Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Jedan skok na mlake varijante ...
TAMNA VODA (U originalu: Black water)
Požurih da sinoć odgledam film, misleći da je reč o jednom drugom http://www.imdb.com/title/tt0382628/
koga sam, doduše, već gledala ... al ajde, nije zgoreg još jedanput.
Međutim, reč je o filmu iz 2007, koji se može žanrovski okarakterisati kao survival drama/horor, dobitniku nekoliko priznanja:
http://www.imdb.com/title/tt0816436/
Film je zasnovan na istinitom događaju, kada su dve sestre i mladić jedne od njih, tokom odmora u Australiji, odlučili da odu na pecaroški izlet u močvaru. Međutim, tamo im jedan krokodil prevrne čamac i ubije vodiča. Dalje se priča odvija po poznatom ključu eliminacije, sve dok finalna devojka ne uspe da se iskobelja iz zaista jezive situacije. Krokodil, naime, neprikosnoveno caruje močvarom: snažan, veliki, brz i u vodi i na tlu, jakih čeljusti (zanimljiv podatak: "far the strongest bite of any animal. The crocodile's bite force is more than 5,000 pounds per square inch (340 atm),[8] compared to just 335 pounds per square inch (22.8 atm) for a rottweiler, 400 pounds per square inch (27 atm) for a large great white shark, or 800 pounds per square inch (54 atm) to 1,000 pounds per square inch (68 atm) for a hyena.")
Film je prototip tzv. realnog horora*. Dakle, nema nikakve misterije, nikakvih elemenata fantastike; samo krokodil i žrtve koje se bore da prežive, iliti: šta može da vam se desi kada, nepripremljeni, odete na rizična i opasna mesta.
Horor je, naravno, oličen u stalnoj pretnji od krokodila koji vreba ispod površine vode i nepredvidljivosti njegovih reakcija i kretanja; takođe, i u sablasnom, klaustrofobičnom okruženju koje se sastoji od mangrova, močvare i tek ponekog parčeta tla koje ne garantuje nikakvu bezbednost.
Na momente priča deluje razvučeno što je, sudeći po reakcijama publike i kritičara, i njihovim ocenama (6 na skali od 1-10), opšti utisak. Ambijent je pružao mogućnosti da se priča začini još nekim detaljima.
Film u mnogome vadi odlična gluma finalne devojke, mlade glumice Maeve Dermody.
Preporuka za večeri kada vam se gleda nešto što nije izvikano, rimejkovano, nastavljano i strašno na ne-azijski način, i što na vas neće ostaviti dugotrajan utisak ali će vam svakako držati pažnju 90 min.
*
Vrsta horora koji se zasniva na stvarno mogućim, užasnim događajima.
U literaturi se prepoznaje po nepretencioznom i često faktografski kratkom tonu opisivanja nečeg užasnog, nasilnog, ekstremnog. On u sebi nema elemente natprirodnog, a eventualna „fantastika“ može biti prikazana samo kao lična vizija, san ili halucinacija nekog od junaka.
U književnosti je prisutan relativno kratko; ako izuzmemo roman „Avanture Artura Gordona Pima“ E. A. Poa i neke od njegovih pripovedaka („Bunar i klatno“), tek je Bloh, svojim „Psihom“, (1959), utemeljio ono što danas prepoznajemo kao priču „realne strave“. U takva dela ubrajaju se, na primer: Benčlijeva „Ajkula“, „Mizeri“ i „Kudžo“ Stivena Kinga, i Barkerov „Užas“.
Kinematografija je bila mnogo produktivnija po pitanju ovog žanra („Sedam“; „Kad jaganjci utihnu“; „Manijak“, 1980; „Očuh“, 1987; „Američki psiho“, 2000; itd.) U ovu grupu spadaju i filmovi koji su deklarisani kao „trileri“, a u suštini su miks žanrova – tzv. horor-trileri; na primer: „Anđelovo srce“ (1987) ili De Palmina „Obučena da ubije“ (1980).
TAMNA VODA (U originalu: Black water)
Požurih da sinoć odgledam film, misleći da je reč o jednom drugom http://www.imdb.com/title/tt0382628/
koga sam, doduše, već gledala ... al ajde, nije zgoreg još jedanput.
Međutim, reč je o filmu iz 2007, koji se može žanrovski okarakterisati kao survival drama/horor, dobitniku nekoliko priznanja:
http://www.imdb.com/title/tt0816436/
Film je zasnovan na istinitom događaju, kada su dve sestre i mladić jedne od njih, tokom odmora u Australiji, odlučili da odu na pecaroški izlet u močvaru. Međutim, tamo im jedan krokodil prevrne čamac i ubije vodiča. Dalje se priča odvija po poznatom ključu eliminacije, sve dok finalna devojka ne uspe da se iskobelja iz zaista jezive situacije. Krokodil, naime, neprikosnoveno caruje močvarom: snažan, veliki, brz i u vodi i na tlu, jakih čeljusti (zanimljiv podatak: "far the strongest bite of any animal. The crocodile's bite force is more than 5,000 pounds per square inch (340 atm),[8] compared to just 335 pounds per square inch (22.8 atm) for a rottweiler, 400 pounds per square inch (27 atm) for a large great white shark, or 800 pounds per square inch (54 atm) to 1,000 pounds per square inch (68 atm) for a hyena.")
Film je prototip tzv. realnog horora*. Dakle, nema nikakve misterije, nikakvih elemenata fantastike; samo krokodil i žrtve koje se bore da prežive, iliti: šta može da vam se desi kada, nepripremljeni, odete na rizična i opasna mesta.
Horor je, naravno, oličen u stalnoj pretnji od krokodila koji vreba ispod površine vode i nepredvidljivosti njegovih reakcija i kretanja; takođe, i u sablasnom, klaustrofobičnom okruženju koje se sastoji od mangrova, močvare i tek ponekog parčeta tla koje ne garantuje nikakvu bezbednost.
Na momente priča deluje razvučeno što je, sudeći po reakcijama publike i kritičara, i njihovim ocenama (6 na skali od 1-10), opšti utisak. Ambijent je pružao mogućnosti da se priča začini još nekim detaljima.
Film u mnogome vadi odlična gluma finalne devojke, mlade glumice Maeve Dermody.
Preporuka za večeri kada vam se gleda nešto što nije izvikano, rimejkovano, nastavljano i strašno na ne-azijski način, i što na vas neće ostaviti dugotrajan utisak ali će vam svakako držati pažnju 90 min.
*
Vrsta horora koji se zasniva na stvarno mogućim, užasnim događajima.
U literaturi se prepoznaje po nepretencioznom i često faktografski kratkom tonu opisivanja nečeg užasnog, nasilnog, ekstremnog. On u sebi nema elemente natprirodnog, a eventualna „fantastika“ može biti prikazana samo kao lična vizija, san ili halucinacija nekog od junaka.
U književnosti je prisutan relativno kratko; ako izuzmemo roman „Avanture Artura Gordona Pima“ E. A. Poa i neke od njegovih pripovedaka („Bunar i klatno“), tek je Bloh, svojim „Psihom“, (1959), utemeljio ono što danas prepoznajemo kao priču „realne strave“. U takva dela ubrajaju se, na primer: Benčlijeva „Ajkula“, „Mizeri“ i „Kudžo“ Stivena Kinga, i Barkerov „Užas“.
Kinematografija je bila mnogo produktivnija po pitanju ovog žanra („Sedam“; „Kad jaganjci utihnu“; „Manijak“, 1980; „Očuh“, 1987; „Američki psiho“, 2000; itd.) U ovu grupu spadaju i filmovi koji su deklarisani kao „trileri“, a u suštini su miks žanrova – tzv. horor-trileri; na primer: „Anđelovo srce“ (1987) ili De Palmina „Obučena da ubije“ (1980).
!
Setimo se samo Kronenbergove "Muve" ili filmova pod nazivom "Mimikrija". 
