Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
„Trči trči trčuljak,
visi visuljak,
Boga moli trčuljak
da padne visulajk.“

Baka je bila uporna. Sipala je zagonetke kao iz rukava. Pokusavala je izokola da ih navede na pravi odgovor.Deca su je posmatrala poluotvorenih usta kao da gledaju u neko od svetskih cuda. „ Aj, bako kazi sta je u pitanju, ne muci nas vise!“ Molio je mladji unuk.Baka je bila uporna: „ Ajde, ajde ,razvijajte malo te vase mozdane vijuge“. Deda je prasnuo u smeh: „ Boze! Zeno i ti si totalno podetinjila! Ne muci vise tu decu!“ Baka je ustala seretski se smejuci . Pokupila je sa stola ciniju sa supom i krenula po glavno jelo. Nedeljom su se svi okupljali kod njih na rucku. To je bilo nepisano pravilo. Baka se trudila da svima ugodi raznim djakonijama. Znala je koliko im je bilo tesko dok su svakodnevno jurili za svojim obavezama. Sin uspesan trgovac, cerka lekar. Bila je ponosna na svoje potomstvo. Radovala se svakom susretu sa njima ,srce joj je bilo puno dok ih je gledala tako sve na okupu. Zahvaljivala se Bogu za svako zrnce srece koje joj je dao, a njena porodica je bila najvece zrno. Pravi Bozji dar, kako je umela cesto da kaze.

Ogledalo
Prohujalo
Zavist
Vetar
Kakao
 
Kasvataja:
„Trči trči trčuljak,
visi visuljak,
Boga moli trčuljak
da padne visulajk.“

Baka je bila uporna. Sipala je zagonetke kao iz rukava. Pokusavala je izokola da ih navede na pravi odgovor.Deca su je posmatrala poluotvorenih usta kao da gledaju u neko od svetskih cuda. „ Aj, bako kazi sta je u pitanju, ne muci nas vise!“ Molio je mladji unuk.Baka je bila uporna: „ Ajde, ajde ,razvijajte malo te vase mozdane vijuge“. Deda je prasnuo u smeh: „ Boze! Zeno i ti si totalno podetinjila! Ne muci vise tu decu!“ Baka je ustala seretski se smejuci . Pokupila je sa stola ciniju sa supom i krenula po glavno jelo. Nedeljom su se svi okupljali kod njih na rucku. To je bilo nepisano pravilo. Baka se trudila da svima ugodi raznim djakonijama. Znala je koliko im je bilo tesko dok su svakodnevno jurili za svojim obavezama. Sin uspesan trgovac, cerka lekar. Bila je ponosna na svoje potomstvo. Radovala se svakom susretu sa njima ,srce joj je bilo puno dok ih je gledala tako sve na okupu. Zahvaljivala se Bogu za svako zrnce srece koje joj je dao, a njena porodica je bila najvece zrno. Pravi Bozji dar, kako je umela cesto da kaze.

Ogledalo
Prohujalo
Zavist
Vetar
Kakao
Kliknite za proširenje...

Kako je lepa priča! A tvoja lokacija...da,ustvari izbor tvog avatara sve nam priča.Najlepšim bojama bojiš postavke svuda gde postavljaš!:)
 
Sada me već ozbiljno blam.

Kasvataja, odlično!!!

Ogledalo
Prohujalo
Zavist
Vetar
Kakao

Kiša je ponovo padala svu noć bez prestanka, grmelo je i sevalo, vetar je nemilosrdno udarao u prozore. Čini mi se da oka nisam sklopila. Ako podignem roletne smetaju mi munje, ako ih spustim smetaju mi udarci vetra. Zvuk kiše i grmljavina mi smetaju, kako god. Pokušavam da se namestim. Okreni se na stomak, bole me leđa, okreni se na leđa, boli me sve. Možda je bolje na bok. Ne, ne na levi bok, kažu tako se opterećuje srce. Dobro, desni bok. Al' ne mogu cele noći samo na desnom boku, pa i to žulja. Ako i zadremam, to je do sledećeg groma.
U svom tom vrpoljenju gledam muža i svaki me put obuzme čista zavist. Spava kao beba, kao da mu je 20 godina, blago njemu. Jutro dočekah sa radošću... koja je trajala do pogleda u ogledalo. Još ne mogu da se naviknem na sliku koju je prohujalo vreme utisnulo na moje lice, vrećice ispod očiju, bore oko usana, proređenu kosu. Opet moram da se farbam, seda kosa definitivno raste brže od nesede. Mislim kako sam mogla i bolje da prođem.
Doduše, mogla sam i gore. Mogla sam da nemam tog mog "dečka", eno ga kuva mi kakao, kažu da kafa podiže kiselost organizma, moram da pazim i na to. Sebi, naravno, kuva kafu i zove "ajde matora, šta si se snuždila"... i u prolazu me, smejući se, nežno lupa šakom po zadnjici. I ja počinjem da se osmehujem.

ružičnjak
katalog
ljubomora
pokraj
šljunak

- - - - - - - - - -

Nisam dobro označila reči, nešto zabrljah, trebalo je da budu bold i zelena, dobih ili bold ili zelena.
 
Lezao je na plazi i slusao umirujuci sum mora koji ga odvodi u san. Usnio je ruzicnjak ciji se kraj nije nazirao. Osvrtao se oko sebe, ali je pogled mogao da uhavti samo nepregledno, ravno, polje ruza. Ispred njegovog pogleda stvorilo se lice. Isprva mu je to lice delovalo nejasno, pogled mu je bio zamucen. Ali, u dubini svoje duse znao je da je ona, zeleo je da bude ona. I bila je ona, raspustene crne koose koja je leprsala na vetru, punih bledo-crvenih usana iz kojih je zracila toplota strasti, vlaznih crnih ociju koje su odavale dve reci koje je silno zeleo da cuje sa njenih tako lepih usana, "volim te". Na mah se uplasio, ustkunuo je jednim dugackim ali nespretnim korakom. Sada je imao jasniju sliku ispred sebe. Imala je na sebi crvenu haljinu pripijenu uz telo. Licila mu je na devojku iz katologa sa savrsenom figurom koja reklamira odecu. Ispruzila je jedan dugacak, elegantan korak prema njemu. Cinilo mu se kao da ona lebdi. Ponovo se nasla ispred njega. Pogled je usmerio na njeno desno rame. Zatim je pogled spustao niz njenu ruku i zadrzao se na njenim prstima. Pogled je vrati na njene oci. Gledao je pravo u njih, gledao je u to "volim te" i osetio je kako vrhovima prstiju nezno dodiruje predeo iza njegovog uha. Osetio je kako se taj dodir siri niz njegov vrat, zatim niz kicmu, zatim... Probudio se, osetio je ispod svojih ledja hladan sljunak koji mu je najezio kozu na ledjima. Prebacio se u sedeci polozaj i ispustio tezak izdah. Bio je ljubomoran na njega, znao je da ga ona voli, da nikada nece biti njegova. Vratio se u lezeci polozaj. Rukom je posegnuo za malim peskirom pokraj njegove glave i prebacio ga preko svog lica. Ispred njegovih ociju sada je bila tama.

prijatelj
pomoc
zal
uteha
zivot
 
Mracno raspolozenje je sve vise uzimalo maha. Dohvatila je telefonsku slusalicu i pocela da okrece brojeve. Bio joj je potreban neko. Mrzela je kada je obuzme to cudno osecanje. Svi sa one strane zice su imali nekakve prece obaveze ili im trenutno nije bilo do price. Bila je ocajna, osecala je jos vecu potistenost i kajanje sto ih je uopste pozvala. Ona je uvek bila tu za svakog od njih, slusala ih, tesila….Cesto je zapostavljala svoje obaveze, porodicu da bi pomogla “prijateljima”. Posle toliko godina shvatila je da pravi prijatelji ne postoje ili ih ona nije pronasla. Razmisljala je i o tome da mozda ima prevelike prohteve jer je merila sve prema sebi. Ona bi za njih sve ucinila, a oni nisu bili spremni da ucine za nju ni pola od toga. Cesto je ponavljala da je pravi prijatelj onaj sa kojim se mozes radovati ali i podeliti tugu. Uvek kad bi joj zatrebala pomoc svi su imali neke prece obaveze, a ona , ona je uvek bila tu za njih. Sedela je na stolici pored telefona i tupo gledala u slusalicu. Po ko zna koji put je pokusavala da otkrije carobnu formulu koja bi joj pomogla da se zauvek oslobodi nepodnosljive tuge . Imala je vec odraslu decu , dobrog supruga ali se i pored njih povremeno osecala odbaceno i usamljeno. Kad bi zapala u takvo stanje uvek bi se setila Mitketa iz “ Kostane”, njegovog vapaja. Osecala je svaku njegovu rec, tugu , prazninu u dusi . Smatrala je da su bolovali od slicne boljke. Drzeci i dalje slusalicu u ruci sa ocima punim suza glasno je govorila odlomak iz knjige “ Bolan od kako se rodija. - Toj sam ja!... Pa od t'j bol, jad, - dert li je, prokletija li neka, - eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a - bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Od kako sam na svet progledaja, od t'g sam još bolan.” Jedino sto ona nije osecala “zal za mladost”, vec je osecala suprotno od toga. Ona je jedva cekala starost i dan kada ce nestati i pretvoriti se u prah, prasinu u nedokucivom beskraju. Uteha joj je bila pomisao da ce se ovaj i ovakav zivot jednog dana zavrsiti i da ce se njenim nestankom osloboditi mesto za nekog ko ce imati vise srece.

Pismo
Pesma
Daleko
Ugao
Bistra
 
Shade i pesma,Ordinary love,lagano je ispunjavala ugao sobe na juznoj strani,u kojoj je bilo hladno,tog avgustovskog dana, leta gospodnjeg,ili se to njoj samo cinilo.Pismo je stajalo vec treci dan na komodi.Svaki put kada bi prosla pored njega, zalupivsi ulaznim vratima, kao da se oprasta od ostatka sveta, ono bi palo na tepih u predsoblju, noseno strujanjem vazduha.Napisano, a ne poslato.Inertnost sa kojom se odnosila prema tom pismu cinila je da se oseca milion svetlosnih godina daleko od svega, svesna da ga jednom mora poslati.U redu, poslacu ga sutra,mislila je, dok je odvrtala slavinu iznad kade.Bistra topla voda, curila je u mlazu preko soli za kupanje sa mirisom lavande, prizivajuci secanja na leto u Toskani.

vinograd
susret
pocetak
kuca
daleki rodjak
 
Žurio je prasnjavim puteljkom dok mu se trnje zabijalo u noge. Samo da ne zakasni. Dosao je do ogromnog drveta kruske i onako zadihan bacio se ispod njene raskosne krosnje. Odatle je pucao pogled na vinograd koji je odavno posadio njegov deda. Jos uvek se prisecao ukusa dedinog slatkog vina koje je cuvao samo za njih,njegove unuke. Vreme je sporo prolazilo. Pomislio je da ona ponovo nece doci. Obecao je da ce je svake godine cekati u isto vreme, na istom mestu. Tu su se pre mnogo godina prvi put poljubili. On, klinac sa prasnjavim nogama do kolena i ona sa njenim poluraspletenim kikama, doduse u obraz ali to je bio poljubac za pamcenje. Kasnije su izgubili svaki kontakt. Cuo je od komsije u selu da su se odselili u neku zemlju „ na kraj sveta, iza te zemlje nema vise nista“. Trgnuo ga je iz razmisljanja glasan smeh, pogledao je u pravcu iz kog je dolazio. Priblizavala mu se devojka koja uopste nije podsecala na onu devojcicu iz detinjstva. Stala je ispred njega: „ Sta je? Nisi ocekivao da cu odrzati obecanje!? Ustao je , ne znajuci kako da se ponasa i sta da joj kaze. Bilo mu je tesko da sakrije razocarenje. Nije ni sam znao sta je ocekivao. Nekako je drugacije zamisljao njihov susret. Osecao se kao da je sa drveta pao na zemlju.Zamisljao je da ce to biti pocetak jedne divne romanticne veze. Razgovor je prosao usiljeno .Trudili su se da razbiju nelagodnost duhovitoscu sto im nikako nije polazilo za rukom. Pricala mu je o Novom Zelandu, kako su se lepo snasli ... neke uobicajene stvari . Verila se u oktobru sa nekim tipom iz Bosne. Planirali su da se presele u Ameriku...Na rastanku su se pozdravili , razmenili adrese iako su oboje znali da od tog kontakta nece biti nista. Gledao je dok je odlazila. Osecao je u isto vreme tugu i olaksanje .To je bio pocetak nekog novog razdoblja u njegovom zivotu. Sad moze i mora da krene dalje. Ona vise nije ta na koju je godinama cekao. Vracajuci se prolazio je pored napustenih seoskih kuca .Razmisljao je o ljudima koji su nekad ziveli u njima. Svi su odavno otisli trbuhom za kruhom . Niko se od njih nije vratio, usladio im se gradski zivot. Imao je i on priliku da ode, neki daleki rodjak mu je obecao posao cim stigne u Nemacku. Odlucio je da ostane na dedinom imanju , nadajuci se da ce jednog dana upoznati devojku koja voli seoski zivot. Nadao se da ce jednog dana upoznati onu pravu.

Figura
Misao
Ptica
Jezero
Vika
 
Poslednja izmena:
Noc puna mesecine ciji se odsjaj odbijao od povrsine jezera sablasno je osvetljavao obalu. Setajuci obalom na dusi je nosio celokupni teret. Poslednjih nekoliko dana osecao se tako prazno, bio je izgubljen u svom svetu ludila. Halucinacije koje su ga vodile medju cudovista koja su svojim ljigavim pipcima vadile njegove oci, iscrpele su i poslednje atome njegove snage. Ovo vece je odlucio da provede u setnji pored jezera, ne bi li malo odvratio svoju misao od ludila koje ga je svakim danom sve vise obuzimalo.
Isprva mu se setnja cinila relaksirajucom, hladan povetarac i pesma zrikavaca prijali su njegovom telu i opustale um. Setajuci udaljavao se od graje ljudi koji su sedeli pored obala jezera i uzivali u divnoj noci. Graja je prestala i odjednom je shvatio da se nalazi sam. To ga je uznemirilo. Osetio je hladan talas jeze koja mu prozima celo telo. Gubio je dah, nije mogao da dise, drhtavim prstima presao je preko svog cela i osetio graske hladnog znoja. Posao je u pravcu ljudi da zatrazi pomoc ali se predomislio. Kroz glavu mu je prolazila misao kako su oni zli i ako im bude rekao sta oseca bacice ga u jezero. Strah ga je obuzimao sve vise. Svom snagom je potrcao u suprotnom pravcu. Trcao je dok nije izgubio dah. Pavsi na kolena uhvatio se snazno za kosu i urliknuo "Zastooo!". Nije mogao da izdrzi taj naboj straha koji je rastao u njemu i briznuo je u plac. Podigavsi glavu kroz suzne oci ugledao je stenu koja mu je izgledala kao figura neke ptice, njemu nepoznate ali sablasne i pretece. Osetio je snazan bol u slepoocnicama i znao je da treba da bude spreman na jos jedan kosmar. Snagom uma pokusavao je da ubedi sebe da je to samo halucinacija, ali je osecao kao ga um napusta, kako mu se um pretvara u balon koji ga napusta i na povetarcu dize sve vise u vazduh. Pogledavsi ponovo ka steni ugledao je zarko crvenu pticu sa crvenom cubom na glavi, ostrim povijenim kljunom i ocima koje su u njemu izazivale osecaj pretnje. Gledao je u njene oci netremice i osecao je kako se paralise od straha. Snazan krik koji je ptica ispustila proziveo je bol u njegovim usima od kojeg mu se snazno zavrtelo u glavi. Vise nije imao umne snage da se odupre stravicnom prizoru, kao mucenik stropostao se na bok. Ispred ociju su mu bile slike hiljade ptica koje kruze oko ljudi opkoljenih bodljikavom zicom. Krik ptica u usima mu je izazivao jake bolove, a vika zapomaganja ljudi parala mu je dusu, poslednjom trunkom svog zdravog razuma uspeo je da pusti jednu suzu iz svog oka.\

Vrata
Novine
Pesma
Zelja
Snovi
 
Vrata su širom otvorena.Nesnosna vrućina,bez daška vetra.Uzima novine sa stola ne da ih čita već da mu posluže kao lepeza..
Pogled na reku ,dubokim uzdahom , unosi mu miris zelenog taloga sa oboda čamca.
Da li će sa sutonom do njega stići pesma koja ga je vraćala u sećanje na njen glas,uvek iznova kada je čuje? To je bila pesma njihove ljubavi.
Uznemiren onim osećajem ,kada mravi trče krvotokom,hitro se pomerio u stranu.
Pokret ka paklici cigareta na stolu,zaustavio je na pola.
Dim bi pogoršao nesnosnu vrućinu.Ali želja za njim bila je jača.
Duboko je uvukao dim.
Drugom rukom je pokušao da ispravi neravninu stolnjaka.Bezuspešno.
Kao što neostvareni snovi pokrću kolone mrava koji paradiraju njegovim krvotokom sećanja.

Ribar
Čvor
Mreža
Vrba
Žaba
 
Isao je ulicom visoko uzdignute glave, sto bi se narodski reklo “parao je nosem nebo”. Lep mladic, retko bi mu koja devojka odolela. Dosao je u posetu rodjacima i odmah su oko njega pocele da oblecu potencijalne udavace.

“Pojavio se novi “ribar” u gradu.” Rece Svetlana drugarici.

“ Koji ti je sad pa taj?” Gledala je Marija u svoju drugaricu koja je uporno ocima, gestikulacijom , mimikom pokusavala nesto da joj kaze. Marija poce glasno da se smeje.
“ Ej, samo da se vidis na sta licis, upisacu se, majke mi…Daj, verbalizuj to sto si htela, pomislice neko da si pobegla iz “Laze Lazarevica.”
“ Ma , pokusavam da ti pokazem novog frajera! Upravo je prosao pored nas . Kazu, koju god dohvati, veze je u cvor!”
“ Ti stvarno nisi normalna! Odkad tebe zanimaju takve stvari i takvi tipovi?”
“ Zanimljivo mi, da razbijem malo svakodnevnu monotoniju. Red je da se i ja ukljucim u zivot nase male lokalne zajednice” rece Svetlana gledajuci u svoje gelom izlivene, crvene nokte.
“Samo gledaj kad poleti mreza koja ce se ribica upecati….”
“ Sva sam se u oci pretvorila…Ma daj, molim te! Imam ja pametnija posla, nego li da vodim racuna o tome ko ce koga!”

Dve drugarice su se ubrzo rastale. Krenule su svaka na svoju stranu. Marija je zivela na periferiji grada u kuci koju je nasledila od dede. Divna stara kuca pored reke koja je mirno tekla izmedju drvoreda vrba . Dok je isla prema kuci cula je nekakve zvukove koji su dopirali iz vrbaka. Provirila je znatizeljno izmedju grana, imala je sta da vidi. Divni novajlija u zagrljaju nekog tipa koji joj je bio nepoznat. Nastavila je put smejuci se. Zamisljala je Svetlanin izraz lica kada joj bude rekla da postoji veca verovatnoca da se zaba pretvori u princa nego li da se gost-lepotan nadje u rukama neke potencijalne udavace. Prasnula je u smeh kada se setila Svetlaninih reci da "koju god dohvati , veze je u cvor! "
" Joj, Kakav crni cvor !? ”

olovka
bosiljak
puž
cipela
osmeh
 
Poslednja izmena:
Olovka u ruci isctava umršenu kosu i šrafira telo da dočara zlatno-slanu kožu.Kloparanje točkova zvuči kao kada puž češe kućicu o ivičnjak.
Pogleda kroz prozor. Zelena šuma visokih borova čiji miris smole,nadjačava onaj karakteristični miris koji nose u sebi vozovi.
Osmeh mu izmami prizor od niza ruševina srednjevekovnih utvrdjenja.
Odložena olovka zaigra medju prstima.
Bosonoga ostavlja tragove na pesku.
Tragove u srcu urezala je dublje.
Cipela na nozi doziva pokret.Škripa kočnica odjekne.
Na peronu devojčica i bosiljak u njenoj ruci.Ta sveta biljka ,štiti od zla!

harmonija
sjaj
suza
Zefir
mladost
 
Suton koji je padao sa neba u njemu nije izazvao uznemirenost. Mnogo vremena pre ove veceri svaki suton za njega je bio podsetnik samoce ali ovo vece donosilo je nesto drugacije u njegovom ziovtu. Sedeci u fotelji prekrstenih nogu na kolenu je drzao zbirku pesama i samo onako usput bio koncentrisan na tekst. Misli su mu bile uperene na njegovu mladost za koju je on govorio da je prilicno jadna. Bio je odbacen i usmaljen, nikada prihvacen. Svaki njegov iskreni pokusaj da stekne prijatelja i srodnu dusu bio je odbacen i pogazen kao nesto najodvratnije. Ispastajuci i sam se tokom zivota osecao prljavo, jadno, mislio je u sebi da svet nije kriv sto je nevoljen i odbacen, vec da je to njegova greska. Mislio je da njegova osecanja i reci koje izviru iz njih nemaju taj sjaj koji druge navode da padnu nekome u zagrljaj. Zvono na vratima ga je prekinulo u ovim mislima. Iskasljao je knedlu u svom grlu i rekao: "Otvoreno je. Udji!". Njena pojava koja je koracala ka njemu u trenutku mu je odagnala predjasnje misli. Sedeo je u fotelji ukocen ne mogavsi da izusti nijednu rec, imao je utisak kao da se nalazi u snu. Prisla mu je i pomilovala po kosi, upitala "kako si?" i nezan poljubac spustila na njegovo celo. Njena iskrenost i cistota emocija koju je video naterala mu je malu suzu u uglu njegovog levog oka. Ta mala suza je oplakivala coveka koji je nestao, oplakivala je njegovu mladost i patnju kojoj je dosao kraj. Ovo vece donosi mu smiraj i tako dugo zeljenu harmoniju duse. Osecao je u sebi da Zefirov ivetrovi najavljujuu bujanje jedne velike ljubavi i tada je sva patnja iz njega iscezla kao da nikada nije ni postojala.

drvo
zivot
nezgoda
traganje
smiraj
 
Vrucina je bila nesnosna. Jos jedan sparni avgustovski dan. Ispruzila je ruku i pocela da opipava povrsinu nocnog stocica trazeci paklu sa cigaretama. Posmatrala je kako se kolutovi od dima lagano podizu prema plafonu i stapaju sa njegovom belinom. Zelela je da ovaj dan provede sama. Pobeci ce u obliznju sumu i provesti dan bez zvonjave telefona, guzve , papira kojima je svakodnevno bila okruzena, od nervoznih kolega, njihovih provokacija, svadja. Sa rancem na ledjima krenula je uskom sumskom putanjom ka vrhu planine. Dok se penjala navirala su joj secanja na razne dogodovstine iz detinjstva. Tu je provela mnogo lepih dana sa decom iz komsiluka. Nekada je suma jecala od njihovih glasova. Nije postojalo drvo na koje nisu uspeli da se popnu. Bili su indijanci, kauboji, partizani, Nemci, a ponekad junaci iz cuvenih serija za decu. To je bio zivot. Nekako su bili zreliji od danasnje dece. Vise su se druzili, imali vise slobode. Nije bilo roditelja koji su kao orlovi motrili na njih i davili ih prevelikom brigom. Voleli su ih kao sto svi roditelji vole svoju decu ali su ih pustali da odrastu. Valjali su se po suvom liscu,“ratovali “, organizovali razna takmicenja, padali bi ,ustajali , otresali prasinu sa kolena i nastavljali da se igraju.…Kuci bi se vracali prasnjavi , rascupani, bila je tu i po koja ogrebotina ali se tome nije pridavao veliki znacaj. Majke nisu vikale na njih kada bi takvi dolazili kuci. Znao se red, kupanje, vecera , caskanje sa roditeljima , poljubac i spavanje. Sutra opet u sumu neko sa loptom, neko sa lukom i strelom, neko sa namazanom kriskom hleba. Izvodili su razne vratolomije ali se nikad nije desila neka veca nezgoda. Bili su spretni poput veverica.Vreme je proletelo za tren. Nekako joj se cinilo da su veoma brzo odrasli. U sumu se kasnije odlazilo u parovima. Bila je nemi svedok prvih milovanja, poljubaca .
Drustvo se polako razilazilo. Neki su se odselili, neko je otisao u veci grad na studije... Suma je zanemela. Pocela je nova etapa u njihovim zivotima, traganje za srecom. Neko je pronasao , neko je jos uvek trazi, a neko je nasao pa izgubio. Lepo je provela dan. Posle setnje je jos dugo sedela na terasi koja je gledala na sumu. Uvek je u smiraj dana osecala nekakvo cudno uzbudjenje. Lagano je ispijala kafu sa nekadasnjim “poglavicom “, “ratnikom” , nekad najboljim drugom , sada suprugom. Posmatrali su promene na nebu, igru svetlosti, slusali zrikavce sa cvetnih livada i glasic njihovog sestogodisnjeg sina koji se bezbrizno igrao sa psom na travnjaku ispred kuce.

Lastavica
Breza
Ulica
Svetiljka
Koraci
 
Poslednja izmena:
Sela je na kamenu klupu uz obalu reke,koja se široko njihala pod talasima plovila.Sunce se pozdravljalo sa zapadom.
Pre no što koraci sna nasele široku krošnju vitke breze,nemirni vetar je zanjihao grane.Lastavica je visoko prhnula.
Žmirkava svetiljka smeštena do kamene klupe, označavala je vreme,koje se poklapalo sa oglašavanjem zvona sa obližnje crkve.
"Kako je tih sumrak " pomislila je.Udahnula je duboko svežinu.
Breza je ispustila bistru kapljicu,koja se skotrljala niz njenu ruku.
Čudesna sličnost sa kapljicom koja je zasijala u njenom oku,pred lepotom prizora.
Ulica obale, pružala se ka noći koja se brzo spuštala kao magla,nad rekom.

čajnik
knjiga
zvuk
čiviluk
lula
 
Gligorije se opružio po starom kanabetu dok je metalni čajnik na plotni razgorele peći poskakivao
i zveketao poklopcem nagoveštavajući da je voda ključala. Nije se mnogo obazirao na taj zvuk, to mu je više bio neki ritual
nego samo ispijanje čaja. Sviđala mu se činjenica da se u gluvoj, memljivoj sobi nešto događalo, pa makar to bila samo voda
koja je se tako poigravala.
Bio je oduvek sam, isto kao i njegova lula što je čamila u zelenom kredencu, otkad je ostavio duvan.

Onda se maši za jednu debelu knjigu, smeđih , poprilično pohabanih korica na kojoj je pisalo - Sveto pismo.
Ko će ga znati zašto ju je iznova i iznova čitao pošto nije bio religiozan. Ta knjiga ga je fascinirala,
ne književnom stilistikom, već samim tim što je bila i jedina u njegovoj kućnoj biblioteci. Sticao se utisak da je kod njega sve bilo jedino i usamljeno.

Jedan čovek, jedna lula, jedna knjiga...čajnik koji je i dalje plesao po vrelini peći, i čiviluk u uglu sobe gde je umesto šešira,
okačio sećanja.


ekran
tkanina
cveće
zatvor
stih
 
terminal:
Gligorije se opružio po starom kanabetu dok je metalni čajnik na plotni razgorele peći poskakivao
i zveketao poklopcem nagoveštavajući da je voda ključala. Nije se mnogo obazirao na taj zvuk, to mu je više bio neki ritual
nego samo ispijanje čaja. Sviđala mu se činjenica da se u gluvoj, memljivoj sobi nešto događalo, pa makar to bila samo voda
koja je se tako poigravala.
Bio je oduvek sam, isto kao i njegova lula što je čamila u zelenom kredencu, otkad je ostavio duvan.

Onda se maši za jednu debelu knjigu, smeđih , poprilično pohabanih korica na kojoj je pisalo - Sveto pismo.
Ko će ga znati zašto ju je iznova i iznova čitao pošto nije bio religiozan. Ta knjiga ga je fascinirala,
ne književnom stilistikom, već samim tim što je bila i jedina u njegovoj kućnoj biblioteci. Sticao se utisak da je kod njega sve bilo jedino i usamljeno.

Jedan čovek, jedna lula, jedna knjiga...čajnik koji je i dalje plesao po vrelini peći, i čiviluk u uglu sobe gde je umesto šešira,
okačio sećanja.


ekran
tkanina
cveće
zatvor
stih
Kliknite za proširenje...

:klap:
 
Priča u stihu

ekran
tkanina
cveće
zatvor
stih

Gledam danas na malom ekranu
Onaj glavni opet im je nanu
Ovde stvarno mora biti reda,
Oblizuje usne i ljutito gleda.

U zatvor će baciti družinu žutu
I svakoga ko im se nađe na putu,
Daće im pansion za dane duge
Bonus je odeća od tkanine na pruge.

Sa usana silazi cveće i med
ne, oni će stvarno da uvedu red,
mnogo su bolji od onih pre njih.
(hm, da li je bezbedan sad ovaj stih)

Gledam dokumenta, ugovore razne
Koliko vidim priče su prazne
Na ulicama i dalje je isto je stanje
Ista je meta, isto odstojanje.

žena
žar
žeteoci
žustro
žagor
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top