Igra - sastavi priču

[Baby Kate]

Slika je bila stara, iz '78. godine.

 

[Kaa]

Nedelja bese hladna i siva...poput krzna macke koja se skupila na jeftinom tepisonu i nezainteresovano posmatrala nasa gola,mršava tela u zagrljaju...
Plakala si...slan ukus suza mi je przio, ionako, ispucale usne...prsten koji si skinula sada te je opet zvao...iz mog zagrljaja,- u sivilo,u hladnocu,nazad...Nisi pobegla...
Kasnije,dok sam te posmatrao kako odlazis niz mokru ulicu i stapas se sa sivilom -zapitao sam se, da li je bledi trag mog daha na poluprovidnom, prljavom staklu prozora jedini nesigurni znak postojanja moje duse, ili si je ipak ponela sa svim ostalim...

Molitva
Drvo
Brat
Lanac
Devojcica
Znak

 

[Kaa]

i know how you feel ...

 

[Demetra]

Sorry... ;-) Menjam pocetak samo za tebe...

 

[Prisoner]

Stara dunja u dvorištu ispred kuće, je moje drvo života. One žute lopte što su nekad mirisale na bakinom ormanu. Na njeno slatko i štirkane miljee na stolu. Na pucketanje vatre iz starog smederevca, na mirna i spokojna vremena. Na moje sretno detinjstvo. I ne samo moje. Po njoj su se pentrali moj otac, brat i ja, kao devojčica. Mojoj sreći nije bilo kraja, kad sam ugledala i sina kako se vere po njoj. Danas, njene stare grane zaljuljaju samo moje mačke.I opet sam srećna. Ponekad, zluradi vetar pokuša da je slomi, da je natera da progovori. Ona živi i dalje kao zaštitni znak moje porodice. Njene, isprepletane krive grane čine lanac uspomena. Ko zna šta sve moja dunja pamti i čuva, ispod svoje debele, ispucale kore? Neki prvi poljubac, neku prvu suzu, bolnu priču, skriveni devojački pogled, momački uzdah....Možda zbog tih, samo njoj znanih tajni, i zamiriše u jesen onako zanosno zlatna...Zbog svega toga, često sa molitvom pogledam u nebesa i poželim da poživi još malo. Još samo malo...zbog mene.

- prevara,
- novac,
- sutra,
- kamen,
- bog,
- teško;

 

[ofelija]

zacudjujuce,mislio sam da cu prevarom doci do novca koji ce me naposletku dovesti do blagostanja za kojim zudim jos od detinjstva.Kamen crnog kajanja vec mesecima mi je pritiskao bedra i kao da Bog nije zeleo da se vrati u moj san...Tesko,Tesko mi je bilo poverovati da nisam uspeo,da me novac nece spasiti duhovne bede...samo mi je to jos ostalo...

Ovo je jako zanimljivo!!!!Sve ove reci ja imam u prici koju sam skoro napisala a deo nje glasi bas ovako kako sam napisala ovde

ruzicasto
koliba
krec
baka
lovac
mrtvo

 

[Prisoner]

zacudjujuce,mislio sam da cu prevarom doci do novca koji ce me naposletku dovesti do blagostanja za kojim zudim jos od detinjstva.Kamen crnog kajanja vec mesecima mi je pritiskao bedra i kao da Bog nije zeleo da se vrati u moj san...Tesko,Tesko mi je bilo poverovati da nisam uspeo,da me novac nece spasiti duhovne bede...samo mi je to jos ostalo...

Ovo je jako zanimljivo!!!!Sve ove reci ja imam u prici koju sam skoro napisala a deo nje glasi bas ovako kako sam napisala ovde

ruzicasto
koliba
krec
baka
lovac
mrtvo

Misliš na reči koje sam ja zadala za pričicu ? U svakom slučaju, spasila si nam Igru od letnje propasti...

 

[ofelija]

da,da leti obicno umire inspiracija

 

[Kaa]

Zašto su ovako depresivne dve moje drage dame...

Ružičasta kiša latica divljih ruža je padala po tvojim golim ramenima dok smo se provlačili kroz utihnulu šumu...Imala si tih i gibak korak lovca ili velike mačke, a ja sam pratio tvoja nežna gola stopala dok si me vodila kroz tamu i mrtvilo senki i kaledioskop svetlosti(pokušavah da se ne smejem dok su mi kroz glavu prolazile slike vuka i bakine kuće)...Stala si kod hrast-Zapisa i tiho mi rekla da je on tu od postanja,i da zna sve tvoje tajne...a zatim si mi osmehom nagovestila onu sledeću koju ćeš mu otkriti....
Nebo, krečno belo do tad poce da tamni i topao vetar došapnu dolazak kiše...Smejala si mi se dok sam od granja i lišća dečački nevešto, pokušavao da napravim privid zaklona,kolibe...Tvoja nežna ruka me je prekinula,a tvoje usne uzeše mi dah...Kapi kiše su mi se slivale po ledjima dok sam te voleo pred ćutljivim hrast-Zapisom,u šumi postanja,u danu divljih ruža...

Leto
Devojke
Nada
Med
Vilin konjic
Reka

 

[hit]

-izvedeno iz zivotnih spisa druida danas svetu poznatog kao Panoramiks-

galija je najlepsa u leto, kad sunce pece i kad je sve zeleno. trava ne mirise ostro kao u prolece, vec ima ustajali osuseni i potrosen miris koji nagovestava mnogo proteklih sparnih dana i posebno prija nosnicama. na tamnoplavom nebu oblaci su retki, i tek na svaku proteklu cetvrtinu dana moguce je videti jedan usamljeni kako plovi iznad zemalja. u leto, galiju zahvata radna groznica, ona slatka i nimalo teska. devojke beru maline, pravi se dzem i sece imela za corbu, a uveliko se jede med u sacu, posebna poslastica kojom trguju susedi iz akvitanije.
u leto se odrzavaju velike ceremonije. u sparnim danima dodole prizivaju kisu, a pocetkom sedmog meseca organizuju se rituali u cast svetog sjedinjenja. pred kraj zadnjeg meseca, kad pocnu kise, slavi se veliki tutatis.
u leto, galija ima najlepsa polja. moguce je videti vilin konjica kako ulazi u kucu do ognjista i ostaje tu do mraka. zasto? tutatisa mu, nikad necu znati...
u leto reka donosi nadu presusenim njivama. svi traze spas i osvezenje u njoj. tada se oseca jak miris ribe i vodena isparenja...

-Panoramiks, "prica o letu", plocica br. 21


tisina
miris tamjana
plug
sestra
kraljevina
pokolj
caj od kamilice

 

[Kaa]

jel ovo tvoje ili iz "Asteriksa"? Ako je tvoje...mnoogo je kul.

 

[Prisoner]

Gutljaj mlakog čaja od kamilice skliznuo joj je niz grlo. Spuštajući tananu porcelansku šolju na sto, zatvorila je umorne oči i čekala da oseti kako joj spira gorčinu iz grla, iz duše. Neke nezvane slike prošlosti počele su same da se redjaju narušavajući prividnu tišinu. Umesto spokoja, njeno staro srce počelo je opet ubrzano da kuca sećajući se sestre, starog imanja,kuće, radnika za plugom...Zatim plamen, pokolj i kraljevina u mirisu tamjana... I večeras, miris tamjana nadjačao je već hladan čaj od kamilice.
- laž,
- prevara,
- žrtva,
- ljubav,
- život;

 

[hit]

jel ovo tvoje ili iz "Asteriksa"? Ako je tvoje...mnoogo je kul.

thanks! da moje je, ali je inspiracija iz asteriksa. tacnije, uzeti su samo pojmovi poput panoramiksa samog i njegove cuvene imele, ostatak je produkt mog skromnog znanja o galiji i malo maste naravno...

 

[Kaa]

- laž,
- prevara,
- žrtva,
- ljubav,
- život;

Gasio sam cigaru na staroj fotografiji...lazni osmesi,lazno sunce,lazni mi....Posmatrao sam kako nastaje rupa u prevarenom trenutku zaustavljenog zivota....Svetlucanje zara u mracnoj sobi bese zrtveni plamen na kome je sagorevao zadnji trag onoga sto sam zvao ljubavlju...

Vrba
Dete
Letnja kisa
Beskraj
Prelest

 

[Prisoner]

Gasio sam cigaru na staroj fotografiji...lazni osmesi,lazno sunce,lazni mi....Posmatrao sam kako nastaje rupa u prevarenom trenutku zaustavljenog zivota....Svetlucanje zara u mracnoj sobi bese zrtveni plamen na kome je sagorevao zadnji trag onoga sto sam zvao ljubavlju...

Vrba
Dete
Letnja kisa
Beskraj
Prelest

...razboleću se....

 

[Kaa]

...razboleću se....

Dzaba ti to...bolja si...

 

[Prisoner]

Tebi je olovka slikarska četkica a stilske figure paleta. (Al, se častimo.. .)

 

[Kaa]

...Mojne vise ...mislice neko da se zahebavamo a ja stvarno tvrdim da ti sjajno pises.

 

[Prisoner]

Hoćemo li u pisce?

P.S. A, možda se zaista zaebavamo .... pišući po Forumu?

 

[Ananke]

Vrba
Dete
Letnja kisa
Beskraj
Prelet
Radovala se toj plahoj lenjoj kisi...na kozi ostavljala je tragove koji su je vodili bosim stopama deteta... nekada je tuda lutala,trcala, sve dok je vrbove grane ne bi primile u svoje narucje umornu i srecnu. Ponovo je sa istog mesta posmatrala dugu detinjim ocima koje su svojom zljubljenoscu bile spremne da prelete i nju i sam beskraj...
Insert
rotacija
ljubavnik
usporeno
kraj
traka

 

[Prisoner]

Letnja kiša uporno je padala, kao da se trudila da spere s mog oka sivilo koje me očekuje. Sive dane, sive zgrade, ljude...U mojim mislima probijao se zrak ružičastih sećanja na dete, staru vrbu i beskrajnu sreću. Da, tako je bilo nekada. Sada je to samo insert mog života, opominjao me lik čoveka koga volim. Odmotavao je neku traku, vrlo usporeno, tražeći njen kraj. Sa bolnim smeškom na usnama, gledala sam u njega znajući da će skoro kraj i moje sreće. Pogled mi je opet bežao kroz prozor tražeći onaj ružičasti tračak sećanja. Da ne vidim kako moja ljubav odlazi. Odlučni muški koraci, jauk vrata i tajac. Odmotana filmska traka ležala je uredno na stolu. Još jedan ljubavnik napustio je moj život a ja sam se, po ko zna koji put, okrenula prošlosti. Rotacija ka sreći ili bežanija od stvarnosti, pitanje je sad.

- snovi,
- pustoš,
- prut,
- knjiga,
- starost;

 

[Kaa]

…Ponekad sanjam tvoje snove…O krilima koja te nose preko pustosi betona i asfalta...o knjizi,o kojoj si mi pricala,onoj s koricama ispletenim od pruca divlje narandze u kojoj su svi odgovori…
…Ponekad sanjam tebe i sitne bore koje uokviruju ti oci i usne,kad se smejes , a koje starost nikada nece uciniti ruznim…
…Ponekad ne zelim da se probudim…


Terasa
Deca
Grad
Zvezde
Oci zene

 

[Demetra]

Terasa iznad grada... Sa predivnim pogledom... Kalis koji nocu svetli svojim srednjevekovnim sjajem odolevajuci vremenu... Dunav koji mirno i siroko tece ispod visokih bedema starog Beograda... Beograd koji je i nocu budan. Iznad njega siroko nebo, tamno, samo odavde, sa nase terase je tako lepo, cak i ako je tmurno i sivo, i ako ga gledam sa tobom, ako se ono ogleda u tvojim ocima, ocima zene, moje zene, one koju sam pre toliko godina izabrao za sebe, da me ima, da me cuva, sa kojom sam smisljao imena za nasu decu. Zvezde su veceras posute po nebu, veceras posle toliko godina, isto onako sedimo na nasoj terasi, i drzim te za ruku, i veceras te ponovo nikom ne dam jer zelim da gledam svoj odraz u tvojim ocima, jer u njima sve lepse izgleda, jer su one nevine, kao decije, i ciste, jos uvek i posle svega... I tvoja kosa pada sa mog ramena, po mojim grudima, jos uvek sam opijen njenim mirisom. Oecam svaki tvoj dah, topao sa mirisom peperminta. Tvoji gipki i nezni prsti leze u mojoj saci...
Kada sam ti poslednji put rekao da te volim?


lak za nokte
ona
ogledalo
mi
polomljena casa

 

[Prisoner]

…Ponekad sanjam tvoje snove…O krilima koja te nose preko pustosi betona i asfalta...o knjizi,o kojoj si mi pricala,onoj s koricama ispletenim od pruca divlje narandze u kojoj su svi odgovori…
…Ponekad sanjam tebe i sitne bore koje uokviruju ti oci i usne,kad se smejes , a koje starost nikada nece uciniti ruznim…
…Ponekad ne zelim da se probudim…


Terasa
Deca
Grad
Zvezde
Oci zene

. Molim te, al molim te,,..Ovo je najbolja priča napisana do sada.

 

[Kaa]

...Bi - najlepsa prica po meni do sada je tvoja...doduse na moje reci....ona kada sam ti rekao da vidim slike...cisto da znas pokazao sam je nekim ljudima koji se razumeju bolje od mene u tu tematiku i rekli su mi ili da se foliras da si amater ili da te treba tuci zato sto ne pises...Eto toliko- cisto da znas....