- Poruka
- 7.829
Не знам, али не може да буде римокатолик никако. Има жену и децу!
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
- Bila je anđeo Aušvica
- Милорад Додик: ЕУ нема више потенцијала...
- Koji filozof vam je naj za nešto?
- Pitanje za sve koji žive u zgradi:
- MUP poziva penzionisane policajce nazad...
- I šta ćemo sad?
- Putinovo energetsko carstvo u krizi:...
- Marinika Tepić - SNS treba da bude...
Хрвоје Вукчић и његово доба
- Začetnik teme gost 428502
- Datum pokretanja
Kakve veze Livno i pop Tjehodrag imaju sa Kijevcima uz Savu?
zvaljko
Primećen član
- Poruka
- 510
Sasvim moguće. Opet, sad glasno razmišljam, činjenica da se već jedan spominje titulom kao gost možda ukazuje da su zaista svi zapisani sa "originalnim" zvanjima.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
ћирилични надгробни споменици.
Na području gdje se podudaraju latinica, glagoljica i ćirilica. Šokantno
- Poruka
- 7.829
Аха, извини тек сам сад регистровао. Важи за овог што је из Ливна
Морам да прочитам за те Кијевце и Саву, ту вас ништа нисам пратио.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
управо зати је драгоцено становиште бискупа др Мила Боговића да су словенска писма (глагољица и ћирилица) доказ (или реликт) присуства источног хришћанства, као и присуства православног богослужења (или његових трагова) на хрватским просторима.
јер тај поп код Ливна, који је живео у доба Стефана Немање и хуманог кнеза Мирослава, који је био ожењен и имао 5 синова, а сахрањен под ћириличним спомеником, указује на источнохришћанске (православне) трагове/присуство у Западној Херцеговини, хтели ми то признати или не.
- Poruka
- 7.829
Шта се и колико зна о тим поповима глагољашима, онако укратко?
- Poruka
- 7.829
Шта значи ово прошт Дидак, ово прошт је прост али ова друга реч?
Pa prošt kao prelat od lat. praepositus. imenom Didak.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Provost_(religion)#
Izvini trebao sam precizirati. Bili su Hrvati (vjerojatno ranije pohrvaćeni i pokatoličeni) koji su dobili srpski naziv "pop" od srpskih popova koji su popovali od Tokija do Istre i Akvileje. Ubili su me argumentima, pa prihvaćam zaključak.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
глагољица је у Далмацију доспела у склопу ромејске/византијске црквене и политичке агенде и стога се калемила и примала најпре у областима које су већ имале грчко-источни обред. зна се да је глагољица на простор Доње Далмације стигла из Горње Далмације (из Травуније и Захумља), и првобитно се раширила по оним њеним деловима који су били под византијском, а не франачком управом. одатле присуство глагољице на Кварнерским отоцима нпр, а нема је у границама хрватске државе за "народних владара".
глагољаштво је у Далмацији било источног обреда и тек од 12. века уводи се римска миса (чиме задобија западни облик), али и тад чува елементе источног богослужја, на чијим се основама и развило. то је и био разлог што је Сабор у Сплиту 1061. осудио глагољаше као шизматике и припаднике "Методијеве јереси", након чега је уследио прогон и затварање цркава. и сам глагољашки епископ Цедеда (кога помиње Тома Архиђакон) има упориште у Кварнеру (на Крку). није случајно што каснији заштитници глагољаша, Франкопани, питичу управо са Крка, којим су још почетком 12. столећа управљали као млетачки вазали (да би се у каснијим вековима с острва проширили на суседни сењски крај, модрушку жупу, Гацку, Лику, Крбаву и подручје око Уне и Купе). међутим, племенско огњиште Фрљнкопана за све те векове остаје Крк. занимљиво је и то да им је породична реликвија била једна збирка проповеди отаца Источне Цркве- обиман рукопис (око 1.000 страна) из 11. века писан на старословенском језику облом глагољицом (преписан из старијег македонског предлошка), чији остатак је данашњи Клочев глагољаш.
глагољица се са Кварнерских острва проширила на копно упоредо са ширењем моћи крчких Франкопана, и то најпре на суседно сењско приморје (1248. године сењски бискуп Филип добија писмено допуштење папе Иноћентија IV за богослужење на народном језику у сењској катедрали и свим подручјима његове бискупије, која је основана око 1150.) где постоји тај обичај. (исто допуштење дато је 1252. бенедиктинцима самостана Св. Николе поред Омишља на Крку). та дозвола је била важан преседан који је утицао на ширење глагољице на копну, јер су сењској бискупији припадали Гацка, Лика и Винодол (а одатле и на суседну Крбаву). иначе, 1271. град Сењ је изабрао кнеза Вида Франкопана за свог ''потестата и ректора'' с правом наслеђа, што је потврдио и мађарски краљ па је Сењ остао у поседу Франкопана све до 1469. год. од тог времена можемо пратити настанак глагољичких скрипторијума у Лици и Крбави, где ће у 14. и 15. веку настати многи значајни рукописи.. али опет не и на простору тзв. ''краљевске Хрватске''. за то подручје од значаја је оснивање глагољичког скрипторијума у млетачком Задру средином 14. века, одакле ће потећи бројна дела, такорећи цела једна књижевна школа (упоредо са оном која већ од раније постоји на Крку).
Glagoljički nadgrobni spomenik srpskog katoličkog popa u Podgrađu (Benkovac) crkva svetoga duha (nekad sv. Marka)
VA (I)ME B(O)ŽIE AMEN' LIT' G(OSPOD)N(I)H 1426. OVO (J)E GROB POPA NI(KOLE?) SINA P(E)RKOVA MALJANI IN'
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
погледај шта сам написао изнад.
Pročitao bih da mogu. Ne znam čitati ćirilicu, nije došao srpski pop na ovaj moj kontinent da popuje i da me nauči.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
ти можеш да тролујеш, али не и да побијеш било шта од оног што сам горе написао о пореклу и развоју далматинског глагољаштва.
Jesu li Srbi došlepali glagoljicu u Kranjsku, kraljevinu Bohemiju i Kijevsku Rus?
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Срби су је предали Хрватима, а Хрвати су је ширили даље, колико су могли у то време латинске искључивости
за Кијевску Руску не знам одакле им је стигла.
"..AZ LOMNICIN POP PISAH PO ROŽESTVU HRISTA NA 1000 LET NA 300 I 1 LET..."
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Ламинци
Doslovno u općini Gradiška... selo Lamnici
Umjesto da idu "Lomnicin" povezati sa selom Laminci "odmah preko puta", srpska struka ide tražiti vezu sa manastirom LOVnica koji je udaljen nekih 250km i koji se spominje prvi put punih 270 god. kasnije. Majko Isusova pa ovo nije za drugo nego za ruganje.
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
није Ламница, него Ламинци."..AZ LOMNICIN POP PISAH PO ROŽESTVU HRISTA NA 1000 LET NA 300 I 1 LET..."
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Ламинци
Doslovno u općini Gradiška... selo Lamnici
Umjesto da idu "Lomnicin" povezati sa selom Laminci "odmah preko puta", srpska struka ide tražiti vezu sa manastirom LOVnica koji je udaljen nekih 250km i koji se spominje prvi put punih 270 god. kasnije. Majko Isusova pa ovo nije za drugo nego za ruganje.
можда је тај ломнички поп из Ламинаца код Градишке, а можда је из Ломнице код Шековића.
него, кад се први пут помињу у изворима ти Ламинци?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.980
"..AZ LOMNICIN POP PISAH PO ROŽESTVU HRISTA NA 1000 LET NA 300 I 1 LET..."
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Ламинци
Doslovno u općini Gradiška... selo Lamnici
Umjesto da idu "Lomnicin" povezati sa selom Laminci "odmah preko puta", srpska struka ide tražiti vezu sa manastirom LOVnica koji je udaljen nekih 250km i koji se spominje prvi put punih 270 god. kasnije. Majko Isusova pa ovo nije za drugo nego za ruganje.
Na koga misliš pod Srpskom strukom.
Pa napisao sam Lamnici. I sam si podcrtao.
Šta ja znam kad se prvi put spominje ta selendra. Ali zar nije malo čudno kako se danas selo Lamnici nalazi doslovno preko puta natpisa "..AZ LOMNICIN POP.."
Čovječe kako će biti iz LOVNICE kad se tek spominje krajem 16 stoljeća?
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
јеси. али то село код Градишке не зове се Ламница, него Ламинци.
и кад те Ламинце први пут налазимо у изворима?
Na one idiote što su na tom mjestu danas sagradili pravoslavno crkvu. Koji tvrde da je to 1301e bila ne samo pravoslavna, nego i srpska crkva. Pa čak i zadužbina Nemanjića. Zamisli, zadužbina Nemanjića uz rijeku Savu. Kolega @Лекизан je taj koji je uzeo ovaj natpis kao dokaz pravoslavlja i srpstva na tom području
