U najkraćim crtama potrebnim za našu diskusiju...Tri Lica Božanstva, jednaka u potpunosti u svemu. Čine Jedno(Jedan Bog), jednaka u namerama, doživljajima, delovanju i svemu. To je Jedinstvo nama nepojmljivo a neuslovljeno i večno.
U procesu spasenja i procesu stvaranja uzimaju uloge opisane u Bibliji.
Stav Crkve prema odnosu Starog i Novog Zaveta, sto se tice Otkrivenja tajni o Svetoj Trojici je otprilike sledeci:
- Stari Zavet je jasno objavio Oca, veli sveti Grigorije Bogoslov, a Sina više nejasno; Novi je otkrio Sina i ukazao na Božanstvo Duha; sada pak sam Duh boravi s nama i jasnije nam pokazuje sebe. Jer nije bilo bezopasno, pre no što se prizna Božanstvo Oca, jasno propovedati Sina, i pre no što smo primili propoved o Sinu, opterećivati nas propoveđu (da se smelije izrazim) o Duhu Svetom, da ne bismo bili izloženi opasnosti da izgubimo čak i ono što nam je na Domaku, kao što biva sa ljudima koji suvišnom hranom pretovare sebe, ili slabe oči upiru u sunčevu svetlost, nego je trebalo da svetlost Svete Trojice ozarava prosvetljavane postepenim dodavanjem, uzlaženjem, napredovanjem iz slave u slavu
- Sveti Epifanije bogoslovstvuje: „Jedno Božanstvo (Θεότης μία) je naročito objavljeno u Mojseja, Dvojica (δυάς) pak propovedana je silno u Proroka, a Trojica (Τριάς) se pokazuje u Evanđeljima“.
-A blaženi Teodorit piše: „Po svojoj beskonačnoj mudrosti Bog nije hteo da Jevrejima objavi potpuno znanje o Svetoj Trojici, da oni ne bi u tome našli povod da se klanjaju mnogim bogovima, jer su bili skloni egipatskoj bezbožnosti; i zato se posle vavilonskoga ropstva, kada su Jevreji jasno osećali odvratnost prema mnogoboštvu, susreću ne samo u njihovim sveštenim nego i u nesveštenim knjigama daleko više veoma jasnih mesta, nego ranije, u kojima se govori o Božanskim Licima“.
- Blaženi Avgustin je govorio da se Novi Zavet skriva u Starom, a Stari Zavet se otkriva u Novom.
- Sveto Otkrivenje je u stvari otkrivenje istine o Trojičnom Božanstvu od Trojičnog Božanstva, koju je Bog mogao odjednom objaviti ljudima u potpunosti, ali On to nije uradio, jer se u Otkrivenju opaža da je ova istina bila postupno objavljivana ljudima s obzirom na njihov duhovni i moralni uzrast. U Starom Zavetu je učenje o Svetoj Trojici dosta nejasno, kratko i nepotpuno, pošto se otkrivenje božanskih natprirodnih istina vrši postupno i polako, shodno duhovnom i moralnom razviću primalaca. Tek u Novom Zavetu ovo učenje dobija svoj potpun izraz. Starozavetno učenje o Bogu bilo je priprema za novozavetno. Ono je bilo kao zrno, iz koga se u blagom klimatu trosunčane blagodati novozavetne imalo razviti novozatetno učenje o Troličnom Bogu.
I tako dalje, da ne navodim vise. Da li se slazes sa ovim Crkvenim ispovedanjem?
Sto se tice citiranog imao bih tu par pitanja, a pre svega zelju da na osnovu ovog tvog verovanja iznesemo i dogmate o Sinu Bozijemu, jer bi samo direktno njihovo postavljanje bilo malo suvoparno i sigurno ostavilo prostor za nedoumice.
Najveci problem u tvom ispovedanju vidim u tome sto ovo meni izgleda kao ispovedanje Tri Boga jer bez obzira sto govoris o njihovom jedinstvu, jer se ne vidi nikakav njihov medjusobni odnos. Pitanja koja proisticu odavde su otprilike:
- Ko je na prvom mestu, ko na drugom, a ko na trecem?
- Kako su odlucili ko ce biti Otac, ko Sin, a ko Duh Sveti, sta je bio kriterijum za to?
- Da li posle ove uloge, kako je nazivas, imamo sasvim novog Boga, koji ponistava stari njihov odnos?
Najvaznije pak moje pitanje je o Ocinstvu i odnosu tih dveju Lica po tvom verovanju. Da li to znaci da Otac postaje Ocem u jednom vremenskom trenutku prestajuci da bude samo jednak po Ipostasi sa drugom dvojicom? Zasto bi se uzimala uloga, kao u nekom teatru, da sad jedno od Lica postaje Otac a drugo Sin?
Izvini na ovolikim pitanjima, bice ih sigurno dosta sa obe strane, ali smatram da analizom odgovora mozemo i doci do nekih zakljucaka.
