IDEOLOŠKO OPREDELJENJE FORUMAŠA /anketa/

Koje je vaše ideološko opredeljenje?


  • Ukupno glasova
    185
Баш тако. Ти користиш ове појмове у америчком смислу - либерално, прогресивно, конзервативно, палеоконзервативно, шта већ. И то је у данашњим условима сигурно једна од доминантних парадигми, чисто због англофоне доминације у скоро свим пољима теорије.

Ни један од тих појмова нема неких сасвим директних паралела чак ни у Канади, која је ишла другим уставним смером од США, да не говоримо о тим неким Индијама, Угандама, Србијама. Шта је то што би српски 'конзервативац' данас желео да очува, рецимо? Које вредности? Који поредак? Милошевићев национал-социјализам? Нешто из периода пре него што се огромна већина данас живих Срба и родила? Шта? Потпуно произвољно, и баш зато у српском политичком дискурсу и не постоји као коришћен појам. Исто је и са либерализмом, исто је и са скоро свим тим трансплантима из других култура, да и не говоримо о политичком опредељењу за 'милитаризам', што ме је натерало да се насмешим.

То је апсолутно тачно, и српска политика се још од настанка Парламентаризма негде од Милана Обреновића заснива на некаквим одвратним излизаним флоскулама као што је "Јединство народа", "Правда", "Слобода", "Отаџбина""Радна Места", "Бољи Живот", "Наше лепе словенске задруге" и сличне травестије. То су лупетали стари Радикали, преузели Комунисти, са тим су се лизале и демократе Чика Љубе Давидовића што би рекао мој деда (али у мањој мери), о Брозовцима да и не причамо, Слобистима такође, Демократама Чика Зорана и Бориса (ипак, нешто мање), и сад имамо нову Пашићевску Кулминацију. Кад бисмо то мало дефинисали интернационалним речником, рекли бисмо "Леви Популизам".

Већ 150 година.

Зато сматрам да би управо била фора да настану "конзервативне" и "либералне" политиче партије у благо америчком смислу, јер довољно људи са таквим идејама има.

Па је нереално очекивати да некакви српски конзервативци укину бесплатно школство, али за почетак би то били неки људи са благим класично либерланим идејама- евроскептици који су за мању државу, породицу, Цркву у школама и атлантске интеграције, као што су изузетно цењене колезе Вилхелм Бакли, Конси и Алтер Его.

Затим има места и за нас српске неолиберале, односно Шарену Екипу која је за европске интеграције, смањење државе уз поштовање неке социјалне правде и ЛГБТ Кју Плус Феминизмус БДСМ.

И онда има места и за Социјалдемократску Унију којом би руководили људи као што је колега Деки.

На неким периферијама би се налазили русофилни леви популисти.

Такав развој би био помак.
 
То је апсолутно тачно, и српска политика се још од настанка Парламентаризма негде од Милана Обреновића заснива на некаквим одвратним излизаним флоскулама као што је "Јединство народа", "Правда", "Слобода", "Отаџбина""Радна Места", "Бољи Живот", "Наше лепе словенске задруге" и сличне травестије. То су лупетали стари Радикали, преузели Комунисти, са тим су се лизале и демократе Чика Љубе Давидовића што би рекао мој деда (али у мањој мери), о Брозовцима да и не причамо, Слобистима такође, Демократама Чика Зорана и Бориса (ипак, нешто мање), и сад имамо нову Пашићевску Кулминацију. Кад бисмо то мало дефинисали интернационалним речником, рекли бисмо "Леви Популизам".

Зато сматрам да би управо била фора да настану "конзервативне" и "либералне" политиче партије, јер довољно људи са таквим идејама има.

Па је нереално очекивати да некакви српски конзервативци укину бесплатно школство, али за почетак би то били неки људи са благим класично либерланим идејама- евроскептици који су за мању државу, породицу, Цркву у школама и атлантске интеграције, као што су изузетно цењене колезе Вилхелм Бакли, Конси и Алтер Его.

Затим има места и за нас српске неолиберале, односно Шарену Екипу која је за европске интеграције, смањење државе уз поштовање неке социјалне правде и ЛГБТ Кју Плус Феминизмус БДСМ.

И онда има места и за Социјалдемократску Унију којом би руководили људи као што је колега Деки.

На неким периферијама би се налазили русофилни леви популисти.

Такав развој би био помак.

У праву си, то је оно што српској политичкој сцени данас недостаје. И не само данас, међу нама, али да не разводњавамо причу.

Оно што обесхрабрује јесте и површна анализа путање политичких актера у данашњој Србији. Ако погледаш неког као што је Радуловић, рецимо, не можеш да не приметиш да су његове почетне позиције у сусрету са српском јавом полако, па све брже почеле да клизе према левом популизму. Исто је и са Јеремићем, исто је са сваким, јер оно што српско политичко тело захтева јесте леви популизам.

Ти, као мислећа индивидуа, можеш да имаш овакве или онакве ставове, да сматраш да је овакав или онакав пут исправан, али не можеш ту идеју да продаш српским гласачима у било ком броју који би ти допустио да постанеш озбиљан фактор.

И зато је најозбиљнији политички фактор у Србији било ког момента онај који највештије продаје свој леви популизам. Данас је то Вучић, пре њега... итд.

Тако да, у закључку, ја не видим кад ћемо и како имати политичку сцену на којој неко ко одбацује леви популизам - економски, наравно! - није пуки куриозитет и слабашан параван за суштински неплуралистичку природу српског друштва.
 
У праву си, то је оно што српској политичкој сцени данас недостаје. И не само данас, међу нама, али да не разводњавамо причу.

Оно што обесхрабрује јесте и површна анализа путање политичких актера у данашњој Србији. Ако погледаш неког као што је Радуловић, рецимо, не можеш да не приметиш да су његове почетне позиције у сусрету са српском јавом полако, па све брже почеле да клизе према левом популизму. Исто је и са Јеремићем, исто је са сваким, јер оно што српско политичко тело захтева јесте леви популизам.

Ти, као мислећа индивидуа, можеш да имаш овакве или онакве ставове, да сматраш да је овакав или онакав пут исправан, али не можеш ту идеју да продаш српским гласачима у било ком броју који би ти допустио да постанеш озбиљан фактор.

И зато је најозбиљнији политички фактор у Србији било ког момента онај који највештије продаје свој леви популизам. Данас је то Вучић, пре њега... итд.

Тако да, у закључку, ја не видим кад ћемо и како имати политичку сцену на којој неко ко одбацује леви популизам - економски, наравно! - није пуки куриозитет и слабашан параван за суштински неплуралистичку природу српског друштва.

Да, ја сам гласао за Крејзи Радулета 2016. јер је одговарао мојим представама. И било нас је неких 6% који смо тако размишљали. Сада је склизнуо у леви популизам и неки уврнути Антиевропеизам и пао на 0,7%.

Значи да клијентеле за нешто другачије можда и има, али се нико не усуђује да је потражи, и она остаје индолентна. Наравно, шансе за промене ће бити минималне наредних 15-20 година- док убедљиву већину бирачког тела буду чинили Бумери Иксери, али и старији Миленијалци. Мислим да је неко 90-то годиште Кат Оф, и да су то генерације које су одрасле под јаким утицајем западне мас културе, па и политичких утицаја, што свесно, што несвесно. Прве генерације које не осећају ништа према Југославији, нашем светлом Косову, Тити итд.

Наравно, идеја да ће српски млађи миленијалци и Цетери донети неке промене је моја фантазија. Истина је вероватно да ће СВЕ остати исто.
 
Tema još nije dostigla svoj vrhunac, jer svi nestrpljivo čekamo da se @комшија pojavi u anketi.

Оно што недостаје је једна снажна дијалектичка анализа проткана вишедеценијским искуством у Радничкој Контроли нашег великаша Машинске Индустрије Ниш.
 
Ne bih se previše nadao da buduće generacije neće imati nikakav osjećaj prema Kosovu.
Kosovo ne stoji baš u istoj rečenici sa Jugoslavijom i Titom.

Косово је толико излизана флоскула и толико је злопупотребљено, да је ушло у исти кош са речима као што је рецимо "Народ", "Бољи живот за 2 године" и "Улазимо у ЕУ двехиљаденеке".
 
Да, ја сам гласао за Крејзи Радулета 2016. јер је одговарао мојим представама. И било нас је неких 6% који смо тако размишљали. Сада је склизнуо у леви популизам и неки уврнути Антиевропеизам и пао на 0,7%.

Значи да клијентеле за нешто другачије можда и има, али се нико не усуђује да је потражи, и она остаје индолентна. Наравно, шансе за промене ће бити минималне наредних 15-20 година- док убедљиву већину бирачког тела буду чинили Бумери Иксери, али и старији Миленијалци. Мислим да је неко 90-то годиште Кат Оф, и да су то генерације које су одрасле под јаким утицајем западне мас културе, па и политичких утицаја, што свесно, што несвесно. Прве генерације које не осећају ништа према Југославији, нашем светлом Косову, Тити итд.

Наравно, идеја да ће српски млађи миленијалци и Цетери донети неке промене је моја фантазија. Истина је вероватно да ће СВЕ остати исто.

Подсети ме ако се сећаш, каква је оно мистична булажњења Радуловић (или његов покрет?) понудио пре пар месеци? Нешто достојно Саве Росић.

And she named the child Ichabod, saying, The glory is departed from Israel. [Sam. 4:21]
 
Косово је толико излизана флоскула и толико је злопупотребљено, да је ушло у исти кош са речима као што је рецимо "Народ", "Бољи живот за 2 године" и "Улазимо у ЕУ двехиљаденеке".
Da, kada Vučić 24/7 izgovara riječ Kosovo preko svojih pussy lips, dođe do izvjesne refleksne reakcije u želucu, ali to je samo privremeno.
Kosovo je ipak nešto više od Vučićeve floskule.
 
Подсети ме ако се сећаш, каква је оно мистична булажњења Радуловић (или његов покрет?) понудио пре пар месеци? Нешто достојно Саве Росић.

And she named the child Ichabod, saying, The glory is departed from Israel. [Sam. 4:21]

Не знам, нисам то испратио јер осећам трансфер блама. Мене су изгубили кад су свирали гитаре по скупштини, последњи ексер у ковчегу су биле изјаве да нам ЕУ не треба јер Валтер мора да брани Београд од Четвртог Рајха Фрау Меркел, а у домен Јоги Летача су отишли кад су цитирали неке ДНК анализе (као са Крстарице) да докажу да су Срби староседеоци Балкана јер имају већински илирске Ипсилон Хромозоме.

Ту епизоду са Анунакијима и Црним Хеликоптерима нисам испратио.


1:18
 
Hefeštos je po anketi nacionalsocijalista.Bio je blizu consiglieri,mada crveno,crno dva lica iste medalje.
Не, није, жао ми је што не могу да ти испуним жељу.
"Он" је националиста по питању државних интереса и социјалиста по политичком опредељењу.
 
Da, kada Vučić 24/7 izgovara riječ Kosovo preko svojih pussy lips, dođe do izvjesne refleksne reakcije u želucu, ali to je samo privremeno.
Kosovo je ipak nešto više od Vučićeve floskule.

Moraš da priznaš da sve te bezbroj puta zloupotrebljene "Kosovo je najskuplja srpska riječ" frazetine, u sklopu sa turobno-glupim i povrh svega izgubljenim ratom '99, izazivaju averziju.

Ja bih voleo da čujem neki konkretan plan o integraciji Kosova u Srbiju. Ako bi delovao pragmatično i ostvarivo ja bih ga lično podržao.

Ako u međuvremenu više nikad ne čujem onanistička naricanja nad kosovskim božurima i sl, i to nikad će biti prerano.
 
Moraš da priznaš da sve te bezbroj puta zloupotrebljene "Kosovo je najskuplja srpska riječ" frazetine, u sklopu sa turobno-glupim i povrh svega izgubljenim ratom '99, izazivaju averziju.

Ja bih voleo da čujem neki konkretan plan o integraciji Kosova u Srbiju. Ako bi delovao pragmatično i ostvarivo ja bih ga lično podržao.

Ako u međuvremenu više nikad ne čujem onanistička naricanja nad kosovskim božurima i sl, i to nikad će biti prerano.
Konkretan plan o integraciji Kosova je trenutno blizu taman koliko je bio blizu i 1389. godine.
Ono što se jedino može spasiti jeste to da Kosovo ne postane simbol verbalnog proliva srpske vlasti prilikom spin kampanje nakon otrivanja raznoraznih lopovluka, ili generalno uoči izbora.
Dodao bih da to jedino Crkva može izvesti, jer je i dalje institucija u koju Srbi imaju najveće povjerenje.
 
Моје мишљење по питању Косова је јасно- доле живи 1,5 милиона или колико год Албанаца који желе да живе у Србији, јер она полаже историјско право на Косово, исто колико би Срби желели да живе у Турској, која полаже историјско (вишевековно) право на њу.

То је потпуно нереално, и чак и било каква претња о "повратку Срба" на Косово не игра више никакву улогу баука "мрачних 90их" ни у веома примитивном косовском дневнополитичком муљу.

У питању су два народа која су отишла својим потпуно одвојеним путевима, и имаће све мање тога заједничког или спојивог са сваком следећом генерацијом. Што је најгоре за српске представе, Косово је мање-више профунцкионисало као некаква држава- ништа драстично лошија од других на Балкану. Профунцкионисали су као некакво политичко друштво.

Албанци су, с друге стране, с проласком времена све разумнији и еманципованији, и вероватно ће косовски Албанци рођени данас бити чак и добре комшије (за разлику од нпр. Хрвата са којима ће Срби увек делити проблем нарцизма малих разлика, са Албанцима неће никад јер су веома различити. Проблем Шиптара је што су дивља племена, али то се убрзано мења).

С друге стране, инсистирање на Косовској Причи држи Србију у стању вечног замрзнутог конфликта који је кочи, и некакве фантазије да је Француска могла 40 година да чека на Алзас и Лорену па ће моћи и Србија 400 година на Косово су само фантазије.
 
Na tim "fantazijama" počiva naš cjelokupni narod, koji je baš zbog toga i uspio da se izvuče iz viševjekovnog ropstva i čak donese slobodu drugim narodima.
Da ne pričam o uticaju na umjetnost i kulturu uopšte.
Takve stvari se ne brišu tako lako, i taj pragmatični put koji zagovaraš u suštini može predstavljati put nestanka srpskog naroda, ili ako već to zvuči pregrubo, put transformacije u nešto što meni bar ne djeluje previše primamljivo.

O iluzijama koje gajiš o ubrzanoj emancipaciji Albanaca mogu samo reći da sam prije par dana prisustvovao pregovorima sa ocem dvojice fizikalaca, otprlike naših godina, oko njihovih uslova rada. Specijalno zbog toga je došao iz Albanije.
 
Poslednja izmena:
Моје мишљење по питању Косова је јасно- доле живи 1,5 милиона или колико год Албанаца који желе да живе у Србији, јер она полаже историјско право на Косово, исто колико би Срби желели да живе у Турској, која полаже историјско (вишевековно) право на њу.

То је потпуно нереално, и чак и било каква претња о "повратку Срба" на Косово не игра више никакву улогу баука "мрачних 90их" ни у веома примитивном косовском дневнополитичком муљу.

У питању су два народа која су отишла својим потпуно одвојеним путевима, и имаће све мање тога заједничког или спојивог са сваком следећом генерацијом. Што је најгоре за српске представе, Косово је мање-више профунцкионисало као некаква држава- ништа драстично лошија од других на Балкану. Профунцкионисали су као некакво политичко друштво.

Албанци су, с друге стране, с проласком времена све разумнији и еманципованији, и вероватно ће косовски Албанци рођени данас бити чак и добре комшије (за разлику од нпр. Хрвата са којима ће Срби увек делити проблем нарцизма малих разлика, са Албанцима неће никад јер су веома различити. Проблем Шиптара је што су дивља племена, али то се убрзано мења).

С друге стране, инсистирање на Косовској Причи држи Србију у стању вечног замрзнутог конфликта који је кочи, и некакве фантазије да је Француска могла 40 година да чека на Алзас и Лорену па ће моћи и Србија 400 година на Косово су само фантазије.

Kosovo danas i teoretski može da bude samo srpska kolonija. Doslovce kolonija, dakle teritorija pod kontrolom nedomicilnog stanovništva.

I to je okej, nemam ništa protiv kolonija. Čak će i srpski čovek naći načina da pomiri unutrašnje nesuglasice između svog tobožnjeg principijelnog anti-imperijalizma i statusa kolonizatora Kosova; srpski čovek, domaćin, je vrlo mentalno gibak i savitljiv.

Samo što uslovi za tako nešto ne postoje, i nije zamislivo da će postojati pre Eshatona, kad će Ruski Tenkovi doneti Carstvo Božije.
 

Back
Top