Dzabalebarenje na klupicama u bloku. Vecnost u trenutku. Vlade padaju , prestupne godine prolaze ali neke stvari se nikad ne menjaju. Blok je siv, nekim danima vise nego inace. Promena u vidu fruskogorskog manastira je dobrodosla. Kolotecina koja je iz zivota usla u dusu , naterala ga je na taj potez. A. je bio obican , “urban” i “nacinalista “taman koliko teba. Covek svog vremena, sto bi se reklo.
Sada u tisini osluskuje svoju dusu, noci su duge. Monasi mu daju neke savete, on ih ne razume. To mu zvuci kao neki strani jezik, sladak ali dalek. A je bio dokon, nije mogao da primi nista od okoline. Sivo je u njegovoj dusi. Monotono ponavljanje molitvi u njemu je izazivalo samo zevanje. Prirodu oko manastira nije primecivao, zanimljivo mu je bilo da trazi leseve malih zivotinja po sumi . Voleo je da ih pritiska stapom. I bio je prihvacen taj A. smatrali su ga ozbiljnm, tragacem duse.
A. nista nije osecao ali kao uvek u zivotu bio je dovoljan, znao je da igra igru.
Insomnija mu je usla u zivot iznenada. Prilokom sna jedne noci , cuo je buku hiljadu motora, hiljadu gromova u momentu. Probudio se zbunjen. San mu je uvek bio prijatan kad nije sanjao mrtve bebe. Ovo je bilo nesto novo. San je ponovo prisao i tek sto je zaspao- opet. Tu buku nije mogao ignorisati. “ dodji sebi A.” rekao je “nemoj da ti neke ilizije dodju glave”.Do jutra se stalno budio uz huk hiljadu motora. Naredni dan je bio obazriv” pokusavaju nesto da mi smeste, nisam ja glup”. Verovao je u vise sile i mislio je da monasi deluju na njega. Sledece vece opet se budio. Sve vise je rastrojen “ ja sam prljavstina na ovom mestu, bolje da se sklonim dok ne poludim. Vratio se A. u veliki grad i opet je “urban” i “nacionalista” taman kako treba ali mu san nikako ne dolazi.
