
Memljivo jutro,sa zadahom loseg uzo-a,grebao je po prljavom zidu stare taverne ne bi li se dokopao vrata...Masni kelner je hrkao za sankom,dok je negde u pozadini zavijala muzika prikladnija teheranskom radiju nego obali na kojoj je umro rodoskrvni Lord pesnik...Iza vrata kasna jesen ga doceka direktom slanog vazduha,posrnuo je od bola u glavi-ali nije pao - nastavio je da baulja....J.ebena plaza i j.ebeni galebovi i j.ebena siva slana voda koja se j.ebeno prostirala unedogled....Strah od otvorenog prostora ga zahvati samo na trenutak....plaza je bila pusta - to mu je prijalo....Legao je na mokri pesak i slusao krestanje belih strvinara,talase koji su grizli obalu i udaljene zvuke grada koji se budio...Glavobolja i alkohol su polako napustali njegovo slomljeno telo,a tuga je zauzimala njihovo mesto...dobri stari zatvoren krug...nasmesio se...
Prosli su sati pre nego sto ga je probudio stari zuti par na losem englekom pitajuci da li je dobro - klimnuo im je glavom uz bolni osmeh...gledao je kratke pantalone i povijena ledja degenerisanih potomaka samuraja i soguna...Zaboravio je kad je poceo da mrzi ljude i more i nebo- ali se secao suza zbog kojih je poceo da mrzi sebe...Vise nije prepoznavao njene oci ni u talasima,ni u belim krilima ni u nebu koje je nekad toliko voleo....
Polako je ustao...bilo je vreme da probudi masnog kelnera....
Prica
Lutalica
Zaboravljena pesma
Sapat
Asfalt
 
*** Asvalt ***

Sapat asvalta punog znoja kao da je molio sunce
- Umanji malo ! sto kelnera me gnjavilo svojim stopalima
a tako sam umoran i gnjecav. Neka lutalica ostavi otiske
stapa na mojoj utrobi. Ja, asvalt tebi vec poznata prica
ponavljam se svakog leta. Moje kukumavke su zimi cutljive
kao zaboravljena pesma ali svakog leta ti se molim - Umanji
malo.
*****
ambar
gusari
nislija
odusevljenje
purporno
kaledoskop
 
Gothmog:
Memljivo jutro,sa zadahom loseg uzo-a,grebao je po prljavom zidu stare taverne ne bi li se dokopao vrata...Masni kelner je hrkao za sankom,dok je negde u pozadini zavijala muzika prikladnija teheranskom radiju nego obali na kojoj je umro rodoskrvni Lord pesnik...Iza vrata kasna jesen ga doceka direktom slanog vazduha,posrnuo je od bola u glavi-ali nije pao - nastavio je da baulja....J.ebena plaza i j.ebeni galebovi i j.ebena siva slana voda koja se j.ebeno prostirala unedogled....Strah od otvorenog prostora ga zahvati samo na trenutak....plaza je bila pusta - to mu je prijalo....Legao je na mokri pesak i slusao krestanje belih strvinara,talase koji su grizli obalu i udaljene zvuke grada koji se budio...Glavobolja i alkohol su polako napustali njegovo slomljeno telo,a tuga je zauzimala njihovo mesto...dobri stari zatvoren krug...nasmesio se...
Prosli su sati pre nego sto ga je probudio stari zuti par na losem englekom pitajuci da li je dobro - klimnuo im je glavom uz bolni osmeh...gledao je kratke pantalone i povijena ledja degenerisanih potomaka samuraja i soguna...Zaboravio je kad je poceo da mrzi ljude i more i nebo- ali se secao suza zbog kojih je poceo da mrzi sebe...Vise nije prepoznavao njene oci ni u talasima,ni u belim krilima ni u nebu koje je nekad toliko voleo....
Polako je ustao...bilo je vreme da probudi masnog kelnera....
Prica
Lutalica
Zaboravljena pesma
Sapat
Asfalt
Kliknite za proširenje...


Odlično!;)
 
ambar
gusari
nislija
odusevljenje
purporno
kaledoskop

Hajde sad...seti se - punog autobusa Nislija,osmeha,piva i vutre...prekomanda na sever...tamne i sjajne juznjacke oci gledaju liniju koja spaja nebo i tesku,masnu zemlju...maskirne uniforme prave kaledioskop oko lale,koji se jedini ne smeje...oseca hladnocu kosave u grudima i tesku tugu jer odlazi iz grada u koji se zaljubio...napusta osmeh i toplinu grada na Nisavi,tamne uvojke i poput jaspisa iskricave oci neznih zena ... vraca se ...

Cuti lala,ne zeli da kvari odusevljenje svojoj voljenoj juznoj braci ... ali pogled mu ne sija poput njihovih dok posmatra pune ambare i purpur veceri koji najavljuje mraz i severac...On zna tamno srce ravnice i njene teske i puste zime...zna i skorela srca ljudi i zene koje ce ti lako dati telo ali cije srce neces nikada osetiti...

Seti se...autobusa Nis-ekspresa koji poput gusarske galije prepune pirata zlatnih srca plovi kroz mrak ravnice...i samo jednog para ociju koji je ne pozdravlja...i ne raduje joj se...


miris zene
decje ruke
budjenje
kuga
pacovi
 
Uhvatim sebe tako ponekad, kako zlobno zelim iz dna duse, da se na cas pretvorim u vesticu! Onu odvratnu staru, krezavu vesticu, dugih izuvijanih noktiju, koja zna svojim stapicem dozivati munje, gromove i ostale nevere. Vesticaru koja, osmehom hijene. ledi zrak oko sebe i uzavrelog lonca. Vidim je u oblaku pare kako vadi kapi kuge i prosipa ih na sve strane. Skoro da cujem njen grohotan smeh, dok srecna lica gleda kako pacovi izlaze iz svojih rupa i beze jedan preko drugog, sto dalje, Sto dalje od nje. Puste zelje, pusti snovi. I ovog jutra, budjenje je isto kao i do sada. Samotno.Nozdrve mi para ustajali miris zene dok ovim, jos uvek, decijim rukama i srcem, zelim prigrliti parce plavnog neba i srecu za sebe.

- zvezda,
- sjaj,
- novine,
- put,
- kralj,
 
Ovaj put je put kojim je prosao moj kralj...
Moja ljubav,moje sve...
Otisao je i odneo deo mene...
Zaboravio nase snove...
Da li je ono na nebu zvezda
ili njegovog puta kraj?
Cija li je to lepota?
Ciji li je to sjaj?
Stojim sama na ovom drumu,
ja i zguzvane novine...
Vrati se,ljubavi moja,
moje usne jedine...


grozd
sto
dusa
most
sporet
 
grozd
sto
dusa
most
sporet

Gledam te...divljih ociju - bez suza,rascupane kose i sa kapljicom krvi u uglu usana...moj udarac te je bacio na sto koji je pukao pod tobom...ali ti nisi.Tvoje reci su mi pocepale dusu a noz u tvojoj ruci je pocepao kozu na mom ramenu pre nego digoh ruku na tebe...omamljena i drhtavih nogu posmatras me ... ranjena zver spremna da pojuri jos jednom...mrzim te ... volim te...
Cutimo - u sj.ebanom stanu gledam te sposobnu da me ubijes a moji misici se refleksno stezu da krenu ka tebi i smrve te...krv kaplje sa nas ... parket,sporet,zavese bivaju obelezeni bojom strasti i mrznje...kriziramo i poput gladnih vukova smo u kavezu od betona i stakla...Secivo i dalje svetluca u tvojoj ruci dok ti prilazim sa nagonom jacim od onog za zivotom.

Grabim te za kosu,osecam jos jedan rez,ovoga puta po boku...pritiskam tvoje usne na svoje,pravim most od poljupca...krv se mesa...noz ti je i dalje u ruci dok gladnim sakama cepam sve sa tebe... oblivam tvoju kozu krvlju koja istice iz mojih rana, pravim magijske znakove po njoj...grizes me duboko za usnu,ali cujem zveket metala dok pada na pod...

Padamo na vec izlomljene stvari i nastavljamo da se ujedamo i grebemo kidajuci tkaninu sa tela....krvarim,ali ti usnama skupljas krv sa rana koje si napravila... sve prestaje ... trenutak u vremenu staje i postaje apoteoza ekstaze...zivotinjske,bozanske...ljubavi i mrznje....jos samo vidim grozdove komaraca koji vise sa ulicnih svetala...ali uskoro i to postaje maglovito,nestaje u tebi....

Kafana
Bilijarski sto
Bljuvotina
Providjenje
Juznjacka tuga
 
Tama... noc sve obavija svojim crnim plastom. Nasuprot meni sedi on... stranac. U tim tamnim ocima primecujem neizmerno mnogo tuge i ocaja...i pitanja... na koje niko ne zna odgovor... Odavno su se srusili svi njegovi snovi, sve je propalo, nestalo... Za njega je ovo samo jos jedna noc utopljena u moru alkohola i beznadja....
Kafana je mirna i tiha, poneki zvuk remeti tu mrtvu tisinu...Svi su pijani ili polupijani, zamrli... pred providjenjem novog dana i od staha sta im on donosi...Poneko se oglasi stucanjem, poneko se zaleti put toaleta... bljuvotina... svuda oko nas..
U svima tinja ceznja i neka pritajena juznjacka tuga za necim ili nekim...
Stranac pokusava da ustane... posrce... drhtavom rukom pridrzava se za bilijarski sto... zatim polaganim i nesigurnim korakom prilazi vratima.. izlazi iz kafane teskim korakom ocajnika...Odjednom je stao... izgleda kao da se brani...ali ne...zaslepila ga je sunceva svetlost novog jutra... i izazvalo nepodnosljiv bol u njegovoj glavi, mucninu... umornim pokretom ruke zaklanja bolne oci...i tada spazih...iz njegovog tamnog oka preko umoranog obraza iskrade se i kanu, tiha, bolna suza...
Nije sve gotovo...ipak ima nade...svanuo je novi dan...

Zlo
Saksofon
Afrika
Vino
Radost
Zivot
 
Danas ne osecam nikakvo zlo...Potpuno sam zadovoljna sobom...
Dok se iz obliznjeg lokala cuje zvuk saksofona,ja razmisljam sta bi mi sada moglo pokvariti srecu...
Da...Imam i odgovor.
A onda se setim one slike iz Afrike na kojoj ti zaprepasteno gledas u mene dok ispijam i poslednju kap vina iz jedine preostale flase...I slatko se smejem.
Ah,sta li mi je?Osecam neopisivo veliku radost! I znam da biste svi voleli da znate zasto...E,necu vam reci!
"Ljudi su zli...Dirnuce te tamo gde te najvise boli i uzeti ono sto tvoje srce voli..."
Tisina...Kako je zivot lep!

braunila
autobus
striga
sunet
pilorus
 
Zima je...Obuzima me gotovo decija radost kad pomislim na sneg...zimska carolija me svu obuzima...Vec dugo putujemo, svuda unakolo prostire se snezna belina...hladnoca se polako ali neumoljivo uvlaci u kosti.
Jos jedna provalija prostire se duz puta...ahhhh....to zimovanje...u daljini kroz maglu nadzire se «ona», kraljica svih planina...prelepa, divlja i neukrotiva...Jedva cekam da stignemo, da se smestimo u udobnim i toplim bungalovima..popijemo topli caj sa rumom ili crno kuvano vino...
U starom polupraznom autobusu se oseti strah, gotovo se moze opipati rukom...A "krs"se pati, ljulja, skripi i stenje pred ostrim usponom...polako se penje...na momente klizi...u autobusu...muk i tisina...neki spavaju...
Odjednom tisinu prolomi jezivi zvuk...potom stravican vrisak...vrti mi se u glavi...ali ne..to autobus «plese» po zaledjenom drumu.. kroz glavu mi proleti jedna misao...provalija...Ohhhh Boze!!!
Tama...u daljini se cuju nepoznati glasovi...»Brzo!!!» ...»Doktore , puls slabi!!!»... «Pripremite salu...HITNO!!!»... «Dodajte mi snimak...PILORUS...misicna prepreka na ulasku iz zeludca u dvanaestopalacno crevo, mora se hitno operisati!!!»
Ponovo tonem u tamu...nistavilo...
Osecam bol...polako otvaram oci...jaka belina bolnickih zidova me zaslepljuje...Opet mi telom prostruji strasna bol...U blizini se cuje tiho jecanje, ne mogu da odredim odakle dopire...trudim se da savladam bol i polako okrecem glavu u tom pravcu...lagano otvaram oci i vidim ...njega, tako malenog, u zavojima, dok mu suze kvase povez preko lica...
U tom trenutku ulazi u sobu medicinska sestra, prilazi njegovom krevetu, brise mu suze, popravlja braunilu - malu plasticnu cevcicu na njegovoj ruci i umirujucim glasom sapuce reci ohrabrenja...potom mu daje nesto od lekova, pretpostavljam za smirenje...zaspao je...Tada se okrece u mom pravcu i spazi da pratim svaki njen pokret...osmehnula mi se i progovorila...»Jadnicak...izgubio je roditelje u nesreci...ima teske povrede...pored svega morali smo da uradimo i sunet, sad je obelezen za citav zivot...»»
Dok je govorila osetila sam ubod igle, opet tonem u san...bol polako prestaje...Sve mi se muti...Gubim je iz vida...polako mi nestaje pred ocima.. zena u belom sa sirokim osmehom...nas spasilac, nas...Andjeo!!!
Budim se...noc je....ponovo se cuje tihi jecaj...maleni je budan, verovatno ga boli...place...puna saosecanja taman zaustih da mu kazem nesto nezno, umirujuce...kad u sobu odjednom uleti neka zena poput furije, nervozna i besna, prava vestica, sto bi moja baba rekla, prava striga.. grubim glasom viknu na njega i dade mu inekciju...Plac utihnu i nastupi tisina...
Napolju sneg i dalje veje...zamisljam bele pahulje, padaju mi na lice i tope se...tope...ali ne..to su ipak moje suze...Tonem u polusan...san bez snova...

...ovo je bilo zaista tesko...mogu li reci biti malo lakse.... ;)

-pogled
-Venera
-zgrada
-lopta
-suvenir
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top