Igra - sastavi priču

[The Graeat Gatsby]

pa vidis da je iskorisceno bkondirano, ja sam mislio da ima jos reci. Ali ako ti se ne svidja smiskicu napisacu drugu pricu. Da me neko plati, pa bio bih bogatas. Zato pisem price vredne citanja.

 

[gost 337958]

Otvorio je sampanjac. Cuveni detektiv je resio jos jedan slucaj prevare.U pocetku nije sumnjao u nju. Opcinila ga je jos pri prvom susretu. "Crna Udovica" sa licem andjela. Visoka, dugonoga plavusa, gracioznih pokreta ... Bilo mu je tesko da prizna da se ozbiljno zagrejao za nju. Na kragni kosulje koja je lezala prebacena preko stolice , jos uvek su stajali tragovi njenog, kao krv crvenog karmina. Uzdahnuo je glasno. Setio se te poslednje veceri ,njenog vrelog daha, strasti...Zapalio je cigaretu. Razmisljao je o tome kako ga je perfidno i podlo navela da poveruje da je sve to ucinio neki drugi covek. Kako je samo ispao naivan, osecao se kao uspaljeni klinac. Sve joj je poverovao, cak i to da se zaljubila u njega , a za nju je to bila samo jos jedna igra, jos jedna prevara. Stajao je u oblaku dima, lagano ispijajuci poslednje kapi sampanjca. Nije zeleo da misli na nju ali ... Gledao je tupo u vrata od kancelarije .Tako je zeleo da cuje zvuk njenih potpetica , da je zagrli, da oseti miris njene koze..." Neka je prokleta!" Uzviknuo je dok je napustao prostoriju.

Oganj
Smiraj
Ograda
Smeh
Ogledalo

 

[Sojo]

Otvorio je sampanjac. Cuveni detektiv je resio jos jedan slucaj prevare.U pocetku nije sumnjao u nju. Opcinila ga je jos pri prvom susretu. "Crna Udovica" sa licem andjela. Visoka, dugonoga plavusa, gracioznih pokreta ... Bilo mu je tesko da prizna da se ozbiljno zagrejao za nju. Na kragni kosulje koja je lezala prebacena preko stolice , jos uvek su stajali tragovi njenog, kao krv crvenog karmina. Uzdahnuo je glasno. Setio se te poslednje veceri ,njenog vrelog daha, strasti...Zapalio je cigaretu. Razmisljao je o tome kako ga je perfidno i podlo navela da poveruje da je sve to ucinio neki drugi covek. Kako je samo ispao naivan, osecao se kao uspaljeni klinac. Sve joj je poverovao, cak i to da se zaljubila u njega , a za nju je to bila samo jos jedna igra, jos jedna prevara. Stajao je u oblaku dima, lagano ispijajuci poslednje kapi sampanjca. Nije zeleo da misli na nju ali ... Gledao je tupo u vrata od kancelarije .Tako je zeleo da cuje zvuk njenih potpetica , da je zagrli, da oseti miris njene koze..." Neka je prokleta!" Uzviknuo je dok je napustao prostoriju.

Oganj
Smiraj
Ograda
Smeh
Ogledalo

Bravo !

 

[Tol]

U daljini je pucalo nebo..
prekrasno prelivanje tirkiza dana i indiga noći tek bi lomio oganj u tragovima krvavih prskutanja i zlatnih linija ispletene čipke sunčanih zraka u odlasku.
Naprosto je sve utihnulo u iščekivanju raspleta grča sutona i dana koji je eskalirao bleskom i ekstazom spremnom za smiraj.
Trebalo je biti spremnim za prizor koji hipnotički parališe sve pulsere i doziva sile tame i Mesečev ples da zgasnu vatru nebeskih ograda koje je teško izbeći
bez praznine gubiatka, nestajanja i zaborava koje lukava Luna najavljuje.
Prasak zapara drugu stranu neba..
neko komešanje, kao dete kada se buni i negoduje jer traži pažnju..kao prepun balon iskrica koje bi da polete,,kao kovitlac u plesu sa maramama i vešom na štriku
možda će kiša orositi kikotav jedvačujan smeh kasnih šetača sa druge strane ogledala vaseljene..tamo negde, gde je mir praznik za dušu
možda će i san dobiti boju želje ove noći kada te zagrljaj ušuškanih svilenih sanja poljubi onako kako se želelo oduvek, onako kako ti to umeš...onako..dobro..

mir
staklo
šaputanje
miris
zanos

 

[LJILJA MMM]

mir
staklo
šaputanje
miris
zanos


Ledeni vetar je fijukao noseći svojim hirom svelo lišće. Pravio je nove gomilice, mrvio, sudio lišću.
U nekom svom zanosu, koji je često hvatao poslednjih meseci, hodala je obalom ne osećajući hladnoću. Da, takav je bio taj zanos. Hladan kao staklo, ledeniji od ovog vetra što je samrtnički zavodljivo šaputao lišću. Miris smrti je bio oko nje.
Uhvati je odjednom silan umor. Sve je to od ovih lekova i bolesti što jedna drugu izazivaju....bez kraja. Sede na izanđalu klupu, sama sa vetrom koji je ubijao lišće i rekom koja se sitno meškoljila od udara nasilnika. Ali, reka je bila jaka, suprotstavljala se, borila. Lišće je bilo slabo, nejako......predavalo se silini smrti. Prateći jedan list, u pogled joj dođe komad stakla što ležaše na zemlji. Čak i njegove ivice nisu mimoišle taj list...oštice posekoše slabašnu lisku na pola.
Uze u ruku taj prljavi ledeni komad providnosti....i oseti se kao onaj suvi pocepani list. Zapara po naddlanici.....pa po drugoj. Crvene kapi padoše na još par listova što ih je oko njenih nogu mlatio vetar. Zanos postade još zanosniji....sklad još skladniji.....nije osećala vetar, nije je bilo više briga ni za lišće ....samo je bila jako umorna i želela je mir.....borila se za njega kao reka...jer ona je reka.

pesnik
dripac
šuster
svadba
prasak

 

[Tol]

Odnekud se čuje " Nekako s proljeća..." poznata sladunjavost dira po klavijaturi davnina..razbudi onaj nemir i priziva zablude..
Uštine neka seta, maglina i vizija:

"Znam,mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene...
i srece moje"

pesnik glasom škripavog otvaranja teških crkvenih vrata,dripac, deran i lološ..a ikona..
Amika.
Ni nižeg čoveka ni većeg duvandžije a bogami ni većeg šustera za popravku hodalica po visinama najlepših iluzija a i istina
tako pitkih i jedinstvenih,životnih kao malo ko da je mogao to da sroči.
Sretoh ga jednog proleća na Avijatičarskom naselju gde je živeo u svojoj grobnici od depadansa
u kraju gde su cigani pevali za kintu i cigaru a kada je svadba to se skupi najbolja muzička elita - banda, za trube klariinet violine gitaru i bas.
milina i gušt za šetnju kumašina po astalima uz prasak pušaka iz svetskog rata i po kojeg dobro očuvanog Valtera.
Večito dete sa porukama mesije, bude i Boga..

"..esi l' cuo da ce sutra padati dinari s neba?
- Nisam.
A je l' verujes da ima tica sto donosi kolace?
- Ne verujem.
Jesi l' cuo da ima negde gde je stalno leto?
- Nisam.
A jel' verujes da u radiju zive mali ljudi?
- Ne verujem.

Pa mars onda iz naseg sokaka kad ne umes da sanjas.
Da te pokrljam na pola, kao lebac!
Eto! "

milost
poigled
čovek
ključevi
put

 

[The Graeat Gatsby]

Otvorio je sampanjac. Cuveni detektiv je resio jos jedan slucaj prevare.U pocetku nije sumnjao u nju. Opcinila ga je jos pri prvom susretu. "Crna Udovica" sa licem andjela. Visoka, dugonoga plavusa, gracioznih pokreta ... Bilo mu je tesko da prizna da se ozbiljno zagrejao za nju. Na kragni kosulje koja je lezala prebacena preko stolice , jos uvek su stajali tragovi njenog, kao krv crvenog karmina. Uzdahnuo je glasno. Setio se te poslednje veceri ,njenog vrelog daha, strasti...Zapalio je cigaretu. Razmisljao je o tome kako ga je perfidno i podlo navela da poveruje da je sve to ucinio neki drugi covek. Kako je samo ispao naivan, osecao se kao uspaljeni klinac. Sve joj je poverovao, cak i to da se zaljubila u njega , a za nju je to bila samo jos jedna igra, jos jedna prevara. Stajao je u oblaku dima, lagano ispijajuci poslednje kapi sampanjca. Nije zeleo da misli na nju ali ... Gledao je tupo u vrata od kancelarije .Tako je zeleo da cuje zvuk njenih potpetica , da je zagrli, da oseti miris njene koze..." Neka je prokleta!" Uzviknuo je dok je napustao prostoriju.

Oganj
Smiraj
Ograda
Smeh
Ogledalo

Fenomenalno zaista.
Ne znam sto se ljudi trude na ovoj temi da pisu tako dobre price kao sto je tvoja kada mogu umesto toga da napisu knjigu?
evo mene iskreno mrzi da pisem ovde price kada to malo ko procita.

 

[LJILJA MMM]

milost
poigled
čovek
ključevi
put

Ostavština koja je čekala zatvorena u malenom kovčegu na stolu starog advokata prosto je naelektrisala vazduh u toj prostoriji visoke tavanice. Pogled tog čoveka lagano je klizio po pristnima. Na njihovim licima čekanje je ostavljalo različite tragove. Iako je već davno prešao polovinu svog životnog puta , uživao je u ovakvim situacijama kada je bio ponosni kontrolor situacije. O da, uživao je u tome. Po malo sadistički, i naravno da je bio svestan psohološke prirode tog svog osećaja, ali i njegove jačine kojoj se karakterno slaba priroda nije mogla odupreti. Bar na kratko je bio gospodar tuđe sudbine. Ključevi su bili kod njega. Ti treni, nisu imali nikakve milosti prema ljudima koji su čekali otvaranje testamenta...ni trunke. Bili su to oni momenti kada je bio Bog, pa makar i ovako sedeći za prastarim stolom, u kancelariji sa visokom tavanicom, bezličnoj, sivoj, on, sićušan čobek na samom zalasku svoje advokatske karijere....on, vlasnik saznanja da u kovčežiću nema ničeg do starih slika. Uživao je.

kreacija
maslina
jama
hleb
beleg

 

[gost 341997]

Šetao je tako u svojoj beloj odori, pognute glave i zamišljena čela, između drveća maslina što su povile grane otežane plodovima,
kad mu se najednom ispred zamućenog pogleda od misli, ukaza nekakva jama koja sinoć nije bila tu. Da, siguran je da prošle večeri
tu nije postojala, a u svakom slučaju, učenici bi ga obavestili, tek što su malopre podelili hleb i vino na njihovoj redovnoj večeri, na proplanku sela.
S'obzirom da je nekolicina njih uvek pre svetog obroka obilazili maslinjak, morali su znati za ovaj slučaj.

Pažljivo je prišao rubu zjapine, dovoljno velike da se smesti par volova sa zapregom, i taman toliko duboka da se iz nje ne može slobodno izaći,
ali ipak, pogled je mogao da dosegne šta je bilo na dnu. Naravno, nije bilo ni volova ni zaprega, već se u njoj belasao poveći kamen u obliku pentagrama.

Mrak je već pritisnuo valjano, ali mesečina je otkrivala beleg na tom kamenu, bolje reći žig od nekakve crvene boje,
koja se još uvek cedila preko kraka pentagrama...lepljiva i kao još uvek topla.
Nije bilo potrebno mnogo vremena da shvati čije je ovo kreacija. Poznati znak, broj, zadah zveri iz ove rupčage.

U svom tom magnovenju, podigao je glavu prema paperjastim oblacima izgovarajući : " Oče, daj mi snage !" ,
kad se iz dubine začuo glas, a potom grohotan smeh, sa rečima : " Nastaviće se... ! "


put
čežnja
izvor
greška
koplje

 

[The Graeat Gatsby]

Šetao je tako u svojoj beloj odori, pognute glave i zamišljena čela, između drveća maslina što su povile grane otežane plodovima,
kad mu se najednom ispred zamućenog pogleda od misli, ukaza nekakva jama koja sinoć nije bila tu. Da, siguran je da prošle večeri
tu nije postojala, a u svakom slučaju, učenici bi ga obavestili, tek što su malopre podelili hleb i vino na njihovoj redovnoj večeri, na proplanku sela.
S'obzirom da je nekolicina njih uvek pre svetog obroka obilazili maslinjak, morali su znati za ovaj slučaj.

Pažljivo je prišao rubu zjapine, dovoljno velike da se smesti par volova sa zapregom, i taman toliko duboka da se iz nje ne može slobodno izaći,
ali ipak, pogled je mogao da dosegne šta je bilo na dnu. Naravno, nije bilo ni volova ni zaprega, već se u njoj belasao poveći kamen u obliku pentagrama.

Mrak je već pritisnuo valjano, ali mesečina je otkrivala beleg na tom kamenu, bolje reći žig od nekakve crvene boje,
koja se još uvek cedila preko kraka pentagrama...lepljiva i kao još uvek topla.
Nije bilo potrebno mnogo vremena da shvati čije je ovo kreacija. Poznati znak, broj, zadah zveri iz ove rupčage.

U svom tom magnovenju, podigao je glavu prema paperjastim oblacima izgovarajući : " Oče, daj mi snage !" ,
kad se iz dubine začuo glas, a potom grohotan smeh, sa rečima : " Nastaviće se... ! "


put
čežnja
izvor
greška
koplje

Iz noci se cuo korak coveka koji je pratio.

Ne vredi, jednostavno nemam volju da pisem. Preskocite me. Izvinjavam se.

 

[LJILJA MMM]

Hoćeš li prestati već jednom da spamuješ TGG?
Ili možda više razumeš dela nego reči?

 

[The Graeat Gatsby]

Hoćeš li prestati već jednom da spamuješ TGG?
Ili možda više razumeš dela nego reči?

Ok, izvni. Necu vise.

 

[Nina]

put
čežnja
izvor
greška
koplje


-To mora da je tu blizu, razmisljala je, prateci put ispred sebe, ka izvoru vode za koji su joj rekli da je jedan od retko sacuvanih u tom kraju..Dan je bio topao, i svetao..recimo bljestavo bele boje iako bela nije boja ali tog trenutka, nije mogla da nadje pravu rec kojom bi opisala dan u kome ce po svoj prilici , resiti problem koji je nastao iz sasvim nashvatljivog razloga u trenucima kada ju je ceznja za prosloscu,uzimala pod svoje, Greska u proracunima, da pronadje mesto gde je kralj Ricard Lavlje srce pre puta za Jerusalim 1190. u Treci krstаski rаt , uzeo koplje i njim udario u zemlju iz koje je istog trenutka prema legendi potekla voda, bila je minimalna, i u to je bila sigurna , ali nije mogla sa sigurnoscu da tvrdi da je to bas taj izvor koji je trazila..

secanje
bolnica
povratak
ljubav
plemenitost

 

[gost 341997]

Ovaj konačni povratak kući za nju je značio mnogo više, i nije bilo samo puko pakovanje kofera i trpanje
starih fotografija u džepove pred put, onako nervozno i užurbano jer će da zakasni za prevoz, ovo je bilo sažimanje prošlosti i budućnosti
u sadašnjost, kao kad časovnik poklapa svoje skazaljke tačno u ponoć. Nešto što je bilo neminovno, neizbežno i pomalo bolno,
jer se trebala upravo susresti sa svojom sadašnjosti koju je bila izgubila iz vremena, a sećanja su bila suviše jaka.

Još jedno jutro, još jedna odluka. Nemo je zurila u već spakovane putne torbe pokraj širom otvorenih vrata svoje male garsonjere,
i hiljadu pitanja a nigde odgovora. Šta će zateći kada kroči na tlo gde je provela svoje detinjstvo u tom uskom dvorištu sa velikom trešnjom,
baštom prepunom cveća, ogoljenim stubićima zelene ograde sa kojih se verovatno farba bila i oljuštila? Da li je još uvek ostao topao miris
kolača od vanile što joj je majka pekla nedeljom? Da li je njena prva ljubav iz detinjstva tu negde u blizini,
sa svojom tršavom dečačkom kosom koja se smeši pored plota i nudi joj stidljivo bombone?

Hmmm...utopija sećanja, rasekotina u vremenu, želja zapisana u dnevniku pred spavanje ? Sve u jednom, nijedno u ničemu. Samo
tragovi, blede stope koraka koji su obitavali po blatnajvim snovima detinjstva, gde je plemenitost ostala zarobljena zarobljena
u glibu mokre zemlje ispred kapije svoga doma kada je krenula daleko u svet.

Samo je jedno znala sigurno, a to je da se ne želi sećati oštrog mirisa bolnice gde je poslednji put videla svog dedu
kako ostavlja svoj život u zagrljaju belih, bolničkih čaršava.

Vreme je, treba krenuti, a koferi nisu nimalo laki i treba ih odvući do železničke stanice. Ali jaka je ona,
ruke su joj osnažile godinama uporno grabeći svoje parče neba sa komadima očaja koje ostavlja u svom malenom stanu.


kletva
kutija
udica
poljubac
vrba

 

[LJILJA MMM]

kletva
kutija
udica
poljubac
vrba

Slika prva

Silinom svojom, od Prirode mu datom, pokreće grane, svija, zavija, a one, cvile. Mahnito baca nežne grane žalosne vrbe koja obalu reke već decenijama krasi. A ona.....cvili jer lomnjava boli. Jauk svakog lista kletvu pronosi niz reku, uz reku, već gde joj glas bude odnet da umre. Za zemlju uhvaćena za vek, kao udicom koju ne može iz srca da izbaci, nepitana, samo može da čeka olujni vetar da prođe, i da se seća kako je nekad, umeo da joj lagane poljupce daruje. Nekad, dok ga ne uhvati bes uništenja.

Slika druga

Sivom, samotnom obalom prolazi čovek. U ruci steže malenu kutiju od vrbinog drveta istesanu. Drugom pridržava kapu koju pobesneli vetar uporno pokušava da skine sa njegove odavno sede, proćelave glave. Silina besa vetra se ogleda na njegovom licu. Zaustavlja se ispred vrbe koja jeca nesvestan da ga ona gleda. Pogleda prazno u daljinu, u sivu reku, podiže ruku i zavitla kutijicu u vodeno, živo sivilo.

Slika treća

Napuštajući ruku, kutija ispusti vrisak koji ču samo vrba. Obe nepitane...Vetar je nastavio da divlja po obali, po licu...

nož
ofinger
katastar
folija
sunce

 

[Nina]

nož
ofinger
katastar
folija
sunce

Toliko je jako povukla jaknu da se ofinger ljuljao, dok je zatvarala vrata garderobera. Zurila je da stigne u katastar zarad te glupe podele sa kojom se nije slagala iz razloga sto nije zelela tu zemlju koje joj je nasledstvom pripala.Krecuci ka vratima stana, zakacila je pismo koje je od juce stajalo na komodi u predsoblju, neotvoreno.Sagla se i podigla ga sa poda.Osecala je nemir u sebi kao jedinu konstantu.Folija na pozadini pisma bila je zute boje kao sunce.Topla kao njegove oci.. Okrenula se .Stiklama je zveckala po parketu,iduci ka radnoj sobi.Uzela je noz za papir i lagano pocela da ga otvara, znajuci unapred da joj ovim pismom saopstava da nece doci.Odjednom, vise nista nije bilo vazno..Skinula je jaknu,izula cipele ,sela na kauc, izvadila cigaretu iz tabakere i mali upaljac i duboko udahnula prvi dim .


obecanja
zadnje dve godine
knjiga
meso na zaru
povratak

 

[Tol]

"Nikada ne reci nikad"..
zaboravi se na tu floskulu i obavezno padamo na "ispitu o zabludama".
Striktna obećanja sebi ili drugima koja daju lažnu nadu, liče na obavezujuće izbledele pečate kojima zamagljujemo neuspehe i kojima se vraćamo
kao analitičari ciklusa našeg trajanja u toku zadnje dve godine pred odlazak u novi Svet.
Knjiga našeg bitisanja ispisana je u inkarnacijama i sada smo samo nemi posmatrači horora o dešavanjima koje neki ozloglašeni istoričar režira, neko vreme nametnuto
koje niti smo hteli, birali, a najmanje zaslužili da nas tretiraju kao istrošenu bezličnu tvorevinu, kao meso na žaru najstrašnijih manipulacija zarad stvaranja "čiste-odabrane" civilizacije.
Kako izbeći žig zveri i najaviti povratak Čoveka, slobodnog da misli, diše i živi?
Sudbina? Ne postoji...

oko
talasanje
vijuga
čaša
dinamika

 

[LJILJA MMM]

oko
talasanje
vijuga
čaša
dinamika

Ponekad, kao sad, teško je uočavao Čoveka u sebi usled dinamike kojom ga je ubijao.
Ponekad, kao sad, video bi tog čovek kako se davi u čaši viskija.
Ponekad, kao sad, kada bi napregnuo sve svoje vijuge, zapravo podavljene ostatke koji se još bartgaju, mogao se setiti nekih sekvenci tog čoveka kad je bio Čovek.
Ponekad, kao sad, viskijem natopljeni moždani patrljci koprcaju se i mahnito talasaju u svakoj čaši.
Ponekad, kao sad, po milioniti put, u oko uma mu stade lik sadašnjeg čovečuljaka ogledajući se na dnu milionite čaše.

pekmez
gvožđe
štuka
budućnost
saksija

 

[Sojo]

pekmez
gvožđe
štuka
budućnost
saksija

Daj te šljive, šta se vučeš!
Vrisnu baba Anđelija na svog starca.
Ne vidiš da će mi pekmez zagoreti u kotlu, hajde makni se, pazi, saksija!
Eto, jedina saksija ode na parčad, kukuu...
- Hajd ne galami Anđo, bolje da malo promješaš da ne zagori, a za saksiju ćemo lako.
Makni se, zažvalio cigar i buljiš kao panj, uzmi to gvožđe malo prodžaraj vatru i baci koje drvo, jooj!
- Nema s' tobom života, vidim ja moja budućnost je u đavoljim rukama. Danas nije dobro ovo-ono
juče pokvario ručak, zagorala štuka, e, jadan sam ti ja...
Neću više na pecanje, ne, kupuj od komšije ribu ili trampi, ti njemu pekmez on tebi štuku, ha ha...
Sram te bilo budaletino stara !

pruga
pertla
svila
žaba
frula

 

[bracaco]

Низ лице јој је остала пруга од суза, дебела ко пертла са очевих ципела.
Тихо се свила у том предграђу туге, док у даљини чула се фрула уз обавезни крекет жаба.
Чекала је и надала да ће доћи на лицу да пољупцем обрише пругу, да из свитог срца отера тугу
У њој су одзвањале његове речи, ''морам ићи отаџбина зове, али у ноћи кад чујеш фрулу знај да сам близу ту у нашем лугу''.
Није дошао, донели су га другови палог. Храбар је био кажу, први је на јуриш пошо, ал га је зрно у боју нашло.
Последње речи су му биле, кад ме кући мртвог понесете застаните у лугу и засвирајте фрулу, да она чује како јој се са бојишта враћам


траг
писмо
длан
чесма
девојчица

 

[LJILJA MMM]

trag
pismo
dlan
česma
devojčica

Trag njen pratio je. Osećao je u vazduhu da je tuda prošla. Osećao je i znao da će je naći. Pismo koje mu ostavila na stolu još mu je njenim glasom odzvanjalo u glavi. Kao da ga ona glasno čita onim svojim baršunastim glasom kojim mu je sve govorila, ravan, ne talasajući. I ljubav i mržnja, sve je bilo rečeno istim tonom....ravnim baršunom. Stezao je dlanove hodajući ulicom nemogavši da odagna taj baršun iz svoje glave. proše pored gradske česme . Neka devojčica mu prepreči put. Nije ni bio svestan odakle je iskočila. Izvivši telo u poslednjem sekundu uspeo je da se ne sudare. Stisak ruku na tren popusti, pa se opet glas koji čita pismo javi i pesti se stegnuše. Prošla je ovuda, znao je to. Osećao.
U daljini vide njenu siluetu. Potrča.
Stigao je.
Pesnica se podiže i udari ženu u potiljak. Ona pade, a on nastavi da je udara pesnicama kao maljem dok ga je po mozgu udarao njen baršunasti glas....

oplakivanje
sunovrat
žaoka
mač
užina

 

[bracaco]

Чула је фрулу и нада се заби у срче ко мач, нада која је поведе у суноврат. Нешто у тону фруле је било тужно, нешто што је ко жаока убоде у груди. То није наша песма, ова као да на оплакивање зове. Из руке јој испаде јабука њен последњи оброк, послења ужина, док у даљини свирала је фрула тужну песму из њиховог луга

живот
рођење
свећа
пушка
клокот

 

[LJILJA MMM]

Sanjao je da je njegova. Da rađa njihov život.
Sanjao je da puca iz puške u to ime, u ime rođenja.
Sanjao je da klokot vode u koritu kupa taj njihov život
Sanjao je da pali sveću njoj...i životu.
Sanjao je i.....doživeo.

peć
osmeh
trava
jul
kišobran

 

[bracaco]

Склупчала се поред пећи, пришао јој је и пољубио уз осмех. Напољу је падала киша и могло се чути како расте трава, но њима није није требао кишобран. Све њихове мисли биле су усмерене ка јулу и тренутку када ће на свет доћи нова глава.
Зваће се Сретен, по њеном брату који је пао у рату. За први рођендан поклониће му фрулу.

чежња
пркос
жеља
ватра
пепео

 

[LJILJA MMM]

Čekala je uprkos želji da pobegne. Čekala je živeći u pepelu koji je za njima ostao. Ona prastara čežnja vatru je u njoj počela opet da rasplamsava. A onda, prkos u njoj ožive i nadžive i želju, i čežnju i vatru. Sve tri ih pretvori u pepeo.
"Pepeo pepelu" reče u sebi, obuče kaput i krenu u novi dan.

patos
ozon
krevet
uzde
hod

laku noć Bracaco i