Kawasakiho ruze-Један од најбољих филмова које сам погледао на овогодишњем Синема ситију. Назив и почетак филма не наговештавају шта му је тема. А, она је универзална и увек актуелна. Наиме, филм почиње лагано, благим чешким хумором, породичном причом, али се клупко почиње одмотавати у неочекиваном правцу приказујући лик успешног психијатра ,истакнутог научника, омиљеног оца, и вољеног мужа у нешто другачијем светлу од оног који је општеприхваћен . Испоставља се да је тај ,, народни херој'' и најпознатији дисидент из времена комунизма у Чехословачкој, заправо био дугогодишљи сарадник УДБЕ, те потказивао пријатеља. Филм показује узроке и последице живота у једном таквом друштву, трагичне судбине које се дешавају у њему, тера нас да промишљамо и показује да свет није црно бели како га често доживљавамо. Такође, нагони нас да се запитамо и колико се данашња Србија, па и свет, разликује од таквог монструозног система који разара појединца, породицу, и на крају целокупно друштвено биће једног народа.
Режисер је био гост на фестивалу али због катастрофалног превода нисам разумео да ли је афера са Кундером била spiritus movens за настанак овог филма.