Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
kamenita:
Ma, nek ide život, evo ih.

Pismo
Vuk
Ruzmarin
Svatovi
Tegle
Osvojiti
Kliknite za proširenje...

Prošlo je već dugo vremena otkako je starac primio pismo... Sada je hartija šuškala pod njegovim prstima, kao poziv... A bio je već godinama vuk samotnjak, u selu koje se davno ne može nazvati selom, gde za prvog komšiju koji se nalazio pola kilometra daleko više nije ni bio siguran da je živ... Unuka mu se udaje. U nozdrvama je osetio miris ruzmarina, kao da su baš pored njega prošli svatovi. Jedna je suza kanula, kao podsetnik na to da je nekada imao život. Sada je taj život odavno tavorio spakovan u tegle njegovog sećanja... Trunuo je kao lišće popadalo na vlažnu zemlju u jesen. Neće ići, neće poslati pismo čestitke, neće postojati... Odavno nije postojao, kao što je i sve u životu koji je živeo što se moglo osvojiti odavno bilo osvojeno i sada se tiho, pod zemljom raspadalo čekajući da mu se i on pridruži...

alhemija
moć
vatra
krik
muk
 
U tihoj Decembarskoj noći , stari Oliver sedeo je i osluškivao tišinu. Samo je vatra svojim pucketanjem narušavala savršenu harmoniju samoće. U svojoj mladosti želeo je moć , tako veličanstvenu, tako nesvakidašnju, da je proveo čitave decenije u gomili knjiga, među kojima se isticao jedan naslov: "Alhemija" . Sagledavši sve te godine neuspelog rada, propalih snova, želeo je da ispusti takav krik, želeo je da se oglasi, da iskaže svoj unutrašnji bol, svoje unutrašnje truljenje, ali sobom je i dalje vladala tišina i sve do njegove smrti , gospodario je muk.

Smrt
Gavran
Užas
Agoniji
Vrišteći
 
Poslednja izmena:
Zovem se Vitorio... U mom selu me ne zovu tako, bar ne kada misle da ne čujem... Zovu me Smrt.
Ne znam kada sam rođen, ali kažu da je na prozoru kuće u kojoj je živela moja majka moje rođenje objavio Gavran. To je po prvi put otkako postoje Nedolazeći, da Gavran umesto smrti objavi rođenje. Misleći da će dete biti mrtvorođeno majku je uhvatio neopisiv užas, pa me je izbacila vrišteći u agoniji bolova. Ona je moja prva žrtva, jer onog trenutka kada sam izašao iz njene utrobe, još obavijen posledicom, majčina duša se uzdiglai napustila njeno izmrcvareno telo...
Zovem se Vitorio. Trudim se da ne zavolim nikoga, nikada... Jer moja ljubav ubija.... Zovu me Smrt.

patika
deo
krletka
osnova
iznajmljeno
 
Osnova njegove volje bila je da vlada.Ljudima je prilazio samo kako bi ih mrcvario patikom. Ono sto nikada nije hteo da prizna su vrisci koje cuje u glavi kad god se secao te noci...
Osecao se da su mu ruke i oci vezane, a srce hladno i scepano, kao u krletki. Deo njega zeleo je da pobegne, a drugi da pokaze zube i kida to meko meso.
Zeleo je da iznajmi ljubav tih ljudi koje je vidjao po ulicama jer za njega nikada nije postojala.

papilotna
rov
mrav
jeza
unistenje
 
Ester Oz:
Osnova njegove volje bila je da vlada.Ljudima je prilazio samo kako bi ih mrcvario patikom. Ono sto nikada nije hteo da prizna su vrisci koje cuje u glavi kad god se secao te noci...
Osecao se da su mu ruke i oci vezane, a srce hladno i scepano, kao u krletki. Deo njega zeleo je da pobegne, a drugi da pokaze zube i kida to meko meso.
Zeleo je da iznajmi ljubav tih ljudi koje je vidjao po ulicama jer za njega nikada nije postojala.

papilotna
rov
mrav
jeza
unistenje
Kliknite za proširenje...

Ništa nije ostalo od kuće... U blatu su se ironično valjali jedna traka za kosu i jedna papilotna zakačena za pramen kose, bez vlasnika... Nedaleko od mesta na kojem se kuća ponosno šepurila bio je rov, poput sto puta uveličanih rovova koje prokopavaju mravi u trošnoj zemlji na jesen... Pesnika prože jeza... Nije prvi put da gleda uništenje, pred njim su pukli celi gradovi, hrpa sela, gledao je kao slagalice naslagana tela bez udova, ali po prvi put kuća u koju gleda bila je njegova...

alat
aloja
ambar
ambicija
ahat
 
Prosto je bila alat za privlacenje prevaranata. Prisla joj je Ciganka prekrivena maramama, zutih zuba, iskolacenih ocdiju, sa ustiju joj je visila psovka, koza se sjajila, a iz ociju je prstala ambicija.
Uvek je znala da prepozna pogled, pogled u kojem je izabrana da bude zrtva. Nozdrve joj je kidao jak miris aloje, nikada ga nije volela...Ciganka joj rece da je andjeo i da ju jeo bog poslao da joj pomogne."Ja znam sve o tebi!" tvrdila je. "U proslosti si patila! Neko u tvojoj porodici ima probleme sa glovoboljom, imala si probleme sa zdravljem" itd. "I piskila sam u gace kad sam bila beba", prodje mi kroz glavu... Rece mi da cu se ozbiljno razboleti i ponudi mi ahatnu amajliju za sto evra i ponudi da se vidimo sutra u isto vreme na istom mestu. Bila mi je smesna! Nakon sto je otisla, pratila sam je krisom.Vledala je kako prilazi novoj zrtvi i pljuje vrvt. iste gluposti kojima je i meni mucila mozak.

Tora,
ambar,
sufista,
bumbar,
arkada
 
Tora i Biblija su najbolje knjige koje sam pročitao toliko mudrosti mene razgali, znate kako ono kažu čitati čitati i samo čit... pa da Tora ili petoknjižje, ne nisam znao da su uvrstili u bibliju .. da, da da svaka im čast i trebali su. Sufista sam ja od rođenj .. da da sofista to sam i rekao, elem bumbar let let u široki leti svet he he i decu ja volim. Arkada je najjači književni lik 100 %

prostota
jednostavnost
kliše
tikva
monokl
 
prostota
jednostavnost
kliše
tikva
monokl

Đede ti često piškiš, moraš doktoru to je sigurno prostota , bilo na televiziji pominjali doktori neki kliše , da, da.
-Muč de baba, pobrkala si, nije prostota, kaže se prostata, to ti je, to je, kako da kažem, jednostavno jednostavnost, neki doktorski divan.
Jaoo, suva tikva , jope si piškio po podu, ljepo sam ti metla tikvu da u nju piškiš, ee, drugi put stavi monokl da bolje ugađaš, znaš.
-Metni ti monokl kad gledaš televiziju da ne valjaš gluposti. :)

stetoskop
sjekutići
nemetali
Pitagora
magla
 
Bila sam na fakultetu, uvek mi je paznju privlacio taj asistent jer je imao neku zivu energiju, bio je pun sebe, duhovit i sarkastican. Tog dana sam obukla suknjicu i odlucila da ne obucem gacice. Pogledala sam u njeega na vezbama, rasirila noge i liznula usne gledajuci u njega provokativno. Pojavio mu se oblak u pantalonama. kada sam se vracala kuci naletela sam na neko dete, ono se dralo:"Stetoskop, Pitagora, magla,nemetali, sjekuci,...". Verzija dva, Ciganka je zvala svoju decu:"Stetoskop, Pitagora, Magla,Nemetali, Sjekuci,..." Iliti, verzija tri

- - - - - - - - - -

lorber
prsten
otsecen
babaroga
cjela
 
Oho-ho,oho-ho, pevušila je veselo cupkajući Babaroga, motajući oko prsta snop crnih dlaka, koje su rasle iz velikog mladeža povrh gornje usne. Starom drvenom kašikom, koja je dosad kumovala mnooogim čarolijama, mešala je čarobni napitak i preslišavala se: cela glavica belog luka, ali domaćeg, dobro da ga je pronašla, svuda samo kineski... komad hrastovog panja, odsečen tačno u ponoć u vreme punog meseca, malo devojačke sreće i šest muških osmeha, od toga bar tri moraju biti ispod brkova crnih kao gavranovo perje... šta beše još ide, pokušavala je da se priseti... zrak sunca uhvaćen kroz prsten žene koja je rodila barem osmoro dece...
Ako nešto zaboravim neće valjati, zaljubiće se u drugu, ne u nju. O bože, kako su teške ove vradžbine za dobra dela-mislila je sve vreme... sreća je te ih retko pravim, najtraženije su one za pakost i nevolje. Danas ljubavne čarolije niko više ne traži, nikom više ljubav ne treba, čudila se Babaroga, u modi su podlost i zloba.
...Dobro je na kraju ispalo, nisu loše ove tezge sa čarobnim napicima.. Otkad su prestali decu da plaše Babarogama, nema više pravog posla za nas, mislila se.
Ponovo je prebrojala sve sastojke i zadovoljno se nasmešila: Da, da, nisam ja još za staro gvožđe... i smešeći se krajem usnana, iz kojih je ispao jedan krnjavi zlatni zub, dodade još i senku sa osam listova lorbera, ubranih pred zoru u momkovom dvorištu. Sada je sve u redu, venčanje možemo očekivati za tri meseca.


burgija
sijalica
stenjući
plast
ognjem
 
Poslednja izmena:
burgija
sijalica
stenjući
plast
ognjem

“Dokle li ce samo ovaj da burgija!?”Pogleda besno u muza i zalupi mu vrata ispred nosa. Dosadilo joj je svakodnevno prigovaranje i zvocanje za najmanju sitnicu. Legla je na krevet , zazmurila i pobegla u svoju bujnu mastu. Utonula je u mrak. Zanesena mastanjem, trebalo joj je vremena da shvati da nije mrak u njenoj glavi , vec da je pregorela sijalica. Ustala je da otvori vrata kako bi videla uticnicu u zidu i ukljucila lampu. Udarila je kolenom u ivicu kreveta. Stenjuci i hramljuci nekako se dohvatila kvake. Provirila je kroz odskrinuta vrata i ugledala svog muza u poznatoj pozi. Zavaljen u fotelji, ciji su federi propali od ceste upotrebe, gledao je nekakvu politicku emisiju. Sedeo je i svadjao se sa gostima u studiju. “Fale ti samo plast i vampirski zubi, da se i njima krvi napijes”, mrmljala je sebi u bradu. “Ognjem bi te sad !” On se okrenu prema njoj sa blazenim osmehom na licu: “Jesi mi jos ljuta leptirice moja mila?”. U trenutku je zaboravila na ljutnju. “Odleprsala” je lagano, poput leptirice i smestila mu se u krilo.

Problem
Mašta
Rasprava
Kraj
Zauvek
 
Poslednja izmena:
Problem
Mašta
Rasprava
Kraj
Zauvek
Kliknite za proširenje...

Ne znam zašto svaki put kad popijem zaplačem.
Čujem neku muziku, ton, dinamiku melodije - sve mi se pokrene, promeni se unutrašnji reljef, počne neko komešanje i sve postane mučno. Pročitam li neku rečenicu, iz romana, eseja, rasprave neke, nebitno, sve me nekako čudno dotakne, pomeri, kao da svaka reč prebira po sirovom mesu i pravi pometnju. Uvek na nekoj ivici.
Ne znam u čemu je tačno moj problem. Ljudi piju, vesele se, čini se, zabava nikad neće dostići svoj kraj. Sve je bezvremeno, trenutak je savršen i na neki način večan, dok se ja, za to vreme, negde u nekom zapećku borim sa svojom alkoholnom tegobom.
Mislim, nije kao da mi je mašta ikad bila nešto specijalno razvijena, pa da čovek kaže da je prešaren mozak uzrok mojoj nemogućnosti da ga pustim da bude u leru dok ja radim ne znam šta i dok izdvajam jedan trenutak iz Zauvek koji činim sasvim svojim i sasvim nebitnim. Lepo je kad je trenutak nebitan. Lepo je kad vreme nema vrednost.
A još je lepše kad, onako pripita, mogu u potpunosti da prihvatim tu ideju, umesto što plačem upravo nad protokom za koji sam svesna da ne mogu da zaustavim.
A možda neke stvari i ne treba zaustavljati. Možda ih prosto treba pustiti da teku. Kao vreme, na primer. I ove moje suze što otiču za njim.


Pravila
Ustrojstvo
Radno
Krševito
Sastrugan
 
Pravila su pravila, ali svako pravilo koje ne remeti radno ustrojstvo može se zaobići, mislio je Stanko, zvani Mile Švaler, za ovo prvo niko nije znao zašto, dok je za drugo postojalo i te kako dobro objašnjenje. Palio svoju treću cigaretu od jutros... Nije više bio u prvoj mladosti, ali žene su se i dalje lepile na njega, doletale kao leptirice na svetlo, retko ih je odbijao, čak i one najružnije, jer njegov princip je bio da od probirača nema jebača i toga se čvrsto držao, a one su to izgleda i osećale, prored njega su se sve osećale kao kraljice i kao jedine i kao poslednje...

Ali sada se nešto promenilo nešto krupno... Ravno tlo je preko noći postalo krševito... Više nije želeo ni jednu osim Lenke Radojeve, posle samo jedne noći sa njjom ostao je sastrugan, opijen, opčinjen.... Nije imao mira ni sna... A čeznuo je za snom, jer mu je ona još samo tamo dolazila... Prokletstvo tuđeg se konačno obrušilo i na njegovu glavu i sada je osakaćen i umoran mogao samo da prizna sebi da je njegovo vreme konačno prošlo...




badem
oklop
držati
nezaborav
plah
 
Ubacio je još jedan badem u usta i počeo da navlači oklop na sebe. Kacigu je stavio poslednju. Plah sam oduvek bio, sad će mi to doći glave, pomisli Vitez. Ali šta je tu je, reč je reč, ako poreknem svi će me držati za kukavicu i nečoveka.
Vo se veže za rogove a čovek za reč, zar ne? Vitez se blago nasmeši na ovu poslednju pomisao i krete ka mačevima, uredno poređanim na kamenom zidu. Koliko mačeva, koliko sećanja, koliko smrti. Da li je to sve imalo smisla?
Da li je više čovek onaj ko ubije drugog čoveka, sa izgovorom da je ubio neprijatelja ili onaj ko pobegne, pobegne negde daleko gde nema ljudi i nema smrti. Osim njegove sopstvene. Vitez jednim odsečnim "dosta" prekide ovaj tok misli i zgrabi
najbliži mač. Ako danas pobedim u dvoboju, ako pobedim onakvog junaka, barem ću ući u nezaborav. Kao čovek ili nečovek. Svejedno.

- - - - - - - - - -

Balast
zdepast
mast
plast sena
rast cena
 
Kao da je sa sebe zbacio težak balast, zdepasti i već proćelavi Sima uzdahnu nakon što je dokrajčio i treće parče bureka i dok mu se mast slivala niz bradu na trostruki podvaljak, prisećao se onih godina kada je još bio mlad i vitak i kada su mnoge seljančice uzdisale zajedno sa njim na plastu sena, u ambaru, šumarku ili bilo kom drugom pogodnom ili manje pogodnom mestu. Danas, vremena su druga i uz sve što je vreme donelo, uključujući i rast cena i skupoću i nemaštinu, kada se sve što je iole valjalo otkotrljalo u grad, Sima je mogao da bude zadovoljan ako jednom u nekoliko meseci dobije "ono" od svoje supruge Vojke zvane iz milošte Mešalica, o čemu ne bismo ovom prilikom...

najezda
nemar
nehat
napad
nemir
 
Osetio je da sledi napad. Najpre blagi nemir, osećaj da nešto nije u redu, osećaj da mu duša strepi od nečega što je obuzima. Zatim najezda uznemirujućih misli, uznemirujućih slika, uznemirujućih ideja. Prebacivanje sebi zbog učinjeneog i još više zbog onoga što je propustio da učini. Umišljaj, nehat, nemar, svejedno. Znao je da sve to nije on, da je to nešto strano, nešto što želi da ga učini slabim. Znao je ali opet nije uspeo da se odupre. Možda sledeći put, pomislio je, možda sledeći put budem jači.

pleni
senke
bukagije
oklagija
pljusak
 
Tako nekako obično počinje: prvo se pogled zalepi kao flaster za objekat koji pleni, mami i zavodi.Retkom slaokuscu dobro poznata omama i osećaj blažene hipnoze.
A ti kao omadjijana budaletima bez ponosa i srama..ma samo senka nekog svesnog , čeličnog i nadasve razumnog "Ti" , zaplićeš se u paučinu strasti,
skroz-naskroz nemoćan, da skineš slatke okove-bukagije ljubavnog transa.
I traje to čudo nad čudima, svekoliko vašarište emocija i očekivanog greha koji je uvek tu da zatalasa, da te osvoji i zapljusne kao retka neka radost.
Divno, raspevano stanje ćelija,, sve vibrira i treperi
Ali , svet je ledena dubina mraka
Tišina cvokoće u srcima, a prazne oči proždire zavist - sve sami pečati čemera po izlizanim telima. Svetlost kojom ti ploviš u njima je davno zgasla.
Svi čekaju da te trefi nesreća, neki grom iz vedra neba ili pljusak da te otrezni i vrati na pravi put zajedničkog brloga.
.Ma, da posrneš i padneš, da te zadesi maler, lupi neka oklagija..ne , bolje, neka tuga da te stisne i bude opomenom "Onog od gore" za nepodnošljivo i nedopustivoo stanje.
Jer, ko si ti, Čoveče, da se razlikuješ od mase koja sreću ne prihvata niti je prepoznaje?

violina
talas
medeno
predvorje
strast
 
Poslednja izmena:
Oštri zvuk violine je kao nož presekao noćni vazduh, kao da svirač nije želeo da umilnim tonovima razmazi malobrojnu publiku, već da ih trgne iz bespotrebnih snova i maštarija i vrati u stvarnost. Talas ošamućenih tonova usledio je odmah potom, kao kad se dete igra sa zvečkom grubo je udarajući u pod.
Obliznula je usne. Medeno je tekla njena strast kroz njenu pljuvačku i ona ga je čvrsto stegla osetivši kako se njegov dlan u njenom opušta i kaže "vodi me". Zgrabila ga je i odvukla u predvorje koje je varničilo.

savitljiv
olovka
kružni
list
okovi
 
  • Podržavam
Reactions: Tol
Pola sata kasnije bili su u njenom stanu. Šest minuta kasnije delili su cigaru. Okovi na rukama vezanim lancima za gredu iza kreveta nisu mu ostavljali izbora. Savitljiv si, jako savitljiv, reče ona. A ne bih to rekla iz tvoje konstitucije, bez uvrede. Ok je nasmeja se on, ponekad iznenadim i sam sebe. Jedan kružni pokret kažiprstom ka sebi i ona se pope na njegove kukove. Podeliše još par dimova i par poljubaca. Treba mi list i olovka reče ona.

tajna
garež
skriveno
sećanje
klizav
 
  • Podržavam
Reactions: Tol
Napast:
Pola sata kasnije bili su u njenom stanu. Šest minuta kasnije delili su cigaru. Okovi na rukama vezanim lancima za gredu iza kreveta nisu mu ostavljali izbora. Savitljiv si, jako savitljiv, reče ona. A ne bih to rekla iz tvoje konstitucije, bez uvrede. Ok je nasmeja se on, ponekad iznenadim i sam sebe. Jedan kružni pokret kažiprstom ka sebi i ona se pope na njegove kukove. Podeliše još par dimova i par poljubaca. Treba mi list i olovka reče ona.

tajna
garež
skriveno
sećanje
klizav
Kliknite za proširenje...

Nije nikakva tajna, rekao je Hobi, to znaju i mala deca da se grozdasti osip leči garežom. Zindi ga je gledala sumnjičavo. Za ono što je tajno,skriveno Hobi je uvek bio ekspert. Otkako je služu sećanje on je bio prvi koji je pronašao gnezdo crnokreste sipe, on je bio prvi koji je tri noći prenoćio u jazbini krznenog skočilava i iz nje izašao nepovređen, ali ako pitate Zindi, Hobi je bio počašćen po rođenju detinjom nesmotrenošću koja ga je kao magija štitila da ne upadne u neku veću nevolju. Osmehnula mu se prijateljski i pružila ruku, da bi joj on na klizav dlan stavio parče smole sa oblikom srca.

neverno
jezero
nasip
katapult
pero
 
Pred očima nam se ukazala kristalna planinska panorama i jezero
koje je imalo crnu površinu kao katran. Trebalo je preći to crnilo, ali kako ?
Jedino rešenje je bio - katapult. Nismo ga mogli zaobići već je moralo direktno preko,
a s'obzirom da smo imali sav potreban alat, mogli smo sklepati tu napravu.

Valjalo je prvo napraviti nasip od balvana sa zadnje strane sprave
koje će imati za funkciju da zadrži katapult od prevelikog trzaja u trenutku kada se odapne.

Posla smo se prihvatili odmah. Posao nije bio lak, više balvanao je trebalo odseći,
skresati grane, oguliti radi boljeg štelovanja, pa su zato skoro svi od nas neverno posmatrali
krajnji ishod.

Da je leko i nije bilo, nije to pero, nego deblo od više stotina kilograma, a trebalo nam je najmanje
pedesetak komada...za početak.

Dosta priče, idemo na posao.


dim
hvatač snova
kreč
razumeti
idila
 
Jezero se ustalasa. Dabar promoli glavu iznad vode i promeškolji brkove za koje su se grčevito držale kapi vode. U glavi mu je bilo nešto nalik mislima i nalik osećaju "dolazi oluja, moram da požurim! Nasip neće izdržati"
Napast ostavi pero i zamisli se. Ovu priču o dabru teško da ću završiti. Ne sa rečima koje je Nepostojeća zadala. Gde da denem katapult i neverno?

zakasnio :)
 
Hvatač snova uhvati jedan sladak san. Nalik dimu sazdanom od hiljadu boja kroz njega jurnu san upravo usnulog dečaka i uhvati se u njemu kao u paukovoj mreži. Bio je to lep detinji san, običan i neobičan u isto vreme ;)
Sirup od šećera, jezgro od oraha, kreč i šljive. Idila. Nije teško razumeti o čemu je dečak sanjao. Šteta što je slatko od šljiva ovoga puta pojeo hvatač snova a ne dečak.

slabost
komešanje
predosećanje
promena
čopor
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top