Super si pametna i sada kazes sebi ja sam super pametna i ako budem mnogo radila onda cu nauciti da pisem poeziju,da pisem filozofske knjige da tumacim natalnu kartu i naucicu da pjevam lijepo,to nema sansi ako nemas dar i poseban senzibilitet a zasto,pa zato sto to nije zanat pa da se nauci
Ти имаш тенденцију да пишеш обимне постове. То само по себи не би био проблем да ти постови нису тешки за читање. А тешки су јер често користиш претерано дугачке реченице без знакова интерпкункције на одговарајућим местима. Све то оставља утисак особе која не зна да пише.
Но, много већи проблем код тебе је то што ти никада не показујеш поступак којим си дошао до сопствених закључака. Не радиш ништа осим што их износиш и покушаваш да их на што различитије, и што обимније, начине објасниш ( чак и кад за то нема никакве потребе. ) Делује као да очекујеш да ти људи верују на реч ( иако ничим ниси исто заслужио ) или да се једноставно надаш да ће милион пута изговорена реч евентуално постати широко усвојена ( што подсећа на Гебелса. )
Рецимо, на овој теми упорно тврдиш како свако може да научи математику и фудбал уз адекватан труд али не и филозофију, поезију, певање и астрологију јер је за њих потребно да особа има одређене генетске предиспозиције. То поткрепљујеш тврдњом да су математика и фудбал шаблонски послови док ови други то нису.
Јеси ли изнео аргумент?
Јеси ли показао поступак којим си дошао до тог закључка?
Наравно да ниси.
Кад бих те питао зашто тако мислиш, тј. како знаш да је то случај, рекао би, "Очигледно је."
Упао си у замку романтизма, тј. слепом веровању подсвесном, и тако си себе заштитио од критике. Научио си како да будеш тврдоглав, нетакнут од стране спољашњег света, и онда си све то лепо увио у фолију мистицизма.
Пар ствари које се тичу твојих тврдњи:
"Шаблон" је скуп правила по којима се нешто дешава.
Сви људи се понашају по шаблону. По правилу су несвесни тог шаблона. Међутим, то што су несвесни шаблона по којем се понашају не значи да се не понашају шаблонски.
Супротно од шаблонског понашања јесте хаотично понашање одн. понашање којим управља случајност. Дакле, онај ко се не понаша шаблонски, он се понаша као неко ко одлучује бацањем новчића. Међутим, као што је Платон рекао, знање није само истинито веровање већ и
оправдано истинито веровање. Другим речима, за онога ко је случано открио истину, или донео добру одлуку, не може да се каже да је заслужан за то. Заслужна је случајност.
Осећања су подсвесни шаблони. Нису магија. Нису ништа фундаментално мистериозно. А особа која некритички следи своја осећања је особа која се понаша шаблонски исто онолико колико се понаша шаблонски особа која се некритички понаша по туђим упутствима. Једино што би се могло назвати "ваншаблонским понашањем", и то само фигуративно, јесте понашање особе која има критички став како спрам онога што други људи тврде тако и спрам сопствених осећања. Само тако може да се изађе ван оквира постојећих шаблона ( не свих, наравно, јер то је немогуће ) и открију бољи.