Хрвати у Првом светском рату

Gledaj dragoje,nemam ja sta objasnjavati niti se osjecam odgovornim ni voljnim.Hvala.Misljenje o seriji sam rekao i to je to.

Borojevic je pravoslavac,srpskog podrijetla.Nema spora,ali ga njegove zasluge cine puno vecim Hrvatom nego Srbinom,krvna zrnca su relativna stvar.Ako Thierry Henry moze biti Francuz moze i Borojevic Hrvat.

Hedervary je uredivao izborne okruge i izborni red za Sabor na nacin da prikaze sto vise madarona i Srba nego Hrvata,nisu Srbi svjesno ucestvovali u tome vjerojatno,nije tu bilo zle krvi.

Za zlocine-ne znam,posalji fino mail u produkciju.Nemam volje ni zelje se natezati.
Онда је твоје присуство сувишно овде , не знам што си се и јављао.

Боројевића његове заслуге чине највише Аустријанцем, у њиховој је војсци био, њихову војну академију завршио, у римокатоличанство прешао због њих.Слаб си ми ти са логиком.Анри се осећа Французом док се Боројевић није никада осећао Хрватом, није се осећао ни Србином, иако је рођен као Србин, разлика је велика.

Не видим какве је користи имао Хедервари од тога што је приказивао више Срба и Мађара од Хрвата када је проценат становништва који су имали право гласања испод 2%.Да је податак тотално ван било каквих историјских оквира говоре и оне силне антисрпске демонстације и процеси против Срба које је власт одобравала, да не помињем власт у Босни која је изразито антисрпски орјентисана.

Видиш злочини Аустроугарске војске су јако добро документовани док за оне у Срему нико није чуо ево до сада 100 година после тога, за тебе то није проблем очито а серија је само мало "пристрасна" али може да се живи и са тим!!!!!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Апропо теме:
Док Србија децембра 1914 доноси Нишку декларацију којом се истиче борба за слободу целокупне наше неослобођене браће и Хрвата и Словенаца, Хрвати штампају Србији умрлицу:
402.jpg

испоставило се да су се мало прешли јер су морали да беже главом без обзира назад преко Дрине после битке на Колубари и Сувобору.
 
Poslednja izmena:
Док Србија децембра 1914 доноси Нишку декларацију којом се истиче борба за слободу целокупне наше неослобођене браће и Хрвата и Словенаца, Хрвати штампају Србији умрлицу:
402.jpg

испоставило се да су се мало прешли јер су морали да беже главом без обзира назад преко Дрине после битке на Колубари и Сувобору.

Dakle i tada 1914 godina vas Hrvati mrze i ratuju protiv vas...
Samo psoe 4 godine vi na silu ih uvlacite u Jugoslaviju..
Posle Jasenovca i 1944 vi ih ponovo uvlacite u Jugoslaviju..
Pa vi ste i tekako glup narod...
 
То се некако само намеће као закључак, са дистанце од 100 година наравно.:)

Имали су Хрвати тада политичаре за све ситуације, Трумбић, Супило и они који су окупљени око српско-хрватске коалиције били су за заједничку државу са Србијом, други су били за посебан словенски ентитет у оквиру Аустроугарске, трећи Јелачићевци су били безкомпромисно за Аустрију.Када им ове друге две опције на крају пропадају Хрвати врло радо прихватају ову прву и са покличима на уснама "Живео краљ Петар" и "Живела српска војска" улазе у заједничку државу коју касније почињу да руше када су ови први одиграли своју улогу.

После Јасеновца и свега тога што се десило у другом рату комунисти су их увукли у другу Југославију, да је победила друга опција не би прошли толико јефтино, али то није тема.

Пад Београда у аустроугарске руке, штампа са Цетиња и Загреба:
10846511_1028403877175116_3762731898150483915_n.jpg
10838144_1028404010508436_8266897520607360802_o.jpg
 
"Србе на врбе" (такође позната као "Бојни гром") је песма словеначког аутора Др. Марка Натлачена објављена у љубљанском дневном листу "Slovenec" 27. јулa 1914. године, дан пре него што је Аустро-Угарска објавила рат Краљевини Србији:

Srbe na vrbe
Krvava pesma do nebes upije,
Krv Ferdinova je v mes Zofije.
Zvali ste nas dolgo dni na klanja...
Iz dolge vstali smo niči in spanja.
S kanoni vas pozdravimo, vi Srbi,
Dom hladan vam postavimo ob vrbi...
V imenu Božjem pride k vam armada,
Pogledat, kaj se sveti tam z Belgrada
Očistimo vam sveti križ od praha,
Za nas je bojni grom in piš bez straha.
Nožnicam mač izderemo bliskavi,
Da prestol vam operemo krvavi.
Z zeleno vam odenemo odejo,
Na veke vam zaklenemo vso mejo.
Pravične stvari plačamo dolgove,
Zmagalci spet se vračamo v domove.

Др. Марко Натлачен је преживео Први светски рат, а касније је у Краљевини Југославији постављен за бана Дравске бановине.
Слоган "Србе на врбе!" је касније васкрснут од стране хрватског писца, политичара и једног од оснивача усташког покрета Миле Будакa, поставши једна од усташких крилатица.
Слоган се поново појавио у јавности у доба распада СФРЈ и касније.
 
Знам да је било хрватски добровољци у српској војсци за време балканских ратова, непосредно пре први свестки рат. Један од њих је Мирослав Крлежа, који је додуше одбијен и враћен. Зна ли неко колико их је било добровољлца Хрвати (не укљућујући Србе из Хрватске)
 
Poslednja izmena:
Gledao sam prve dvije epizode i napravljene su korektno.


Možda bi bolji naziv teme bio Srbi i Srbija u dokumentarcu Hrvatska u Prvom svjetskom ratu? (sudeći prema ovome što se zasad piše).


Meni je osobito zanimljiv onaj post u kojem se donosi citat o oduševljenju Hrvata Srbijom (prije rata, dijelom za vrijeme rata i tamo oko ujedinjenja).
Pitam se zašto je to oduševljenje nestalo.
 
Poslednja izmena:
Знам да је било хрватски добровољци у српској војсци за време балканских ратова, непосредно пре први свестки рат. Један од њих је Мирослав Крлежа, који је додуше одбијен и враћен. Зна ли неко колико их је било добровољлца Хрвати (не укљућујући Србе из Хрватске)
Мислим да се ради о малом броју али не знам ред бројки колико би то могло да буде.
Степинац је био на солунском фронту, додуше на самом крају и у позадини.

Gledao sam prve dvije epizode i napravljene su korektno.
Možda bi bolji naziv teme bio Srbi i Srbija u dokumentarcu Hrvatska u Prvom svjetskom ratu? (sudeći prema ovome što se zasad piše).
Meni je osobito zanimljiv onaj post u kojem se donosi citat o oduševljenju Hrvata Srbijom (prije rata, dijelom za vrijeme rata i tamo oko ujedinjenja).
Pitam se zašto je to oduševljenje nestalo.
Онда би могао да прокоментаришеш и ово:
Како коментаришеш то да се серија назива "Хрватска у првом светском рату" зар није логичније Хрвати у том рату јер Хрватска тада не постоји као независна држава?
Због чега Боројевића називају Хрватом у серијалу када је врло јасно да је из српске православне породице?
Због чега прескачу злочине хрватске вражје дивизије у Мачви, и чак покушавају да их релативизују тиме што кажу да српска војска није имала униформе па су их помешали?
Како је то српска мањина са баном Хадерваријем владала хрватском већином?
На основу чега знамо да би Фердинанд да је остао жив ограничио власт Мађара и дао веће слободе Словенима као што се тврди у серији?
Какви су то злочини српске војске у Срему и над ким?

Па о чему ће друго да причају него о томе где су били ангажовани, а то је махом Србија.

Пре рата хрваство није под обавезно искључивало српство, 1918 поготово.
 
Највеће снаге су свакако Аустријаци окренули ка главном противнику Русији, на Србију су послали 3 армије од којих је 2.армија из Срема касније пребачена у Галицију.
Сматрали су да ће то били довољно да поразе Србију јер су и такви били бројнији од Срба.Исход је био међутим другачији.
Хрвати су прво били ангажовани у Србији и зато о томе прво и говоре наравно релативизујући многе ствари.
 
Знам да је било хрватски добровољци у српској војсци за време балканских ратова, непосредно пре први свестки рат. Један од њих је Мирослав Крлежа, који је додуше одбијен и враћен. Зна ли неко колико их је било добровољлца Хрвати (не укљућујући Србе из Хрватске)

Крлежа је протјеран из Србије као шпијун. Да ли је то био или није, углавном није прошао провјере.
Хрвата је било око пар стотина у различитим периодима, тако и Словенаца. Нијесу сви били борци. Пред пробој Солунског фронта можда око стотињак бораца, углавном Далматинци. И небораца још толико.

Мислим да се ради о малом броју али не знам ред бројки колико би то могло да буде.
Степинац је био на солунском фронту, додуше на самом крају и у позадини.

Степинац је био у талијанском заробљеништву, пријавио се у заробљеништву у добровољце, а стигао на Солун неђе у почетку 1919. године, чак у марту ако се добро сјећам. За Солунца проглашен прије устоличења као хрватски надбискуп.
 
У томе тренутку, "хрватска" као неки државни појам није постојала. Питање је да ли би постојала и као географски, да Срби нијесу стварали "југославију". Ко би се заложио за Хрвате, можда Талијани? Или Мађари? :mrgreen:
 
У томе тренутку, "хрватска" као неки државни појам није постојала. Питање је да ли би постојала и као географски, да Срби нијесу стварали "југославију". Ко би се заложио за Хрвате, можда Талијани? Или Мађари? :mrgreen:

Заложили су се они од којих је једино могла да стигне бесплатна помоћ, коју су они чим је прошла опасност попљували. Како би прошли код Италије или Мађарске да су им пали у шаке ...
 
У томе тренутку, "хрватска" као неки државни појам није постојала. Питање је да ли би постојала и као географски, да Срби нијесу стварали "југославију". Ко би се заложио за Хрвате, можда Талијани? Или Мађари? :mrgreen:

Pa ne; pripazi što je Lekizan napisao:

добро знамо да никаква Хрватска тада није постојала.
 
Знам да је било хрватски добровољци у српској војсци за време балканских ратова, непосредно пре први свестки рат. Један од њих је Мирослав Крлежа, који је додуше одбијен и враћен. Зна ли неко колико их је било добровољлца Хрвати (не укљућујући Србе из Хрватске)
0bKAug2.png
 

Back
Top