Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
GACICE
TREBALO
MAHINALNO
MAKEDONCE
TAXI
BUMBAR
GOLUB
MIKI
GRLICA
ROBOT

...Gledam je kako izlazi i cujem tresak teskih drvenih vrata...minimum im je shebala sarke...verovatno i bravu...`ebi ga - nije trebalo da je zovem tudjim imenom dok sam kidao paucinasto tkanje gacica sa njenih oblih bedara...sada sam ga zapamtio i mahinalno otvaram prozor i vidim je,zovem...vidim oci pune nade ali samo za trenutak ...paucinasto tkanje leti prema njoj uz lavez iz mog grla... "Zaboravila si ih..."
Mali Miki-semenkar, hibrid makedonceta i cigancica,ciji je "ofis" pod mojim prozorom, se grohotom smeje...vidjao je slicne stvari vec - i ponekad me kritikuje zbog njih ...
Ona bezi prema prvom taksiju...cenim da place....Mikiju vise nije smesno,- ni meni...Zatvaram prozor i razmisljam kako ce za koji sat to nezno telo biti u masnom zagrljaju njenog "Bumbara"...trazila je samo malo neznosti...na pogresnom mestu,nazalost.
Jato golubova i grlica uzlece sa krova kuce od prekoputa....gledam ih tupim pogledom....
okrecem ledja prozoru i pticama i ukocenim,robotskim pokretima prilazim stolu i uzimam flasu...Sada i ja placem - samo sto je - gorka zelena tecnost zaborava,jedino sto mi je ostalo od suza...Greh vise - bol vise,povredjujuci druge - kidam sebe u stvari...ostala je samo olupina - smejem se i placem shvatajuci to,... i nazdravljam jos jednom zaboravljenom imenu.

Misli
Nepopravljivo
Nestajanje
Jos sam tu
Odlazak
Carstvo djubreta
 
Još sam tu Tvoje misli, i dalje, čitam, kao otvorenu knjigu. Sada, više te ništa ne može opravdati, ni sačuvati. Mislila sam da je, ono neoprostivo, nepopravljivo, bilo ispijanje moje čovečnosti, ali ne... Odlazak sa moje planine,, ne mogu ti poslati u misli, opisom nijednog poznatog bola...
Evo me, blizu grada, smrad ljudi, carstvo đubreta.
Njušim ti trag, u ovoj oktobarskoj noći....
Mogao si od mene da potražiš i otrov i lek, dala bih ti.Zaboravila sam da ti pošaljem san, u kom sam postala Ona Koja Ispunjava Sve Želje. Tebi, ću uskratiti, samo jedno.... Nestajanje.

-oproštaj
-želja
-volim
-staklo
-razočarenje
 
Oprastam sebi jednu stvar u zivotu.
Zelela sam da imam ogledalo ,
cim sam ga dobila,
ja sam se zaljubila u sebe.
Volim svoj odraz u jemu,
razocarala sam se kada je pao staklo preko njega i ono je puklo,
moje savrseno ogledalo..
Moj odraz je bio rasut po mojoj sobi...

SIJALICA,
MORE,
HELIKOPTER,
PADOBRAN,
PAPAGAJ,
ZURKA,
SMRT
 
Hej idemo na zurku kod Jure !
Otpetljao sam prste iz njenih i sav se narogusio, zurka.
-Ma sjasite bre i ti i Juro ! Treba opet da mi kreci kao papagaj.
" Zvonimir ,Kresimir, Kak to divno zvuci"
Vise bih voleo da mi se ne otvori padobran nego da slusam to
njegovo blebetanje.
Ucutala je. Tamo negde na kraju vidika nebo se naglo da poljubi
more. Zmirkava sijalica kao da je namigivala mesecu.Tisina.
Neki helikopter daleko jedva cujno zujase kao komarac.
-Hajde idemo kod Jure necemo nacinjati istoriju.Da ga nazovemo?
E tad sam puko.-Pre bih zvao smrt nego njega.
Pogledala me zapanjeno.
-E nista nisi bolji od njega sa tvojim Dusanom i Nemanjicima.
isti ste.
Hteo sam jos nesto reci ali...Ona se okrenula i otrcala.
Psovao sam u sebi i sebe i Juru i tu nasu tvrdoglavost.


Startmen
Vesla
Rima
Fenjer
lenjost
Ojentalni
 
" Unutra mi je brat, molim te, molim, pusti me da uđem,sad sam doletela iz Rima, bolestan je, možda umire...". Znala sam da sam prelepa na samoj ivici suza, a i pošto ništa drugo nije uspevalo, sada sam mnjaukanjem obrađivala grdosiju na vratima. Oko njega se širio miris neokupanog pivopije, lenjost mu je maglila u očima, ali ljudsko srce ipak nije kocka šećera, kao moje.
" Ja sam Startmen. Hajde, mala, upadaj unutra i pazi dobro da te neko ne vidi, jer će nas upucati ko zecove....I nemoj da zaboraviš da mi se javiš, posle...da rasčistimo račun".
Ova mala nije sisala vesla, pomislih, pre bih pojela pacova, negu tvoju krv, punu alkohola.

U sobu bez prozora uđoh oprezno. Nigde svetla, sem starog fenjera, okačenog na vrhu tavanice. Moje oči se obradovaše tome.Nigde nikakvog nameštaja. Mogli su bar da Ti nabave mrtvački sanduk, nasmejah se u sebi....Psst! Više ne možeš da mi čitaš misli. Šta su ti to uradili? Jedan korak, drugi, na podu od nekog metala, debeli orijentalni tepih...

Ležiš, ne pomeraš se, ne osećaš da sam tu. U deliću sekunde mogla bih da ti slomijem vrat. Ali ne prepoznajem te, iako sa sigurnošću znam da si to ti.

Koraci. Surovo zatvaranje još jednih metalnih vrata, iza onih, kroz koja sam ušla.
Sada nas imaju dvoje. Još uvek me ništa ne boli, ali tu je predosećaj. Budiš se.
" Plašim se".- šapućem ti.
 
Nedelja,mislim da je nedelja.Jednostavno imam taj osećaj,ma sigurno jeste.Uhh...kako me boli glava,mnogo piva,mnogo svega...to uvek rezultira dobrim mamurlukom.Yebeni telefon,zvoni...čini mi se,zvonjava mi probija mozak.Ipak ću morati da ustanem.Gde su mi cigarete?Užas...samo dve,jedna polomljena...sudbino!
Halo!Dreknuo sam u slušalicu.Veza se prekinula a nisam ni uspeo čuti ko je sa druge strane žice.Ma nije ni bitno...valjda nije!?Hm...prokleta mačka!Kenya gde stigne...opet sam ugazio...ma šta je ovo!!?Kakav dan!Nedelja,sigurno je nedelja...!Upalio sam tv i seo u fotelju...osećam smrad...noga,moja noga smrdi...pitam se od čega,ma nije ni bitno svakako moram pod tuš pre nego izađem na yebenu ulicu.Kažu da duvan izaziva kancer...ma koga je pa briga,svakako ću od nečega riknuti...uvlačio sam dim preostale cigarete sa uživanjem...kao da mi je poslednja...ma yebeš kancer...dobro je i ovako.Hm...gde li je ona prokletinja!?Sigurno kenya negde...kako ne kulturnu mačku ja imam!Pitam se,dresira li neko ta čudna stvorenja?Kupiću akvarijum i par ribica...hrana jeftinija,ćute i ne kenyaju po stanu...ne smrde...definitivno dobra ideja,ma kako se toga nisam ranije setio!?
''Iščupaj mu srce i polomi sve kosti...'' urlao je onaj yebeni negativac sa tv-a,ma nikako da mu zapamtim ime...baš je gadan...ma gde mi je daljinski!!?Dok dođu dobri momci i skenjaju mamlaza ja ću da ogluvim...taako...ma nećeš ti meni svojim ružnim glasom narušavati nedeljni mamurluk...uh,valjda je nedelja!?Sigurno jeste.
Voda se bučno slivala niz telo na pločice i opet yebeni zvuk...uh,kako dobuje...ali ipak prija...možda bih trebao da prestanem kombinovati pića...onda verovatno neću imati problema sa decibalima...ili hoću?Ma ko ga yebe,sačekaću sledeći vikend pa ću proveriti...a šta ako danas nije nedelja?Alo zveri!Dolazi ovamo ti pokretna tvornico izmeta...ma baciću te na dijetu pa ću da vidim šta ćeš da kenyaš!Hm,nema je...zbrisala negde.Obukao sam se na brzinu i krenuo iz stana.Na stepeništu sretoh komšinicu,jednu debelu,ružnu i nedojebanu crnkinju...''Dobar dan komšija'' - Reče ona i protutnja pored mene.Uh kakav dan... Žurno sam utrčao u market i kupio cigarete.Usput sam pitao krezavog prodavača koji je danas dan...''Pa nedelja'' reče i pogleda me nekim yebeno čudnim pogledom...Pogled na sat mi je govorio da kasnim na yebeni posao...ko još radi nedeljom osim taksista i policije!Ma nek ide sve u materinu,moram popiti kafu što pre...''Taxi''! Opet sam morao da se proderem...uh kako me boli glava... ''U Centar i gas do patosa'' Brzo smo stigli.Pa ovo je pljačka!Četrnaest dolara!Nedeljna tarifa reče taksista!***** ti tarifu!Kakav dan!Ušao sam u neki restoran blizu stanice i naručio hektolitar kafe...pa dobro,nije baš toliko ali bila je to ona velika što je zovu duplom pa na kvadrat...Uh kako prija...Osećao sam se nekako tupo ali kafa je činila svoje i polako me vraćala u život.Kafa i cigareta...odličan spoj,mislim da je kafa i izmišljena zbog duvana...ili je možda bilo obrnuto!?Desno od mene je sedeo neki par...nešto su se izgleda svađali,opet povišeni tonovi...Ispijao sam ostatak svoje kafe i uživao u cigareti...još par minuta pa na posao...ma već kasnim pa me par minuta neće izvući...uostalom,ja sam šef smene...upisaću sebi minus a možda se malo i izderem na sebe...uh kakva laž!To sigurno neću uraditi,hahaaa...pa ja sam šef!Ono dvoje su postajali sve bučniji...opet višak decibela u jednoj prostoriji u kojoj se i ja nalazim...'' Zagrli me kretenu!Postaćeš otac!Dobićemo bebu...'' čuo sam nju kako svojim piskutavim i prodornim glasom uništava moj san o savršenoj kafi u nedeljno,mamurno popodne...užas...mada je kafa stvarno bila dobra!
Pozvao sam konobaricu da naplati...samo tri dolara!!?E ovo je već razumna cena...izgleda da oni nemaju yebenu nedeljnu tarifu!Platio sam i krenuo prema izlazu...


-Dostojevski
-Flaša
-Stablo
-Sova
-Buda
 
Šakal:
Nedelja,mislim da je nedelja.Jednostavno imam taj osećaj,ma sigurno jeste.Uhh...kako me boli glava,mnogo piva,mnogo svega...to uvek rezultira dobrim mamurlukom.Yebeni telefon,zvoni...čini mi se,zvonjava mi probija mozak.Ipak ću morati da ustanem.Gde su mi cigarete?Užas...samo dve,jedna polomljena...sudbino!
Halo!Dreknuo sam u slušalicu.Veza se prekinula a nisam ni uspeo čuti ko je sa druge strane žice.Ma nije ni bitno...valjda nije!?Hm...prokleta mačka!Kenya gde stigne...opet sam ugazio...ma šta je ovo!!?Kakav dan!Nedelja,sigurno je nedelja...!Upalio sam tv i seo u fotelju...osećam smrad...noga,moja noga smrdi...pitam se od čega,ma nije ni bitno svakako moram pod tuš pre nego izađem na yebenu ulicu.Kažu da duvan izaziva kancer...ma koga je pa briga,svakako ću od nečega riknuti...uvlačio sam dim preostale cigarete sa uživanjem...kao da mi je poslednja...ma yebeš kancer...dobro je i ovako.Hm...gde li je ona prokletinja!?Sigurno kenya negde...kako ne kulturnu mačku ja imam!Pitam se,dresira li neko ta čudna stvorenja?Kupiću akvarijum i par ribica...hrana jeftinija,ćute i ne kenyaju po stanu...ne smrde...definitivno dobra ideja,ma kako se toga nisam ranije setio!?
''Iščupaj mu srce i polomi sve kosti...'' urlao je onaj yebeni negativac sa tv-a,ma nikako da mu zapamtim ime...baš je gadan...ma gde mi je daljinski!!?Dok dođu dobri momci i skenjaju mamlaza ja ću da ogluvim...taako...ma nećeš ti meni svojim ružnim glasom narušavati nedeljni mamurluk...uh,valjda je nedelja!?Sigurno jeste.
Voda se bučno slivala niz telo na pločice i opet yebeni zvuk...uh,kako dobuje...ali ipak prija...možda bih trebao da prestanem kombinovati pića...onda verovatno neću imati problema sa decibalima...ili hoću?Ma ko ga yebe,sačekaću sledeći vikend pa ću proveriti...a šta ako danas nije nedelja?Alo zveri!Dolazi ovamo ti pokretna tvornico izmeta...ma baciću te na dijetu pa ću da vidim šta ćeš da kenyaš!Hm,nema je...zbrisala negde.Obukao sam se na brzinu i krenuo iz stana.Na stepeništu sretoh komšinicu,jednu debelu,ružnu i nedojebanu crnkinju...''Dobar dan komšija'' - Reče ona i protutnja pored mene.Uh kakav dan... Žurno sam utrčao u market i kupio cigarete.Usput sam pitao krezavog prodavača koji je danas dan...''Pa nedelja'' reče i pogleda me nekim yebeno čudnim pogledom...Pogled na sat mi je govorio da kasnim na yebeni posao...ko još radi nedeljom osim taksista i policije!Ma nek ide sve u materinu,moram popiti kafu što pre...''Taxi''! Opet sam morao da se proderem...uh kako me boli glava... ''U Centar i gas do patosa'' Brzo smo stigli.Pa ovo je pljačka!Četrnaest dolara!Nedeljna tarifa reče taksista!***** ti tarifu!Kakav dan!Ušao sam u neki restoran blizu stanice i naručio hektolitar kafe...pa dobro,nije baš toliko ali bila je to ona velika što je zovu duplom pa na kvadrat...Uh kako prija...Osećao sam se nekako tupo ali kafa je činila svoje i polako me vraćala u život.Kafa i cigareta...odličan spoj,mislim da je kafa i izmišljena zbog duvana...ili je možda bilo obrnuto!?Desno od mene je sedeo neki par...nešto su se izgleda svađali,opet povišeni tonovi...Ispijao sam ostatak svoje kafe i uživao u cigareti...još par minuta pa na posao...ma već kasnim pa me par minuta neće izvući...uostalom,ja sam šef smene...upisaću sebi minus a možda se malo i izderem na sebe...uh kakva laž!To sigurno neću uraditi,hahaaa...pa ja sam šef!Ono dvoje su postajali sve bučniji...opet višak decibela u jednoj prostoriji u kojoj se i ja nalazim...'' Zagrli me kretenu!Postaćeš otac!Dobićemo bebu...'' čuo sam nju kako svojim piskutavim i prodornim glasom uništava moj san o savršenoj kafi u nedeljno,mamurno popodne...užas...mada je kafa stvarno bila dobra!
Pozvao sam konobaricu da naplati...samo tri dolara!!?E ovo je već razumna cena...izgleda da oni nemaju yebenu nedeljnu tarifu!Platio sam i krenuo prema izlazu...


-Dostojevski
-Flaša
-Stablo
-Sova
-Buda
Kliknite za proširenje...

dobra prica, svidja mi se...
 
-Napredno
-Citaj
-Forum
-Odgovor

...Svako ima svoju pricu,onu koju ne prica - onu koju cuti i koju ce mozda neko procitati izmedju redova na stegnutim usnama,sklopljenim ocima- hladnim obrazima...
...I ti sad citas ove nepovezane reci i trazis odgovor u njima ili ti je stalo samo da se igras perverzne,napredne verzije slobodnih asocijacija sa recima iza kojih cuci ludilo u mojoj glavi...
...Izloguj se sa foruma brate/sestro,skloni ruke sa tastature i izadji...u more tupih pogleda i smrznutih tela i trazi iskru svetla...Nije vazno gde je,u pogledu matore ***** na cosku- u urlanju ludaka,u sjaju krzna psa-lutalice...ali kada je nadjes - to je odgovor...pusti je da se rasplamsa u tebi i videces stvari oko sebe...prijatelju...

Kruna od trnja

Fleke vremena

Slomljene misli

Carstvo smeca

Milion kilometara odavde
 
Većini ljudi nije bitno, da li je carstvo smeća ili carstvo djubreta. Carstvo je carstvo, pa ma kako se zvalo. Nije im bitno što zbog toga nose fleke na duši od zlih vremena, dok im glavu krvavi kruna od trnja. Nije im važno što im želje postaše samo slomljene misli. A, sanjaju sreću daleku, milion kilometara odavde ? Nisu mi jasni. Zbog njih, moje misli nepopravljivo sanjaju nestajanje. Moje il njihovo, svejedno. Još sam tu, u carstvu svojih zabluda i snova.

- ne mogu da verujem,
- vidim,
- jedan čovek,
- znam,
- pišem;
 
Jutro je,moram na put...nije baš da mi se ide ali moram.Jacobs miriše i podseća me na nešto lepo...kako je to dobra kafa.Trese me neka groznica.Kao da sam u bunilu.Ma nema veze,proći će sa prvim gutljajem...stvarno dobra kafa.Telefon zvoni,auto je parkiran,šofer čeka...moram na put a nije da mi se ide...Izašao sam iz stana,na ulici sam,svežina jutra mi vraća raspoloženje i osmeh na lice...Ulazim u auto,krećemo...dobra muzika,iznenađen sam,šofer ima fin ukus...klati se klatno...čuje se iz zvučnika...mislim da je Van Gog u pitanju...nisam siguran...mislim da jeste...Već smo na auto putu...dobar auto,udoban...pogledaću neki film na lap-topu,da ubijem vreme...hm,Matrix...nije loš izbor...nije...

Zvono
Tanjir
Drvo
Fenomen
Mars
 
Pesacila je kasno uvece, vracujuci se sa posla kuci, i secala se jednog divnog dana. Dugo ga nije videla, godinama, moze se reci, a neke stvari su se promenile, i to kroz tu silnu daljinu. Sve je bilo savrseno, pocev od trenutka kad je dogovorila mesto sastanka, pocela da se oblaci, sela u auto pa sve do momenta kad se, sa istim, euforicnim osmehom, nekoliko sati posle vracala iz, sat vremena udaljenog grada svojoj porodici. Dan je bio tako osuncan kao da vise nema nameru da svane, i sve oko nje i njega se smesilo,i reka pored koje ga je sacekala, i most ispod kog su sedeli, i svet sto je prolazio, kako joj se cinilo, ne primecujuci ih.
Zmirkajuci od farova koji su joj isli u susret, na tren je osetila opet isti fenomen- njegov osvajajuci miris sto je obojio jeku zvona u trenutku dok je prilazio da je poljubi u obraz. Nije se promenio, i sve je na njemu blistalo, isto kao i na njoj. Hodajuci malo sporije, pod navalom slika iz skore proslosti, predala se potpuno secanju na njegov prvi, ovlas dodir po vratu i kosi. Ponovo je osetila potrebu da sklopi oci polako, kao i tada, i da sve nestane sem njih samih...
Jos je vrsljala po uspomenama na taj dan, i mislila kako je zadovoljna sto je ipak ostala dosledna tome da ne povredi muza , ne upustajuci se u nesto vise sa tim muskarcem za kog je, koliko joj to god bilo neshvatljivo, osecala skoro isto sto i za onog sa kim je zivela vec godinama.
Iz tih misli, trgnuo je zvuk auta koji se zaustavio tik kraj nje. Prepoznala je auto i usla, jer je to stao da je poveze do kuce covek u kog je bila nekad daavno zaljubljena, i koji se ovih dana cesto pojavljivao u njenoj okolini. Nasmesila se zbog te navale duhova iz proslosti.... Razgovor je polako isao ka tome da on i dalje oseca nesto prema njoj, i da zeli da ovom prilikom sazna moze li necemu da se nada. Ona je sad vec bila obuzeta mislju o tome kako joj se sve takve stvari desavaju u pogresno vreme. Uzdahnula je i rekla mu da se ne nada nicemu, i da je zakasnio.
Usledio je tajac, a potom je on izvadio iz dzepa par fotogarfija i bacio ih joj u krilo.U trenutku se stegla, prepoznavsi sebe , zaljubljenu i izgubljenu u zagrljaju onog ko joj je, tako skoro priustio onaj divan, osuncan dan...Na slikama se jasno videlo koliko su bitni- i on njoj, i ona njemu.On je vec zaustavio auto ispred kuce, te je ona, nesigurnim korakom, bez reci, izasla i oslonila vrelu glavu na hladnu koru drveta pored ograde. Isla je kroz dvoriste poput duha, dok su joj u usima jos odzvanjale reci- "Znas kako da me nadjes...". U prolazu je zakacila tanjir iz kog je njihov debeli macak bas zavrsavao nocnu porciju mleka. Zivotinja ju je uplaseno gledala, al cini se da je ona nije ni registrovala.
Iz komsiluka je dopirao glas TV-spikera koji je objasnjavao teoriju o postojanju zivota na Marsu. Neodlucno je uhvatila kvaku na vratima, kao da prvi put u zivotu stoji ispred njih...

Shtap, sova, knjiga, mleko, kroshnja.
 
Ceo dan sam provela razmisljajuci o neobicnoj gosci. Proradilo je i sujeverje, da li je to dobro ili lose? Ali, manuh se takvih razmisljanja i odlucih da budem dobar domacin. Zato sam dan provela tiho, trudeci se da necim, slucajno, ne uplasim moju neobicnu goscu...
Dan mi je zapoceo uobicajeno, kafom. Pijem je na terasi sve dok mi vreme to dozvoljava.
Iznela sam kafu na terasu i vratila se po mleko. Tada je ugledah. U krosnji kestena koji raste pored moje terase spavala je sova. Polako sam sela na stolicu i pila kafu trudeci se da ne gledam u tom pravcu, ali malo-malo moj pogled bi se zaustavio na tajanstvenoj gosci. Otkud ona ovde, i to bas na "mom" kestenu? Da li to treba nesto da znaci? Da li je to dobro ili lose? Pomislih da je oteram i vec sam posegnula za stapom, ali videvsi je kako i dalje nepomicno sedi na grani, odustala sam od te namere.
-Sta je - tu je-, rekoh sama sebi. Uzela sam knjigu i citala je polako okrecuci listove, da je slucajno ne probudim, sve vreme svesna njenog prisustva, pijuckala kafu i pribojavala se da onima iz prizemlja ne padne na pamet da odvrnu Cecu do daske, kako to vec danima rade, ne obaziruci se na proteste komsija. Videvsi da ne reaguje na moje kretnje, odvazila sam se da zalijem cvece. Ni to je nije uznemirilo.
I tako, sat po sat, dan je polako prolazio. Predvece sam bila pomalo tuzna, znala sam da ce moja gosca odleprsati. Tako je i bilo. Nisam videla kada je odletela.
Sutradan ujutro nije je bilo, kao ni danima posle toga. Neki drugi dogadjaji potisnuli su secanje na moju neobicnu goscu, sve dok ne ugledah reci: Shtap, sova, knjiga, mleko, kroshnja. Ovo je moja prica, pomislih i eto...


dim, poezija, forum, jesen, oblak
 
Forumski nokaut u vidu poezije....
Koraci postaju nestvarno teski dok se probijam kroz oblak misli...Satima padam u nepoznato i opet se budim...
Volim jesen i kisu...:D
-sutra
-ti
-kesten
-vatra
-Francuska
-ulje
 
Ponedeljak je gadan dan. Niko da se javi.Svi placaju vikendski danak
i mrzovoljni su.Bavim se mislju da razbijem sat.
Sutra ce biti drugacije.Proseta cu Kesten alejom. To je duga marsuta
za penzionere i pse.O boze kako se ono latinski kaze kesten hm...
nema veze. A ti dzoni cutis, samo me gledas. Sutra cemo imati dugu
setnju. Ti ces da trckas i obelezavas svoju teritoriju. Boze da li su
uklonili ono ulje sa puta od jucerasnjeg sudara. A bas se razlilo kao
duga kad je na njega palo par zracaka jesenjeg sunca.
Francuska, tamo je sad moja cerkosava u Parizu "Polira jezik".I ja sam
pre 36 godina bio u Francuskoj ali u marselju i radio kao krvnik a ti sada
ucis klince Nemacki. Ako, zato je tata radio i izgradio pola Evrope.
Tamo u Marselju sam imao jednu romansu zvala se Fani, vatra od zene
pazi mene matore bitange jos se secam njenog imena.Uzimam
novosti da procitam koji clancic mozda cu pre zaspati.
 
Godine sam,ti, ja spisko tražeći neku lovu, sreću. I ništa. Bio ja već džabalebaroš kad upoznah moju Mirku. Nije nešto, al nije ni lopata. Htela da se uda za mene odma.Pitam je šta ću joj ja, a ona meni reče da sam joj lep! E, bože svašta. Ni sam sebi više nisam bio lep, a kamo li drugima. Al,ajd da joj poverujem. I tako se mi venčasmo. Kad posle par dana, ona reče da moramo kod njenih. Pomislih, što se mora, mora se. I krenusmo na put. Sve se mislim uzput, kakva li joj je majka. Kakvo li je to zlo od žene? Sad će da me merka, zagleda, premerava,odmerava... Kad me vidi ovakvog jadnog, iscedjenog,matorog, ima da se izbulji u mene ko sova.Pa, kad počne ispitivanje,lele. Imam li auto, kolko para uštedjenih..a,ja ništa od svega toga. Samo veliko srce. Al, šta je tu je. Idem prvi put u tazbinu. U najdražu familiju. Nisam je pito imam li svaju? Valjda. Kakva bi to tazbina bila bez svaje! Sidjosmo s voza i polako niz neki putić. Ova moja prangija od žene, Mirka, samo ćuti i smeška se. Ajd, i ja ću, pa šta bude. Odjednom, Mirka stade i poljubi me. O, lude žene, šta joj bi? Reče ona meni da gledam, i pokaza rukom na neka brda i proplanke. Gledam ja u brda, pa u ženu. Ništa ne razumem."Gledaj, gledaj", reče Mirka. "To je moj miraz. Tatin poklon uz mene." A ono,brate, imanje u nedogled ! He,he, nasmeja mi se brk. Nisam ja džaba džabalebario.
- žena,
- jutro,
- novine,
- tiket,
- nada;
 
Već dvadeset godina radim u istoj firmi,svakog jutra ista priča...pomalo je monotono...pomalo liči na sve ono što nisam hteo,na odvratan i jednoličan život koga sam se pribojavao.Ustvari,nije da liči,izgleda da jeste...samo je meni teško da prihvatim istinu.Zaposliš se i zakopaš se,naravno,negde usput i gajiš nadu da će se stvari promeniti na bolje...međutim,retka je to pojava...retka ali moguća.Živiš u nadi da će neko naredno jutro doneti nešto novo,neki nov i zanimljiviji život...uglavnom,nada i razočarenje se smenjuju,svakog jutra i svakog dana...uvek ista priča,probudiš se,popiješ kafu,ponekad uspeš i da doručkuješ...naravno kao po pravilu žuriš jer postoji mogućnost da zakasniš...u podzemnoj pročitaš novine,tek da budeš u nekom toku...da ispratiš zbivanja na berzi...žurno uletiš u kancelariju i već si zakopan,do guše u poslu,do guše u papirima...naravno,pred doručak te poseti šef,čisto da nešto primeti i da ti malo unese pometnju u dan,da se pokaže ko je tu glavni...otrčiš preko-puta u restorančić,popiješ kafu ili nešto doručkuješ,kupiš cigarete i ponekad uplatiš loto,ispuniš tiket i tih narednih par dana živiš u nadi,a nada je qurva...naravno,otrežnjenje i gorčina ne uspeha te vrlo brzo vrate u stvarnost...ponovo si u podzemnoj,ponovo si u kući,ponovo slušaš kako ti žena kuka,ponovo žuriš na posao,ponovo si u istom restorančiću...ponovo isto jutro...


Bandera
Travnjak
Otirač
Suze
Osinjak
 
jednog lepog popodneva isla sam ulicom sa drugaricom,kako sam se okrenula da joj mahnem posto je ulazila u autobus udarila sam u BANDREU i istog momenta je Osinjak pao na moju glavu,uzela sam OTIRAC od jedne babe stoje stajala na stanici Ose sam skinula,posto mis e ceo autobus smejao otisla sam do obliznje sumice sela na TRAVNJAK i polako ustala SUZE.

Glava,
guza,
mobilni,
lupanje.
put
adrea
 
U sam cik zore zaculo se lupanje na vratima mog stana...dugo i uporno...dok sam bezvoljno dizala glavu sa jastuka, buka je prestala..a onda je zazvonio mobilni , njegov zvuk parao je jutarnju tisinu...znala sam to me A'drea zove..da dignem guzu jer idemo na put...

strah,
lisce,
pas,
sumrak,
bajka
 
...Jos jedna jesen u nizu, ali neka je.Nisam u godinama kada
se plasi da ona donosi rastanke.Strah za gubljenje ljubavi
je uvek bio najveci. Sada mirno setam i sustavo lisce mi
sapuce o proslosti. Sumarak, tu, na dohvat ruke mami
zamisljene, zaljubljene. Stvarno da li je ljubav bajka koju
sanjamo otvorenih ociju. Zaista, bilo bi divno kada bih mogao
samo da zviznem i proslost kao mali sareni pas da mi
dotrci i vrati sve te bajkovite ljubavi. Ali...nikome to nije usliseno
zasto bi bilo meni ?
Ne ljutim se, nije mi krivo ali ipak bi bilo lepo da je moguce.
******
bogohulnik
cigarete
samovar
petao
igla
secerlama
 
bogohulnik
cigarete
samovar
petao
igla
secerlama

..."Varim" cigaretu za cigaretom,bez potrebe za upaljacem ... j.ebena gomila opusaka raste, dok stojim nepomicno a ulica plovi oko mene - osecam blagu morsku bolest...Dok cekam prilaze mi bogohulnici trazeci mesiju u meni ,smejem im se napuklim osmehom i pustam da kljucaju poput samovara na otvorenom ognjistu...Gledam devojcice musave od secerlema dok im se leoljivi pramenovi secera lepe po kosi -cine da se osecam poput zveri na lancu koji joj reze vrat sto ga vise zateze...Cekam.
Konacno stize...masne kose,mrsavih nogu i ociju punih tame...moja draga...Poljubac joj je leden i gorak...volim je...prelazim prstima preko mrsavih rebara i malih grudi,ne obaziruci se na poglede prolaznika...pratim tragove igala po njenim rukama i celivam ih...a zatim,...
Nema zatim, - zatim samo tama i led ...prepleteni u spirali spustamo se u zaborav i blagoslovenu noc bez zore i petlova...

Kavez

Rdja

Ocnjaci

Klovn
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top