Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Droga
Jahta
Motor
Mleko za telo
Kokos

Dok je smelo koracajuci setalistem bacala svoje duge noge, a muski pogledi je pohortljivo gutali, Veci je razmisljala o tome kako je ljudski rod potpuno zabludeo i kako su mu neophodne korenite promene. Oduvek je bila svesna sveta oko sebe i zato je svoju urodjenu duhovnost koristila u prosvetiteljske svrhe. Nije gubila vreme, cinila je to u svim segmentima svog zivotnog angazmana, u kozmetickim salonima, parfimerijama, gradskom prevozu, na pijaci, u biblioteci…

Krajickom oka osmatrala je situacije na plazama pored kojih je prolazila, trazila je neku mirnu na kojoj je nece saletati mnogobrojni udvaraci. Htela je u miru da cita “Zitije Sv Isaka Sirina” i “Analogiju i entropiju”, knjige koje je odabrala za ovo leto. Napokon nadje jednu malu slatku plazicu..i seti se na trenutak kako joj je njen zgodni decko na jednoj slicnoj plazi dodirnuo koleno dok se saginjo da dohvati peskir…drazesna milina razli se njenim telom. Na plazi je bilo svega par ljudi. Odlucila je da se smesti tik pored misicavog spasioca, ipak ce se tu pored njega osecati najbezbednije a mogla bi ga zamoliti i da joj namaze ledja mlekom za telo od kokosa.
Spusti se u lezaljku I utonu u blaga sanjarenja. Videla je sebe I svog decka na motoru kako se voze obalama Francuske I kako ga ona snazno grli I pritisce svojim butinama strogo vodeci racuna da ne izazove kod njega kakve pogresne zakljucke.
Prenu se iz snova i ugleda kako neka luksuzna jahta uplovljava u pristan..opet droga, opet dede koje grle dvadesetogodisnje devojke, opet neukusna glasna muzika..Ovom svetu su zaista neophodne korenite promene.

promena
plima
odluka
uspeh
 
Poslednja izmena:
zer0 tolerance:
zašto preskačeš reči što sam zadao ?
ne odgovaraju ti ?
Kliknite za proširenje...

Bez tenzije. Dva sklopa reči su zadata, pa je došlo do zabune :)

sijalica
hemija
titraj
mrva
vuk
promena
plima
odluka
uspeh

Muzej je bio prazan - nema narod ni para ni vremena za posete. Kada je uprava nabavila eksponate računali su na neviđen uspeh - kako će njihovim dolaskom nastati značajna promena koja će privući svet i napuniti kasu ustanove. To se i desilo - i nastavilo je da se dešava, u toku prvih pet-šest meseci. Onda su ljudi prestali da dolaze, muzej je zatvaran radnim danima i doneta je odluka da ubuduće radi samo vikendom. Smanjen je broj radnika, i, izgleda, prilično splasnula potreba za održavanjem.
Kada sam zašao duboko u prostranu prostoriju, velika sijalica koja je zašrafljena za jedan od lustera počela je polako da treperi. Dole - na drugom kraju sobe već se dao naslutiti njen poslednji titraj. Ugasiće se i ostaviti zidove u mraku. A zidovi to nikako nisu smeli biti. Od samog ulaska u objekat, pa svom njegovom dužinom po njima su visile svakojake slike i fotografije. Osamdeset metara! Osamdeset metara čiste umetnosti okačene o klin koja je godila oku i terala čoveka na razmišljanje. Kažu mnogi, krajnja mrva velelepne sobe je ujedno i najlepši bit čitave izložbe. Taj poslednji deo - tih poslednjih desetak eksponata koji se nisu dali videti zbog bednih dvesta-trista dinara, stvarali su u posmatraču najviše hemije. Sreća, radost, zadovoljstvo - svaki hormon, svako uzbuđenje, naprosto sve bi u čoveku bilo pobuđeno posmatranjem savršenstva napred izloženih predmeta.
Vuk naslikan uljem na platnu - kako spuštenih ušiju liže ranu na nadlaktici ozleđenog muškarca. Rad starog, nepoznatog autora XVIII veka koji je, kako kažu, obraćao pažnju na najsitnije detalje i koji sada vredi milione.
Tamno smeđa slika pijanca, koji je sedeo pokraj kera lutalice, držeći u svojoj desnoj ruci do pola ispijenu flašu i pokrivajući svog prijatelja prljavim, pocepanim ćebetom.
Nadolazeća olujna plima, koja sobom vuče oronuli čamac koji jedva pluta i mornara koji se mučno drži za njegovu ivicu.

Ništa se ne vidi - zbog jedne pi*ljive sijalice...

vrt
kavez
perje
glasno
izazvao
 
Poslednja izmena:
Jedna sijalica bljesnula je punom snagom od 60 w. :idea:
Život je sve što svetli – pomislila je sijalica.:!::idea:
Nije prihvatala da je njena snaga puki spoj nečeg za šta su zaslužni hemija i fizika.
Osvetljavala je dugi, uski hodnik i uobrazila da je moćna, jaka kao vuk.
Ponela je ona mrva svetlosti da preceni sebe.

Jednom je neko otvorio vrata i ona je ugledala Sunce, oblak i pticu.
Zaslepljena dnevnom svetlošću, zastidela se sebe. :rumenko:
Vreme je prolazilo i ona je, da bi umanjila razočaranje, menjala svoju uobrazilju.
Ista sijalica, vremenom je mislila da je žar – ptica ili lastavica.
Dugo je gospodarila mračnim hodnikom kao jedino svetlo.
Život je svetlo, a smrt tama - znala je sijalica. :amen:

Na kraju je ostao titraj života u njoj.
Svetlucala je i isključivala se bez pritiska prekidača.
Titrala je i titrala i na na kraju se srećna ugasila, ubeđena da je svitac u polju.:)


Prepisujem reči Čoveka bez imena

vrt
kavez
perje
glasno
izazvao
 
Poslednja izmena od moderatora:
Don Hose Fuentas:
vrt
kavez
perje
glasno
izazvao
Kliknite za proširenje...

Ovo je stara priča o caru i slavuju, s neznatnim izmenama koje kraj čine uverljivijim. Stari car je, naime, šetajući vrtom, čuo slavujev poj i, zanesen što pesmom što vlastitim nepoznavanjem funkcionisanja živog sveta, naredio slugama da pticu uhvate, zatvore u zlatnu krletku i odnesu u carsku spavaću odaju. Slavuju u kavezu, naravno, uopšte nije bilo do pevanja - šćućurio se u ćošku i buntovno ćutao, a car je, vremenom, počeo da razvija sve veću dozu prezira prema ovoj ptici neuglednog perja. U originalnoj verziji priče, car izbacuje slavuja i zamenjuje ga nekim skupocenim sokoćalom, kraj kojeg oboli, i tek na samrti, čuvši poslednji put slavujevu pesmu, uviđa odnos kreativnosti i slobode.
Savremena verzija podrazumeva slavuja koji je policijskim metodama prisiljen na pevanje, sve do trenutka dok ne popizdi, zaleti se u vratanca kaveza i razbije ih raskrvavivši kljun, torzo i krila, iskopa caru oči i zatim sa njegovog oznojenog temena glasno peva pesmu prkosa i slobode, a za spiritualne uvide starkelje koji je, na kraju krajeva, svojom glupošću sve to izazvao, ga ni najmanje ne zabole.

podvala
kreativno
sumrak
tortilja
kreketanje
 
Citaoce vrlo dobro pisete o strasti o surovoj klimi nad Golden Hilu, nedaleko od utopije...

Vece se spustala u prolazu olipmpijade koja se dogodila nedaleko od Nikaragve po koju hiljadu kilometara od Nikaragve, znao je da mora da se oslobodi iz reke .

Sloboda
Vrata
Tezina
Pobeda
Uspeh
Pravda
Moral
 
Sloboda
Vrata
Tezina
Pobeda
Uspeh
Pravda
Moral

"ode i ova tema u tri lepe..." - reče sanja*
"šteta.. ova tema je baš bila lepa i čitana.." polutužno doda kamenita...
"
Naravno njih dve nisu mogle da očekuju da će se kroz vrata ušunjati ON. Ko je ON? Jeli to neki prekidač kome svi stalno govore - gde se gasiš? (OFF) ili je ON jednostavan sinonim za Konja. I to kakavog konja. Konja na belom princu.. kome je težina princa bila jednaka slobodi po kojoj se upravljao čitavog svog života. Slobodi da uđe na vrata baš kada to niko ne očekuje. Posle toliko godina.. poput deus ex machine. Kakva drskost. Kakva pobeda u egzistencijalističko-antropološkoj filozofiji teme u ovom malom teatru apsurda u kome moral i pravda nisu merilo za uspeh. Već je uspeh samo ako postojiš dok pišeš i samo dok (d/p)išeš dotle te ima.

Konj se na trenutak zadrža na vratima posmatrajući kamenitu i sanju* a potom izađe na vrata bez progovorene reči.
Dotle ga je bilo.

----------------------

Staklo
Čokolada
Mastilo
Konj
Poljubac
 
Staklo
Čokolada
Mastilo
Konj
Poljubac

Srce, staklo. Raspuklo se na hiljadu komada. Suze i srča do kolena. Preostaje joj cokolada, tri puta dnevno, za utehu. Bilo bi sjajno da venama umesto krvi potece mastilo. Udarilo bi na oci, pa bi na sve gledala u drugoj boji, hladno - plavoj. On! Konj, prevarant. Mislila je da ce je njegov poljubac pretvoriti u princezu, a ono... Baksuz!

Daljina
Vrtoglavica
Čaše
Ponjava
Prozor
 
Daljina
Vrtoglavica
Čaše
Ponjava
Prozor

Kasvataja je stajala na ivici hridi od koje ju je hvatala vrtoglavica gledajući pobesnelo more dok joj se kosa vijorila na vetru. Svuda oko nje plivale su razbacane stvari. Pohlepno selo je navodilo brodove u olujama paleci vatre i izigravajuci svetionike da se brodovi u nevolji prevare i razbiju o stene. Selo bi dugo posle toga imalo dobru korist. Kasvataja je pustila suzu. Naravno u oluji i kiši koja je jako udarala niko nije primetio njene suze. Selo se samo čudilo zašto se Kasva odriče plena. Naposletu ona je bila ta koja je kroz prozor prva ugledala brod. Uvek joj je pogled odvlačila daljina... Ponekad u napadu samoće ona bi porazbijala sve tanjire i čaše nakon dugog gledanja u prozor i zavukala se u ponjavu i tiho plakala. Otkako je otišao ON. Baksuz prokleti. Bolje da ga nikad nije ni upoznala. Nije ga u početku primećivala sve dok nije shvatila da je uvek sedeo u istom ćošku bio pomalo odsutan i mističan i da ju je gledao. Neprestano gledao. Nije više mogla da izdrži. Prišla je njegovom stolu i pitala ga kako se zove i zašto je gleda. Korto. Korto Malteze. Zvučao joj je Italijanski a izgledao latino. Baksuz prokleti. Otišao je jednog dana bez javljanja kao i svi mornari. Brodom koji je plovio za Mauricijus. Od tada... selo zna. Kasvataja je ta. Ona koja uvek prva spazi brod.

Viski
Nož
Paun
Otrov
Ruža.
 
Poslednja izmena:
Viski
Nož
Paun
Otrov
Ruža


Konobar! Jos jedan dupli viski! Sedela je za sankom jedva odrzavajuci ravnotezu na barskoj stolici. Kafanski inventar, tako su je zvali. Po njoj si mogao sat da navijes, uvek na istoj stolici u isto vreme. Dosla bi doterana , u oblaku parfema, na visokim potpeticama. Retko ko bi se usudio da razmeni po koju rec sa njom. Jezik joj je bio ostar kao noz. Jedan od lokalnih mangupa zaobilazio je u sirokom krugu. Nije podnosila tog naduvanog pauna. Pocela bi da ga bocka cim bi se pojavio na ulazu kafane. Pravio se da je ne cuje, a rado bi joj sipao otrov u pice. Zaboga , pa on je neki faktor u kraju. Uvek su joj isli na zivce umisljeni tipovi . Jednog dana se nije pojavila, njena stolica ostala je prazna. Kafana je delovala drugacije, osecao se njen nedostatak. Nije se pojavila ni sledeceg dana. Vec su se svi zabrinuli. Nasli su cetvrtog dana njeno bezivotno telo u jarku pored puta koji je vodio do njene kuce. Udavila se u vodi do kolena. U kafani muk, umesto nje, na barskoj stolici crvena ruza sa crnim povezom preko trnja. Uvek u isto vreme, na istom mestu.

Život
Plamen
Jad
Količina
Temperatura
 
Poslednja izmena:
Život
Plamen
Jad
Količina
Temperatura

Sedela je u kafani svakog dana na istom mestu.. mrzeći pomalo i sebe i druge. Naročito jednog naduvanog sumnjivog tipa. Kad god bi taj ušao u kafanu ona bi ga bockala dok ovaj ne poludi. Pokušavao je da je zaobiđe da se ne kači sa njom ali nije vredelo. Nije više mogao da izdrži. Dosta mu je ta naparfemisana kučka zagorčavala život. U njegovim očima sevnu plamen. Napravio je pakleni plan. Ustajao je rano da ga niko ne vidi. Niko nije ni slutio da se on tako rano vešto krio iza žbunja na putu kojim je ona prilazila. Par puta ju je pratio. Čisto da upozna njene navike, sa kim se viđa i kolika bi ga količina rizika eventualno čekala. Odlučio je. Skupio je hrabrost i rešio da preseče taj jad koji ga je morio danima. Dosadne zajedljive i zle kučketine. Poranio je.. jutro je bilo sveže, temperatura odgovarajuća. Čekao ju je strpljivo.. A potom je začuo bat njenih visokih potpetica... i zaskočio je kao tigar kad iz zasede napada antilopu. Branila se, doduše nevešto.. bila je izgleda mamurna od sinoć. Iz njenog daha osećala se poprilična količina alkohola. Odukao ju je u kanal i tamo se dugo borio sa njom. Ritala se ko pomahnitala ta prokleta kučka. Umazao je svoju kožnu jaknu. Kučka mu je pokidala zlatnu kajlu. No nije mario. Držao joj je glavu u bari sve dok nije prestala da se cima. Dok nije nastao mir. Čak je i zrak jutarnjeg sunca pozdravio njegovu slobodu. Kakah uzdah olakšanja. Pogledao je oko sebe - nije bilo nikog. Otičao je kući da se presvuče i opere a potom kad i obično pojavio se u kafani i naručio viski. Seo za šank pokušavajući da napravi turobnu facu ali nije uspeo jer mu se brk smejuljiio. Dohvatio je jučerašnje novine da ga niko ne bi provalio. Posle pola sata.. u kafanu je uleteo zadihani komšija..

- Ljudi!!! Ljudi! Ona je mrtva!
- Šta pričaš bre? Šta bulazniš? Ko je mrtav? - upita ga konobar.
- Ona.. - i pokaza na njenu praznu stolicu...

Ubica je spistio novine. Kafana je zanemela. Niko nije preterano voleo tog ženskog baksuza ali svi su navikli na nju i videla se velika šupljina koja je sedela tamo na njenom mestu.
Pola sata kasnije dežurni policajci su svratili da popiju po koju vruću. Žamor u kafani je bio toliko veliki da je ON ustao i lagao se izvukao iz kafane. Dosadnih li i zajedljivih alkosa. Bilo mu je pun q. tih pijanica. Jednog dana.. kad niko ne bude slutio..

-------------------------
mesec
strela
žar ptica
haiku
bonsai
 
Mesec mu je osvetljavao prasnjavi put. Mesec, on i njegova senka...Miris poljskog cveca, svici , pesma zrikavaca, letnji povetarac u kosi, idila...Jurio je kao strela. Cuo je da iza brda postoji carobni vrt i da u njemu zivi zar ptica. Cvrsto je verovao da ce je pronaci i da ce uspeti bar jedno pero da joj iscupa . Nije mu bila namera da je ukrade kao Ivan carevic. Njemu je jedno pero bilo dovoljno . Nije zeleo veliku moc , zadovoljio bi se i nekim manjim, sitnijim mocima. Skroman, simpatican mladic,a uz to i romantican. Pisao je haiku poeziju i uzgajao bonsai. Napokon je stigao do carobnog vrta. Uspentrao se uz neko ogoljeno drvo i ugledao zar pticu koja je svetlela poput vatre. Taman je krenuo da preskoci zid kad zacu prodoran glas svoje majke: " Ustaj bre vise, zakasnices na posao. Dremas tu cele noci po onim birtijama pa ujutro topovi ne mogu da te probude. Zvoni ti sat deset minuta, a ti tu buncas o haiku poeziji i nekakvom perju!" Zatresose joj se vikleri , mlatila je onom glavom levo, desno ko krava nad praznim jaslama. Zalupi vrata za sobom i ostavi unezverenog sina. medj javom i medj snom.

Sat
Prolazno
Uličar
Muzika
Sneni
 
Poslednja izmena:
Da je Antoan Sent De Egziperi na ovoj planeti imao dovoljnu koherentnost rečenica on bi je uvrstio u svog "Malog princa"... Ovako.. Mali princ je upravo otisao sa ove čudne planete na kojoj su se krunile rečenice u reči a reči u slova i ostavio sanju* da se i dalje održava na vrhovima rečenica dok se tlo pod njom iznova rušilo. Sanju* je zabavljala ta igra u kojoj je sve ličilo na skakutanje sa jedne peščane dine na drugu. Na kraju krajeva sanja* nije poput malog princa i mogla je da ostane duže. Ona je umela da vizualizije rečenice i na taj način da im produži život. Na taj način obezbeđivala im je neophodnu čvrstinu sasvim dovoljnu da se i dalje cupka sa mesta na mesto. Na kraju krajeva ona nije želela da i ovo mesto bude prolazno..

Kamena je na svakih sat vremena morala da izgovori tačno 365 rečenica. Toliko je materijala trebalo da bi ova planeta održavala svoj tok. Na ovoj planeti ribe su stajale u vodi dok je potok proticao. Kamena je već odavno razvila sistem u kojem bi dok je pričala jedno zapravo bila na drugom dalekom mestu. Ta njena poodvojenost akcentovala je njen sneni izgled ali da se slučajno ko ne prevari... Kamena je bila jako budna i svesna svih stvari oko sebe. Čak i lakoće s kojom bi se sanja* igrala na jednom ovakovom mestu. Biće da je zbog dece. Pomislila je kamena..

Na ovoj inače polugluvoj planeti začula je lagana i tiha muzika. Sanja* i Kamena okrenuše glavu u pravcu odakle je ta muzika dolazila kao po komandi i ugledaše odrpanoguličara na belom princu kako vrti vergl i peva neke tihe reči na nekom čudnom jeziku. Na planeti od ove muzike počeše da niču pangrami i rebusi. Kamena i sanja* se nasmešiše i uputiše se u pravcu neobičnog muzičara.

Kasvataja je nemoćno posmatrala stvari u svojoj kristalnoj kugli. Ona je bila daleko ali uz pomoć magije mogla je da vidi sve ali i da uradi malo.

----------------------

Malo
malo više
mnogo
mnogo više
Najviše
Kiše
 
Vrela Cica:
Molim??? Taj tvoj komentar je ogledalo tvog nevaspitanja i nepostovanja. Tako jednoj dami? Moje ruke su nezne. Uhvatila me je euforija, jer mogu da se druzim sa vama i podelim utiske, a ti kao neki lepak uhvatio si se za negativne komentare. Ipak, ne zameram. Kisa pada, trava raste.

Droga
Jahta
Motor
Mleko za telo
Kokos
Kliknite za proširenje...

Marija ponosno nosi svoje uobičajeno ime. Kao i sve mlade devojke, ona misli da nije uobičajena, već posebna, jedinstvena. Svoju nežnu, kao mleko belu kožu, neguje, voli i mazi, a onda je u znak protesta zaprlja, povredi, zamaže nekom teget bojom kupljenom za maskenbal, pa stavi tešku šminku na anđeosko lice da bi izgledala starije, opasnije, nedostupnije. Njeno vitko telo previše se susreće sa ogledalom i čas je euforična šta je lepa, poželjna i pametna, čas je očajna što je u svojoj jedinstvenosti sama. Marija, posrnuli anđeo, na sve načine prikriva svoju anđeosku belinu i prikriva svoje julske usamljeničke tuge.

Da bi prevarila svoju kosmičku samoću, Marija se pronašla u meni. To ona laže sebe i mene. Ona ne samo da laže za oboje, već me izaziva i traži đavola, posvađa se sa mnom i ode, vrati se i priča da joj nedostajem, kaže mi da sam sunce njenog života, pa kaže da sam skot, zove me da dođem u njen ludi svet, pa me ignoriše. Tvrdi da sam njena droga, provocira me i merka krajičkom, pa onda sedne na motor i izgubi se u nepoznatom pravcu . Voli brzinu motora, a jedva da je prerasla ringišpil.

Marija, odbijam da igram tvoje igre, ali me uvek pronađeš, bacaš čini, mamiš me kolačima i šarenim lažama, pa tako danima zajedno hodamo ka ludilu.
Nisam onaj koga tražiš. Kad siđeš sa motora, u nekoj luci te čeka jahta da na njoj dugo ploviš smargdnom pučinom.
Sa mnom plovidbe nema. Ja samo plutam kao kokos na površini mirnog mora.



Malo
malo više
mnogo
mnogo više
Najviše
Kiše
 
"Pamet mi pomeras..ta ra ra na na" pevusila je Marta dok je setala gradom i razmisljala o Vuku. Vec nesto vise od pet godina Vuk je bio deo njenih sanjarenja..Kad god bi svratila u malo morsko mesto, kod rodbine ili poslom, odvojila bi nesto vremena za setnju jer je znala da ce ga sigurno sresti. Otisnula bi se niz uske kamene ulicice a njena paznja bila bi usmerena na lica prolaznika u upornom iscekivanju njegovog. Nekad, tokom setnji, osetila bi draz u tom iscekivanju da medju masom sveta pored nje mine njegov lik. Da se razumemo, ona je u startu znala da nema nade...i da je bas tako dobro..ali eto ti trenuci znali su biti kao kakav vitraz na oknima njene samoce.
Nekad bi uobrazavala da ga je srela, i onda kad nije..Nekad bi cak u nekoj slucajnoj prolaznici videla nesto od njegovog lika, tad bi se kuci vracala zadovoljna skoro jednako kao da ga je srela. No, ona je bila takva, vise u oblacima no u realnosti.
Pokusavala je te svoje dozivljaje da podeli sa prijateljima ali oni to nisu mogli razumeti. Skakali bi kao kave zveri radoznalo ocekujuci kakav opipljiv dozivljaj..i ona bi po ko zna koji put osetila gadjenje od zgusnutosti vazduha, koja je rasla, u prostoru.

Uvek je cinilo srecnom to sto je mogla da zivi i oseti citav jedan paralelni svet kojeg jeste i nije bilo...Znala je da nije sama.

Ostecenost
Upotreba
Ran
Masina
 
Ostecenost
Upotreba
Ran
Masina

"Pamet mi pomeraš..ta ra ra na na" pevušio je cinično dok je kucao po tastaturi pokušavajući da nađe odnos između fibonačijevog niza, numeričke simbolike iz talmuda i binarnog imena stvoritelja. Nikako nije mogao da nađe patern. Mašina kojoj se obraćao na kraju svake računice samo bi blinkala kursorom kao da govori da je sve to uzaludan posao. Ipak nije se predavao. Pokušavao je raznim pristupima.. i na različite načine.. ostajao po celu noć.. Nije mu pomogla ni upotreba magike tajanstvenog broja pi za koji su se vezivale razne varijabile po kojima su pravljeni koraci u dostizanju savršenstva... Po ko zna koji put zaspao je za tastaturom. Jutro ga je dočekalo užasnim crvrkutom ptica.. Protrljao je oči i zapanjeno shvatio da je posle sinoćne komande "ran" mesto praznog blinkanja kursora stoji ispisano.. "Hello world". Ni sam ne shvatajući zašto odgovorio je "Hello God".. "Nice morning.." pojavilo se zatim na monitoru. Ostao je frapiran.. Zar to neko priča sa njim? Kako je to uopšte moguće? Verovatno je postojala neka oštećenost u sinoćnem kodu. Okrenuo se oko sebe misleći da je sve ovo neka šala. Nije bilo nikog. "Who are you?" napisao je. "My name is smiling Sun".. Nije znao šta da napiše. "Nice morning.. Yes 'N' Deed" Potom je otkucao smajli ":)". Ne zna ni on zašto. Možda zato što je nasuprot sebe imao smiling Sun... a možda zato što je čisto hteo da se dopisuje sa nekim makar taj neko bio i najbliža zvezda.

---------------------

Jupiterov mesec
Santa leda
Meteroska kisa
Plava planeta
 
Konj_na_belom_princu:
--------------------

Jupiterov mesec
Santa leda
Meteroska kisa
Plava planeta
Kliknite za proširenje...

Zalutali asteroid se sjurio u Evropu, Jupiterov mesec, i ona se rasprsnu na milion delova.
- Armagedon! - zamalo se zagrcnuo rečju Pete Stavrogin, astrofizičar s univerziteta Mičigen. Izvršio je potrebne proračune, razmotrio sve racionalne opcije, i zaključio da spasa od pogubne meteorske kiše nema.
Otrčao je kući i zatim se, zgrčen u ćošku svog momačkog sobička, par sati klatio na klackalici beznađa, buljeći netremice u jednu tačku.
Nakon isteka tog vremena, shvatio je da se tačka nalazi tačno na sredini stilizovanog šišmiša na grudima posterizovanog Betmena.
Onda kad racionalno ne pomaže, treba se okrenuti iracionalnom, pomislio je. Spustio se u radionicu u podrumu i bacio se na posao. Po završetku se, oznojen i dečački ustreptao, popeo na krov zgrade i postavio dva ogromna metalna šablona kroz koje je propustio svetlost s reflektora, tako da su se na dve različite strane neba pojavila dva ogromna simbola kao poziv upomoć upućen superherojima.
Ajfonovi i ajpedovi su uskoro preneli taj trenutak širom sveta putem neta, a sve više njih se stuštalo u podrume, pentralo na tavane ili zabarikadiralo u šupe kako bi napravili sličnu skalameriju.
Tako se desilo da su veliko "S" i šišmiš šablon na nebu ugledali, naposletku, i traženi superjunaci, taman u vreme dok su na vrhu Kilimandžara pijuckali neko jeftino pivo iz Srbije.
- Sirijusovi meseci su strava mesto u ovo doba galaktičke godine. - rekao je ćelavi crnac Brusu Vejnu koji je, uprkos okolnom snegu, zavaljen u ležaljku sunčao svojih obnaženih metar i šezdeset telesne dužine.
- Verujem ti, Kale Ele. Trebalo bi da skoknemo. - odgovorio je.
Možda je čovečanstvu bila potrebna pomoć, možda su im se konačno obratili na pravi način, ali bilo je kasno. Činjenica da je neki napaljeni klinac, Marvel ili tako nešto, zloupotrebio njihovu priču za sticanje vlastite slave, predstavivši ih kao dobrostojeće belce i uz to poslušne američke građanine, pretvorilo je Brusovo srce kao i srce Kal Ela u santu leta.
Više ih nije bilo briga za plavu planetu.


Spektar
Domunđavati
Krivolov
Uštipci
Nezaobilazno
 
Poslednja izmena:

Spektar
Domunđavati
Krivolov
Uštipci
Nezaobilazno

U davna pradavna vremena živeo je jedan mali narod koji se zvao uštipci. Uštipci su bili fini narod ali avaj, u njihovoj blizini živela je zla veštica sanja** koja ih je proganjala. Kad god bi se sanja** približila uštipcima oni bi jedan po jedan nezaobilazno nestajali. U ovaj užasni krivlov veca sanja** bi išla samo kad je neraspoložena nervozna i gladna. Uštipci se jednog dana stadoše domunđavati među sobom i rešiše da se obrate velikom belom magu horsiusu atu da im reši ovaj problem. Horsius je dugo slušao a potom i dugo razmišljao o problemu da su uštipci pomislili da je on zaspao i već su digli ruke kad je horsius mudro digao levu obrvu i rekao da se vrate u svoje selo Tigganj i da ih veštica veca sanja** više neće uznemiravati jer je on rešio lično da joj se suprotstavi. Uštipci su te večeri pravili feštu.. gađali se džemom i polivali šećerom u prahu.. bili su kroz veseli jer su bili sigurni u svog zaštitnika. Iduće jutro.. u njihovo selo neprimetno ušunjao se horsius at noseći mantil koji je odašiljao dugin spekar, pevušivši neku drevnu pesmu kao da je dozivao neko zaboravljeno božanstvo.. Horsius se pretvori u sovu i stade ne granu i poče da čeka da se pojavi zla veštica...

(nastaviće se)

----------------------

čarobni štapić
magija
plašt
nevidljiva
kazan.
 
Poslednja izmena:
I čeka... i čeka... Veštice nigde nije bilo.

Naš pernati junak, neprilagođen obličju sove, u nadi da će odagnati napad reume, koji će ga, siguran je, stići nakon završetka ove akcije, par puta je snažno protegao oba krila i glasno zalepetao. Odavno već je znao da ovakvo stajanje na grani kod njega izaziva žiganje levog krila, pardon leve ruke i desne strane vrata, stvarajući bolove koje običan belomagijski čarobni štapić ne može da otkloni. Dobro se sećao poslednje spasilačke akcije, nakon koje je morao da popije cela dva kazana raznih čarobnih napitaka i tri meseca ide na fizikalnu terapiju, što, složićete se, za jednog maga nije ni najmanje preporučljivo. Kakav je to mag, koji ni sebi ne može da pomogne. Veoma loša stvar za biznis, ali nije imao kud - posao je posao, a on je čovek, odnosno sova, pardon konj pravi profesionalac. Uostalom, veštica samo što nije.

U svem tom čekanju jedna snažna i nevidljiva sila iznenada ga je obuzela. Ona sila koja pohodi sva bića muškog pola, kada se umire na duže od dva minuta, nevezano od toga da li su čarobnjaci ili muške sove. Horsijus at je zadremao, magija sna obavila ga je svojim slatkim plaštom i odvela daleko, daleko... Doduše, ne dalje od zemlje na koju se stropoštao bunovan i sanjiv.

kljun
zavoj
krofna
dijadema
princeza
 
Poslednja izmena:
kljun
zavoj
krofna
dijadema
princeza

Kada se pridigao Horsius je počeo da otresa prašinu sa sebe. Kako je ovo smeo sebi da dozvoli? Šta da ga je zla veštica uhvatila na spavanju? Šta bi se desilo sa uštipcima? Dok je bio obuzet svojim mislima nije ni primetio da je nasuprt njega stajala neka osoba. Kad je podigao glavu iznenadio se. Pred njim je stalajala prava pravcata princeza sa sve pravom pravcatom dijademom na glavi.

- Zdravo - reče princeza.
- Ćao.. - odgovori Horsius sova At a potom doda. - Ko si ti? Nisam primetio kad si se stvorila.. skoro si me uplašila...
- Moje ime je Krofna i ja sam princeza iz susednog kraljevstva.. Donata. Uštipci su me zamolili da im pomognem jer ih ugrožava nekakva zla veštica. - odgovori princeza crtajući jednom nogom nešto po zemlji.
- Odlično! I mene su zamolili.. moje ime je Horsius at ali ti me možeš zvati jednostavno - konj. Znaš iako sam sova ja sam zapravo konj. Ne priliče mi ova letačka otelotvorenja. Više volim da sa oobe četri noge stojim čvrstvo na zemlji.. da mi se ne bi dešavalo upravo ovakve stvari - reče sovuljaga i potom pogleda u granu odakle se stropoštala a potom ponovo uze oblik konja.

Kada se pretvorio u konja shvatio je da mu nešto nije u redu sa kopitom. Ili je od pada ili je negde kopitom udario u kakvo kamenito tlo. Princeza je primetila njegovu ranu i ponudila se da mu zavije kopitom sa zavojem. Kada je završila posao konj ju je gledao drugačije jer je bol nestala. Pomislio je kako mora da je njena magija čudesnija od njegove. On ne bi znao tako brzo da izleči nečiju ranu. Dok su ćaskali nisu ni primetili da je na istu onu granu sletela vrana noseći nešto u kljunu... Vrana poče da grakće i Horsius i Krofna pogledaše u granu odakle je dolazio ovaj užasan zvuk a potom pogledaše jedno drugog... Sve im je bilo jasno... Horsius lupi potkovicom dva puta o kamen i njoh dvoje postadoše nevidljivi...

(nastaviće se)

----------------------------------

zlatan prsten
dugački nokti
slepi miš
knjiga čarolija
čini.
 
Poslednja izmena:
Vrana se osvrte oko sebe začudivši se gde su ono dvoje, kamo se dedoše konj i princeza. Pogleda levo, pogleda desno, ništa joj ne beše jasno. Dooobro, ovo mora da su neke čini-pomisli mudro, zatim sva važna zagrakta još par puta i odlete.

Horsijus i princeza se pogledaše nevidljivim očima.

- Lažna uzbuna, reče princeza Krofna.

- Lažna..., reče mag.

Zavlada tišina.

- Dobro, hoćeš li poništiti čaroliju, pa da se latimo posla - reče princeza. Imamo misiju sećaš se?

- Naravno da hoću. Samo malo - reče Horsijus prebirajući po glavi sve čini koje je znao. Odjednom shvati da nikako ne može da se seti one koja mu je bila potrebna. Zna da treba da kroz zlatan prsten provuče tri sunčeva zraka, ali da li beše idu i krila slepog miša... i koliko? Oh Bože, šta sada? Da mu je samo tu knjiga čarolija, ali nije. Zaboravio ju je u nekoj od spaslačkih misija pre... nije mogao da se seti kada.

- Pa hajde onda, nestrpljivo uzviknu princeza. Idemo zajedno, spremna sam. Levom nevidljivom rukom proveri da li joj nevidljiva dijadema i dalje stoji na mestu, desnom nevidljivom rukom sa dugačkim noktima potraži Horsijusovu nevidljivu grivu spremna da skoči na njegova leđa i da se tako udruženi otisnu u avanturu spasavanja nevoljnika.


oko
stena
žezlo
udovoljiti
zajapureno
 
Devojka je sedela na steni.
Niže se pružao drum, vijugav i prašnjav, a poljsko cveće svud unaokolo. Volela je to mesto, osamu svoje osmatračnice i šuštanje kojim je lišće dočekivalo vetar.
Jutros su prošle taljige. Spore i teške, vukao ih je vo tužna izgleda a kada je stao na usponu seljak je zamahnuo bičem.
-PLJAS!-
Odjeknuo je pucanj a onda životinja nastavi dalje, pomirena sa sudbinom.
Narednog sata nikoga nije bilo. Samo dva zeca u opreznom protrčavanju i dug zeleni gušter.
Zatim je naišao konjanik.
Trgovac, pomisli devojka, videvši kitnjastu odeću kakvu nose ljudi njegova soja.
Imao je izborano lice i dug nos i svo vreme je nervozno grizao usne pod tankim brčićima. Sporo je jahao i u jednom trenutku dignu pogled u njenom pravcu, ipak nije je mogao videti. Pokrov od lišća štitio je od pogleda i ona zahvali stablu.
-ŠŠŠŠ.-Ono uzvrati šuštanjem lišća.
Sledeći putnik bio je mlad, jedva dvadeset leta. Jahao je prekrasnog vranca a odeća i bogato sedlo svedočili su da pripada plemstvu. I on je bio prekrasan, visok i vitak i devojka oseti kako su joj zajapurili obrazi.
Brzo je promakao, u skladnom pomeranju jahača i konja, ipak detalji nisu promakli njenom oku.
Visoke čizme, pripijene čakšire i bogato izvezena košulja, a za pojasom nešto nalik na topuz.
Ili to nije topuz? Devojka se pridigne pokušavajući da udovolji radoznalosti. Pre će to biti žezlo a on je kralj koji traga za svojom draganom.
Odmakao je i samo je prašina svedočila o njegovom prolasku, a onda je i ona polegla po putu.
Možda se vrati. Gledala je niz drum u nadi. Možda ja budem njegova dragana. Ipak drum je ostao pust i devojka oseti tugu.

petao
kukuruz
bodež
kruna
usne
 
petao
kukuruz
bodež
kruna
usne

Nevidljiva princes krofna se jednom rukom čvrsto držala za nevidljivu Horacijevu grivu dok je drugom rukom pridržavala svoju nevidljivu krunu. Svoje usne je nežno priljubila konju na uvo i tiho mu prošaptala nešto. Odjednom, čarolija nevidljivosti se razbila a konj se osmehnu onako u trku... dok su mu čarobne reči odzvanjale u ušima.. Da, sad se setio svega. On je patio od zaboravnosti jer je to ostalo kao posledica od njegove poslednje borbe sa neprijateljem. Lukava troglava aždaja bacila je čini zaboravnosti tako da konj nije mogao da se bori sa njom jer nije mogao da se seti kako se izgovara čarolija. Srećom pobedio ju je na sasvim drugačiji način. Bez čarolije. Ali to je neka druga priča... Konj prestade da trči kad ugleda polje kukuruza pred sobom.

- Stigli smo.. - reče At. - Iza ove poljane leži šuma u kojoj se nalazi koliba zle veštice. Dalje možemo samo ako se budemo probijali kroz ovo polje kukuruza.
- Pa hajde onda što pre.. - požurkivala ga je princeza krofna - čekaju me moji podanici iz Donata. Ne bi da se zadržavam ovde previše.
- Ok ali moram da te upozorim, u ovom kukuruzu postoji strašilo koje je začarano od strane zle veštice sanje** koje je čuvar prilaza do šume. - konj upozori krofnicu a potom se dohvati svog malog bodeža.. i krenu da se probija prvi kroz kukuruz.

Kada su stigli na polovinu njive sa kukuruzom začu se petao....


(nastaviće se)

--------------------------------

metla
drvo
orao
kamen mudrosti
smaragdni put
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top