DOC HOLLIDAY
Legenda
- Poruka
- 73.855
Dobro veče moje dame 
Ispričaću vam jednu priču kada sam bio mlađani poručnik ja.
Nije bila akcija, bila je vežba. Ali ne ona obična predviđena nekoliko dana ranije.
Mesto, lokacija i imena će ostati tajna.
Kapetan je uleteo negde oko 4 ujutro i sve nas razbudio svojim prodornim glasom.
Sav ozbiljan, bez prijateljskih tonova, kao da negde gori.
Spremili smo se i izašli na postrojavanje. Čim sam video pukovnika znao sam da je nešto ozbiljno.
Takva zverka u 4 ujutro u kasarni. Prvo pomislih da je neki veći problem ali onda shvatih da u takvim slučajevima nema ovakvih postrojavanja.
Onako mamurnom i umornom od predhodne noći ipak mi je trebalo malo vremena, da mozak proradi.
Lagano se osmehnuh ispod oka kapetanu.
Naređenja su data i znate kako kažu - Život je nekom majka nekom maćeha.
Poručnica i ja smo dobili rutu od oko 85 km po nepristupačnom terenu.
Podeljeni smo u tri grupe po dvoje. I ostale dve grupe su dobile sličnu kilometražu, ali po ravnici, šumovito, možeš se skriti proći kao senka ....
Dodatno, kiša je lila predhodnih dana, blata je bilo na izvoz.
Brdovito, jedina sreža je bila što smo mogli izabrati i malo šumovitiju rutu ali ipak je bila dodatnih 25 km....
Jedva da smo odmakli od tačke pokreta kada je prommralja - tako ti i treba kada imaš jezičinu.
Misliš da je do jezika, ili do očijukanja sa pukovnikovom ćerkom.
Budalo, nasmejala se....
Krenuli smo dužom rutom. Odlučili smo se da napravimo jedan veći zaokret.
Znali smo da će biti da kažem, protivnička ekipa koja će osmatrati teren sa ciljem da nas uhvate.
Obično su to mladi pitomci, vojnici na obuci predvođeni iskusnim komadirom.
Nema veće sreće za njih nego kada nahvataju oficire prilikom izviđačke vežbe.
Nas bi naravno čekalo ribanje i sve ostalo što ide uz to.
Deo čistine što nas je čekao rešili smo tako što smo se uvukli nekom seljaku na traktorsku prikolicu.
Poznat seljak od ranije, takoreć pouzdan.
Dobio je par crvenih i upozorenje ako bude pričao da sledeći put ide na cevku.
Ćutanje je zlato. Može li muzika - upitao je. Pušta šta hoćeš samo vozi.
Pokajah se nakon prvih reči narodno komponovane pesmice.
Nakon nekog vremena smo samo iskočili i krenuli ka našem odredištu.
Ostalo je još nekih 80tak kilometara. Jesmo malo zašli sa strane ali smo morali biti oprezni.
Nisu ni komadiri ludi, sasvim je moguće da je neko rasporedio ljude u tri lepe od položaja.
A možda su i samo bili lenji. Svejedno rizik smo morali svesti na minimum.
Usred nedođije na nekih 300tinak metara se pojavila vikendica.
Začuđemo smo se pogledali i odlučili da malo bliže priđemo i osmotrimo.
Ako je prazna možemo se uvući unutra i odmoriti ko ljudi.
Nije bila prazna, ali svejedno smo odlučili da osmotrimo.
Legli smo onako i iz šumarka posmatrali scenu na vikendici.
Devojke su krečile voćke, okopavale baštu ...
Gospođa je bila na ležaljci i lagano je mazila macu.
Na stočiću pored nje je bila boca Vinjaka. Hladana kao nežna taština duša i vlažana baš kao i njena maca.
Poručniče, kanda vam se sreća osmehnula, lagana erotika uživo - nasmejala se.
Bome sreća njihova da je samo vežba u pitanju inače bih ih propitao.
Eeee - uzdahnula je - dosta je bilo šuo programa moramo da nastavimo.
Dosta toga sam video i prešao u životu do tada, ali ta scena, madam koja se izležava i nadzire devojke.
A sve zajedno nisu imale po kile odeće na sebi....
Trebalo mi je malo vremena da dođem sebi posle te scene, ali čvrsto rešen da se vratim ponovo,
i posvetim malo više pažnje tok komuni.
Čisto zadovljstva radi.
Sat,
Mač,
Svemirski brod,
Pluton,
Kavez.
Ispričaću vam jednu priču kada sam bio mlađani poručnik ja.
Nije bila akcija, bila je vežba. Ali ne ona obična predviđena nekoliko dana ranije.
Mesto, lokacija i imena će ostati tajna.
Kapetan je uleteo negde oko 4 ujutro i sve nas razbudio svojim prodornim glasom.
Sav ozbiljan, bez prijateljskih tonova, kao da negde gori.
Spremili smo se i izašli na postrojavanje. Čim sam video pukovnika znao sam da je nešto ozbiljno.
Takva zverka u 4 ujutro u kasarni. Prvo pomislih da je neki veći problem ali onda shvatih da u takvim slučajevima nema ovakvih postrojavanja.
Onako mamurnom i umornom od predhodne noći ipak mi je trebalo malo vremena, da mozak proradi.
Lagano se osmehnuh ispod oka kapetanu.
Naređenja su data i znate kako kažu - Život je nekom majka nekom maćeha.
Poručnica i ja smo dobili rutu od oko 85 km po nepristupačnom terenu.
Podeljeni smo u tri grupe po dvoje. I ostale dve grupe su dobile sličnu kilometražu, ali po ravnici, šumovito, možeš se skriti proći kao senka ....
Dodatno, kiša je lila predhodnih dana, blata je bilo na izvoz.
Brdovito, jedina sreža je bila što smo mogli izabrati i malo šumovitiju rutu ali ipak je bila dodatnih 25 km....
Jedva da smo odmakli od tačke pokreta kada je prommralja - tako ti i treba kada imaš jezičinu.
Misliš da je do jezika, ili do očijukanja sa pukovnikovom ćerkom.
Budalo, nasmejala se....
Krenuli smo dužom rutom. Odlučili smo se da napravimo jedan veći zaokret.
Znali smo da će biti da kažem, protivnička ekipa koja će osmatrati teren sa ciljem da nas uhvate.
Obično su to mladi pitomci, vojnici na obuci predvođeni iskusnim komadirom.
Nema veće sreće za njih nego kada nahvataju oficire prilikom izviđačke vežbe.
Nas bi naravno čekalo ribanje i sve ostalo što ide uz to.
Deo čistine što nas je čekao rešili smo tako što smo se uvukli nekom seljaku na traktorsku prikolicu.
Poznat seljak od ranije, takoreć pouzdan.
Dobio je par crvenih i upozorenje ako bude pričao da sledeći put ide na cevku.
Ćutanje je zlato. Može li muzika - upitao je. Pušta šta hoćeš samo vozi.
Pokajah se nakon prvih reči narodno komponovane pesmice.
Nakon nekog vremena smo samo iskočili i krenuli ka našem odredištu.
Ostalo je još nekih 80tak kilometara. Jesmo malo zašli sa strane ali smo morali biti oprezni.
Nisu ni komadiri ludi, sasvim je moguće da je neko rasporedio ljude u tri lepe od položaja.
A možda su i samo bili lenji. Svejedno rizik smo morali svesti na minimum.
Usred nedođije na nekih 300tinak metara se pojavila vikendica.
Začuđemo smo se pogledali i odlučili da malo bliže priđemo i osmotrimo.
Ako je prazna možemo se uvući unutra i odmoriti ko ljudi.
Nije bila prazna, ali svejedno smo odlučili da osmotrimo.
Legli smo onako i iz šumarka posmatrali scenu na vikendici.
Devojke su krečile voćke, okopavale baštu ...
Gospođa je bila na ležaljci i lagano je mazila macu.
Na stočiću pored nje je bila boca Vinjaka. Hladana kao nežna taština duša i vlažana baš kao i njena maca.
Poručniče, kanda vam se sreća osmehnula, lagana erotika uživo - nasmejala se.
Bome sreća njihova da je samo vežba u pitanju inače bih ih propitao.
Eeee - uzdahnula je - dosta je bilo šuo programa moramo da nastavimo.
Dosta toga sam video i prešao u životu do tada, ali ta scena, madam koja se izležava i nadzire devojke.
A sve zajedno nisu imale po kile odeće na sebi....
Trebalo mi je malo vremena da dođem sebi posle te scene, ali čvrsto rešen da se vratim ponovo,
i posvetim malo više pažnje tok komuni.
Čisto zadovljstva radi.
Sat,
Mač,
Svemirski brod,
Pluton,
Kavez.
. Malo mi progledajte kroz prste 
