Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
I usledio je primer izostanka potrebnih reči, a onda i njihovog ponavljanja čak... Nepomenljivi je umešao prste, ali dosta mi je čekanja da negde stavim tačku. Stoga skraćujem postupak. Nije smisao ove igre ni u čekanju ni u rečima. Sve kraće čitanje i sve duže kuckanje postaje vrlo rasprostranjena pojava. A mišljenje zakržljava. Zaborav. Zaborav je ono što se čeka. I anestezija. Nude demo(n)kratsko pravo na njih. Otplatićete ga kasnije, sa kamatama. Kad budete i vi zaboravljeni. Ili mrtvi. Dotle ste u ovisničko-dužničkom odnosu i igrate za njihov tim i njihovu stvar.
Grotesknoj nadmoći sluga zlomisli suprotstavljam božanski cvet s one strane dobra i zla, jer bilo bi ispod časti uzvratiti joj korektnošću kakvu je očekivala. Zverka zavodnica ovde je davno ulovljena i razotkrivena ali se tako dobro primila, da se odomaćila uz sve počasti. Ne poražava je, ali je ismejava, neuhvatljiva i nerazumljiva joj mnogostrukost i višesmisao. Kasno je za spavanje ljubavi, one koju vam nisu podvalili, budite je, toliko toga tek ima da se uradi i toliko igara još nismo ni započeli. Moji koferi su spakovani. Život ih već nosi. Ako je nešto i ostalo, nisam zaboravila.

ljubav
istina
sloboda
vera
nada
 
ljubav
istina
sloboda
vera
nada
U korist istine i slobode sasvim je svejedno šta će reći oni kojima je ljubav mislena imenica. Negde davno su je prodali radi pobede, prve pobede koja se osladila. Prethodilo je gubljenje vere u najbliže ljude. Osećaj da su najgori oni s kojima delimo život. Neophodno je stalno kretanje, čak bežanje. Dva kofera su dovoljna. Lako je sa životom, s ljudima je teže, onim dragim ljudima. Nada je da negde postoji rupa u koju se mogu sakriti i iz nje upravljati životom, da niko ne dodje iza ledja. Rupa ili pusto ostrvo. Tako je zgodno staviti ljubav u kofere, skupljati je i tražiti pravu rupu da je sakrijemo samo za sebe.

demokratija
paradajz
kofer
sunce
zasladjivač
 
demokratija
paradajz
kofer
sunce
zasladjivač

"Demokratija!", zvucnici su grmeli od kvazi-slobodarskih parola. "Prokletstvo" pomislih "opet stojim predaleko i nista ne vidim, tja, kao da ima sta da se vidi". Najednom zrak presece oveci paradajz. "Bolje ista....jao Sergej..." nasmejah se za sebe i odmahnuh glavom. Videla sam kako za misice odvlace na stranu. Objasnjavanje, dokumenta,rasprava.... Na kratko odlutalu iz misli me pernu nekakva parola koja mi se srucila na glavu. "E dosta je bilo, dosla sam ovde bez letaka, parola...ma i bez paradajza." Poslala sam poruku Sergeju da ga cekam u "Parku".
"Dragi moj", rekoh mu kroz smeh, "taj kofer u tvojoj glavi pun je genijanih ideja. A ti kao da bas hoces da ti ga ljubazno ponesu dok te prate na letovanje u Ivanjicu. I sve zbog te manicne ljubavi prema vrtlarstvu". Pogledao me je izazivacki. "Sunce zalazi Marina, bojis li se mraka?". Oboje smo znali onu narodnu, u svakoj sali, pola istine. "Dodaj mi taj tvoj zasladjivac, opet su zaboravili da donesu secer.". Jos dugo smo proucavali sutonje boje. "Mislis da cemo docekati nesto veliko?". Samo je uzdahnuo...

Program
Inventar
Pustinja
Igla
Prestiz
 
Program
Inventar
Pustinja
Igla
Prestiz

Svake poslednje subote u mesecu „skoknemo“ kod njenih na ručak. Kažem „skoknemo“, jer putovati jednom mesecno, duže od dva sata po asfaltnoj pustinji do Mesta nenormalne lepote, u čijem su okrilju jednog od njegovih prestižnih novijih naselja prepunog došljaka iz svih krajeva SFRJ, na početku sedamdesetih godina prošlog veka i njeni roditelji nakon višegodišnjeg seljakanja po raznim našim gradovima našli utočište, i tu podigli lepu, trospratnu kuću sa crvenim krovom. Dakle, naš skok u drugo po veličini provincijsko mesto u Srbiji, više od dvesta četrdeset kilometara udaljeno od našeg trenutnog boravišta u prestonici i nije neki skok; više liči na redovan piknik neobičnih ptica-selica koje u pravilnim intervalima tokom čitave godine odlaze na jug, a zatim se, nezadovoljne tamošnjom klimom, kao iglom ubodene brže-bolje vraćaju natrag u svoja topla, tek svijena gdezda.

Ručak je po pravilu obilan, njena majka je vrsna domaćica. Saškina mama ustvari sprema najukusniju pileću supicu i sarmice u vinovom listu, mesi najhrskaviju gibanicu sa sirom koju prosto obožavam, kao i omanje, prilično neodoljivo brdašce domaćih kolača koje halapljivo proždiremo i sutradan. Kod njenih uglavnom samo prespavamo u njihovom bračnom krevetu ustupljenom njihovoj mezimici i dragom zetu za tu noć, ne milujući se više divlje u njemu kao nekada, kada su njeni roditelji bili gotovo naviknuti na karakterističan prizvuk mog glasa kada bi vodili ljubav i ja na kraju povikao: „Malena, Malena!“, a kasnije bih zavukao glavu među njene male, čvrste grudi i glasno disao, premoren, mnogo umorniji nego posle rada sa procesorima, tastaturama i komplikovanim kompjuterskim programima, sa kojima se još uvek svakodnevno bakćem. U nedelju popodne krećemo natrag.

Negde na pola puta, u povratku, možda nekih par kilometara ispred odvajanja za Veliku Planu, nas nov auto iznenada počinje da trokira. Ne dopada mi se njen predlog da se zaustavimo u žutoj, zaustavnoj traci nasred auto puta i odatle mobilnim telefonom pozovemo Auto-moto savez. Tvrdoglavo nastavljam dalje i nekako auto dovozim do parkinga, tik ispred motela Stari Hrast. Neki nepoznati, prostodusni ljudi upućuju me na lokalnog automehanicara, koji pristaje da, po svoj prilici ne tako veliki kvar na kolima otkloni odmah. Zaprepašćujem se kada mi za svoj, moram i sada da priznam, majstorski odrađen posao, zatraži prilično impozantnu sumu. Stari prepredenjak se ledeno ceri kroz svoje ispucale usne iz kojih večito viri dopola popušena jeftina cigareta, i potvrdno klima svojom umašćenom glavudžom kada mu priznajem da nemam toliko gotovine kod sebe, i smušeno ga, kroz stisnute zube upitam prima li elektronske kartice. Zatim odlazimo do njegove improvizovane kancelarije koja se nalazi u sastavu velike, prilično zapuštene i štrokave radionice za popravku automobila, i na prastaroj Fellows masini za elektronsku transakciju novca obavljamo novčanu transakciju prebacujući sa moje kreditne kartice cifru od čije visine se sve do sledeće jeseni neću finansijski oporaviti, na njegov lopovski tekući račun.

Vraćao sam se besan i vidno uzrujan prema autu. Malena je stajala oborene glave na parkingu, tik pored našeg automobila, gledajući skoro nehajno u šišarku koja je otpala sa obližnjeg zimzelenog drveta i dokotrljala se ispod starog hrasta, kao da je inventariše...
: mrgreen:

Dekameron
Lisičje ludilo
Memoari Pere bogalja
hostesa
pamučne gaćice
Zelena čoja Montenegra
Kazino Rojal


 
Poslednja izmena:
Lisičje ludilo
Memoari Pere bogalja
hostesa
pamučne gaćice
Zelena čoja Montenegra
Kazino Rojal

U ovom Dekameronu sasvim je svejedno šta će oni koje je prepričavanje memoara jedne gejše odvelo u lisičje ludilo i lažno moralisanje progovoriti o nepročitanim Memoarima Pere bogalja. Nebitno je takođe šta o slobodi, veri i nadi misle na nivou rupe i Kazino Rojal-a sakupljači ženskih pamučnih gaćica kao uspomena na bivše hostese svojih brloga. Da, to je istina njihovih kofera iza zastora tajne Zelene čoje Montenegra.
P(r)ozivam ih da ispišu svoje putopise i p(r)ogovore konačno nešto o sebi umesto o onima koji su ih napustili. Možda neku erotsku pikanteriju iz svog seksualnog iskustva. Kažu da impotentni imaju dara za takve priče.

samozvani
spisatelju
mani se
ćorava
posla
 
Došla je iz sobe u tankoj svilenkastoj spavaćici i sela na stolici za stolom, savivši levu nogu ispod sebe. Spavaćica, usled tog pokreta, pomeri se i otkri belinu desne butine.
Sonja je bila dvadesetosmogodišnja devojka, sa završenim fakultetom sociologije, ali je ne mogavši da nađe posao u struci radila kao šalterski službenik u jednoj državnoj instituciji. Naravno nije volela svoj posao, zato je život uzimala zdravo za gotovo, u nekoj vrsti kompenzacije; ako ne mogu ovo bar mogu ono.
Raskoljnikov sedi na kauču nasuprot stola i širokog prozora, pije jutarnji nes sa više mleka, blago zaslađen i čita novine. Ritual čitanja dnevnih novina za raskoljnikova bio je vrlo značajan i važan, tada nije želeo niko da ga uznemirava.
Kada je Sonja sela i počela da jede integralnu kiflu sa bezmasnim jogurtom, Raskoljnikov podiže pogled ka njoj isprovociran potpuno neobjašnjivim porivom da pogleda Sonju. Kada je čitao novine sve oko njega poprimalo je potpunu tišinu i mir. Sada posmatrao je Sonju kako zvaće mrku kiflu, kako grize kiflu, otpija gutalj jogurta, njenu kosu skupljenu iza uveta, lik koji je voleo, pogled je potom se spustio niz nežnu liniju vrata, na gola ramena, na vrhove grudi sakriveni ispod svilenkaste spavaćice i pogled stade , u zategnuti mišić butine, u elipsoidnu liniju noge koja se završavala u deo sakriven vrhovima lagane svilenkaste spavaćice, milovao je vrhovima jagodica, milovao..
- Šta gledaš? Upita Sonja. Raskoljnikov je ćutao.
- Odlutao si? Čuješ li ti mene?
Raskoljnikov je i dalje ćutao, zagledan u tu belu žensku butinu, Sonja je završila svoju kiflu, još gutljaj bezmasnog jogurta i leva noga se ispravi, nestade bela ženska butina.
- Hej, čoveče gde si odlutao?
Raskoljnikov se trgnu, trepnu nekoliko puta, strese se i pogleda Sonju u oči koja se nagla direktno Raskoljnikovu u lice.
- Tu sam zar ne vidiš... Kada sam te pogledao kako jedeš i kako sediš, ugledao sam belinu tvoje butine. Da li je svetlost spolja indirektno učinila da ona zasija belinom, ne znam. Samo znam da me je ta belina butine očerala...
- I?
- Pa potom sam se, ne znam ni sam odakle i kako setio priče Danila Harmsa o goloj, beloj, ženskoj butini dok je Jelisaveta Blam oblačila ili navlačila čarape. Ta gola butina je u čuvenom slučaju bila izrazito upečatljiva i zadržala se u meni, u mom pamćenju svih ovih godina.
- Da, pa pričao si mi da je neko amatersko pozorište u Beogradu sredinom osamdesetih uradilo predstavu po slučajevima Harmsa i igrali su tu predstavu sa uspehom.
- Jeste, ako se ne varam pozorište se zvalo Susret. Gledao sam ih nekoliko puta.Ma, predstava je bila hit među mladima. Koliko je godina prošlo..
- Ti kao da imaš sto!
- Kako godine brzo prolaze više i ne znam kada je to bilo, pa mi se čini da je bilo odavno. Ali slika te bele butine u tami pozorišta je ostala. Sada si se pomerila i pokrila svoju belu golu butinu i čarolije je nestalo. Sećanja su kao gejzer, pojave se iznenada, burno, okupaju nas svojom melanhonijom i zaboravljenom srećom i potom nestanu kao što su i došli, ostavljajući nas u čudnom stanju relaksacije. Zar ne?
- Ma ko će ga znati. Mnogo voliš te tvoje ruse. Kad njih čitaš izmeša ti se stvarnost i mašta.Počinješ da pišeš, sve dok ti oni tvoji nazovi prijatelji ne spusta: Samozvani spisatelju mani se ćorava posla. Bolje me poljubi jer već kasnim a videćemo se tek za dva dana. Ohhhh...
Kako me mrzi da idem na taj posao, da gledam te likove .... poljubi me.
Raskoljnikov je nežno poljubi, pogleda je potom kako vrckajući kukovima odlazi do spavaće sobe. Ćutao je. Tišina. Samo je spolja dolazio tup zvuk buke ulice.

cigani
topli dah
zanoktice
belutak
krečenje
neseser
radijator
 
fitolend:

cigani
topli dah
zanoktice
belutak
krečenje
neseser
radijator
Kliknite za proširenje...
U pocetku smo se seljakali kao Cigani, ne usudjujuci se da poverujemo da ce nase trenutno stanje imati vek trajanja duzi od par meseci. Smenjivali su se stanovi sa hladnim radijatorima, gradovi cija je ruznoca cinila da pocnem da grickam svoje zanoktice, fasade koje je krecenje davno, pradavno umilo, moji vecito pretrpani neseseri sa sminkom u kojima bi on redovno zagubio prezervative, a onda ih grcevito i uzurbano izvrtao na pod u naletima strasti, pustajuci da moje skupocene teglice sa kremama napumpanim antioksidantima padnu na pod i razbiju se. Na kraju smo se, skoro nasumicno, zaustavili u ovom gradu na obali okeana, da preguramo jos jednu besomucnu svadju i jos jednom ocajnicki utonemo u topli dah onog drugog, pre nego sto nastavimo lutanje bez svrhe i cilja. Sedela sam na plazi, opusteloj usled vetra i godisnjeg doba neodgovarajuceg za turiste, valjajuci pod prstima belutak. Onda sam ustala, zafrljacila prokleti kamen u okean, sto dalje od sebe, ustopirala prvi auto na putu i bez razmisljanja otisla sto dalje od njega.


kakva glupost!
mesara
kuca sa brojem 19
zelena fasada
poljubac
kasno, kasno
zivotinja
 
kakva glupost!
mesara
kuca sa brojem 19
zelena fasada
poljubac
kasno, kasno
zivotinja

Vozeci u sumrak kroz nepoznatu ulicu u potrazi za kucom sa brojem 19, nisam mogao a da se ne okrenem ugledavsi kucu sa drecavo zelenom fasadom. Znate onu zelenu kao kad povracate na prazan zeludac. Kakva glupost pomislih, dok sam nastavljao potragu za brojem 19. Iznenada pred auto mi je istrcala ta zivotinja i jednostavno nije bilo vremena...Kasno,kasno je bilo da prikocim i izbegnem jos jednu mucnu scenu. A onda dok sam zamisljen sedeo za volanom , razmisljajuci o jos jednom uzalud potrosenom zivotu (psecem), vrata mi je bez kucanja otvorila ta devojka, sela kraj mene i upitala kao da je bila odsutna tek koji minut : Da li znam gde je najbliza mesara u kraju???
Poljubac koji je usledio stigao je mnogo kasnije da bi se smestio u zavrsnu scenu ove price, jer ovo ustvari i nije kraj ;)

biciklom
trava
sunce
odsjaj
marioneta
kapi
 
Poslednja izmena:
biciklom, trava,sunce,odsjaj,marioneta,kapi




Samo je biciklom prošao pored nje. Pogledom žarkim kao podnevno sunce oprljio je njeno lice, onako uz put. Ni osetio nije cvrčanje mlade kože. Srce je zaustavilo dah, bistro oko sakrilo sramežljiv odsjaj ljubavi pod devojačkim trepavicama.. Sitne kapi prolećne kiše otapale su ono malo ponosa što joj je ostalo. Marioneta je zastala čekajući povratak bicikla.. Usnama suvim kao trava izgovarala je molitvu i širila ruke prema Bogu upetljane mokrim koncima. Tihu molitvu niko nije čuo.

kasno,
sutra,
pamet,
život,
odlazak;
 
Bi2:
kasno,
sutra,
pamet,
život,
odlazak;
Kliknite za proširenje...

Kasno je bilo. Sastali su se na istom mestu kao i prethodnih veceri. Pricali su dugo. Pogledi su im bili mutni. Ona je grcala u suzama, a on je tesio. Pitala je zbog cega je to moralo da se desi. Slegao je ramenima i zagrlio je snazno. Rekao je da ce joj sutra biti lakse. Pamet ce joj se razbistriti i shvatice da je ovako najbolje. Razumece da oni nemaju zajednicku buducnost. Mesec ih je obasjavao dok je vetar lagano milovao njenu raspletenu kosu. Njen zivot se preokrenuo u sekundi. Pitala se gde je pogresila i da li je ona pogresila. Molila ga je da pokusaju jos jednom, ali sve je bilo uzalud. Govorio je kako je njihova veza vec procitan roman, da nema svrhe poceti nesto ciji je kraj unapred poznat. Rekao je da mora da ode, da je to jedini nacin. Gusila se u suzama, jedva da je dolazila do daha. Ni njemu nije bilo lako. Povredio je jedno divno bice koje ga voli. Ali znao je da ne moze vise sa njom. Vreme je da se rastanu. U tihoj noci culi su se jecaji. U tom gluvom dobu dva srca su slomljena. Cije vise? To niko ne zna. Posmatrala je njegov odlazak. Bio je poput marionete koja se gubi u tami. Koracao je cas sporo, cas brzo. Kao da se premislja. Osecao se kao da je najveci zlocinac na svetu. Ubio je mlado srce koje je kucalo samo za njega. Ipak da li ga je ubio, mozda ga je samo ranio? A ona, ona je sedela nepomicna, ubledela, polumrtva.


Jutro
Zrak
Pesma
Setaliste
Zavese
Veranda
Koktel
Pogled
Krevet
Uzivanje
Napustanje
 
Celog jutra, od kada se probudio i istao, Raskoljnikov je imao utisak mučnine u stomaku i gorčine u ustima. Ne, nije sinoć prepio ni zapalio više cigareta nego obično. Društvo je bilo zanimljivo, raznoliko u razmišljanjima i karakterima, ali ne i zamorno. Pričalo se, pomalo popilo, čula se i pesma, međutim energija koja se tu razmenjivala kao da je Raskoljnikovu naškodila jer je on bio više mizantrop nego filantrop, više vuk samotnjak, samostalni tragač ulica i ljudskih duša.
Večeras je trebalo da ide na otvaranje nove izložbe slika svog prijatelja Petra. To ga je činilo pomalo nervoznim i nesigurnim. Nije se prijatno osećao u gomili nepoznatih ljudi, gde svi pričaju u jedan glas i prave se previše pametni, rasipaju višak znanja u otrcanim frazama, lažu o svojim čestim putovanjima u inostranstvo, načitanosti, o prijateljstvima sa poznatim slikarima, o svojim kolekcijama, o uticajnim prijateljima....
Raskoljnikom je strašno mrzeo tu izveštačenost, tu glumu, tu pozu bizarnih osoba koje su tu da budu viđene a o umetnosti su znali iz popularnih knjiga tipa: Sve što treba da znate o slikarstvu ili Kako se ponašati na izložbi slika ili nešto slično tome.Zato se spustio do svog omiljenog šetališta da ga zrak sunca obasja i povrati mu snagu i osećaj života koji je gubio.
Odlazio je kod Petra jednom u tri meseca. Peo se uskim stepenicama do njegovog ateljea, mansarde pretvorene u radni prostor, sa izmišljenom verandom, kako su nazimali široki sims ispre vrata, pored staklenog svetlarnika kroz koji se širio pogled na šumoviti proplanak na istoku grada. Njihov razgovor je bio plodonosan, iscrpan, konstruktivan. Učili su jedan od drugog.Iako se nisu slagali po nekim važnim pitanjima Petar je umeo da kaže kako mu razgovori sa Raskoljnikovim otvaraju nove poglede na slikarstvo. Zato su se viđali jednom u tri meseca ali su razgovori trajali do duboko u noć.
Oblačio se lagano, nije imao veliki izbor odela, više da smiri tihu nervozu u sebi. Na kraju čekao ga je zeleni, pohabani mantil kao zaštitni znak. Dok je vezivao pertle na cipelama i pogledivao na časovnik Raskoljnikov se seti Sonje. Nije je bilo već dve nedelje. Ne može se reći da mu je nedostajala ali taj osećaj koji se iznenada javio može se podvesti pod tim. Misleći o Sonji Raskoljnikov krenu niz ulicu ka galeriji. Noć je već pala.
Na ulazu u galeriju Raskoljnikov se uvukao neopaženo iako je imao urednu poizivnicu. Našao je Petra, samog, ispred slike velikog formata. Razmeniše nekoliko rečenica a onda Petar povede Raskoljnikova u obilazak, od slike do slike. Naravno, Raskoljnikovu su pojedine slike bile poznate, gledao je kako su nastajale ali su sada u ovom velikom, svetlom prostoru, galerije imale su sasvim drugu dimenziju od one u onom skučenom prostoru ateljea. Petar je to video očima umetnika, a sada Raskoljnikov shvata tu razliku.
Nakon uvodnih govorancija i reči kritičara izložba je otvorena. Narod nahrli da se meša na sve strane, haotično bez reda. Služilo se vinjak, votka, vino i sokovi. U toj sveopštoj gunguli Raskoljnikovu se javi misao: Napuštanje koktela. On pogledom potraži Petra. Razumeli su se odmah čim su im se pogledi sreli. Raskoljnikov se nekako izmigolji iz gužve i napolju udahnu nekoliko puta snažno svež, oštar vazduh.
Krenu laganim koracima ka svom domu. Osećao se umorno. Samo da se dokopam kreveta. Telo mu se činilo teškim, slomljeno od teškog i napornog rada, bar je takam osećaj imao u sebi.
Uživanje – reče glasno kada je napokon legao, predhodno navukavši zavese, sakrivajući se tako od jutarnjeg sunca. Ali u tom momentu vrati se misao o Sonji. Zašto se ne javlja? Sklopi oči. San je nadolazio trčećim koracima.


papir
narandža
sinusi
brzi odgovor
kašalj
zabrinut
pucketanje prstima
 
Poslednja izmena:
[QUOTE

papir
narandža
sinusi
brzi odgovor
kašalj
zabrinut
pucketanje prstima[/QUOTE]

Poluosvetljena soba. Vatra tiho pucketa dok napolju prolicu pahulje snega. Naizgled sve je mirno i tiho. Medjutim, u njemu se nesto odigrava. Da li je to igra nerava? Posmatra gomilu papira na podu pobacanih i izguzvanih. Sta je pisao po svim tim papirima? Kroz sobu se prostire miris narandzine kore. Onaj miris sladak, a u isto vreme i kiselkast. Nadrazuje mu nozdrve i prolazi kroz sinuse. Uznemiren je. Seta po sobi neritmicnim koracima, cas gore, cas dole. Prilazi prozoru. Posmatra pahulje kako prolicu na ulicnom svetlu i zaljubljene parove kako setaju drzeci se za ruke. Ljudi prolaze jedni pored drugih izgovarajuci neke reci koje on ne razume, ne cuje ih. Udaljava se od prozora i baca pogled na sat. Vreme neumitno tece, a on ne moze nista da ucini da ga zaustavi. Oseca se potpuno bespomocno. Plasi se da pogleda na drugu stranu sobe, plasi se da ce videti njeno mrtvo telo. Ona nepomicno lezi i kad-kad cuje se njen sve tezi kasalj. Uznevereno prelece pogledom preko sobe i kao da trazi neki odgovor, neki brzi odgovor da je izleci. A ona, lezi tamo poput Snezane i ceka princa da je izbavi, da je poljubi i spere ukus otrovne jabuke sa njenih usta. Zabrinuto je gleda i zna da on nije taj princ. Zna da je njen princ vrlo blizu i da su u pitanju sati, mozda cak i minuti kad ce je odvesti sa sobom, u neko drugo kraljevstvo kakvo ona i zasluzuje. Njeni sve tezi udisaji i izdisaji bude jos veci nemir u njemu. Pucketanje prstima budi jos vecu nervozu. Kleci pored njenog kreveta. Zidni sat otkucava, plamen vatre se polako gasi, a ona je po poslednji put izdahnula. Jedna topla suza se sa njegovih obraza skotrljala na njeno belo lice. U tom trenutku za njega je sve stalo. Vise nije cuo sat, nije video vatru. Jedino sto je hteo je da podje sa njom u svet tame.

Slatko od jagoda
Supermarket
Kolica
Oci
Suma
Jezero
Kisa
Duga
 
Poslednja izmena:
Slatko od jagoda
Supermarket
Kolica
Oci
Suma
Jezero
Kisa
Duga


Ispred nje samo mracna SUMA."O,ne izgubila sam se" goworila je Ana.Po drvecu svetlele su tajanstwene OCI,a odjednom poceli su da se cuju i zastrasujuci zwuci."Ma nije to nista"tesila se Ana.Wec gladna i jos wise uplasena Ana odluci da saceka da dan svane pa da nastavi da trazi put do kuce.I taman kad odluci gde ce se smestiti poce padati KISA.Ona se uwuce u neko suplje drwo i zaspa.Kad se probudila ispred sebe ugleda DUGU ona je razweseli i ohrabri da nastawi put.I posle dosta wremena hodanja odjednom naidje na JEZERO "widi ti to"rece ona.Posto je bila zedna bez razmisljanja popi malo wode i nastawi dalje.Wec poce padati mrak,a ona idalje ne zna gde se nalazi ali sad ispred nje se nije nalazilo jezero wec par kuca.Ona se weoma obradowala i pocela je da trazi neku prodavnicu da bi kupila nesto za jelo.Ubrzo je naisla na SUPERMARKET cim ga je ugledala nije imala wremena da se raduje wec utrca u njega zgrabi KOLICA i poce uzimati sta joj treba uzela je hleb,sir,SLATKO OD JAGODA i zvaku.Sve je platila i izasla napolje kad je malo bolje pogledala mesto u kome se nalazila izgledalo joj je poznato "pa da owo je selo udaljeno samo 2km od mog"seti se Ana.Posto je sada znala gde se nalazi brze-bolje je pozurila ka swojoj kuci da je ne uhwati totalni mrak!
Lampa
Jakna
Tavan
Zamak
Kutija
Vampir
Decak
 
Lampa
Jakna
Tavan
Zamak
Kutija
Vampir
Decak


Strak-strak! On uvek dvaput otkljucava vrata...
Ulazi skrhan od posla. Baca jaknu na krevet, pre no sto mahinalno pruzi ruku ka lampi, u cosku tog malenog stancica, pa tek onda seda u svoju staru fotelju...
Iznad njega tavan, a on pozeleo nebo...
Umoran od svojih snova i zelja da ce jednom toliko zaraditi, da bi sebi i svojoj princezi kupio zamak ljubavi, gde ce sretno i veselo trckati njihov mali decak, oseca kako mu strah od svoje nemoci pred buducnošću, kao vampir, ispija i poslednju kap zivota, dok umornom rukom otvara kutiju, koja samuje na stolu, a gde on skuplja ostatak dnevnog sitnisa, kojim ce kupiti jednom to svoje nebo, taj svoj san...

obrada
preuzvisenost
ugar
kitica
haljina
osam
promisao
 
Mistichna:
obrada
preuzvisenost
ugar
kitica
haljina
osam
promisao
Kliknite za proširenje...
Osam je sati, vece koje sprema kao ugar crnu noc. Ona sedi, sa nemarno rasutim, smedjim kovrdzama, haljinom cija me svilena mekoca vristeci doziva na dodir i lici na djavolovu promisao. Obrada slike koju moje oci primaju, u mojoj glavi, lici na kiticu letnjeg cveca, haoticno slozenu decijom rukom, nenaviklom na tananost latica. Ekspolozija boja, mirisa, suptilnog elektriciteta u vazduhu. Njegova preuzvisenost razum je pala sa trona onoga trenutka kada je na moju zelju “reci mi nesto na francuskom” primakla svoje usne mom uhu i prosaputala......
...miris kapucina je zagolicao vazduh tren pre nego sam svojim jezikom dodirnula njene usne.


zalosno
zaoka
more
misao
maketa
 
malavelika:
Osam je sati, vece koje sprema kao ugar crnu noc. Ona sedi, sa nemarno rasutim, smedjim kovrdzama, haljinom cija me svilena mekoca vristeci doziva na dodir i lici na djavolovu promisao. Obrada slike koju moje oci primaju, u mojoj glavi, lici na kiticu letnjeg cveca, haoticno slozenu decijom rukom, nenaviklom na tananost latica. Ekspolozija boja, mirisa, suptilnog elektriciteta u vazduhu. Njegova preuzvisenost razum je pala sa trona onoga trenutka kada je na moju zelju “reci mi nesto na francuskom” primakla svoje usne mom uhu i prosaputala......
...miris kapucina je zagolicao vazduh tren pre nego sam svojim jezikom dodirnula njene usne.


zalosno
zaoka
more
misao
maketa
Kliknite za proširenje...

Gledao je u tu maketu. Pre puno godina je napravljena. Mnogo je truda ulozio u njenu izradu. Misao o njoj,ne maketi,njegovoj dragoj mu se vrtela po glavi kao pcela sa otrovom zaokom spremna da ubode pravo u srce! Prisecao se tog leta,mora,sunca... Izgubio ju je zbog drugog,boljeg. Da li je bio bolji? bolji u cemu? Zalosno je bilo njegovo lice na kome se ocrtavao bol izgubljene ljubavi.
 
Marlen Me:
Gledao je u tu maketu. Pre puno godina je napravljena. Mnogo je truda ulozio u njenu izradu. Misao o njoj,ne maketi,njegovoj dragoj mu se vrtela po glavi kao pcela sa otrovom zaokom spremna da ubode pravo u srce! Prisecao se tog leta,mora,sunca... Izgubio ju je zbog drugog,boljeg. Da li je bio bolji? bolji u cemu? Zalosno je bilo njegovo lice na kome se ocrtavao bol izgubljene ljubavi.
Kliknite za proširenje...

E, sad ja da podsetim tebe da reči nedostaju....:)
 
zalosno
zaoka
more
misao
maketa
slava
mocvara
voda
pogled
led
magija

Dugo je radila na toj maketi. I to je bila njena zivotna tajna, zbog koje se lagano topio led njenog bica.
Otkada je sebi pocela kupovati cigarete, obecala je sebi, pripalice uvek svoju cigaretu sama sebi, i to, ni manje ni vise, nego - sibicom. Onda ce iskoriscene sibice stavljati u kutijicu, a kad se bude vratila kuci, izvadice ih, uzeti lepak i nalepiti ih redom, tamo gde je mislila da im je mesto.
Ostala je dosledna sebi.
Ponekad, za stolom, uvece, uz kaficu, njoj dragi ljudi, salili bi se na njen racun. Rekli bi joj da je blesava, da je sve to demode, da je zalosno pored gratis upaljaca bacati pare na sibice... Ha! Ona bi se samo mirno i prijateljski osmehnula takvoj zaoci od sale, nije se ljutila na njih, to su njeni dragi ljudi, samo bi im rekla: "Pa, sta cu, kad volim miris fosfora!" i skrenula bi svoj pogled.
Nikad nije otkrila njima svoju misao o svome snu... A, tako je volela tu veliku vodu! To je bilo more, a ne ona njena zivotna mocvara!
Jednog dana, imace svoju brvnaricu od sibice, tamo gore, na vrhu visoke stene, a ispod nje, dole, dole, eheeej!, tamo dole, more ce tu stenu udarati svom svojom snagom, dok ce ona odlucno baciti svoju poslednju kutiju cigareta u talase...
Bice to magija, koju je, tako strpljivo, citavi zivot cekala!
Onda, slava ce obasjati njeno bice ... u njenim ocima...


oktava
setva
vek
kvarc
grozd
bedro
dopuna
bes
poljubac
 
Danas sam konacno zakazala taj sastanak. Trebalo je da prodju citave godine kako bih se prisilila na neminovni susret. Pocetni bes zbog neprijatnosti koja se ocekuje zamenila je znatizelja. Uostalom, bilo je krajnje vreme za suocavanje. Mimoilazile smo se u hodu, okrecuci glavu jedna od druge. Mogla sam da osetim samo dodir njenog bedra kada mi se slucajno prisunja iza ledja bez ijedne izgovorene reci. Tada bih zazmurela, zaustavila dah, nadajuci se da cu izbeci moguci poljubac ili samar. Nijedno od toga mi se sigurno ne bi dopalo, jednostavno je nisam zelela u svojoj blizini. Cekala bih da se udalji i sa olaksanjem nastavljala svojim putem. Onda mi je jednog dana neko rekao da je krajnje vreme da napravim generalno ciscenje. Taj neko je bio u pravu, sebi ne treba dozvoliti da prodje citav vek da se stvari dovedu na svoje mesto. Nije dovoljna setva, bacanje zrna bez plana i reda. Ni grozd nece da se prihvati uz lozu ako se ne uzgoji s ljubavlju. U stvari, to me podstaklo da proverim jos nesto – da li je u mojim grudima ljudsko srce ili tek stenovit, otvrdli kamenicic u obliku kvarca. Ono sto sam otkrila nije za javnost, istinu mogu da prisapnem na najnizem stepenu oktave, samo odabranima. To je i presudilo da sastanak sa njome, senkom i uhodom svoje duse, svojom Savescu iskoristim kao dopunu potvrde svog otkrica. Valjda sada ide sve tako lako sto jedino ona moze da pomogne.


nekrofil
parazit
slepilo
sputano
poklon
kasno
 
gledam te, i osecam se kao nekrofil, koji ljubi les davno umrle ljubavi. nisi me terao da ostanem, niti da dodjem ponovo: samo ti je bilo dosadno, kao i meni..nemajuci novu ljubav, na kojoj bi kao paraziti ziveli bezeci od zivota, vracali smo se jedno drugom, skupljajuci mrvice stare strasti...
a kako je to bilo strasno slepilo bivsa moja ljubavi! kakva vatra, kakav samozaborav.. nista u nama nije bilo sputano, nista skriveno, nista zadrzano..predavali smo se do koske, davali sebe kao poklon onom drugom, pijucu zedno, i uzimajuci sve..
ne pamtim trenutak kad je sve nestalo...pamtim samo onaj tren, kad sam shvatila da te vise ne volim. i da je kasno, sta god da uradis..
oblacim se polako, gledam te nezno..neka mrva prijateljstva ipak je prezivela. ipak, ne zelim da cekam da se probudis.
napolju je ostro jutro, ali zudno udisem vazduh. i smesim se. idemo dalje.
 
Nesanica...kao svijet siv, stvarnost oporog ukusa, dani koji lice jedni na druge, bez nade da ce se ista ikad promjeniti..samo Knjiga jos pruza utjehu, i svijet bjeline, uspavanka iz koje cure so i šećer i vije snijeg.

san
smijeh
muzika
jutro
maska
 
smilingSun:
Nesanica...kao svijet siv, stvarnost oporog ukusa, dani koji lice jedni na druge, bez nade da ce se ista ikad promjeniti..samo Knjiga jos pruza utjehu, i svijet bjeline, uspavanka iz koje cure so i šećer i vije snijeg.

san
smijeh
muzika
jutro
maska
Kliknite za proširenje...

Tog jutra, skinuvsi sve maske pomocu kojih je uspijevao ostaviti dojam savrsenog muskarca, carolija je nestala. Taj san koji je zivela vec dugo vremena, se zavrsio. Muzika i radost su prekinuti, osmijeh je nestao sa njenog lica, a jedino sto je znala, je da je bila prevarena.

susret
pogled
gitara
noc
film
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top