Hristova smrt od tri dana-Božanstvo je "počivalo".

[Jovan Prezviter]

Možeš li malo konkretnije da objasniš o kakvom je grehu reč, iz kakvog ponora nas je izbavio?

Prekršaju zapovesti Gospodnje u vrtu Edenskom..time su odabrali večnu kaznu i smrt naši praroditelji Adam i Eva. Od posledica tog sagrešenja koje nosi sa sobom pravednu kaznu Bog nas je oslobodio preuzevši je na Sebe.

Time je pokazao svoju beskrajnu ljubav..nezamisliva poimanju čoveka.

 

[coco bill]

Prekršaju zapovesti Gospodnje u vrtu Edenskom..time su odabrali večnu kaznu i smrt naši praroditelji Adam i Eva. Od posledica tog sagrešenja koje nosi sa sobom pravednu kaznu Bog nas je oslobodio preuzevši je na Sebe.

Time je pokazao svoju beskrajnu ljubav..nezamisliva poimanju čoveka.

Dakle, obezbedio nam je ponovo besmrtnost, odnosno, život večni.
Nešto nisam primetio da se to događa.

Mislim da je to glupost, pravi razlog njegove "žrtve" leži u duhovnom preobražaju i sticanju (oslobađanju) volje. To objašnjava i simboličnu prisutnost dve Marije u trenucima njegovog raspeća, prenošenja tela u grob i na kraju vaskrsenja.

 

[Jovan Prezviter]

Dakle, obezbedio nam je ponovo besmrtnost, odnosno, život večni.
Nešto nisam primetio da se to događa.

Obezbedio..ostvarenje toga je opšte vaskrsenje pravednika.

Mislim da je to glupost

Drugačije nije moglo..jer kazna za greh je smrt večna. Nepostoji drugi način.

pravi razlog njegove "žrtve" leži u duhovnom preobražaju i sticanju (oslobađanju) volje.

Ipak smatraš da je postojala žrtva?

To objašnjava i simboličnu prisutnost dve Marije u trenucima njegovog raspeća, prenošenja tela u grob i na kraju vaskrsenja.

Možeš li nekim biblijskim citatom pokazati da se prisutnost dve Marije odnosi baš na ovo što kažeš..na ovu simboliku?

Pozdrav.

 

[milsu]

ne Bog ne mora da oprašta. To nije u opisu Njegove dužnosti. Mi često grešimo kada mislimo da Bog nešto mora.

Upravo direktno kao Bog jer je Isus umro i kao čovek i kao Bog..On na krstu nije prestao da bude Bog . Nije ni mogao jer je to oduvek bio.

Где сам написао да Бог мора да прашта? Бог наравно може да опрости, али не мора.

Бог није део створеног света и не може да буде прободен нити да умре на крсту. Не може створено копље да прободе Бога који је нестворен, не може Бог који је нестворен да буде распет на створеном крсту. Ни копље ни крст нити било шта створено не може да дотакне Бога нити да му науди. Можда се може рећи у пренесеном значењу или метафорично да су људи распели и убили Бога, али они то нису никада могли у стварности да учине, људи не могу ни да дотакну Бога, а камоли да га убију. Христос човек је умро на крсту, Христос Бог је увек био једнако жив. Причешћујемо се телом и крвљу Христа човека за опроштење грехова и живот вечни, Христос Бог нема тело ни крв, тело и крв су део створеног света, а Бог није део тог света, Бог је вечан и нестворен. Наравно, само слање Сина Божјег да се оваплоти у телу човека је Божја интервенција, али на крсту је умро само Христос човек, мада је и Христа Бога ова смрт вероватно болела, али није могла да га убије.

 

[Jovan Prezviter]

Где сам написао да Бог мора да прашта? Бог наравно може да опрости, али не мора.

Ok, ja samo napomenuh da Bog ne mora nužno oprostiti da bi bio dobar i pravedan. Naravno, ni ne rekoh da to tvrdiš nego da može proizići možda neki takav zaključak kada se onako ovlaš kaže "Bog prašta". Da, prašta ali ne nužno. Onda smo se razumeli. Jer kažem praštanje nije potpora da bi neko kršio Zakon Božiji i ostao nekažnjen.

Бог није део створеног света и не може да буде прободен нити да умре на крсту. Не може створено копље да прободе Бога који је нестворен, не може Бог који је нестворен да буде распет на створеном крсту.

Da li onda misliš da se prilikom stradanja i bola Isusovog Njegova Božanska priroda "izmakla"? Ja govorim i smatram da je Hristos kompletno trpeo..naravno da Boga ne može da ubije niko ali može da trpi i pati jer se Božanstvo slilo sa telom...postalo nerazdvojno. Zato sam i istakao da je krajnji domet Hristovog stradanja kao Boga bilo zapravo stanje suspenzije ili "zamrznutiosti" ispoljavanja i delovanja Njegovog Božanstva. Ono je "ravno" smrti. To su zapravo proporcije između Božantva i stvarstva. Boga naravno da ne može da probode koplje, ne može da mu ko naudi ali ako On to dozvoli zbog otkupa greha onda se to na specifičan način događa u bukvalnom smislu..

Dakle, Isus je trpeo, patio, bio proboden i stradao i kao Bog i kao čovek..jer On nije razdvojio svoje prirode ni kada je živeo ni kada je stradao.

Причешћујемо се телом и крвљу Христа човека за опроштење грехова и живот вечни....али на крсту је умро само Христос човек

Opet kažem razmisli.. ne možemo radvajati Hristove prirode ni u kom trenutku Njegovog dela na Zemlji. Hristos je umro integralno i kao Čovek i kao Bog samo opet ću ponoviti..reperkusije smrti kao čoveka i kao Boga su drugačije...ali On nije izmakao svoje Božanstvo prilikom nevolja i nesreća koje su Ga snalazile i na kraju odvele na krst.

 

[Jovan Prezviter]

Moram istaći neke citate s kraja XIX veka koji idu u prilog modernom ekumenskom shvatanju Hristove prirode i Njegovog iskupljenja da bih ukazao da moramo biti zato jako oprezni i čvrsti na temelju vere u vrednost Hristovog utelovljenja i Njegovog Božanstva koje je se žrtvovalo za nas jer ako to ne budemo razmeli vrlo lako ćemo potpasti pod ekumenski uticaj..vrlo suptilno a da nismo ni svesni. Naime, jedan,dva citata iz pisma Horta upućenih Vestkotu i obrnuto...ranije sam pisao o njima..dvojici učenih tradicionalnih protestantskih vernika koji su pokrenuli lavinu revizionstičkih prevoda Novog Zaveta i pogrešaka naravno u okviru tih prevoda. Najvećim delom revizije obuhvataju tekstove gde se jasno ukazuje na Hristovo Božanstvo ali i neke druge stvari. Evo šta recimo njih dvojica(koji su uzgred i okultisti) govore o vrednosti Hristove žrtve i kako pokušavaju da omalovaže tradicionalno gledište po tom pitanju:

"Posve se slažem- uz ispravku jedne reči- sa onim što kažeš o iskupljenju jer sam godinama verovao da je "apsolutno sjedinjenje hrišćanina(ili, radije, čoveka) i samog Hrista" duhovna istina a da je popularna nauka o zastupanju nemoralna i materijalna krivotvorina. Sigurno da se ništa ne može više protiviti Pismu od modernog ograničavanja Hristovog nošenja naših greha i patnje do smrti, no to je samo jedan vid gotovo sveopšte jeresi", Life, Vol I, 430-Pismo Vestkotu 15,okt 1860

U dve rečenice istaknute u boji u tekstu se vidi ono što Hort hoće da kaže. U prvoj Hort smatra da je nauka o "zastupništvu" Hristovom zapravo nemorlna i materijalno krivotvorena. On drugim rečima smatra da Hristos nije trebao da nosi naše grehe ne sebe da je to nepotrebno..on veruje da se čovek spasava "apsolutnim sjedinjenjem čoveka i Hrista". U drugoj rečenici Hort ističe da je jasno da je "moderno ograničavanje" u pogledu Hristovog nošenja naših greha zapravo suprotstavljeno Pismu jer Pismo zaista uči da je Hristos morao poneti naše grehe da bi nas spasao pa samim tim svako opovrgavanje i u najmanjoj meri te potrebe i smatranje da Hristos to nije trebao činiti jeste ono šti su "moderne tedencije" a to se suproti Pismu kako je dobro zaključio Hort. No, on kao neko ko teži tom "modernizmu" zato i ima potrebu za revizijom jer je u revidiranim prevodima potrebmo suptilno izokrenuti tekstove koji jasno ističu potrebu Hristove žrtve da zvuče zapravo drugačije da se može zaključiti i ovako i onako..po potrebi. Zato Hort sa žaljenjem ističe da je to učenje Pisma o potrebnoj žrtvi Isusa Hrista deo "sveopšte jeresi", po njemu.

Suština dakle je umanjiti značaj potrebe za Hristovom žrtvom, njenim isticanjem i postepeno ukazati da je ona zapravo nepotrebna i da se čovek može spasiti i bez te žrtve.

Evo drugog teksta:

"Sklon sam mišljenju da nikada nije postojalo stanje poput "Edena" i da se Adamov pad nije razlikovao po stupnju od pada njegovih potomaka"(Dawid Otis, Whitch Bible, Hort piše Mr. John Ellertonu)

Ovde Hort ističe da zapravo Eden nije postojao..tj. čovekovo stanje od početka je bilo ovakvo kao što je sada te da prema tome nikakav pad se nije desio..sve je prirodno. Samim tim na šta aludira dalje Hort? Na to da Hristova žrtva je nepotrebna jer se greh nije ni desio. Opet dakle udar na potrebu otkupa greha i dalje implikacije su jasne. Nepotrebna žrtva, nema greha i nekako smo svi bliski Hristu jer On ako je i došao na Zemlju nije došao da iskupi greh već nešto sasvim drugo.

Ovakvih citata i direktnoh napada na Hristovo Božanstvo, potrebu otkupa ima veliko mnoštvo sa svih strana. To je zapravo nauka New Agea i modernog Ekumenizma. Zato je važno da shvatimo prave razmere greha i šta je sve bilo potrebno da bi se posledice greha zaista sanirale. Svaka relativizacija veličine greha jeste opasnost i put ka ekumenizmu. Relativizacija greha može ići pravcem negiranja potrebe Hristove žrtve, ili učenjem da se greh nije ni dogodio, ili pak da je otkup za greh previše "jeftin" učenjem da je za njegov otkup bilo dovoljno stradanje stvorenja. Međutim, kada shvatimo da je u otkupu greha učestvovalo Božanstvo onda tek vidimo prave razmere greha, tj. onako kako jeste doista u spektru gledanja Pisma i njegove posledice ali i ljubav Božiju te vrednost principa Božijih zbog kojih se On sam morao žrtvovati.

 

[Jovan Prezviter]

Evo kako se udara suptilno na hrišanski koncept spasenja verom kroz Hrista samo od strane osnivača Mormonske zajednice:

"Jedna od najpogubnijih doktrina koju je čovek ikada zastupao je "doktrina o opravdanju samo verom" koja je ušla u srca milona od dana tzv. reformacije", Džozef Smit, Restauracija svih stvari 192

Zašto recimo Džozefu Fildin Smitu, osnivaču Mormona smeta doktrina o oprvadanju samo verom u Isusovu zasutpuničku žrtvu. Razlog je sledeći. U delu Journal of discourses stoji sledeće;"Neki gresi se okajavaju samo sopstvenom krvlju", Vol, 4, p.53

Dakle, postoje gresi za koje nije potrebna Hristova žrtva..ima onih koje sami od sebe okajavamo..nepotreban Hristos. Ma naravno, nepotreban pa nema greha tj. stvarnost greha ne postoji..to je više simbolika itd...svakakvih izopačenja ima.

Ali čujmo sada ovo. Brigam Jang naslednik Džozefa Smita na čelu organizacije Mormona je izjavio sledeće:

"Đavo je rekao istinu o Božanstvu. Ja ne krivim majku Evu. Ja ne bih da ona propusti zabranjeno voće od bilo čega..kroz dar greha. ..", Doctrine of Convent

Dakle greh ne postoji..ona nije sagrešila. Njeno uzimanje zabranjenog ploda je bilo ustvari korisno. Implikacije vode ka tome da je Hristova žrtva nepotrebna.

I hajde da zaokružimo ovaj deo:

"Pod Hristom Adam stoji kao glava..Adam je pao, ali je pao na pravu stranu..padajući prošao je kroz cilj, pao je ali je pao naviše", Starlen Stil(član Mormonskog kvoruma od 70-torice iz reda "Melhisedeka"), Desert News, 31. Juli 1965

Dakle, pad nije pad na niže nago na više...zašto je potrebna Hristova žrtva onda? Kada su ljudi pali na pravu stranu?

Zato moramo paziti podvlačim kako shvatamo Hristovu žrtvu, pitanje greha da ne bismo bili zavedeni pričama da je greh bezopasan, da Hristos nije prvenstveno došao zbog greha, ili onako ovlaš razumeti to pitanje.

Neka nam Bog pomogne u tome.

 

[milsu]

Da li onda misliš da se prilikom stradanja i bola Isusovog Njegova Božanska priroda "izmakla"? Ja govorim i smatram da je Hristos kompletno trpeo..naravno da Boga ne može da ubije niko ali može da trpi i pati jer se Božanstvo slilo sa telom...postalo nerazdvojno. Zato sam i istakao da je krajnji domet Hristovog stradanja kao Boga bilo zapravo stanje suspenzije ili "zamrznutiosti" ispoljavanja i delovanja Njegovog Božanstva. Ono je "ravno" smrti. To su zapravo proporcije između Božantva i stvarstva. Boga naravno da ne može da probode koplje, ne može da mu ko naudi ali ako On to dozvoli zbog otkupa greha onda se to na specifičan način događa u bukvalnom smislu..

Dakle, Isus je trpeo, patio, bio proboden i stradao i kao Bog i kao čovek..jer On nije razdvojio svoje prirode ni kada je živeo ni kada je stradao.

Opet kažem razmisli.. ne možemo radvajati Hristove prirode ni u kom trenutku Njegovog dela na Zemlji. Hristos je umro integralno i kao Čovek i kao Bog samo opet ću ponoviti..reperkusije smrti kao čoveka i kao Boga su drugačije...ali On nije izmakao svoje Božanstvo prilikom nevolja i nesreća koje su Ga snalazile i na kraju odvele na krst.

И када је обичан човек убијен, убијено је само његово тело, али не и његова душа. Тако исто и у случају Исуса Христа - његово тело је убијено на крсту, али његова душа, то јест он као Син Божји независно од свог људског тела - није ни могао бити убијен. Свакако је патио, као и свака невина људска душа када неко убија њено тело. По Православном учењу, Божанство се није слило са телом, већ Христос има две посебне природе, божанску и људску, које су раздвојене и не могу се спојити у једно. Када би Христос Син Божји и Логос био суспендован или замрзнут макар на тренутак, сав створени свет би умро, или би нестао, или полудео, или отишао у Пакао, не само на Земљи, већ сви створени светови и сва небеса и све што постоји.

 

[Jovan Prezviter]

И када је обичан човек убијен, убијено је само његово тело, али не и његова душа. Тако исто и у случају Исуса Христа - његово тело је убијено на крсту, али његова душа, то јест он као Син Божји независно од свог људског тела - није ни могао бити убијен.

Ne govorim o pojmu duša već govorim o prirodi Božanstva. Nije Hristos svemoćan zbog duše već zbog Božanstva tj. prirode koju mi ne posedujemo kao stvorena bića.

Ali opet se vraćam na samu logiku Pisma..Čovek nije dovoljan radi otkupa greha...ni jedno stvoreno biće ne može otplatiti kaznu za greh jer ne poseduje besmrtnost samo po sebi. To ima samo Bog. Zato i stoji da "čovek neće dati otkup od smrti za brata svog" jer ne može i da hoće.

По Православном учењу, Божанство се није слило са телом, већ Христос има две посебне природе, божанску и људску, које су раздвојене и не могу се спојити у једно.

Ali se ni ne razdvajaju jer tako? Dakle ne možemo reći sada u Hristu je ostala ljudska priroda a sada je samo Božanska.. One su nespojive ali i uvek su u Hristu..i na krstu i na Zemlji od samog rođenja.

Када би Христос Син Божји и Логос био суспендован или замрзнут макар на тренутак, сав створени свет би умро, или би нестао, или полудео, или отишао у Пакао, не само на Земљи, већ сви створени светови и сва небеса и све што постоји.

Kao što rekoh..Otac je u tom momentu preuzeo upravljanje resursima Hristove moći i Božanstva koju je On predao Ocu. Zato Ga je Otac i vaskrsao ali silom Sina Isusa Hrista koju je Sin predao Ocu. Tako da svet nije morao ostati uskraćen za svoje postojanje jer je Otac i Duh Sveti odravao ga a i resursi Hristove sile i Božanstva su mogli biti korišćeni od strane Oca. Hristos je morao zapravo izboriti se sa večnom smrću.

Ako Hrista svedemo na običnog čoveka u času smrti jednostavno Ga izjednačavamo sa svim ostalim učiteljima i ljudskim osnivačima religija. Isus je nešto više od toga.

 

[Arianna]

U prethodnoj temi bliskoj ovoj izneo sam svoj stav potkrepljen Biblijskim citatima i logikom koja proizilazi iz svega toga, zašto je Hristos morao dati svoj život za čoveka, koji greh je morao otplatiti(Adamov) i prema tome kojom smrti je morao umreti(drugom tj. večnom). Jedino tako je mogao otkupiti grehe čovečanstva jer da nije pokriven Adamov greh u kojem "svi učestujemo" prema Rimljanima 5,12 mi bismo zaslužili večnu smrt ili odvojenost od Boga. Zato je Hristos morao otkupiti ovaj greh.

Još jednu bitno činjenicu sam istakao a to je da je Hristos jedino kao Bog mogao otkupiti ovaj greh (jer jedino večnost Hristova može uliti život i prevazići večnu smrt). Naravno, ovo pitanje sam samo dotako ovlaš u prethodnoj temi no obradićemo ga detaljnije ako Bog da u nekoj od narednih tema posvećenim vaskrsenju našeg Gospoda.

Ovde bih se zadržao na jednom drugom pitanju. Ono se tiče "Hristovog počinka"..šta to zapravo znači? Šta se dešavalo sa Hristom kao čovekom i kao Bogom u vreme počinka tj. smrti?

Hrstova priroda je i ljudska i Božanska. Kao čovek nema mnogo dileme, Hristos je doista umro i "svoj duh" predao Ocu. To nije sporno..kao svaki čovek(premda to nije bio po prirodi, već uzevši i ovaplotivši se u čoveka samo je uzeo "učešća" u toj prirodi) Hristos je imao svoje potrebe, osećao je glad, žeđ, umor ali je živeo savršenim životom, savršeno se oslanjajući na svoga Oca nebeskog, savršenu veru je iskazao i greha nije u Njemu bilo. Naravno, i pored toga Hristos je umro kao i svaki čovek i to pripisavši mu se Adamov greh..koji je trensferisan sa nas na Hrista (zanimljiva je i ova tema Bogu hvala..i to bi se posebno moglo obraditi..kada je Hristu pripisan Adamov greh..u kom momentu..ali otom potom..velika je riznica Božija Reč i neiscrpan izvor mudrosti i razumevanja). Hristos je dakle umro zbog naših greha (kako onih u Adamu tako i ličnih sagrešenja pojedinačno).

Međutim, pitamo se kakva je reperkusija Njegove smrti na Njegovo Božanstvo? E ovo je sada da kažem novo pitanje, i ja sam se dosta ranije pitao oko ovoga i verujem da mi je Gospod dao mudrosti i razumevanja da dođem do određenih zaključaka po ovom pitanju sledeći Biblijsku logiku i razumevanje. Svako naravno je pozvan da preispita lično ovo pitanje za sebe i da ne veruje ni meni već onome kako ga je Gospod podučio.

Biblija kaže da je Hristos umro i otplatio grehe...ako je umro samo kao čovek to nije mogao jer čovek ne može čovekov greh otplatiti: "Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj", Psalam 49,7. Ali zato Pismo jasno kaže ko može otkupiti čoveka..tj. koja "sila" se mora uliti u večnu smrt za otkup:"Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup, Psalam 130, 7

Pa kako je onda "Božanstvo" umrlo?. Može li se ta "smrt" shvatiti i poistovetiti sa smrti koja je karakteristična za stvorena bića? Očigledno ne može. Bog je večan i nema pozajmljeni život. Dakle, ako je Hristos umro kao Bog šta bi to značilo? Hristos je "Božija Reč"..On je izgovara i Ona sve stvori..ako imamo to na umu i ono što je Hristos rekao "Moj otac uvek radi pa tako i sin" onda bi smrt za Božanstvo imala konotaciju "prinudnog počivanja od rada" tj. Božija Reč tj. Isus Hristos koji "uvek radi" jer Bog svoju Reč uvek koristi u stvaranju sad je u ovih tri dana "počivala" i prvi put u večnosti ona je prestala da radi. To bi bilo tako sa aspekta Božanske stvaralačke sile i delovanja. Sa aspekta Hristovog Božanstva i Njegove moći ono je (upotrebiću jedan sasvim novi izraz) "suspendovano" u ovom momentu. Od vremena Hrstove smrti do vaskrsa delovanje Hristovog Božanstva je "suspendovano" tj. Hristos nije svoju Božansku moć mogao da koristi. Kada sve to imamo u vidu, možemo reći da je Božanstvo umrlo na taj način. Neviđeno poniženje Božanstva ravno našoj smrti jeste upravo suspenzija Božanske moći u Isusu Hristu. Hristos postoji od večnosti i nikada do tada nije prestao koristiti svoju Božansku moć. Suspenzija od tri dana ili bilo u kom momentu jeste ravno smrti i nezamislivom poniženju. Zato kažem Božasntvo je umrlo na taj način..i naravno ulilo svoju večnost života koja prevazilazi večnu smrt..tako pozajmilo svoj život čoveku od suviška svoga.

Da li smatrate da je suspenzija Božanskog delovanja u Hristu ravno smrti Božanstva koje je moralo tako otkupiti grehe..zapamtimo čovek ne može otkupiti čoveka..u Bogu je otkup kako kaže Pismo. Dakle Bog je morao dati otkup. Da li uopšte smatrate da je Hristovo Božanstvo moralo imati suspenziju delovanja..ako znamo da je Božanstovo na neki način moralo doživeti poniženje jer jedno tako se greh mogao otkupiti? Šta vi mislite o ovoj temi..

ps.svi su pozvani ali očekujem da će ovo privući ljude koji iskreno razmišljaju o ovim stvarima, koje iskreno zanima Božija Reč i Isus Hristos i koji čeznu da proniknu u plan spasenja Gospoda našega Isusa Hrista.

Svako dobro.

Nije dovoljno samo navesti Biblijske ccitate ako se ti citati pogresno tumace.
Isus Hris je dao zivot za otkup greha, kao Bozji Sin.
Nigde ne pise da je Bog dao zivot.
Bog JHVH Je bemrtan i ne moze da umre.
To je mogao samo njegov Sin - Bozji Sin Isus Hrist,
da se pojavi u telu coveka i da kao savrsen covek umre za otkup greha covecanstva.

Isus Hrist kao Bozji Sin je dao svoj zivot za nas, za OTKUP greha covecanstva.
Bog je dao zivot svog SIna kao OTKUPNINU..
Na osnovu koje mi mozemo ponovo dobiti savrsenstvo i VECNI ZIVOT koji smo izgubili.

Jovan 3:16
16 Jer je Bog toliko voleo svet, da je Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.

Jasno pise da je BOG JHVH dao svog Sina da umre.
a ne da je on umro.

Rimljanima 6:23
23 Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu.

Jer Sin čovečji ( Isus Hrist ) nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge. (Marko 10:45)

a bez svoje zasluge su opravdani milošću njegovom, otkupom koji je u Isusu Hristu. (Rimljanima 3:24)

Rimljanima 5:8 "A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Krist, dok smo još bili grešnici, umro za nas."
1 Jovanova 4:9 " U ovom se ljubav Božja očitovala na nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da bismo preko njega dobili život.

Bog ce u buducnosti za vreme hiljadugodisnje valdavine Hrista ( nakon Armagedona )
ponovo coveka dovesti do savrsenstva, na osnovu otkupne zrtve Isusa Hrista,
sto znaci da tako SAVRSENI ljudi nece vise stariti i umirati vec ce moci tako VECNO ZIVETI na Zemlji...

 

[Jovan Prezviter]

Isus Hris je dao zivot za otkup greha, kao Bozji Sin.
Nigde ne pise da je Bog dao zivot.

"Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj", Psalam 49,7

Dakle, čovek ne može dati otkup ali:

"Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup, Psalam 130, 7

Da li je Pismo ovde jasno? Da ja ne moram ništa reći dalje...Samo Gospod može otkupiti čovečanstvo.

Može li čovek ili stvoreno biće uliti svoj život i tako pobediti večnu smrt? Ne može jer nema svoga života već ima "pozajmljen"..

Eto suštine.

 

[Arianna]

"Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj", Psalam 49,7

Dakle, čovek ne može dati otkup ali:

"Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup, Psalam 130, 7

Da li je Pismo ovde jasno? Da ja ne moram ništa reći dalje...Samo Gospod može otkupiti čovečanstvo.

Može li čovek ili stvoreno biće uliti svoj život i tako pobediti večnu smrt? Ne može jer nema svoga života već ima "pozajmljen"..

Eto suštine.

Jasno je da je Bog poslao Sina kao otkupitelja.

Naravno da je Bog otkupio covecanstvo preko Isusa - otkupitelja.

Isus je dao zivot kao otkup.
isus je dao zivot a ne Bog.

Jovan 3:16
16 Jer je Bog toliko voleo svet, da je Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.

Pise da je Bog dao svog Sina - Isusa Hrista - KOJI JE OTKUPNA ZRTVA

Jasno pise da je BOG JHVH dao svog Sina da umre.

U novom zavetu imas sve o tome.

Rimljanima 6:23
23 Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu.

a bez svoje zasluge su opravdani milošću njegovom, otkupom koji je u Isusu Hristu. (Rimljanima 3:24)

Jer Sin čovečji ( Isus Hrist ) nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge. (Marko 10:45)

Rimljanima 5:8 "A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas."

1 Jovanova 4:9 " U ovom se ljubav Božja očitovala na nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da bismo preko njega dobili život.

 

[Jovan Prezviter]

Arianna, možeš li ti meni dati ono što nemaš?..ili možeš li platiti novcem koji tebi ne pripada?

Može li stvorenje uliti život drugom stvorenju koje je izgubilo život? Hajde da razgovramo...ako ćeš navoditi samo stihove bez odgvora ne vredi? Ako želiš ozbiljnu diskusiju hajde malo smisleno da razgovaramo.

Dakle pitam te može li stvorenje pozajmiti svoj život drugome a da nema sam po sebi večni život?

 

[Arianna]

Arianna, možeš li ti meni dati ono što nemaš?..ili možeš li platiti novcem koji tebi ne pripada?

Može li stvorenje uliti život drugom stvorenju koje je izgubilo život? Hajde da razgovramo...ako ćeš navoditi samo stihove bez odgvora ne vredi? Ako želiš ozbiljnu diskusiju hajde malo smisleno da razgovaramo.

Dakle pitam te može li stvorenje pozajmiti svoj život drugome a da nema sam po sebi večni život?

Bog je platio OTKUPNOM ZRTVOM ISUSA HRISTA.

Isus Hrist ima vecni zivot zato je mogao biti odgovarajuca zrtva.

 

[Jovan Prezviter]

Bog je platio OTKUPNOM ZRTVOM ISUSA HRISTA.

Isus Hrist ima vecni zivot zato je mogao biti odgovarajuca zrtva.

Da, Isus ima večni život. Nepozajmljen zato i može dati. Svako stvorenje ima pozajmljen život i zato ne može dati.

Ok, onda je jasno ko je Isus Hristos.

"I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti molitava, i pogledaće na mene kojega probodoše; i plaka će za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem", Zaharija 12,10

 

[milsu]

Ali opet se vraćam na samu logiku Pisma..Čovek nije dovoljan radi otkupa greha...ni jedno stvoreno biće ne može otplatiti kaznu za greh jer ne poseduje besmrtnost samo po sebi. To ima samo Bog. Zato i stoji da "čovek neće dati otkup od smrti za brata svog" jer ne može i da hoće.

Ali se ni ne razdvajaju jer tako? Dakle ne možemo reći sada u Hristu je ostala ljudska priroda a sada je samo Božanska.. One su nespojive ali i uvek su u Hristu..i na krstu i na Zemlji od samog rođenja.

Kao što rekoh..Otac je u tom momentu preuzeo upravljanje resursima Hristove moći i Božanstva koju je On predao Ocu. Zato Ga je Otac i vaskrsao ali silom Sina Isusa Hrista koju je Sin predao Ocu. Tako da svet nije morao ostati uskraćen za svoje postojanje jer je Otac i Duh Sveti odravao ga a i resursi Hristove sile i Božanstva su mogli biti korišćeni od strane Oca. Hristos je morao zapravo izboriti se sa večnom smrću.

Хоћеш рећи да је Адам требало да умре вечном смрћу због свог греха, и да његова душа заувек нестане? Не бих рекао, јер у том случају Божје помиловање за Адама у виду смртности, уместо смрти, не би имало никаквог смисла.

Једноставно, обичан човек када умре, не умре као душа, већ његова душа одлази на неко место, ко зна које. Исто тако Исус Христос, као човек који за душу има самог Бога, када умре, не умре као Бог, већ наставља да обитава као Бог. Не може се направити нека конструкција према којој душа обичног човека не умире онда када човек умре, али душа Богочовека, то јест Бог сам, умире онда када Богочовек умре. Мислим, "управљање ресурсима Христове моћи", каква је то конструкција, и где се тако нешто уопште помиње.

 

[Jovan Prezviter]

Хоћеш рећи да је Адам требало да умре вечном смрћу због свог греха, и да његова душа заувек нестане?

Adam i Eva su trebali da umru večnom smrću..tj. da je Bog postupio prema njihovoj zasluzi oni bi bili podložni večnoj kazni. Hristova žrtva za otkup greha je ovu kaznu preuzela na sebe. Dakle, ako gledamo prema zakonu Božijem i njegovj pravdi jer kako kaže Pismo "plata za greh je smrt". Da li ej to pravedno? Jeste..Adamu je rečeno da je plata za greh smrt. Život i blagostanje je određeno za one koji poštuju Zakon Božiji. Svako ko se buni protiv Boga ili krši Njegov zakon jednostavno remeti harmoniju življenja. Dakle, da budemo načisto onako kako jeste.."plata za greh je smrt"..plata ne može da bude "nastavak blagodeti"..to je valda samo po sebi jasno. Za neposlušnost svako mora da odgovara prema propisanoj kazni za kršenje discipline. Tako je i u običnom životu. Ne može jednostavno da se kazna ukine jer onda se remete sama pravila koja su uspostavljena.

Не бих рекао, јер у том случају Божје помиловање за Адама у виду смртности, уместо смрти, не би имало никаквог смисла.

Ovde moramo da definišemo nešto. Adam nije umro večnom smrti a trebalo je. Jer nije umro u tom trenutku. Da je umro u tom trenutku to bi bilo upravo izvršenje pravedne Božije kazne. Međutim, Adama Bog poziva na razgovor...jer Bog ima plan spasenja. Rekli smo, Bog nije nužan da oprosti i da preinači kaznu..to je čista Božija misost i odluka. Bog zapravo prenosi Adamu i Evi vest spasenja..kroz obećanje o semenu ženinom. Inače da nema te vesti ne bi imali zašto da razgovraju..ne bi razgovrali već bi Adam odmah umro. Po zasluzi. Zatim Bog Adamu ukazuje na smrt koja se prenosi i na njegovo potomstvo ali pošto Adam nije odmah umro jasno je da ta smrt koja je sada predočena zapravo druga vrsta smrti..ne večna već privremena..dok seme ženino ne pobedi "zmiju" a zatim i samu večnu smrt.

Dakle, smrtnost koju je Adam dobio nije ona koja vodi ka večnoj smrti kao pravednoj plati za greh već je ta smrtnost povezana sa privremnom smrti. Ta smrtnost itekako ima smisla jer je ona pokazatelj da se kazna večnom smrti otklonila..to je zapravo jedna vrsta prvobitnog jevanđelja..ima nade u buduććnosti. Zato što ta smrtnost nije ona koja vodi večnoj smrti ona je koliko god bila bolna ipak vest nade. Večna smrt je preinačena u privremenu. To je razlika.

Исто тако Исус Христос, као човек који за душу има самог Бога, када умре, не умре као Бог, већ наставља да обитава као Бог.

Malo mi je najesno ovo što tvrdiš da Isus Hristos kao čovek za "dušu ima samog Boga". Isus je Bog i Njegovo Božanstvo je nazavisno od komponenti koje su vezane za nejgovu ljudsku prirodu. Mi govorimo o Isusovom Božanstvu tj. pravoj prirodi samog Boga. Kao čovek jeste umro. Međutim kazna za greh je morala obuhvatit Hrista u integralnom smilu i kao čoveka i kao Boga. Jer ako nije dodirnula kao Boga onda On nije motgao otkupiti greh.

Mislim da nam je tu otprilike glavno nerazumevanje. Jer ja smatram kao što kaže Pismo da čovek ne može otkupiti greh čoveka i ne može dati svoj život u pobedi nad večnom smrću. Ako je tako onda Hristova ljudska smrt ili kazna koja bi obuhvatila samo Njegovu ljudsku prirodu ne bi mogla uliti večni život kao što ne može ni jednos stvorenje. Ali ako bi kazna obuhvatila i Božanski segment Isusovog bića onda bi to moglo otkupiti od večne smrti. Pismo kaže da je "otkup u Boga", Psalam 130,7.

Zato ponavljam kao sinoć Arianni, da je nemoguće da otkup od večne smrti i kazne može zadovljiti život stvorenog bića..prosto ne može jer stvoreno biće nema život sam po sebi koji može uliti u večnu smrt i da je tako pobedi. Stvorena bića imaju pozajmljeni život i ne mogu ga dati...ali Bog koji ima nepozajmljeni život i to život koji ima stalni intenzitet bez prestanka može uliti u večnu smrt a da pri tom on ostane i da je prevaziđe. Svako tvrđenje da stvorenje može dati otkup je pogrešna jer stvorenja nisu Bog. Isus kao čovek ima pozajmljen život od Boga..On se izjednačio sastvorenim bićima. Ali Njegovo Božanstvo kažem zato može.

Zatim sam ukazao samo na koji način je Božanstvo moglo umreti" ukazavši da to nije smrt identična za stvorenje već samo suspenzija Njenog delovanja a Njena sila je predata Ocu.

Не може се направити нека конструкција према којој душа обичног човека не умире онда када човек умре, али душа Богочовека, то јест Бог сам, умире онда када Богочовек умре. Мислим, "управљање ресурсима Христове моћи", каква је то конструкција, и где се тако нешто уопште помиње.

Samo pokušaj da objasnim šta je bilo u tom trenutku sa silom Hristovog Božanstva. Otac je preuzeo jer je Sin mirovao. Moguće da je Isus na taj segment ukazao u sledećem stihu: "Meni valja raditi dela onoga koji me posla dok je dan: doći će noć kad niko ne može raditi", Jovan 9,4. Naravno, ovo se pre svega odnosi na pouku da "ima vreme kad se radi i ima vreme kad se prestaje sa radom" kako kaže mudri Solomon i da treba iskoristiti vreme za rad kada je to potrebno ali bi se delom množe ukazati i na vreme počivanj Hristovg Božanstva koje je oduvek radilo a sad bi po prvi put moglo iskusiti trenutak svoje potpune neaktivnosti.

Kako bilo, upravljanje resursima Hristove moći" ili "predanje moći Hristovg Božanstva Ocu"..kako god želiš jeste realna stvar u kontekstu Hristovog potpunog predanja Ocu a posebno prilikom Njegovog boravka u grobu.

Poenta je da Hristos kao čovek ne može dati otkup jer čovek to ne može već to može jedino kao Bog.

 

[Jovan Prezviter]

da jasno je Isus je Bozji sin.

Kao sto je isus i i rekao za sebe : Ja sam Bozji Sin.

Matej 27:43

"Ja ću mu biti otac, i on će biti moj sin: ako učini što zlo, karaću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovečijih", 2. Samuilova 7,14

"Jer kome od anđela reče kad: sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet:ja ću mu biti otac, i on će mi biti sin", Jevrejima 1,5

"Kazaću naredbu Gospodnju; on reče meni: "ti si sin moj, ja te sad rodih", Psalam 2,7

Dakle da razjasnimo termin Sin Božiji....ukratko da ne odemo od teme.

Sin Božiji je izraz za Isusa Hrista koji je vezan za termin "u vremenu". To znači da je Isus "Sin Božiji" u okviru datog vremena u datom trenutku. U kom je to trenutku on "postao" Sin? Pošto je to "u vremenu" a ne u večnosti jasno je da je Isus to "postao" u datom trenutku...a ne da Mu je to večni status pred Bogom. Proroštvo iz 2. Samuilove 7,14 jasno ukazuje.."ja ću mu biti...on će mi biti"..nije to Isusov status pred Bogom. On u večnosti nije bio Sin. On je to dakle postao..a kada? U procesu pravljenja plana spasenja za čoveka.

Zato moramo razdvojiti predvečnog Isusa kao Reči Božije koja je oduvek bila sa Bogom i "vreme" kad je Isus postao Sin..zapazimo izraz "ja te sad rodih". To "sad" je vremenski okvir koji je suprotan "večnosti"...Zato Biblija i pravi ovu distinkciju jasno navodeći vremenski okvir koji postoji kada je Isus nazvan Sinom i večnosti van tog vremenskog okvira "danas" ili "sad" kada je Isus postao "Sin"..jasno je "on će mi biti" tj. postaće Sin..kao proroštvo za neku budućnost u kontekstu večnosti pre toga. Ne kaže "on mi je oduvek sin" nego "on će mi biti".

Tako da oni koji pokušavaju da koristeći izraz "sin Božiji" tako ukažu da je Isus nešto "drugo" u odnosu na Oca nemaju jasnu predstavu da je Isus to "postao" a ne bio oduvek.

 

[milsu]

Ево нешто са сајта СПЦ.

Бог Реч телом силази у гроб; силази и у ад са својом бесмртном и божанском душом, која се кроз смрт одвојила од тела: Њу је Он предао у руке Оца; Њему је Он добровољно принео и своју крв, која је постала наше избављење. Али душа Господа није била задржана у аду, као душе других светих. Зашто? Зато што прародитељско проклетство ништа није учинило њој, као овима. Наш непријатељ, ђаво, није дотакао ни крв, којом смо искупљени, иако је владао нама, јер како је могао отимач ђаво да отме и посланог од Бога, па још и самог Бога? Уосталом, Господ наш Исус Христос уселио се у гроб телесно са Богом, који се потпуно сјединио с телом, но Он је (истовремено) био и у рају са разбојником и, како рекосмо, у аду са својом обоженом душом, и натприродно био са Оцем и саприсуствовао Светом Духу – у свему је био, као неописани (безгранични) Бог, и Божанство ни на који начин није пострадало ни у гробу, ни на крсту.

http://www.spc.rs/sr/sveta_velika_subota

 

[Jovan Prezviter]

"Тумачећи ове Апостолове речи, свети Кирил Александриски вели: Ми смо искупљени тиме што Христос даде за нас своје сопствено тело. Али, ако је Он само обичан човек, како онда крв његова има вредности колико живот свих људи (πώς άντάξιον της απάντων ζωής το αίμα αύτοΰ)? Ακο је пак Он био Бог у телу, који више вреди него сви људи (о πάντων άξιώτερος), онда је сасвим природно да искупљење целога света његовог крвљу буде стварно"

Ja bih opet citirao tekst Kirila Aleksandijskog koji ukazuje da je Isus bio Bog u telu i da je kao takav stradao..dakle, ako je stradao samo kao čovek teško da bi mogao iskupiti greh. Hristos je morao pretrpeti i kao Bog..dobro možda Kiril nije otišao detaljnije u analizu šta znači stradati i kao Bog ali Sveto Pismo nedvosmisleno ukazuje na stradanje Sina Božijeg bez izuzetka bilo koje njegove komponente koja bi izbegla to stradanje.

Kada proroštva govore o Mesiji ona ukazuju na njegovu smrt ali ne razdvajaju ni jedan aspekt Njegove prirode:

"Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad položi dušu svoju, u prinos za greh, videće natražje, produljiće dane, i što je Gospodu ugodno napredvaće njegovom rukom.....jer je dao dušu svoju na smrt..i sam nosi grehe mnogih", Isaija 53, 10.12

"A posle te šesdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik...", Danilo 9,26

"Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt neće više ovladati njim....Jer što umre grehu umre jedanput...", Rimiljaniam 6,9.10

"Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi trulost" , Psalam 16, 10

Ja doista ne vidim da se iz ovih tekstova može izvući zaključak da smrt nije obuhvatila našeg Gospoda nekim delom..recimo Njegovo Božanstvo. A sa druge strane ako znamo da Hristos ne može iskupiti grehe samo kao čovek onda je jasno da to mora i kao Bog..samo moramo shvatiti na koji način je ta kazna obuhvatila Njegovo Božanstvo.

Ponavljam i prema Svetom Pismu "čovek ne može otkupiti greha", Psalam 49,7. Ako je Božanstvo ostalo nedoirnuto onda ni otkup nije stvaran:"Он само обичан човек, како онда крв његова има вредности", Kiril Aleksandrijski.

 

[south railroad]

"Ja ću mu biti otac, i on će biti moj sin: ako učini što zlo, karaću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovečijih", 2. Samuilova 7,14

"Jer kome od anđela reče kad: sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet:ja ću mu biti otac, i on će mi biti sin", Jevrejima 1,5

"Kazaću naredbu Gospodnju; on reče meni: "ti si sin moj, ja te sad rodih", Psalam 2,7

Dakle da razjasnimo termin Sin Božiji....ukratko da ne odemo od teme.

Sin Božiji je izraz za Isusa Hrista koji je vezan za termin "u vremenu". To znači da je Isus "Sin Božiji" u okviru datog vremena u datom trenutku. U kom je to trenutku on "postao" Sin? Pošto je to "u vremenu" a ne u večnosti jasno je da je Isus to "postao" u datom trenutku...a ne da Mu je to večni status pred Bogom. Proroštvo iz 2. Samuilove 7,14 jasno ukazuje.."ja ću mu biti...on će mi biti"..nije to Isusov status pred Bogom. On u večnosti nije bio Sin. On je to dakle postao..a kada? U procesu pravljenja plana spasenja za čoveka.

Zato moramo razdvojiti predvečnog Isusa kao Reči Božije koja je oduvek bila sa Bogom i "vreme" kad je Isus postao Sin..zapazimo izraz "ja te sad rodih". To "sad" je vremenski okvir koji je suprotan "večnosti"...Zato Biblija i pravi ovu distinkciju jasno navodeći vremenski okvir koji postoji kada je Isus nazvan Sinom i večnosti van tog vremenskog okvira "danas" ili "sad" kada je Isus postao "Sin"..jasno je "on će mi biti" tj. postaće Sin..kao proroštvo za neku budućnost u kontekstu večnosti pre toga. Ne kaže "on mi je oduvek sin" nego "on će mi biti".

Tako da oni koji pokušavaju da koristeći izraz "sin Božiji" tako ukažu da je Isus nešto "drugo" u odnosu na Oca nemaju jasnu predstavu da je Isus to "postao" a ne bio oduvek.

Uhhhhh.... ja se vala pogubih u ovom tvom objasnjenju. Kako li je tek Arijanki?

Kako ti ispovedas Svetu Trojicu?
1) Da li je Hristos Bog u svemu ravan Ocu? Bespocetan, beskrajan... i ostalo?
2) Da li postoji trenutak kada je postojao samo Otac bez Sina i Svetoga Duha?

Probaj jednostavan odgovor :-)

 

[Jovan Prezviter]

Uhhhhh.... ja se vala pogubih u ovom tvom objasnjenju. Kako li je tek Arijanki?

Mislim da sam pojasnio sasvim korektno da je Isus u vremenu postao "Sin" a ne da je to bio od večnosti . Ne znam kako je Ariajnki...ali mislim da se ne slaže samnom.

Kako ti ispovedas Svetu Trojicu?
1) Da li je Hristos Bog u svemu ravan Ocu? Bespocetan, beskrajan... i ostalo?

Da naravno...upravo ovim gore i pokazah da je Isus potpuno ravan sa Ocem i apsolutno Ličnost Božanstva nezavisna koliko i Otac.

2) Da li postoji trenutak kada je postojao samo Otac bez Sina i Svetoga Duha?

Ne, nije postojao trenutak..Isus je Reč Božija i ona je uvek bila sa Bogom. Duh Sveti je Bog i On je postojao od večnosti...Tri Lica Božanstva.

Ali u procesu spasenja Isus tj. Reč Božija je postao "Sin" da bi se mogao izjednačiti sa ljudima i platiti otkup za greh.

Eto najkraće i jednostavno. Ovo što potenciram u ovoj temi je možda samo naizgled komplikovano samo iz prostog razloga što se ljudi nisu bavili ovom temom na ovakav način. Zaista zato moram objašnjavati od osnovinih i elementarnih stvari pa do složenijih..pa još i te elementarne stvari ljudi nekada drugačije razumeju a opet posledica što jednostavno nisu smatrali za potrebno da se bave ovom temom...razmem i slažem se da baš zbog toga ovo deluje naizgled komplikovano ali ništa zapravo ja nisam specijlno novo i teško otkrio.

Slava Bogu!

 

[south railroad]

Mislim da sam pojasnio sasvim korektno da je Isus u vremenu postao "Sin" a ne da je to bio od večnosti . Ne znam kako je Ariajnki...ali mislim da se ne slaže samnom

Ali u procesu spasenja Isus tj. Reč Božija je postao "Sin" da bi se mogao izjednačiti sa ljudima i platiti otkup za greh.

Arijanka se ne slaze jer nesto komplikovano pises .

A ja se ne slazem jer je Gospod Isus Hristos od vecnosti Sin a ne od trenutka kada zapocinje spasenje ljudi. On je Sin po svojoj ipostasi a ne po nuznosti. To da u vremenu postaje Sin niti je predanje Crkve niti ucenje Biblije.
Evo razmisli malo: ako on nije bio Sin pre stvaranja coveka, to ni Otac nije bio Otac. Jer bez Sina nema Oca. A ako Otac postaje Otac u jednom vremenskom trenutku, onda se u dogmat o Svetoj Trojici unosi pojam vremena.
Izdvoj malo vremena i procitaj ovu besedu sv. Vasilija Velikog da bi video zasto se Sin naziva Slovom ( recju, logosom) https://svetosavlje.org/besede-2/14/

Prenecu odatle samo mali deo da ne prepricavam:
Он га је, дакле, назвао, Словом да би ти представио бестрасно рађање од Оца, да би ти богословствовао о савршеном постојању Сина и да би ти показао безвремено сједињење Сина са Оцем. И наша реч је пород ума који се бестрасно рађа, тј. који се не одсеца, не удаљује и не истиче. Напротив, васцели ум пребива у свом устројству, стварајући целовиту и потпуну реч.

Ти, међутим, богодолично схвати Слово. Јер, онај ко ти саопштава о Јединородном, назвао га је Словом, као што га је назвао и Светлошћу, а нешто касније и Животом и Васкрсењем. Чувши реч „светлост“ ти не помишљаш на чулну светлост која се може видети очима. Чувши реч „живот“, ти не подразумеваш заједнички живот, којим живе и бесловесне животиње. И када чујеш „Слово“, буди опрезан да се, услед слабости разума, не спустиш до приземних и ниских појмова.

 

[Jovan Prezviter]

Arijanka se ne slaze jer nesto komplikovano pises .

A ja se ne slazem jer je Gospod Isus Hristos od vecnosti Sin a ne od trenutka kada zapocinje spasenje ljudi. On je Sin po svojoj ipostasi a ne po nuznosti. To da u vremenu postaje Sin niti je predanje Crkve niti ucenje Biblije.

Meni tako deluje na osnovu određenih stihova u Bibliji...da je izraz "Sin" više u kontekstu date uloge Isusa Hrista..no pojasniću u nastakvu...

Evo razmisli malo: ako on nije bio Sin pre stvaranja coveka, to ni Otac nije bio Otac. Jer bez Sina nema Oca. A ako Otac postaje Otac u jednom vremenskom trenutku, onda se u dogmat o Svetoj Trojici unosi pojam vremena.

Kao prvo kada kažem "u vremenu" mislim i na vreme koje bi obuhvatalo period pre postanka čoveka. To opet nam može delovati kao "večnost" ili davna davna prošlost ali Bog je iznad svih naši pojmova opisa. Jer prema stihovima koje sam naveo..stojie izraz "sad", "biće mi sin", "danas" što u terminima Božije večnosti jeste samo "momenat" ali ne i status od uvek.

Kao drugo..kažeš Otac onda nije Otac...da se razumemo..Troličnost Boga ne zavisi od naziva Otac, Sin...to su termini koji su nama poznati tj. termini koje mi koristimo u odnosu čoveka prema čoveku...možemo li reći da su ti termini jedine determinante između lica Božanstva? I da ako nema tih termina da to remeti bilo šta u dogmatu o Trojici? Ne, jednostavno termini ne određuju pravi odnos ili čak samo poimanje o Tri ličnosti Božanstva. Oni su večni, nezavisni bez obzira kako ih mi determinisali..ali ako uzemo Jovana 1,1.."u početku beše Reč"..Jovan ne govori "u početku beše Sin"....

Zato smatram da bez obzira kako se oslovljavaju lica Trojice to ne remeti njihovo Božanstvo ni u kom smislu jer i bez tih termina Biblija jasno naučava Božanstvo Isusa Hrista kao i Duha Svetoga.

No, ja sam iz još jednog prostog razloga izneo ovakvu tvrdnju. Kao što se može videti, neki stalno insistiraju na terminu "Sin Božiji" u cilju pokazivanja kako je Isus tim terminom jasno determinisan kao nešto drugo u odnosu na Boga...manipuliše bukvalno tim terminom..ja sam iz tog razloga onda ukazao da i taj termin nije "konačna definicija" Isusa Hrista i da taj argument ne može biti tako olako korišćen u dokazu da Isus nije Bog.

Kako bilo više sam usput to pomenuo i pre svega onima koji tim terminom manipulišu za rad svoje teologije "antitrinitarijanstva". Da shvate da tim argumentom zapravo ništa ne dokazuju i da taj termin čak pogrešno razumevaju u svakom smislu.

No, da se ne zadržavamo previše na tom pitanju jer kažem ono nije presudno u definisanju Tri ličnosti Božanstva.

Pozdrav.

ps..videćeš i sam u nekim narednim postovima kada pokreneš pitanje Božanstva Isusa Hrista koji će argument biti korišćen u cilju opovrgavanja ..isti i sličan kao i kod korišćenja imena Ja sam Koji Jesam kao jedinog za Boga..ista matrica..mantranja imenom i nazivom

 

[south railroad]

Meni tako deluje na osnovu određenih stihova u Bibliji...da je izraz "Sin" više u kontekstu date uloge Isusa Hrista..no pojasniću u nastakvu...



Kao prvo kada kažem "u vremenu" mislim i na vreme koje bi obuhvatalo period pre postanka čoveka. To opet nam može delovati kao "večnost" ili davna davna prošlost ali Bog je iznad svih naši pojmova opisa. Jer prema stihovima koje sam naveo..stojie izraz "sad", "biće mi sin", "danas" što u terminima Božije večnosti jeste samo "momenat" ali ne i status od uvek.

Kao drugo..kažeš Otac onda nije Otac...da se razumemo..Troličnost Boga ne zavisi od naziva Otac, Sin...to su termini koji su nama poznati tj. termini koje mi koristimo u odnosu čoveka prema čoveku...možemo li reći da su ti termini jedine determinante između lica Božanstva? I da ako nema tih termina da to remeti bilo šta u dogmatu o Trojici? Ne, jednostavno termini ne određuju pravi odnos ili čak samo poimanje o Tri ličnosti Božanstva. Oni su večni, nezavisni bez obzira kako ih mi determinisali..ali ako uzemo Jovana 1,1.."u početku beše Reč"..Jovan ne govori "u početku beše Sin"....

Zato smatram da bez obzira kako se oslovljavaju lica Trojice to ne remeti njihovo Božanstvo ni u kom smislu jer i bez tih termina Biblija jasno naučava Božanstvo Isusa Hrista kao i Duha Svetoga.

No, ja sam iz još jednog prostog razloga izneo ovakvu tvrdnju. Kao što se može videti, neki stalno insistiraju na terminu "Sin Božiji" u cilju pokazivanja kako je Isus tim terminom jasno determinisan kao nešto drugo u odnosu na Boga...manipuliše bukvalno tim terminom..ja sam iz tog razloga onda ukazao da i taj termin nije "konačna definicija" Isusa Hrista i da taj argument ne može biti tako olako korišćen u dokazu da Isus nije Bog.

Kako bilo više sam usput to pomenuo i pre svega onima koji tim terminom manipulišu za rad svoje teologije "antitrinitarijanstva". Da shvate da tim argumentom zapravo ništa ne dokazuju i da taj termin čak pogrešno razumevaju u svakom smislu.

No, da se ne zadržavamo previše na tom pitanju jer kažem ono nije presudno u definisanju Tri ličnosti Božanstva.

Pozdrav.

ps..videćeš i sam u nekim narednim postovima kada pokreneš pitanje Božanstva Isusa Hrista koji će argument biti korišćen u cilju opovrgavanja ..isti i sličan kao i kod korišćenja imena Ja sam Koji Jesam kao jedinog za Boga..ista matrica..mantranja imenom i nazivom

Stari Zavet nam daje samo nagovestenje svega onoga sto nam je Gospod mnogo jasnije rekao o dogmatu Svete Trojice u Novom. Zato trebamo biti obazrivi kada baziramo svoje verovanje samo na njemu.
Izgleda da nisi imao vremena da procitas besedu sv.Vasilija iz koje bi video zasto se naziva Recju ili Slovom ( Logos) ili jesi ali to ne prihvatas?

Naravno svako ima pravo da umuje i veruje kako hoce ali je dogmat o Trojici izuzetno klizavo mesto. lako se covek oklizne i upadne u jelinisticko mnogobostvo ili u jevrejsko jednobostvo bez Sina i Duha. U sustini, skoro svaka tvoja recenica iziskuje pitanja koja bi pokazala da se ovakve samoumne teorije ne mogu odrzati.

Ostavimo ove novonastale grupe na stranu. Ove sto ne razumeju sta znaci Sin Boziji. Na primer, sin ovna je ovan sa svim osobinama svog oca kao sto je i sin coveka, covek i nosi sve osobine svog oca. Radjanje, zivot, razmisljanje... smrt. Tako i Sin Bozji ima sve osobine svog Oca. Kada Isusa nazivaju Sinom Bozijim, oni u svojoj prelesti i ne shvataju da ga nazivaju Bogom. Ali to je njihov problem.

I nije dovoljno samo ispovedati Svetu Trojicu a da se pritom ona pogresno ispoveda. Tako su skoro sve jeresi i nastajale. Treba biti obazriv. postavicu ti jos jedan link iz beseda sv. Vasilija koji se nadam da ces pazljivije procitati, a postavljam ti ove stvari zato sto vidim da razmisljas o dogmatskim pitanjima.

https://svetosavlje.org/besede-2/15/