Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Metiljavo namirisan mirođijom i mrvom đumbira, paprikaš je klokotao poput crvenog srca vulkana koje tek uzima zalet u kazančetu Miloradove svastike.
- Ehej, alaj ćemo udrobiti vruća 'leba pa kusati natenane, a na kraju zaguslati fino ukrčkanim rebarcima po zubima! - nestrpljivo se meškoljeći na hoklici u ćošku, sanjao je budan Milorad gastronomske snove.


Fićfirić
glokna
naizmenično
svevideće
masirati
 
Posle celodnevnog oranja, Milutin i njegov sin Đorđije vraćali su se sa njive. Traktor ih je opet izdao pa su nervozno i pomalo žalosno izgledali dok su se zabrinuto približavali kapiji porodične kuće. Opet im je pukao zupčasti, vrag da ga nosi. Starom IMT je već trideseta godina, a o novom Milutin nije mogao ni pomišljati. Nije Milutin nikad zbog toga kukao. ,,Šta je tu je“ -govorio je. ,,Zemlja je svetinja“ odgovarao bi kada bi mu stariji sin Milorad, koji je sa porodicom otišao da živi u Kragujevac, predlagao da je proda ili da u arendu jer je biti zemljoradnik u Srbiji samoubilački posao. Za razliku od njega koji nikada nikog do sebe, ni za šta nije krivio, Đorđije je, od detinjstva, gledajući sve te nepravde i muku, bedu i zaludan posao svojih roditelja, bio plahovit, gadilo mu se to što svojim krvavim radom od sedme godine nije uspevao da zaradi za hleb. Osećao je mučninu kada god bi video nekog tatinog fićfirića kako u besnim kolima divlja po rodnom selu iz koga se otisnuo u svet beščašća, kriminala, lopovluka i politike.

Kada su prišli kući primetili su svetinu okupljenu u njihovom dvorištu. Oblio ih je hladan znoj. Da se nije nešto desilo Lenki, Milutinovoj bolesnoj ženi, koju bolest izjeda već duže vreme? Ne, bio je to Dragan sa debelom fasciklom u ruci, a oko njega su se okupile sve Milutinove komšije. Dragan, nekadašnji seoski probisvet i pijanac, lopov i kockar, nedavno je, učlanivši se u stranku, postao privatni izvršitelj. Njegov otac Jovo, stari, provereni član KPJ i golootočki potkazivač, postao je jedan od vodećih regionalnih političara. Danas je veliki demokrata, i taj demokratski potencijal nije ostao neprimećen kod pepubličkih funkcionera. Ali, šta je radio odvratni Dragan u Milutinovom dvorištu? Popisivao je svinje, prokletnik. Milutin zastade i upita ga -,,Kojim dobrom zemljače“? ,,Odstupi“ cinično reče Dragan, smejući se i likujući. ,,Sve ću ti svinje na doboš oterati, haha“. Milutinove komšije su napravile živi štit oko obora i nisu dozvoljavale holštapleru da priđe. Đorđije je osetio pomračenje svesti. Počeo je da se gubi i nije osećao tlo pod nogama. Dograbio je gloknu koja je visila na zidu i kao u magnovenju, oštrom ivicom krenuo ka Draganu. Prokletnik ga nije primetio i zato je Đorđije uspeo da mu je zarije duboko u grkljan. Videvši ovo, Milutin pade kao pokošen. Komšija Milan priđe i poče mu masirati srce. Uzalud. Milutin je izdahnuo, a izvršitelj Dragan se gušio u sopstvenoj krvi...

Svevideći Bog će suditi svima. Niko neće proći nekažnjeno, pomislio sam dok sam gledao ovu strašnu scenu. Po srcu su mi se naizmenično vrzmali osećaji tuge, besa, mržnje i žaljenja i gađenja. Ovakve scene, postala su svakodnevnica u Stradiji, a ja sam pobegao na 18 sati leta. Živim sa kengurima, zmijama i otrovnim žabama. Oženio sam se australijankom i sin mi se, na moje insistiranje, zove Itan. Zaboravio sam sve što me je vezivalo za zemlju Stradiju. Samo me eto, progoni ta strašna scena kojoj sam svedočio pre ravno 30 godina...

клин
бог
правда
мајстор
вулгаран
 
Poslednja izmena:
Jošua se vukao putem kao premlaćen. Zurio je ispred sebe videći stvari koje su mu se motale unutar glave, a ne one koje su se nalazile pred njim. "Majstor Jošua. Majstor Jošua." odzvanjalo mu je pod lobanjom. Video je vlastite ogromne, maljave, oznojene ručerde kako kale čelik. "Dobri su ti klinovi, majstore", rekao je momak blagoga lica. "Bog voli dobre majstore", dodao je, još.
"Bog voli majstore. Bog voli majstore. Bog voli mastore. Klinovi. Klinovi." tutnjalo je u glavi.
Momak je imao lepo, izduženo lice i oči koje blistaju mirom. Njegov osmeh je bio iskren.
- Za vrata? - pitao ga je Jošua.
- Za sto. - odgovorio je mladić. - Stolar sam.
- Stolari prave i vrata. - primetio je, želeći da začikava.
- Ovaj put je ipak sto. - nasmejao se momak.
Njegov osmeh. O, bože, njegov osmeh zamenjen užasom kada je prvi klin udaren teškim maljem proleteo kroz ruku cepajući kožu i mišiće, lomeći kosti. Kako ikada da izbaci tu scenu iz glave? Gledao je u krv koja je liptala iz rane dok je neki vulgaran čovek iz mase oko njega uzvikivao lascivnosti očito zabavljen prizorom. Da li je njegov? Centurion je viknuo naredbu i vojnik je krenuo da ukucava sledeći klin.
Da li je taj njegov? Da li je iz njegovih ruku, od njegove snage i njegovog znoja, u njegovoj kovačnici izliven bilo koji od tih klinova koji su za krst zakovali mladića blagog lica?
Jošua se vukao putem sa Golgote kao premlaćen. Barabu su pustili a momka su prikovali klinovima. Možda njegovim.
Stropoštao se nabivši kolena u prašinu i ne misleći na to hoće li ga iko čuti, zaplakao glasno, jecajući:
"Gde je pravda? Gde je pravda!"


Zbir
nemušti
papazjanija
krilatost
krljušt
 
E pa i ja napisala na Velebitove zadate reci :) Aj da ne propadne, a neka ostanu Sanjine zadate reci...

" Klin se klinom izbija. Bog zabavlja ali ne zaboravlja..." Mrmljala je baba sebi u bradu. Bila je poznata u selu po teskoj naravi. Kazu, koga ta prokune, kletva se i ispuni. Zivela je sama, nikada se nije udavala. U mladosti se obecala Stojanu, njenoj prvoj ,velikoj i jedinoj ljubavi. Umro je nekoliko dana pre svadbe. Nikada ga nije prebolela.Od tad se promenila. Kao da je povukla nekakvu nevidljivu crtu preko koje niko nije smeo da predje. Nikada nikoga nije povredila, nije mu zlo pomislila, a eto kako joj se vraca i to je neka pravda. Zlo se uvuklo u njenu dusu, srce joj je otvrdnulo, postala je neosetljiva, namcorasta...Pre mnogo godina, posle Stojanove smrti dosao u selo neki majstor, udovac. Ostao je sam sa troje dece, cuo za nju, devojku iz dobre i postene porodice , za njenu sudbinu. Mislio je da ce ih zajednicka nesreca zbliziti da ce pristati da se uda za njega, da ce naci sebi zenu i majku svojim sirocicima. Po prirodi dobrodusan ali prilicno prost i vulgaran odmah je bio odbijen, nije zelela ni da ga saslusa. Prolazili su dan za danom, godina za godinom, uvela je kao ruza. Ostale su samo grane pune trnja, jad,tuga. Zal za onim sto se nikada nece vratiti.

Sanjine....

Zbir
nemušti
papazjanija
krilatost
krljušt
 
Krilatost je za nas arheopterikse sasvim normalna stvar. I krljušt i sitni zubi u kljunu, takođe. Zato što smo, kako kažu, praptice. Kao i veličina ovećeg pileta dok su drugi dinosaurusi veličine solitera. Šta reći, čitav zbir oprečnih odlika. Mi ti dođemo kao ono pola riba, pola devokjka. Gmizavci smo prestali da budemo, a prave price još nismo postali. Što kažu, prelazni oblik. Tranzicija, brate... I tako više miliona godina. mnogo više nego što ja u mom malom arheopteriksovskom životu mogu da shvatim. Ja sam tu sada kratko i promene koje nas čekaju neću nikada videti. Jer smo dinosaurusi i jer ćemo izumreti. Neki budući naraštaji će jednoga dana čitajući tragove u kamenu i sakupljajući naše kosti progovoriti nemušti jezik evolucije i ozbiljno proučavati ovu praistorijsku papazjaniju.

mestašce
prozorčić
sokić
kutijica
jaknica
 
Poslednja izmena:
Велебит:
Posle celodnevnog oranja, Milutin i njegov sin Đorđije vraćali su se sa njive. Traktor ih je opet izdao pa su nervozno i pomalo žalosno izgledali dok su se zabrinuto približavali kapiji porodične kuće. Opet im je pukao zupčasti, vrag da ga nosi. Starom IMT je već trideseta godina, a o novom Milutin nije mogao ni pomišljati. Nije Milutin nikad zbog toga kukao. ,,Šta je tu je“ -govorio je. ,,Zemlja je svetinja“ odgovarao bi kada bi mu stariji sin Milorad, koji je sa porodicom otišao da živi u Kragujevac, predlagao da je proda ili da u arendu jer je biti zemljoradnik u Srbiji samoubilački posao. ....

клин
бог
правда
мајстор
вулгаран
Kliknite za proširenje...

Jaoooooo, igramo se. Nisam odavno pisala.

@Velebit: Al' si se ti raspisao. A, iskreno, nije ti nesto prica, bolje da pametujes po ostalim temama.
Sad cu ja.

mestašce
prozorčić
sokić
kutijica
jaknica

Deminutivna formula

(*Prica je autobiografska, tako da molim ljude da paze sta komentarisu.)

Moje skolsko doba je vecinom proslo u Svajcarskoj. Moja prva skola je bila smestena u mestascetu u blizini Lucerna. Naravno, to je bila stoga skola sa rimokatolickim sestrama. Od prvog dana sam osetila njihovu mrznju. Znale su da sam iz Izraela, pa su milile da sam Jevrejka. Odmah sam im rekla, dok su obrazlagale kucni red i naglasavajuci da je nesto hriscanski, da sam ja Pravoslavka. Tek tada sam u njihovim ocima videla mrznju. Rekla sam da to ne mislim da menjam i da sam protiv ekumenizma i papstva. Ironija je sto sam sa bivsim i sadasnjim papom bila najbolja drugarica. Posebno sam bila super sa Josefom i volela sam da mu sedim u krilu i skacem. Sestre su to gledale kroz prozorcic i zavidele su mi. Znalo se da ce on biti papa, ali ne i da ce dati ostavku. Sada se povremeno cujemo. Sladak je. Bas mi je bistrica, iako je mator. Njegov brat mi je rpedavao u skoli i muvao me je. Inace, ja mu nisam nikada oprostila sto je bio nazzi, pa sam ga ponekad tukla. Voleo je to. Obicno smo pili i sokic kod njega. Na stolu mu je bila kutijica sa nekim bonbonicama da tako privuce decu. Jednom sam videla i jednu jaknicu sa tufnama i sljokicama. Pitala sam ga da li je to za mene. On je rekao: Ne za mene. I naslejao se gledajuci mi onim buljavim ocima sa podocnjacima.

kofer
mobilni telefon
devize
pakovanje
viber
 
Poslednja izmena:
Vrela Cica celo prepodne nije uspevala da nađe mobilni telefon. Najpre je pregledala sve stolove, pa ispod stolova, police, pa iza polica, krevete i kaučeve, pa ispod i iza kreveta i kaučeva, tražila je na, ispod, iza i u veš mašini, zavirivala u wc šolju jer joj se juče, nepozvan, na kafi pojavio onaj Dragoljub, a ko zna na šta je taj sve spreman, dizala je tepihe, kopala ispod odeće i posteljine u ormarima, proveravala oba frižidera i cipelarnik, pretresla svaku cipelu ponaosob, ali džabe: mobilnog, prosto, nije bilo.
Tada joj je palo na pamet da bi mogla da pozove nekoga pa da mu kaže da je pozove kako bi utvrdila lokaciju izgubljene sprave, ali se onda setila da je to nemoguće, jer nema kredita a nema ni viber. U nastupu očajanja, ulogovala se na Krstu i potražila savet od grofa Vronskog.
- Može savet, ali to košta. - bio je nemilosrdan Vronski.
- Šta košta da košta - složila se, nabrzaka.
- Košta 10 evra. - precizirao je grof. - Primam samo devize. Plus jedno pakovanje kiki bombona.
- Može! - reče Cica, a zatim je Vronski uputi pravo u Egipat, pod Keopsovu piramidu, gde se baš pre neki dan sastala s Dž. Mesijem radi dogovora o strategiji inkognito infiltriranja na Krstin literarni konkurs.
Javio mu, kaže, Mesi preko vibera, da je Cica tom prilikom zaboravila telefon pokraj Keopsovog sarkofaga.


Turbulencija
zataškavati
prekomerno
zanoktice
nesumnjivo
 
sanja*:
Turbulencija
zataškavati
prekomerno
zanoktice
nesumnjivo
Kliknite za proširenje...

Ne svidja mi se prica. Ja nikada ne gubim moj telefon, a ne poznajem ni njih dvojicu.

Moj zivot je pun turbulencija. Evo, bas me Milanka davi oko njenog putovanja. Bastovan nesto izmislja opet. On stalno nesto izviljeva, a JA moram da zataskavam i sredjujem stvari da sve bude ok. To je vec postalo prekomerno naporno. Pripreme za njena putovanja su toliko dosadna, kao da putuje na Mars. A mene te njene pripreme smaraju kao zanoktice. Nekako bih volela da to presecem i nestane zauvek, ali se stalno ponavlja. Nesumljivo da mi nije lako.

Ferari
plaza
Spanija
decko
kajla
 
sanja*:
Dečko s kajlom je parkirao ferari na plaži u Španiji.
Kad se vratio po njega, više ga nije bilo.
Krivo je more.


Led Zeppelin
segregacija
plombiranje
sumo zahvat
prepotopski
Kliknite za proširenje...

Bas smesna prica. Kao kratka je pa si mi doakala. Bez veze.

Nikad nisam slusala Led Cepelin. Oni su se drogirali. Predstavljali su belce, koji su postali popularni u Americi, iako su bili Britanci. Taman u vreme segregacije da ispadne, kako vole strance. Kako moze nekom biti tako zatvorena svest kao plombiranje zuba. Vakuum pameti. Treba staviti svoje stavove jedan naspram drugo kao u sumo rvanju i onda napraviti jedan sumo zahvat, koji se te prepotopske ideje oterati. Pravda za belce!

robovlasnik
plantaza
crnci
prljavi
beo
 
Plantaža ljudske kože je bila moj naibolji poslovni potez. Svakome, iz raznih razloga, jednoga dana može zatrebati koža,mada se najvećim delom koristi kao kozmetičko sredstvo za podmlađivanje. Jednostavno se ostarela koža zameni novom, mladom, sa naše plantaže. Naravno, ovo nije proizvod za široke mase, samo za elitu, za one najbolje od najboljih.
Sirovinu za proizvodnju dobijamo direktno iz zemalja trećeg sveta, iz jugoistočne Evrope, a ponešto, ali vrlo malo i iz drugih delova sveta. Uglavnom su to komadi kože skinuti s leđa naivnim korisnicima raznih kredita, ali i onima koji nisu na vreme platili porez i razne druge dažbine.
Mogu da se pohvalim da uzgajamo modele i za belce i za crnce, za žute i smeđe ljude, za muškarce i žene, modele sa maljama, pegama, mladežima, bubuljicama i slično. Na plantaži radi ogroman broj naučnika, veoma sam ponosan na njih. Jeste da ne rade za platu, jer otkada smo ušli u novi trend - superkapitalizam i obećanu Uniju klasa naučnika se stopila sa klasom robova, ali ipak rade sa puno elana. Ja volim da o sebi mislim kao o njihovom idejnom vođi, a ne kao robovlasniku. Uprkos tome što su moji zaposleni na kraju dana ružni, prljavi i ne osete se lepo, novac koji mi donose je lep, beo i miriše.

kravata
naramenica
pertla
nokti
lastih
 
Poslednja izmena:
kamenita:
Plantaža ljudske kože je bila moj naibolji poslovni potez. Svakome, iz raznih razloga, jednoga dana može zatrebati koža,mada se najvećim delom koristi kao kozmetičko sredstvo za podmlađivanje. Jednostavno se ostarela koža zameni novom, mladom, sa naše plantaže. Naravno, ovo nije proizvod za široke mase, samo za elitu, za one najbolje od najboljih.
Sirovinu za proizvodnju dobijamo direktno iz zemalja trećeg sveta, iz jugoistočne Evrope, a ponešto, ali vrlo malo i iz drugih delova sveta. Uglavnom su to komadi kože skinuti s leđa naivnim korisnicima raznih kredita, ali i onima koji nisu na vreme platili porez i razne druge dažbine.
Mogu da se pohvalim da uzgajamo modele i za belce i za crnce, za žute i smeđe ljude, za muškarce i žene, modele sa maljama, pegama, mladežima, bubuljicama i slično. Na plantaži radi ogroman broj naučnika, veoma sam ponosan na njih. Jeste da ne rade za platu, jer otkada smo ušli u novi trend - superkapitalizam i obećanu Uniju klasa naučnika se stopila sa klasom robova, ali ipak rade sa puno elana. Ja volim da o sebi mislim kao o njihovom idejnom vođi, a ne kao robovlasniku. Uprkos tome što su moji zaposleni na kraju dana ružni, prljavi i ne osete se lepo, novac koji mi donose je lep, beo i miriše.

kravata
naramenica
pertla
nokti
lastih
Kliknite za proširenje...

On me je pitao da mu kazem kako mu stoji kravata. Ja ih ne volim, previse mi deluje ozbiljno, kada neko nosi kravatu. On je imao lepa ramena i mislim da mu sako sa naramenicama ne stoji najbolje, jer izgleda previse, previse ukoceno. To sam mu i rekla. Ispod oker pantalona je nekako drecala bela pertla. Vazno je da je imao i ciste nokte. Samo, lastih ne znam sta je.

duzina
strah
borba
molitva
teget
 
Kad me je Ducije doveo pred pomoćnu centuriju sastavljenu od Tračana, mnogi potegoše mačeve, što u samoodbrani, što u želji da ubiju stvora kakav sam ja. Neki se otvoreno zgroziše mog izgleda tobož pokazujući želju da povrate ručak. Druge je obuzeo takav strah da su poput dece zaklanjali dlanovima oči kako me ne bi gledali. Kad su se malo navikli na moju pojavu, radoznalo, ali i dalje zaprepašćeno zagledali su moje crno lice i prosto nisu verovali da može postojati takav čovek. Potom su prilazili i opipavali me da vide od kakve sam materije stvoren. Posvađali su se jer nisu mogli da se dogovore da li je moja koža teget ili crne boje.
Mogu vam reći, gospodaru, da za Egipat i Namidiju nikad čuli nisu, a kad im Ducije objasni da u Africi živi na hiljade ljudi kao što sam ja, oni se grohotom smejaše razvlačeći usta do ušiju i pokazujući ogromna zubala kojima bi u trenu mogli pregristi i brodsko uže. Smeh je stigao do njhovog zapovednika koji ljutito izlete iz šatora. Bilo mu je potrebno neko vreme da se pribere od zaprepašćenja, a zatim zapita ko je odgovoran za ovo ruglo. Ducije je objašnjavo da nisam ruglo, već novi pisar koga šalje štab iz Viminacijumu. Zapovednik izrazi nevericu. Mislio je da sam neko opsenarstvo, pa zato zatraži da svučem odeću do pojasa kako bi se uverio da mi Ducije nije namazao ruke, noge i lice crnom bojom. Ni to ga ne uveri da je posredi obmana. Nakon kratkog većanja, zaključiše da je nemoguće da postoji crni čovek, pa sam morao da se po naređenju potpuno svučem. Čuđenje su izražavali nekakvim groktanjem i urlikanjem jer ih je zabezeknla dužina mog ljubavnog alata. Njihov zapovednik prasnu u ludački smeh, reče da nije video dužu zmiju pod vojničkom tunikom, pa naredi jednom od vojnika:
- Rasporedi ga u četu strvinara. Sutrašnja borba sa Dačanima biće okončana silovanjem neprijatelja. Kad zauzmemo selo, hoću da strvinari siluju sve što mrda, mlado i staro, muško i žensko, živo i mrtvo! A ti - obrati se meni - ti dimnjena kečigo, ako sutra ne podigneš zmijurinu i njome ne poniziš savladanog neprijatelja, odraću ti tu crnu kožu.
Ducije mu odgovori onako kako si ga ti savetovao:
- Ali, zapovedniče, ovaj čovek je učeni rob cenjenog zapovednika Helvecija Korva Mlađeg i nije ratnik predviđen da siluje. Predviđen je da ucrtava mape.
Te reči iznerviraše tračkog zapovednika i on zgrabi centuriona Ducija te ga baci u obor. Opet se logorom prolamao smeh dok se Ducije sa svinjama valjao u blatu i govnima.
Nadam se da će moja molitva stići do Minerve. Molim joj se da sutra pobede Dačani. U suprotnom, moja odrana koža će se vijoriti nad logorom poput crne zastave.

ogledalo
trava
ruke
euforija
lepak
 
Poslednja izmena:
Don Hose Fuentas:
ogledalo
trava
ruke
euforija
lepak
Kliknite za proširenje...




Ne smem ni da se pogledam ujutru u ogledalo. Svaki novi dan mi je postao veoma tezak. U parku sedim i gledam travu, a onda posmatram u svoje ruke. Bele, ciste i izmanikirane. U jednom trenutku me uhvati euforija u sledecem se tako rastuzim. Evo, prilazi mi neko. Zasto sam ja lepak za budale?
 
Poslednja izmena od moderatora:
Malo koja noc je prosla a da nije brojala zvezde. Neko ovce, neko novce, ona zvezde. Legne sa nekom novom zeljom, nekad i novim planom za sledece jutro, za novi zivot, al ne ide. Kasno je, al ne za san nego za novi pocetak. I onda trazi krivca, presabiri sebe, od sna nista, ustani, zapali cigaretu, razgrni zavesu i pogled u nebo. Najlepse je leti, pa zavaliti se u rosnu, svezu travu, onako toplog tela, oznojenog usled sparne veceri i pustih zelja i onako neugasivih. I pogled uperen sto dalje, do onih najudaljenijih zvezda, do u proslost. Zar se moze doci tamo? Zasto ne? Kad se moze videti proslost, zasto ne i otici tamo, i krenuti opet nazad, ali drugim putem. Ali dalek je to put, i kako izabrati pravi od milion, od puno miliona puteva. Ne pogresice, opet, krenuce po ko zna koji put pogresnim, a na pravi ce neko stati. Ponovo ocaj, beznadje, ponovo stvarnost. Navikla na mrvice, daj sta das, pruzala je ruke da bar prividno dotakne deo proslosti, kao kad najdraze razbijeno ogledalo pokusavas da zalepis lepkom, znas da ga sastaviti vise ne mozes, al uzimas u ruke deo po deo, komadic po komadic, osecajuci blagu euforiju jer cinis nesto za sebe, za ono sto zelis.
I onda blagi spokoj, kratkotrajno zadovoljenje, svitanje. Jos malo pa novi dan. Jos jedna cigareta pred bar malo sna. Ko zna, mozda vec sledecu noc proslost bude malo bliza.


golubica
pokojnik
pepeo
ceznja
rasrafljena
 
Poslednja izmena:
golubica
pokojnik
pepeo
ceznja
rasrafljena

Rašrafljena čežnja gomilala mu se posred čela, koje je sada postalo boje pepela, obrva ustegljenih poput golubljeg kljuna u nasrtu na bajat hleb nasred pločnika. 'Pokoj Nikoli.' Izustiše sebi u bradu. No, i domar Pepe o vratima se ljuljao, nadohvat zvukočuja.
'Čež', uzviknu on u smeru Čežnjegorjevjevom, zadobijajući svu njegovu pažnju. 'Nja!', ispustiše iz svojih poluotvorenih ustiju, dva-tri žutocrna nekadzuba, poput gol prečki.
'Da, Raš, da. Sve je u redu momčino.' Nikolin ubica reče. 'Potraži deder moj umbrel, tu gde je raf. Ne budi sena, ljena!'

Džopke
Ččkolj
Ćunak
Rošava
Šućmurak
 
Snagator Kometa:
Džopke
Ččkolj
Ćunak
Rošava
Šućmurak
Kliknite za proširenje...

-A i ti si neki ččkolj. Non stop ti nešto kao ne odgovara. Ja reko iz za*ebancije ćunak a ti krenula da me sprdaš. Stvarno si pokvarena.
- Pa ne kaže se ćunak.
-Dobro, čunak. Jesi sad srećna?
-Nisam.
-Što, šta sad nije u redu?
-Ma ništa. Nema veze...
-E, što mrzim kad mi tako kreneš. Kao nema veze, a u stvari misliš da sam nešto gadno za*ebo. Ajde reci šta je, da rešimo stvar odmah.
-Našla sam jedne crvene džopke ispod kreveta. Nisu moje. Jel možeš to da mi objasniš? Jel te opet ona rošava vrbovala? :evil:
-Rošava? Koja sad bre rošava? Šta pričaš?
-Znaš ti dobro koja. Ona ku*va Marina sa kojom si išao u srednju. Videla sam da si juče pričao sa njom dok sam ja uplaćivala dopunu.
-Daj, nemoj da si takav šućmurak. Ti si jedina devojka za mene. Šta će mi rošava Marina.
-A gaće?
-Otkud znam čije su gaće. Tvoj je stan, jbt.
-... Izvini.
-Ajde, nervozna si. Proći će. Nemaš razloga da sumnjaš, znaš da te volim najviše na svetu.
-Volim i ja tebe.

oblak
toplota
istrajno
izraz
polje
 
propadati
poopšteno
poltronski
klavijature
lički

Upoznao sam je prije dvanaest godina, slucajno, na zabavi kod jednog mog prijatelja. Bila je zgodna...zestoko zgodna. Govorila je polako, smireno, sa izrazitim lickim akcentom. To me je nekako palilo..mamila me je, poltronski se smijeseci, da se vrzmam oko nje. I vrzmao bih se duze, bas te veceri, da me necije drndanje po klavijaturama nije izludjivalo toliko da sam morao da odem.. Nakon tog sreli smo se par puta kod tog mog prijatelja...i vec posle treceg susreta usli u nekakvu vezu...to je trajalo desetak godina. Nekad je bilo intenzivno..nekad se nismo vidjali mjesecima...u svakom slucaju bilo je jednostavno. Sada zakljucujem da je za svih tih deset godina uopste nisam stigao upoznati. Mada smo se vidjali uglavnom zbog seksa katkad smo razmjenivali utiske o dnevnim desavanjima..dosta povrsno ali dovoljno. Onda je odjednom pocela propadati..bila je sutljiva, kao tuzna..naglo je smrsala. Razmisljao sam o tome sta joj je..mada se nikad nisam usudjivao da pitam, smatrao sam to nepristojnim i cekao da mi sama kaze. Nekako spontano kontakt je nestao.. uopste ne znam kako. Sada mi padaju na pamet neka poopstena mjesta nasih susreta..i dobro se osjecam zbog tog...napose drago mi je da sam bar s jednom zenom imao mir.

avgust
scena
figura
ucitelj ucitelja
 
Poslednja izmena:
Korvo iščita pismo crnog roba Didija.

Postalo mu je jasno da ga je bacio među Tračane kao životinju među gladijatore. Didi je bio nevičan oružju, bez zaštite gospodara, bez mogućnosti da preživi. Razmišljao je šta da radi kako bi sačuvao život svog najdragocenijeg roba. Razmišljao je i setio se lekcija koje mu je davao Filon.

Bio je avgust, mesec u kom je Korvo punio šestu godinu života i vreme kad ga je učitelj Filon vodio u koloseum da posmatra gladijatorske igre. Trebalo da nauči lekcije o umiranju, da vidi borbe, krv i smrt.

Treći dan gladijatorskih igara otpočeo je na ulici paradom životinja koje su robovi prevozili u kavezima. Dečaka Korva je figura svake životinje ostavljala bez daha. Do tada ih je viđao samo na mozaicima, ali nije ni slutio da ga do te mere mogu opčiniti lepota tigra, sjaj krzna pantera, čeljust i griva lava. Istog dana, u koloseumu, fanfare su označile početak borbi gladijatora i životinja. Do zuba naoružani gladijator uvek je izlazio kao pobednik. Svaka borba je imala isti kraj, svaki gladijator se u završnici nizom zamaha mačem iživljavao nad telom mrtve životinje. Krv i komadi mesa leteli su i prskali na sve strane, masa je burno navijala, a ubica je nastojao da se što bolje zamaže krvlju kaspeći nepomične delove tela. Između svake borbe u arenu je ušetavao rob noseći na ramenu dresirano majmunče koje je po komandi skakalo, prevrtalo se i pravilo se mrtvo. Masa se smejala i rugala tom ružnom stvoru, dok su za to vreme robovi odvlačili tela ubijenih životinja, prekrivali krv peskom i ravnali teren za neredne borbe.

Čitavog dana rulja je pomahnitalo klicala hrabrosti gladijatora, a dečak je osetio da ima nečeg nepravednog i sramnog, tužnog u svim tim ubistvima, ali nije smeo da pokaže gađenje i neslaganje sa onim što je video. Nije mogao da se otarasi misli da je nešto nesvakidašnje lepo, divlje i retko, rukom čoveka pretvoreno u komade mesa u pesku i prašini. Na kraju igara gladijatori napraviše defile pred imperatorom i publikom. Oglasiše se trube i usledi završna scena u kojoj se opet pojavi onaj rob sa majmunčićem što je pravilo akrobacije. Korvo dobi utisak da trube proglašavaju pobednika igara, da proslavljaju jedinu preživelu životinju, najružniju i najslabiju, dresiranu i ismejanu. On ne oćuta tu misao, okrenu se prema učitelju Filonu i konačno izrazi negodovanje svime što je tog dana video.

Filon mu saopšti da u skladu sa mestom, vremenom i prilikama u kojima smo se zatekli u svetu životinja moramo da nađemo najboljeg učitelja. Sa tom mišlju Korvo izađe iz svog šatora, priđe glasniku koji je čekao odgovor na vesti i reče mu:

- Poruči Didiju : gospodar naređuje da glumiš majmuna.

točak
očajanje
zver
noga
poruka
 
točak
očajanje
zver
noga
poruka
Jedan isti scenario stalno se ponavlja u njenom zivotu. Sve price koje joj se dese lice jedna na drugu. Tocak sudbine vrti se ali ne donosi nista novo, i gore i dolje je isto.
Hvata je jeza i ocajanje, ali ipak zivi zahvaljujuci nekoj naivnosti I povrsnosti koju nosi u sebi.
Sjeca se…
Bilo je to negdje pocetkom jeseni, imala je vec skoro punih pet godina, stajala je pred vrticem i cekala mamu da dodje i prihvati je. Pomislila je kako bi bilo dobro da mama zakasni pa da joj ostane malo vremena da se promuva po dvoristu vrtica, jer joj se cinilo da ima sto sta zanimljivo, a mogla bi i da se ljulja na slobodnoj plavoj ljuljasci koja je skoro uvijek bila zauzeta. Bas u tom trenutku ugledala je mamu, zaboravi na svoju zelju od malocas i poletje joj u zgrljaj. U trku izvi joj se noga i ona pade. Mama poce da vice..nespratnice jedna, ne znas ni da trcis, stidi se.. i treba..neka vide drugi sad kako si pala i isprljala se. Ustala je, i cuteci povijene glave uzela mamu za ruku. Neko vrijeme isle su tako cuteci I ona odjednom osjeti kako je mamin dlan topao i sjeti se da joj je juce cijelo poslje podne citala bajke o vilama i zvijerima..i objasnjavala kako da nadje skrivenu poruku u svakoj od njih. Zamisli se i tiho izgovori “Mama volim te’’.

ametist
privezak
rijeka
izgovor
 
Za jedno sam bio siguran, a to je da su joj oči imale magiju kao ametist, ljubičast, poludragi kamen
koji je još više dobio na vrednosti kao da je reka(rijeka) proticala kroz njene zenice.
U džepu svog olinjalog kaputa stalno nosah onaj privezak koji me je podsećao na period
kada ljubav nije imala izgovor u svom punom značenju.

Krenuo sam dalje, preplivao reku, srušio mostove, možda na par puta zaronio
do dna, tražeći onaj poludragi kamen, možda je i on bio na dnu.

sijalica
hemija
titraj
mrva
vuk
 
Don Hose Fuentas:
Nisam zadovoljan pričom.
Umeš li ti to malo bolje?
Ili piši ponovo, ili pusti druge da pišu.

ogledalo
trava
ruke
euforija
lepak
Kliknite za proširenje...

Molim??? Taj tvoj komentar je ogledalo tvog nevaspitanja i nepostovanja. Tako jednoj dami? Moje ruke su nezne. Uhvatila me je euforija, jer mogu da se druzim sa vama i podelim utiske, a ti kao neki lepak uhvatio si se za negativne komentare. Ipak, ne zameram. Kisa pada, trava raste.

Droga
Jahta
Motor
Mleko za telo
Kokos
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top