Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
paralelogram
pikanterija
postupak
popustanje
privezak

"Molim vas bez pikanterije!" ,već razdražen nepažnjom zaposlenih vikao je direktor najčitanijeg magazina.
"Obavite posao kako treba i dobicete duplo vecu platu,samo da osvojimo tu nagradu! Da li ste svesni koliko je bitno da pobedimo "Trajk"? Mi smo najčitaniji magazin,ne mogu nas tiraz premasiti neki amateri koji imaju uspeha jer daju priveske kao poklon uz časopis. MIslim oni pišu uputstva kako praviti puskice klincima koji su toliko inteligentni da ne mogu zapamtiti sta je paralelogram. I da znate,nema vise popustanja! Hajde da cujem predloge?",već je bio crven u licu i spreman da pukne. Gomila neradnika,svi primaju platu ni za sta,mislio je.
"Ja mislim da pre svega moramo utvrditi dobru organizaciju i teme,kao i preraspodelu kolumni. Ako dozvolite mogli bismo poslati spijuna u njuhov časopis da izvidi situaciju. Mislim da bi ih taj postupak ukoliko saznaju pomalo razljutio, ali vredi pokusati.",izlagao je svoju ideju ugladjen mladic sa kilogramom gela na kosi.
"Tako je,to je dobra ideja! Hajmo svi na posao,do kraja dana ćete biti obavešteni o temama!",sada je osmeh bio na njegovom licu.Imao je dobru zamisao,ni sa sredstvima nije u deficitu,pa samo je trebalo razraditi plan. Sa svojim pomalo pokvarenim osmehom je izasao zadovoljan iz sale za sastanke.

skoljka
casopis
polica
dizajn
stan
kada
 
paralelogram
pikanterija
postupak
popustanje
privezak


Ogrnuvši u brzini svoj kratki crni kaput,istrčao je na ulicu.Kiša je bila dosadna i lila danima,kvasila olinjalu dlaku mačaka iz komšiluka i nervirala sve koji bi slučajno zaboravili kišobran u brzini.Kao što je sada bio slučaj kod njega.
Kasneći na dogovoreni sastanak sa svojom verenicom ,zaboravio je kišobran u hodniku i sada su mu se kišne kapi slivale niz čelo ,kvarile frizuru i kidale njegove prenapregnute nerve.Uprkos svemu odlučio je da u kafić uđe u dobrom raspoloženju,da joj objasni sve,da ovaj krajnje bespotreban razgovor zaliju čašom dobrog belog vina,našale se i nasmeju ,a zatim odu kući kao da se ništa nikada nije desilo i žive srećno do kraja života.Veza im je suštinski bila dobra i mirna i izgledala kao nekakv neobičan životni paralelelogram u kome su uglovi njihovog gledanja na svet bili iako potpuno suprotni-zapravo isti,kada bi se posmatrač udubio u celu stvar i napravio nekekav matematički promer.Ali gospođica nije tako smatrala ,jer nije želela da pravi promere u svom životu,želela je da oseća da im je život lep, udoban,da se vole i da funkcionišu.I funkcionisali su,u globalu,osim kada bi s vremena na vreme iskočila kakva pikanterija iz njegovog života ,kada bi on loše lagao kako nema veze sa tim,izjavljivao budalaštine koje su po svojoj neverovatnosti prevazile čak i braću Grim,a ona bolovala po par dana ne znajući šta da misli i kome ili čemu da veruje.Postupak je zatim bio sledeći: ona bi mislila kako ga voli,kako mu treba dati šansu,kako on zapravo laže iz straha od nje i njene strogosti,kako je sve to zapravo smešno u odnosu na ono što njih dvoje imaju,i ona bi prelazila preko toga mireći se -ali ne opraštajući i pogotovo ne zaboravljajući.
Takva je dakle jedna pikanterija bila izletela sada pred na njihov životni put ,i o tome je sada mislio upravo on dok je pokušavao da u dobrom raspoloženju uđe u mali zadimljeni kafe u centru grada.Ona već beše naručila sebi čašu belog vina i sedela nepomično kraj prozora posmatrajući kišne kapi kako se lepe za staklo.Kada su im se pogledi susreli ,oboje učiniše veliki napor da se osmehnu-on veoma nervozno,ona veoma setno.Posle duge pauze ispunjene samo mislima,počelo je popuštanje sa obe strane i razgovor je krenuo da se raspetljava.On je govorio brzo i nervozno,vrteći po rukama privezak ključeva,lupajući njime po stolu i stavljajući ga zatim u džep.Ona je uglavnom nemo posmatrala ,kao da joj je posle svih godina ponestalo reči,prekora i objašenjenja.Zatim je sve utihnulo,više nisu imali šta da kažu.Ona je otpila još jedan gutljaj vina ,podigla pogled ka njemu i rekla-da je kraj.
Tog dana je kiša lila kao nikada ,dok su dvoje ljudi gubili u sekundi godine ljubavi,nadanja i htenja.Sa njegove mokre pokisle kose slivale su se kapi kiše skrivajući graške znoja koje su izbijale odjednom.Pokušao je još nešto da kaže,da da još neko opširno objašnjenje,ali je shvati da je bolje da je pusti.I pustio je.Zauvek.


strmo
uzdizati
nabujale
gromoglasno
ćutke
 
Poslednja izmena:
paralelogram
pikanterija
postupak
popustanje
privezak

U slučaju da je Margaritina nevinost bila uzrok njegovog ponašanja, Majstor se grdno varao, jer ona to nije bila već odavno. Naime, nevinost je izgubila pre više godina, na grčkom ostrvu Krf, na letovanju krajem avgusta, kada se u jednoj od njegovih prelepih varošica održavao koncert poznate muzičke grupe iz jedne daleke latinske zemlje pod nazivom Los Cicos Macos de los Rols Rojos, na jednom trgu u obliku paralelograma, u njenom starom stambenom delu. Nakon nastupa, neki od gledalaca su isprovocirali policiju svojim divljim postupcima, bacajući kamenje na njih uz uvredljive povike. Nastala je zbrka, trčanje, oblaci dima, i ona se gotovo izbezumljena od straha dala u beg. U opštem metežu zgrabila ju je nečija snažna ruka i povukla je u jednu tesnu, sporednu uličicu. Odahnula je kada su se zaustavili ispod jedne nadstrešnice u blizini autobuske stanice, jer je počela da pada kiša, i ona u muškarcu koji ju je čvrsto držao i dugo vukao za ruku, prepoznala Zeksa, svog prijatelja sa prethodnog letovanja.

I upravo tu, u senci, rađala se još jedna morska pikanterija, dok su tiho drhturili od umora i pretrpljenog straha, gledali kapi kiše držeći se i dalje za ruke, istovremeno upućivali uplašene poglede u pravcu plavičastih odsjaja munje, dok je zvuk grmljavine parao tišinu... Oluja je bila veoma blizu. Da bi se zaštitili, zagrlili su se priljubivši čvrsto svoja oznojena tela jedno uz drugo. Zatim je oluja krenula i u njihovim telima. Počeli su da se ljube. Prvo su to bili kratki, naizmenični dodiri usnama koji su se na kraju stopili u jedan beskonačan, strasni poljubac. Zeks je odvojio svoje usne od njenih i počeo njima da prelazi duž čitavog njenog tela. Stigavši do centra njene ženstvenosti, disao je duboko i govorio između poljubaca: "Želim samo malo da te... probam, ništa više... samo ću te ljubiti..." Razdvojila je noge i u tom trenutku videla kako je on kleknuo kraj nje. Dodirnula je njegovu kosu osetivši vlagu i toplotu njegovog daha, koje su dolazile odozdo, a zatim pokrete njegovog suvog jezika koji su je izluđivali, tako vreli i prijatni.

Posle toga se lagano spustila na tlo, povremeno se leđima oslanjajući na zid kuće. Kad mu je bila dovoljno blizu, obavila je noge oko mladićevog struka, a on je ušao u nju nekom neočekivanom brzinom koja ju je iznenadila, s obzirom da je do tada bilo sve lagano i nežno, kao da je na svakom njegovom pokretu bio prigušivač koji je odjednom skinuo. Na svu sreću, niko nije prošao pokraj njihovog "skrovišta", i kada su ga napuštali, već je počelo da se nazire magličasto nedeljno jutro. Još uvek je sipila sitna kišica. Sa mora je dopirao miris natrulih algi. Tako je to bilo prvi put. On je želeo da ponove to i kasnije, ali se ona nećkala, pritom misleći na Stroncija, Harda, Derera... Pri svakom njihovom sledećem susretu, navukao bi neki tužan izraz na lice i lepio se za nju poput priveska, pa su joj ubrzo njihovi susreti postali neugodni. Možda, da je profesor Kojatkin sve to znao, možda bi se ponašao drugačije, možda bi joj malo popustio, ili je bar ona tako mislila...

Još jedan kišni dan
Nostalgija
Dupli Jack
100 godina samoće
99 dana bez nje
Jedina
 
Poslednja izmena:
paralelogram
pikanterija
postupak
popustanje
privezak
..
skoljka
casopis
polica
dizajn
stan
kada
..
Još jedan kišni dan
Nostalgija
Dupli Jack
100 godina samoće
99 dana bez nje
Jedina
.........

Matematika ili bolje receno nacrtna geometrija mi nikada nisu bile jaca strana.
Moglo bi se reci da sam se provlacila kroz gimnaziju sa matematikom
na konto slave i znanju u ostalim predmeta..U svakom slucaju, kada je Jelena pomenula da su
Marko i Ona njegova kao paralelogram znala sam sta je time mislila..
da su im se paralelne dijagonale sekle u njihovom sredistu..sto je znacajno naglasila, u hotelu van grada pre tri dana.
Pikanterija kojom je htela da nas zadivi..Nisam odobravala ovaj njen postupak..
Niti sam se slagala sa tim sto je radila, svaki put kada je Marko bio tema ..a kod nje je bio stalno..
Svako od nas ima svoje zivot i pravo da radi ono sto misli da je najbolje...
Zato nisam mogla da podnesem to njeno vec iritirajuce mesanje i popustanje
pred iskusenjem zvanim..trac..i ljubomora..koja joj je visila kao privezak oko vrata...
-Sta te se tice ..ovog puta nisam mogla da odolim.. dok sam donosila skuvanu kafu za nas tri ..
-Ne secam se kada nisi imala zluradi komentar na njegov racun i nje..
-A da ih mozda ne branis ..gledala me je iznenadjeno....
-Niti ih branim niti osudjujem..jednostavno ne razmisljam o njima na takav nacin kao sto ti to radis..
-A na kakav to nacin razmisljam..molim te ..nastavljala je dalje...
-Ljubomorises,**** te..eto na kakav nacin..i daj prihvati vec jednom da je Marko proslost..
da popustanja nema kod njega i da ti se nece vratiti ma koliko ti to zelela..
-Ja zelim da mi se vrati..Jaa..prstima je upirala u sebe..daj ne seri..nema sanse vise kod mene sve i da hoce..
histericno se nasmejala a oci su joj poprimile boju tuge..
Odjednom mi je bilo zao ..znala sam da ga je jos uvek volela..i da sebi nije mogla
da oprosti sva ona sranja koja je pravila dok su bili zajedno..
Prisla sam joj i zagrlila je..znajuci da postoje ljubavi koje zauvek ostaju u nama..
Izvini ..rekoh joj dok mi je knedla stajala u grlu a njoj suze klizile niz obraze...
Kafa se hladila dok je Kaca cuteci palila cigaretu posmatrajuci nas kako stojimo na terasi u mom stanu,zagrljene i cmizdrimo ....
-Hajde dosta vise..ohladice vam se kafa..rece izmedju dva dima otresajuci pepeo
u pepeljaru u obliku skoljke koju sam donela sa jednog putovanja..
-A kada budem uredjivala stan..nastavljala je dalje uvek racionalna i hladne glave Kaca, ovakvu policu ima da narucim da mi se napravi..
pokazujuci prstom sliku u casopisu Dizajn...
-E Kaca..majke ti ucuti..u glas progovorismo Jelena i ja,brisuci suze i sedajuci u udobne pletene stolice sa sarenim jastucima..
Kafa se jos uvek pusila a dupi Jack sa ledom svetluckao je zuckastom svetloscu iz casa na stoticu...
Napolju jos jedan kisni dan..medju nama odjednom zavlada 100 godina samoce..svaka se zamislila svojom mislju.
Secanjem mi je prolazila nekadasnja nostalgija koja me je dovodila do krajnjih granica..
Kada sam pukla pri samom kraju..dosla sam kuci da se odmorim od svega..
Bila sam 99 dana bez nje..te nezaobilazne nostalgije za kucom,roditeljima,prijateljima,mojim rodnim gradom,
bivsim ljubavima i ljubavnicima,bez familije,komsija,omiljenih kafica,desavanja u gradu..
i osecala sam se sasvim zadovoljno..Jedna jedina verovatnoca je bila ta..da cu se vratiti i zavrsiti zapoceto..kao i uvek do sada..
Posle toga,evo vec nekoliko godina u nazad, nikada vise nisam osetila nostalgicnost,ma gde bila i koliko bila..
Nedostajanje koje nosi Njegovo ime i koje me je scepalo i ne pusta je nesto sasvim drugo..
Iz zamisljenosti me je trgla zvonjava telefona..na displeju je pisalo..Mama...Vec drugi put od jutros..
-Ne,Mama ..necu da dodjem na rucak.,jela sam..cujemo se kasnije..
Spustam slusalicu i gledam u svoje dve dobre drugarice koje se smeulje.
Zar sam trebala da objasnjavam da sam roditeljima jedinica i da je njihova briga za mene bila bezgranicna..
Ne, naravno..Znale su to i one same..Umesto toga rekoh...
-Sta zevate vas dve u mene... na sta smo sve tri prsle u smeh...nazdravljajuci jedna drugoj...
.................................................
obdaniste
priredba
pesmica napamet
zelja
osecaj pravde
potreba
sex
ujed
volim te
 
obdaniste
priredba
pesmica napamet
zelja
osecaj pravde
potreba
sex
ujed
volim te

Jos uvek je bio mali, isao je u obdaniste. Dosao je jednog dana i rekao : " Mama moram da naucim pesmicu napamet[/B]! Recitovaću na priredbi!", sreća na njegovom licu mi je grejala srce. On je bio sve sto mi je ostalo nakon smrti mog muza. Imao je njegove oci,ceo je bio kao on. Naravno,odmah je poceo da uci i naucio je u roku od 2 sata. Pozvala me je prijateljica.
"Ženo,znas li ti koliko je proslo? Ako uskoro ne nadjes neko musko uhvatice ti se paucina tamo gde ne treba da je bude.",kokodakala je ona. Savremena,emancipovana,spavala je sa svakim ponudjenim.
"Ne,ne mogu,imam malog sina i ne mogu da izlazim i glumim neku kurvicu koja trazi plen za jednu noc,sta ce mi seks?",nisam zelela raspravu.Znala sam da ona nikada ne bi popustila.
Zavrsile smo razgovor a nevino lice mog decacica se okrenulo ka meni i pitalo: " Mama sta znaci seks?"
Pocrvenela sam kao bulka. Sta sam trebala da mu kazem? "Znas duso to ti je zelja koju veliki imaju. To proizilazi iz njihove zivotinjske potrebe za telom suprotnog pola. Znas ono, ujedi i slicno.Kapiras?", naravno da ne! nisam mogla to da kazem detetu!
"Recicu ti jednog dana,sada se koncentrisi na pesmicu.",rekla sam i otisla u dnevni boravak.
Ja sam jadnica. 3 godine nisam osetila musko telo. GDe je tu pravda? Oh,evo ga moj osecaj za pravdu,a gde je bio ranije kada mi je trebao? Verovatno cu ovako dok mi sin ne poraste,a tada niko nece hteti babu da spava sa njom. Bas se nekada pitam da li cu ikada moci ponovo da volim,da osetim toplinu necije ljubavi, da li cu nekada cuti to "volim te" ?


diskusija
fobia
morbidnost
dan
carapa
slika
 
diskusija
fobia
morbidnost
dan
carapa
slika
....

Morbidnost onoga sto joj je rekao sinoc pocela je da se pretvara u citavu malu fobiju..u razmisljanju sta se to desava sa njim..misli su joj bile crne...
a dan je bio kao stvoren za to..zimski topao i lepljiv..oce kisa ..nece kisa...
leva slepoocnica pulsirala je u ritmu njenog hoda..pogledala je list svoje leve noge..a zatim i desne. šavovi na carapama stajali su pravo..
zadovoljna svojim izgledom, nastavila je dalje iako bi najradije da je danas ostala u krevetu ali morala je da zavrsi taj posao .
Bilo kakva diskusija oko toga i dobronamernost njenih najblizis u smislu ostavi to za sutra nisu dolazili u obzir..
mesto gde je parkirala auto bilo je prilicno udaljeno od mesta gde je slika trebala da bude isporucena tako da nosenje u rukama i
nije bilo tako jednostavno obzirom na velicinu i tezinu rama..samo da joj ova glupa glavobolja nije bila uporna i pored kafetina...
stiklama je zveckala po tvrdom afaltu,zaneta mislima, tvrdoglava i resena u onome sto naumi...
u zadnje vreme je cutala..prihvativsi tisinu.. premisljala je..prastala..oprastala se..odlazila..vracala se..volela ..plakala..
Danas je samo uzivala u nagovestaju toplijeg i divnom osecaju bez cizama..kaputa,kapa,rukavica i kisobrana..makar i kisa pala..
i cekala je..cekala je one nezne suncane i tople dane..a brzo ce prolece i djurdjevak..

prolece
djurdjevak
zelja
sumica
reka
ne zaboravi
 
prolece
djurdjevak
zelja
sumica
reka
ne zaboravi

Sedeo je u sobi punoj dima od cigare iz cetvrte pakle tog popodeva. Na radiju je bila pesma ne zaboravi me. Jos jedno prolece bez njegove drage,bez tog divnog stvorenja kojoj nije mogao da prestane da se divi. Secao se reke i veceri provedenih uz nju. Gledali su kako vecernji vetar pravi talase na reci. Isti taj vetar je duvao njen miris ka njemu.Taj miris ga je ocaravao, bio je tako magican, opijao ga je. Zatvorio bi oci i zamisljao da je u sumici okruzen cvecem od kog dolazi taj neverovatan miris. Djurdjevak,ruza,narcis,orhideje...Mirisi svog cveca na svetu kao da su bili obuhvaceni mirisom te zene. Zene koju je voleo vise od bilo cega na svetu, ona je bila njegova jedina zelja.
Sada je sam sa uspomenama, grli ih kao nju nekada u nadi da ce je Bog vratiti, da ce nastaviti gde su stali, da ce pomono osetiti miris prolecnih nota u njenoj kosi.

fascinacija
sesir
perla
opcija
vise
 
Marlen Me:
fascinacija
sesir
perla
opcija
vise
Kliknite za proširenje...



Danas sam odlucila da dete u obdaniste odvedem putem drugacijim od uobicajnog. Trebace mi vise vremena, ali to je opcija na koju mogu da pristanem. Treba mi promena, a lakse je zapoceti veliko spremanje svog zivota od malih stvari. Tako sam jutros stavila i biserne perle i sesir, koje sam oduvek smatrala preozbiljnim za mene, cak i onda kada sam dobrano zagazila u cetrdesete.
Tesko prihvatam cinjenicu da je ovo sada, bas ovaj trenutak, ovi meseci i ove godine, najsretniji period mog zivota.
Ovo je onaj trenutak u zivotu zene kada se ona oseca kao upakovana u cistu ljubav, iako ta ljubav ima delimicno potporu i u potrebi bliznjih oko nje. Trenutno me svi vole i svima sam potrebna.
Moj muz je jos uvek zaljubljen u mene, jos uvek erekciju ne priziva slikom drugih, tudjih, nagih zena, vec mojom kozzom i mojim mirisom. Trenutak kada ce me slusati rasejano, ravnodusno, govoriti da moja kuhinja ne odgovara njegovom ukusu, a svoj after shave menjati prema ukusu neke druge zene jos nije nastupio. Srecnica, to sam ja.
Moj sin me obozava onom bezuslovnom ljubavlju cetvorogodisnjaka, njegov svet pocinje i zavrsava svaki dan mojim poljupcima. Trenutak kada nece sa fasinacijom i obozavanjem gledati svoju majku, govoriti da je najlepsa i najpametnija i sa ponosom je drzati za ruku na ulici je jos uvek godinama daleko. Uskoro ce svoju sobu u nasem novom stanu podeliti sa sestrom, koja ce se iz mog tela useliti u njegov zivot. Srecnica, to sam ja.
Nova decija soba se nalazi u nasem novom stanu, sa pogledom na Dunav, istina, kupljenom na kredit, onaj dozivotni, koji ce poput najcvrsce cigle i maltera, klauzulom o saduznickim odnosima bracnih partnera, stegnuti nas brak za narednih 30 godina. Oduvek sam zelela stan sa pogledom na reku, na terasama tih stanova su neke smedjokose, nasmejane zena ispijale svoju jutranju kafu, oslobodjene svih suvisnih i nepotrebnih razmisljanja. Zato se na zadnjem sedistu mog automobila ovoga jutra nalazi i kesica iz Lilly drogerije sa smedjom farbom za kosu. Dosta je bilo crvene kose ispod koje previre kao u grozdju iz koga nastaje vino. Trenutak kada ce zidovi naseg stana poceti da me guse svojom sretnom, ususkanom mekocom jos nije nastupio. Srecnica, to sam ja.
Tesko se suocavam sa cinjenicom da se u ovom trenutku osecam tako sretnom. Ali, to je to. Sretna sam. Ne mogu biti sretnija vise od ovoga. Ovo je taj trenutak srece. Ovo je taj trenutak kada sa moje leve strane, protivno svim saobracajnim propisima, brzinom od 90 km/h na moj auto, mene, srecnicu, nalece kamion od 3 tone. Kunem se da je to trenutak u kome sam cula neobuzdan, ogavan, pobednicki smeh iznad svoje glave. Djavolov smeh vecina nas cuje vise puta u svom zivotu, ali nikada tako jasno kao pred trenutak susreta sa njim, oci u oci.
zvezda
kablovska TV
kockica
nasmejani ljudi
kasika
 
zvezda
kablovska TV
kockica
nasmejani ljudi
kasika

Vece. Gledamo kablovsku tv, njegova ruka je pored moje, obozavam taj stisak! To su lica nasmejahih ljudi koji se vole, koji su odlucili da ostatk zivota provedu zajedno. Kasika koja se priblizava njegovim punim usnama dok ga hranim mi je jos uvek pred ocima. Boze,tako volim trenutke sa njim. Divan je, miran, stalozen, a tako strastan i vatren. Nekad izadjemo na terasu i igramo "ne ljuti se covece" razmejujuci poglede pune neznosti koji jasno govore sta ce se desiti kada se igra kockicom zavrsi. Oboje smo znali da cemo baciti svu odecu sa sebe i prepustiti se strasti koja nas obuzima! Gledali bismo zvezde, ima obicaj da mi kaze da sam ja njegova zvezda vodilja,njegova karma,njegov alter ego,njegov zivot.

strah
zudnja
ruka
polica
kokoska
luster
 
strah
zudnja
ruka
polica
kokoska
luste

Nikada nije volela lustere u stanu..ni one beskrajno iste police na zidovima u skoro svim stanovima i kucama..
na kojima bi obicno proredjali knjige..neku figuru..slike i jos kojesta sto je skupljalo prasinu..
nije volela ni te sitnice ..koje kazu zivot znace..ma cvrc..ne zivi se od sitnica..vec od krupnica i..posebnosti u nama i onog sto je u nama..
nije volela cak ni uspomene..na sta bi je podsecale..na..ljude koji su prosli kroz njen zivot..osecaj neostvarenosti..mesta na kojima jeste ili nije bila srecna..
ne..ona se secala samo boja..koje su se javljale u tim trenucima i detalja koji su ostajali u njenom secanju..
koje bi posle prenosila kroz te iste boje na platno..ima kada je njena ruka iscrtavala zudnju za onim sto je zelela a nije imala..upravo iz te prevelike ljubavi i zudnje..
ili je to bio strah da ce njena sreca povrediti nekog.
volela ga je i tog jutra dok je sedela na tremu kuce u nedodjij..ta dva dana samoce kada je pobegla od svega.
od ljubavi, uzaludno naravno,od prastanja ,od neprastanja,odlaska, od povratka,kukavicluka,od svega sto treba a nije..odluka .da bilo je to jutro odluke....
planine okolo su se belasale na prvim jutarnjim zracima,,petlovi su pojali dok su kokoske neumorno kokodakale po dvoristu razgrcuci nogama zemlju i kljucajuci samo njima vidljivo..
suma je poprimala ljubicasto plavu boju..ustala je..krenuvsi putem u tu ljubicanstvenost..
on ce je cekati na pocetku tog puta.znala je to jos kada mu je nocas poslala sms objasnivsi gde se nalazi...

praznicno vece
deca
familija
samoca
potreba
cekanje
 
Jos jedno usamljeno praznicno vece u visegodisnjem nizu najpre dugo ocekivanih, potom s uzbudjenjem pripremanih a onda s mislju o nepotrebnosti, uglavljenih u zivot sa kojim se sve cesce mimoilazim u zeljama. Zelje sam prestala i da izgovaram, da ih upucujem onome ko je zaduzen da ih saslusa ako vec nije u stanju da ih ostvari, da ih osmisljavam i merim, potajno prizivam. Od mnostva su se svele na jedan obican sat kome ni vrhunski majstor ne moze da uspori mehanizam. Kad je radio kako treba nisam ni primecivala da se bez njega ne moze. Posedovanje svakodnevnih, uobicajenih stvari koje se nekako smatraju nadoknadivim, zamenljivim za drugo nema skoro nikakvu vrednost. U prvi plan dodju neke teze dostupne, nesto zasta se valja pomuciti, platiti novcem, vremenom, sobom, nesto sto ce izazvati uzdahe nemerljivog samozadovoljstva i tudje zavisti. Nesto poput osvajanja naslovnice casopisa koji gutaju dokone domacice zaglavljene do guse u pesku jednolicnosti ili konkurenti bez konkurencije kojima uvek zaigra jabucica u grlu od uzbudjenja pri pogledu na nesto tesko osvojivo i izdvojivo. Ili kao izgurani dugokilomatarski plivacki maraton prepun virova i grceva u misicima koji prete da povuku na dno. Druge su jedna za drugom odustajale od napora hvatajuci se za obliznje stene, s rizikom da se razbiju njihove iluzije o cvrstom tlu zajedno sa njima. Videla sam da je prizemljenje za mnoge bilo poprilicno bolno a one hrabrije su se s malim odmorom ili zamorom od tla nanovo bacale u vodu. Ostale su vidale ogrebotine, uspinjale na zgodna mesta ili zaobilazile ostrice hrleci ka pesku.
Ja sam dobila naslovnicu. I isplivala maratonsku trku. Potreba da se stigne i dosegne me umirilo, ali samo do trenutka kada sam primetila da je sat i pored navijanja poceo da prati ne moj vec svoj ritam. Minuti su poceli da se preobracaju u sekunde, dani su migoljili i poput ponornice nestajali u napuklinama vremena. Onda sam shvatila da je cekanje bio glavni razlog potpunog gubitka kontrole nad satom. Sat koji usporeno radi, koji uspeva da sputa brzopletost kazaljki, postao je moja opsesija. Za kupovinu takvog sata nije dovoljna naslovnica, medalja sa maratona jos manje a najveca prepreka u biranju je samoca, kada ne postoji niko ko bi mogao da da neku sugestiju, predlog, ponudi sebe kao eksperta za odrzavanje i cuvanje satova. I ne znam da li imam uopste vise prava da se branim recima kako je najvaznija sloboda, kako je bolje ne imati nikog no bilo kog, da je moja sreca uokvirena sobom samom veca od neke tudje ispunjene brigom i naporom, posrnulom usled losih izbora i preokreta, da konacno priznam kako su mi neophodni deca i familija, ili barem dete. I kako bih sada da mogu, talasima rado prepustila da me nasukaju makar na najostriji kamen, samo da svoj sat, vreme, sebe vratim tamo gde nisam iz kukavicluka i sebicnosti smela da dam.


lezi 'lebu da te je jedem
fitnes
med i mleko
bezvazdusni prostor
 
Poslednja izmena:
I kada bi svoju samocu uplela u deci svojoj,potreba svoje jedinke u kosmosu bi bila samo ono sto jeste tvoje praznicno vece.Kako bi bilo...duso divna da prevrnes svoj lik u ogledalu i vidis sta tamo stoji?-pitao sam te
Drzala si casu vina do pola ispunjenu,da bi sakrila svoj nemir.
Gde to mi idemo?-pitala si me
Tamo gde je nas rodjendan....
Fetus...zacece...i zelja da se porodis!
Rodjena si da budes majka-odgovorio
Ruke su se podale u ocaju da ne budes sama...da budes voljena.
A znas da je nikada neces imati....
 
lezi 'lebu da te je jedem
fitnes
med i mleko
bezvazdusni prostor


Bio je med i mleko..cinilo vam se da bi mogli iz ruke da mu jedete..Muskarac u najboljim godinama..fitnes mu nije bio potreban....
za njega nije vazila ona narodna lezi lebu da te jedem..u njegovom prisustvu osecala se kao da lebdi u bezvazdusnom prostoru...
rekli bi savrsen...a nije volela savrsene ljude i previse ambiciozne..nema toga sto nece zgaziti...
ni one koji su previse u redu..obicno je tu nesto smrdelo..upoznala je vise ljudi kao sto je on.Isprva mislis da su fenomenalni..
Obore te s nogu ali tu obicno bude kraj jer dalje od toga ne mogu zato sto se ne trude da idu dalje..Uljuljkaju se tu gde su..misleci da je to vrh svega..

suncan dan
sljivik
rodni kraj
kuca
kosina
put
starac
 
suncan dan
sljivik
rodni kraj
kuca
kosina
put
starac

Inspektor Gorčin Bogodrag bio je nezgodan tip, prijeke naravi, nervozan to se bar moglo zaključiti na prvi pogled. Volio je satima da viče na svoje podređene, da im traži najmanju grešku kako bi ih kaznio ili imao neki razlog za pridiku. Jasno je mogao kod drugog da identifikuje bolnu tačku i znao je pritisnuti baš tamo čim mu se učini da ima dobar razlog za to. Kod kuće je volio da drži noge na stolu dok gleda TV i bio je uglavnom neuredan. U sunčan dan to bi postajalo naročito jasno jer je svjetlost padala na kosinu iznad njegovog kreveta sa koje su kao stalaktiti visili razni oblici paučine. Tako je sve djelovalo spolja...Duboko unutra on je imao veliko srce, osjetljivo na tuđu bol, spremno da uvijek kad je nekom načinjena nepravda stupi u akciju i odbrani ugroženog. Nije volio da to ljudi vide, ponekad je volio da izvede da sve izgleda tako kao da je on posve neosjetljiv i grub.
Nasuprot njemu MiliVili je bila jedna osjetljiva romantična priroda, voljela je da čita poeziju i nadasve bila je jako nježna prema svima naročito naročito prema starim i nemoćnim ljudima. Mada tako nježna kako je djelovala i spolja, nikad ne bi dala povod da se nasluti njena skrivena strast prema čokoladi. U časovima koje je provodila kod kuce uglavnom čitajući obično bi nestajala po jedna cijela čokolada. Bila je jako uredna, voljela je prirodu i stalno je zamišljala kako bi bilo predivno da zasadi jedan šljivik i uljepša pogled sa svog balkona, baš da je podsjeća na rodni kraj nekog grofa iz knjige koju je upravo čitala.
Što se tiče nje i inspektora Bogodraga, za Mili to je bilo zaljubljivanje na prvi postupak. Prvi put slučajno je vidjela situaciju kad je inspektor Bogodrag pomagao nekim nesrećnicima koje je maltretirao neki tip. I tako je počelo...posle su se slučajno upoznali.. .Inspektor je zavolio MiliVili vec na prvi pogled, ona mu je bila mala oaza daleko od zaprljanog podlog svijeta. Mada je osvojila njegovo srce već na prvi pogled inspektor, naravno, to nije pokazao, čak je volio da bude grub i džarne Mili tamo gdje je najvise boljelo. Ona je to opraštala, pravila se da ne vidi i voljela da ga zagrli i da se slatko smije baš kao da joj ništa nije jasno. Ta njena priroda sunđerboba ga je izluđivala......Nekad je znala da ga pita "Pa kad ćeš me više zaprositi" (mada je za par mjeseci njihovog poznanstva najdalji korak bio zagrljaj...). on bi odgovarao: " Nikad Vili, prezirem brak tu strašnu instituciju malograđanskog života" a to bi volio da kaže samo da je iznervira. Isto tako je volio da ostavlja čokoladice ispod knjiga koje bi Mili nalazila tek kad on ode.

život
toplina
temperatura
bliskost
ozdraviti
zagrljaj
 
Poslednja izmena:
reči: život, toplina, temperatura, bliskost, ozdraviti, zagrljaj.


- Prekini! Prekini već jednom ovu dvonedeljnu tišinu! Prekini! Prekiniiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!! - njegov bol je pokušavao da zaljulja zidove susednog stana. - Prekini već jednom ovu tišinu! Reci! Reci bilo šta! Reci da me voliš, reci da me mrziš! Reci da se iselim još ovog trenutka iz našeg stana, reci da bi opet volela da strasno vodimo ljubav! Reci bilo šta, samo prekini već jednom ovu tišinu!
Tren i - ona ga je pogledala. Grč na njegovom licu pokrenuo je njen život. Proklijala je nova nada. Nijihova nada.
Setila se kad je prvi put zaćutala. Imala je osam godina, bila je drugi razred osnovne škole, kad je učiteljica nazvala njenu mamu da je odvede kući, jer joj je odjednom krenula visoka temperatura. Za njom je, sa časa, izašao i taj mali a veliki čovek, njena prva ljubav, približio se njoj, dao joj lolipop, jak zagrljaj i ''Ovim ćeš brže ozdraviti...'', pa su jedno drugome okrenuli ledja i svako produžio svojim putem. Kad se nakon nekoliko dana vratila, njegova klupa je bila prazna - otselio se sa mamom i tatom daleko, tamo negde, iza sedam mora i planina, iza sedam brda, reka i dolina... Izgubila je kontakt s njim, pa je onda prvi put zaćutala.
Danas se toga setila. Nakon toliko godina, neka čudnovata toplina opet je zaslanila njeno lice. Osetila je potrebu bliskosti.
Ustala je, polako mu se približila i tužnim, malecnim osmehom rekla mu je:
- Zagrli me... sakrij me... a, ja ću ti zauzvrat šapnuti zašto sam ovaj put zaćutala...


trvenje
vrelo
kočija
apozicija
sazidati
 
Poslednja izmena od moderatora:
Iduci prema izlazu iz svog velikog dvorista, u kojem se nalazila njihova palata, palata koja je ujedno bila i zadnja stvar koju nije uspeo da prokocka u zivotu, Boris Antonovic Vasiljev gledao je u nebo. Vrelo sunce postajalo je sve sjajnije u njegovim ocima, nagledanim patnje koju je sam izazivao. -Ovaj dan pamticu celog zivota, rece njegov brat Mihail koji je isao nekoliko koraka ispred njega, pokusavajuci da drzi odstojanje od svog starijeg krvnog srodnika. -Kocije su vam spremne, konji dobro osedlani i nahranjeni, izgovori Boris dodajuci da mu zeli ugodan put u Petrovgrad. -I jos nesto, nastavi Boris, ovo pismo koje cu vam sada dati, dajte ga Anastasiji kada je budete sreli, u njemu sve pise... Tezak osecaj je prolazio kroz njega. Stvarno je voleo tu devojku. Kroz glavu me je prolazila svaka recenica tog pisma koje je citao toliko puta od kada ga je napisao. Apozicija je bila njegova stvarnost, zeleo je da svi ti mali dogadjaji imaju veliku ulogu u njegovom zivotu, zato su njegove recenice bile prepune nepotrebnih reci, koje je odvajao zarezima od glavnice misli. -Da Borise, dacu joj ovo pismo i prenecu joj najlepse pozdrave mog brata, iza koga nece ostati nista, posto ce celo nase imanje izgubiti na kocki... nasim predhodnica sigurno je bilo mnogo teze sve ovo sazidati nego tebi da raspes, nastavi Mihail tuznim glasom. Znao je da put nece biti lak. Boris je ponovo pogledao u pravcu sunca. Seti se jedne reci, koja mu nikako nije bila jasna a bila je tu u njegovim mislima vec satima. Trvenje. Morao je sto pre da sazna njeno znacenje. Po poslednji put tog leta zagrlio je svog brata i pogledom ispratio kocije koje su nestajale u prasini zemljanog puta koji je vodio do obliznjeg grada... trvenje...


Mozaik
Zasicenost
Beda
Samouverenje
Nebeski svod
Opijenost
 
Mozaik
Zasicenost
Beda
Samouverenje
Nebeski svod
[Opijenost

Žmuri, nema snage da otvori oči i tješi se da je to zbog tog što opijenost anestezijom još traje. Želi da otvori oči, da diše i živi kao nekad prije anestezije. Na poslednjim predavanjima na fakultetu zakona privlačnosti profesor je govorio o snazi misli....znači treba stvoriti neko samouvjerenje da joj je dobro, da će ozdraviti. U svakom atomu svog bića osjeća zasićenost životom, svim oko sebe. Nije bijeda siromaštvo i prljavština već nemoć da živiš punim plućima i da se vratš u svoje stanje od nekad. Ni dok žmuri nema jasne slike pred očima, sve liče na mozaike koje guta neko plavetnilo nalik na nbeski svod. Kad će se završiti ova agonija?

Bistro
jasno
veselo
obala
dlan
 
Iz dnevnika:

4 februar
Danas mi je rođendan. Punim ... Šetam ulicama nepoznatog grada, srećem nepoznate ljude, divim se fasadama zgrada, arhitekturi prostora, mostovima, priči o gradu. Šetam ulicama, zagledam izloge, čitam natpise na kafanama, mučim se sa vremenom. Danas mi je rođendan 4 februar. Jasno,na mom licu se ne vidi taj trenutak života. Trošim vreme.
Sneg počinje da pada na moj ispruženi dlan. Stojim na mostu i posmatram reku. Sve teče. Moja usamljenost koja mi je ponekad prijala sada mi teško pada. Vraćam se u hotel. To je moja obala.Čekam ručak.
U sali za ručavanje ulazim lagano, pretražujući pogledom prazan sto za dvoje, tako ću biti sam. Sedim, naručujem, posmatram.
Onda se pojavila ona. Nošena žurbom, zadihana, samo se spustila na stolicu prekoputa, uzdahnula i veselo, pogledala me očima boje cimeta, nasmešena, krha, nepoznata. Izvinula se što je banula tako, ovaj sto joj je bio nekako najbliži, ne voli da sedi za većim stolovima.. Pričala je i pričala a ja sam je samo posmatrao, nasmejan. Gledao kako je kosu, koju je, iznervirana njenom neposlušnošću, napokon, vezala u konjski rep.
Nakon druge čaše vina otišla je zahvalivši mi se na druženju i vinu. A ja sam pojeo i njeno parče torte. Ne nisam joj rekao za značaj današnjeg dana.
Došla je noć, i večera ali nje nije bilo.

5 februar
Ceo dan, kao ptica letim iznad krovova grada ne bili vide njenu figuri i sleteo joj na rame.Tražim je po ulicama, muzejima, galerijama. Svuda kuda se turisti kreću, njihove grupe sa vodičima, koji drže nekakve table, kišobrane, zastavice, svuda tražim užerenim pogledom te oči boje cimeta.
Dan je proleteo. Ni na ručku je nije bilo. Umoran sam, ljut na sebe jer sam se upustio u meni nepoznato. Ok bio je to lep ručak zahvaljujući njenom društvu ali šta očekuješ više od toga. Njen smeh, njena nemirna kosa ili konjski rep koji je istakao još više njene oči. To se tebi urezalo u glavu, u misao : njene oči. E, moj Raskoljnikovu đavo dolazi po svoje kada se najmanje nadaš. Doćo će ona, tu je negde, posmatra te, vreba pravu priliku.
Počela je večera. Stolica prekoputa je prazna.... Eto nje, opet zadihana, u nekoj žurbi, s nemirnom kosom, s očima boje cimeta, s osmehom mora, da podsetio me je na more, na bistru vodu gorskih jezera I priča, priča...

prljave ruke
ćutanje
kiseo osmeh
ljuta službenica
kukurek
obala
neonska lampa
 
Kako je tvoja dusa mirna kada cutis
Zar ti nije jasno
da svoje ruke nemozas oprati
Od grehova nasih..
Kiseo osmeh
ne daje tebe...pljunucu te
Zavezao ruke svoje
a ljuta sluzbenica ceka pare
Nisu na vreme.,,,
Imace kamate...fuj
Kako smo svakodnevni?
Neonska lampa svetluca u kupatilu
Zaboravih da je iskljucim
Da mi dusa zaspe...ne moje telo

stoka
moje misli
biciklo
voda
bio bi
 
prljave ruke
cutanje
kiseo osmeh
ljuta sluzbenica
kukurek
obala
neonska lampa

Svo to polusivo priguseno svetlo, koje je izlazilo iz prema zidu okrenute, stone svetiljke, davalo joj je utisak jos vece usamljenosti nego sto je inace bila. Teodora, nekada zvana Tea, dok je jos verovala u ljude i njihove dobre namere, nikada na svom licu nije imala taj nesrecan kiseo osmeh, kao sto ga je sada imala. U uglu sobe nalazio se njen kutak, pisaci sto i polica sa mnogo knjiga, za cije osvetljenje se brinula stara stona neonska lampa. Tea je sedela za svojim stolom i pokusavala da se priseti svih lepih trenutka iz svog kratkog zivota, koji je zadnjih godina postao tako tezak, dvolican i sve vise shizofren. Secanja su polako pocela da pristizu u njenu malenu, dugackom plavom kosom obraslu glavu. Zadnjih dana, dok je sama setala ulicama svog mracnog i nesigurnog grada, pokusavajuci da naidje na neciji bezazlen pogled, koji bi joj bar malo vratio veru u stvarnost i pokazao joj da i tamo negde postoji patnja i da nisu svi ljudi tako zli prema njoj, prolazila je pored jedne male polu uvucene kuce. Stara oronula gradjevina, sa kraja proslog veka, oivicena sivim zidovima i izlogom turisticke agencije, prostirala se nekoliko metara uz trotoar kojim je sada zaneseno koracala. Plaza sa plakata zalepljenog za izlog, veoma joj je privukla paznju. Bila je to slika neke srecne zemlje, njoj veoma udaljene i nepoznate, u kojoj je obala plavog mora ispunjavalo svacije zelje. Morala je da stane, i uputi svoj pogled malo dublje u taj poster. Zamisljala je. Misli su joj postajale sve jasnije dok se klatila na svojoj staroj stolici, na kojoj je uvek sedela. Setila se i prizora koji je gledala kroz isti taj izlog. Vodoinstalater, koji je naj verovatnije zavrsio svoj posao sa druge strane tog istog izloga ispred koga se nalazila, sedeo je za stolom, licem okrenut radnici te agencije. Ljuta sluzbenica upravo je zalupila telefonsku slusalicu i svoje velike nasminkane usne namestila u bozanstveni osmeh koji mu je uputila. Njegove prljave ruke poletele su u vis, kao da je poceo da joj preti, sigurno zbog neisplacenog posla. Tea je stojala skamenjena. Prizor praznine ljudskih odnosa isterivao je suze iz njenih ociju. Nastupilo je cutanje. Soba je bila prazna, samo ona za svojim stolom, njen krevet i po koji mali komarac koji je obletao lampu i svoju usamljenu zrtvu. Okrenula je novi list, i u svoj dnevnik, koji je pisala vec godinama, i koji je bio skoro prazan, isto kao i njen zivot, vratila kukurek, onaj zeleni cvet koji se osusio pritisnut njegovim stranicama. Dragi dnevnice... danas sam jako tuzna...

ps posto sam zbog problema sa konekcijom zakasnio da napisem odgovor na zadate reci, nove necu davati, neka to budu reci predhodnog odgovora, samo nisam siguran da su neke od njih napisane pravilno ;)

stoka
moje misli
biciklo
voda
bio bi
 
--Schweppes--:
stoka
moje misli
biciklo
voda
bio bi
Kliknite za proširenje...

Bes! Eto, to je ono sto sad osecam! U ovom trenutku ne zelim nikoga da vidim. Moje misli su pomucene. Oko mene se svila neka tama i crnilo mi obavija dusu i srce. Gde da odem? Uzimam biciklo i odlazim. Idem negde bez cilja, bez ideje. Pokusavam da pobegnem umesto da se suocim sa problemom. Nemam snage. U meni sve bukti! Jos jedna mala sitnica i prestacu da disem. Ne mogu vise. Sunce zari i dodatno povecava moju nervozu. Ukoliko nastavim da vozim po ovoj vrelini uskoro cu dehidrirati. Kao da je to i vazno! Nista u ovom trenutku nije vazno. Mozda nikad nista i nije bilo vazno. Mozda sam samo zivela u iluzijama. Da, zivela u nestvarnom svetu. Da, sminkala sam stvarnost. Pa zar ja ne mogu da pogresim? Sve je protiv mene. Evo, kao u inat morala je ova stoka da mi prepreci put. I sta, sad ja treba da cekam da ona prodje? I sta mi se ovaj pastir smeje u lice? Sta je tu smesno? Potrebna mi je voda da se ohladim, da se osvezim inace cu puci. Stezem zube da ne pustim suzu, grizem usne, ulazem poslednji napor da ostanem jaka bar pred njim. Prosao je sa svojom stokom. Nastavljam dalje. Ovaj put bi bio drugaciji da se ja pitam. Mrzim ovo kamenje koje se odbija o tockove i udara mi noge. Ne mogu vise! Kraj. Moram da stanem, moram da pustim krik, neko mora da me razume.

Olovka
Pismo
Stanica
Voz
Odlaganje
Transparentnost
Osecanja
Izgubljena torba
Osmeh
 
Olovka
Pismo
Stanica
Voz
Odlaganje
Transparentnost
Osecanja
Izgubljena torba
Osmeh

Tihi i suncani prolecni dan popravio je transparentnost u mome ionako malom apartmanu.Lezao sam jos dugo na krevetu a moja osecanja su plivala u srcu tudjem.Tisina se prekinula zvonom moga telefona...
"Kako ga mrzim"-rekoh
"Ooo,ljubavi,pa to si ti?"
"Jesi li se spremio da me ispratis na vozu?-pitala me
"Eto ja to caskom,dolazim za 10 minuta po tebe!"-odgovorih
Skocih sa kreveta i nabrzinu uradio svoju toaletu,a na ogledalu sam video jedan prazan osmeh...Stigli smo na zeleznickoj stanici tacno 10 minuta pre polaska.Tisina,rutina i poneki nehotice zalutali pogled...Volimo se mi,ha?-pitala ona.Zagrlio sam je da je umuknem,nisam hteo nista da prica..."Sacekaj me caskom da skoknem do toaleta"-zamolila me.Vec je voz bio namesten za polazak a ti si me poljubila bez zagrljaja i izgubila si se u masi.Voz je posao a ja sam na peronu sedeo jos dugo..."Gospodine,neko je izgubio tasnu u toaletu!"pitao me cistac toaleta.Odma sam prepoznao tvoju tasnu..u tasni je bilo jedno pismo a u njemu velikim crnim slovima od olovke koju si ti koristila za oci procitao..."ZBOGOM"...Sagnuo svoju glavu a moja se dusa izgubila u nedogledu...Odlaganje kraja jedne tuzne price,nije nista drugo no produzetak agonije...pomislih
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top