Povela se, ne mala, diskusija u drugoj temi o Sinovstvu Hristovom sa pitanjem: Od kada je Sin postao Sinom? Od vecnosti ili od ovaplocenja? Posto je ovo veoma vazna dogma o Gospodu nasemu, otvaram pogodniju temu sa pogodnijim nazivom jer se, ulazeci u ovo pitanje moramo dotaci i Trijadologije i celokupne dogmatike o Hristu. Posto ce tema svim ucesnicima biti zahtevna i ozbiljna, unapred bih zamolio sve one koji zele ucestvovati da se striktno drzimo teme.
Kao uvodni post, postavio bih najsazetije moguce ispovedanje Pravoslavne Crkve o Sinu Bozijemu Isusu Hristu. Rec je o omiliji sv. Grigorija Palame, a kasnije se mozemo osvrnuti i na Pismo i na druge oce:
Отац надвремени (безвремени), беспочетни и вечни, једини узрок и корен Божанства Које се созерцава у Сину и Духу Светоме, не само Творац, него једини Отац једног Сина и једини Производитељ једнога Духа Светога, вечносуштни и свагдасуштни Отац, свагдасуштни једини Отац и једини Производитељ Светога Духа, Којем је (Његов) једини Син савечан, а када је реч о времену савремен, али није и беспочетан, јер је Њему родитељ, корен, источник и почетак Отац, од Којег је Јединог пре свих векова произашао, бесплотно, бестрасно и непроменљиво рођен али не и раздвојен,
Који је Бог од Бога, не другачији као Бог, него другачији као Син Који је вечносуштни и свагдасуштни и увек у Богу несливено сушти, Логос живи, Светлост истинита, уипостазирана Премудрост, узрок и почетак васцеле творевине јер је све ово кроз Њега постало,
Који је на свршетку векова, како су Пророци предсказали, Сам Себе унизио, примивши ради нас обличје какво је нама својствено. Благовољењем Оца и садејством Духа Светога био је зачет и родио се од Приснодјеве као Онај који се заиста оваплотио и постао нам сличан у свему осим греха, остајући и после оваплоћења у једној Ипостаси истинити Бог као што је и био. Чинећи све божанско као Бог, а као Човек све људско, изложивши Се непорочним људским страдањима, будући бестрасан (у смислу „неподложан страдању“, грч. απαθής) и бесмртан и остајући Бог, добровољно је ради нас телесно претрпео страдања као човек и био распет, и умро, и био погребен, и у трећи дан васкрсао, и Својом смрћу и васкрсењем поразио онога који је био господар смрти. Након васкрсења јављао Се и вазнео на небеса и сео са десне стране Оцу, учинивши нашу природу равноправном и сапрестолном, јер је она потпуно јединствена са Божанством.
U drugoj temi smo sa korisnikom
@Jovan Prezviter zapoceli razgovor konkretno o ovome:
Sve je to od utelovljenja. Pre toga Isus nije ni Sin ni Jedinorodni Sin već Reč Božija koja je Bog.
Pa bih zamolio istog korisnika za malo detaljnije obrazlozenje ove svoje stavke.
.
