Homoseksualnost

[krinka5]

Prvo , homoseksualizam se ne može izlečiti , to je toliko puta pokušavano pa ništa , takođe opstanak čovečanstva se ne dovodi u pitanje jer su rodovi kako biološka datost tako i arhetipski i nikakav pritisak društva ne može potisnuti heteroseksualnost. Što se tiče perspektivnog opstanka, u razvijenim delovima sveta te parade postoje zadnjih 30-40 godina pa ne vidim da je tamo ugrožena perspektiva opstanka.
Posebno je pitanje što je takozvana parada ponosa postala prvorazredno političko pitanje gde je izjašnjavanje u vezi gejeva i njihove parade istovremeno i izjašnjavanje za Rusiju ili EU i SAD ili izjašnjavanje da li ste tradicionalista koji poštuje crkvene vrednosti ili modernista. Znači ovo pitanje se ne razmatra racionalno već je obojeno raznoraznim političkoideološkim bojama.

 

[Arhimedes]

Prvo , homoseksualizam se ne može izlečiti , to je toliko puta pokušavano pa ništa , takođe opstanak čovečanstva se ne dovodi u pitanje jer su rodovi kako biološka datost tako i arhetipski i nikakav pritisak društva ne može potisnuti heteroseksualnost. Što se tiče perspektivnog opstanka, u razvijenim delovima sveta te parade postoje zadnjih 30-40 godina pa ne vidim da je tamo ugrožena perspektiva opstanka.
Posebno je pitanje što je takozvana parada ponosa postala prvorazredno političko pitanje gde je izjašnjavanje u vezi gejeva i njihove parade istovremeno i izjašnjavanje za Rusiju ili EU i SAD ili izjašnjavanje da li ste tradicionalista koji poštuje crkvene vrednosti ili modernista. Znači ovo pitanje se ne razmatra racionalno već je obojeno raznoraznim političkoideološkim bojama.

Kako nije ugrožena perspektiva opstanka? Kako zamišljaš i zar je uopšte moguće radjanje pa i vaspitanje dece u homoseksualnim zajednicama? Ili smo zbog ovakvih i sličnih devijacija unapred osudjeni na izumiranje!?

 

[krinka5]

Pa neće sve zajednice (ako misliš na brakove) biti homoseksualne , uvek će postojati i heteroseksualni brakovi koji će biti u neuporedivo većem broju. Homoseksualci postoje i tako i tako , bili oni organizovani u međusobne brakove ili ne.

 

[Arhimedes]

Pa neće sve zajednice (ako misliš na brakove) biti homoseksualne , uvek će postojati i heteroseksualni brakovi koji će biti u neuporedivo većem broju. Homoseksualci postoje i tako i tako , bili oni organizovani u međusobne brakove ili ne.

Da li baš uvek? Nešto nisam ba u to siguran ako se nastavi sa GEY EPP-om i u buduće. Već sada stopa nataliteta u razvijenom svetu beleži negativan trend. a šta će tek biti za sledećih nekoliko decenija. ostaj4e da se vidi. Ko preživi pričaće.

 

[krinka5]

ZA negativne trendove stope nataliteta u zapadnoj i istočnoj Evropi glavni krivci nisu homoseksualci već (moje mišljenje ) industrializacija i ravnopravnost polova koja je opet posledica industrijskog i kulturnog napretka. Da se razumemo ja nisam protiv ravnopravnosti, samo to su neke činjenice. Ali odosmo van teme.

 

[Borac za prava zivotinja]

Pre nekoliko godina, čuveni pisac horora, Klajv Barker, bio je blizu Beograda. Moj poznanik, inače novinar, pisac i Barkerov fan, planirao je da ga zamoli za intervju. A onda je, saznavši da je Klajv Barker homoseksualac, odustao. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: "Jes, pa da me zaskoči u mraku .... "
Samo što nisam umrla od smeha: zamislila sam scenu u kojoj čuveni pisac spopada mog poznanika (inače visokog oko 1,90 i teškog preko 120 kg) ... i to u mraku. Iz gore citirane rečenice zaključila sam da je moj poznanik:
a) homofob
i
b) niktofob (plaši se mraka)
Nije prošlo ni par dana a već je počeo da kuka kako ne zna šta mu bi, propustio je priliku da dobije intervju i autogram ... blabla, truć truć. Svoj trenutak slabosti objasnio je averzijom prema homoseksualcima, i još uvek mu je "muka od scene seksa između dva muškarca", koju je davno odgledao u nekom porniću. Aha ... tu sam ga čekala: a zašto je gledao taj pornić ako mu se homoseksualci baš toliko gade? Odgovor: slučajno! Meni taj odgovor nije bio jasan: nikada ne bih odgledala scenu koja mi je odbojna (na stranu što porniće smatram najgorom i najvećom devalvacijom seksualnog odnosa, iliti onog što se nekad lepo i s razlogom zvalo intimni odnosi).
U daljem razgovoru se ispostavilo da mu lezbejke, međutim, uopšte nisu odvratne, pod uslovom da su mlade i lepe. Štaviše, rado bi uskočio u takvu kombinaciju kako bi im "pokazao šta im treba". Tu kombinaciju 2:1 smatra izuzetno primamljivom, ali obrnut slučaj (2 muškarca : 1 žena) – bolesnom. Sad se ja pitam: da li je privlačnost prve kombinacije neka tipična, potisnuta, arhetipska muška želja o haremu, ili je reč o želji da se dokaže muškost i uz pomoć par koitusa "prevaspitaju" lezbejke?

Kao što mnogi ljudi vole da zaviruju u tuđi lonac, tako vole da vire i kroz tuđe ključaonice, i pametuju o tuđim životima. Ko je tu amoralniji: oni što u svoja 4 zida upražnjavaju seks kakav žele (i pri tom ga upražnjavaju uz pristanak partnera/partnerke, bez štete po bilo koga od njih dvoje, dve, dvojice, troje ... desetoro), ili oni što bi da zavire i presuđuju o tuđem seksualnom opredeljenju – nečemu sasvim ličnom i intimnom?
Homoseksualnost nije neki devijantni andergraund ... Homoseksualnost je ''ljubav koja se ne usuđuje izgovoriti svoje ime'' (the love that dare not speak its name, stih iz "Two Loves", A.Daglas).

Od kada je bitnije čovekovo seksualno opredeljenje nego ono što čovek zaista jeste? Da li bismo promenili mišljenje o prijatelju koga volimo kad bismo saznali da je homoseksualac? Zatvorili bismo mu vrata ispred nosa? Istukli ga? Pljunuli na dugogodišnje prijateljstvo? Kamenovali ga, ne razmišljajući o svim onim gresima koje nosimo na svojim dušama? Preporučili mu lečenje, iako je, npr, taj prijatelj zadovoljan životom? I da li bismo bili isto tako rigidni kad bismo, npr, saznali da je naš prijatelj nešto ukrao ... ili bismo za krađu imali opravdanje (pod uslovom da nije ukrao od nas): "teška su vremena" ...?

Naravno, ne mogu a da ne spomenem Sapfo, Emili Dikinson, Mikelanđela, Remboa, Verlena, Čajkovskog, Vajlda .... Svi oni su gajili naklonost prema sopstvenom polu. Da li nam je i koliko – dok gledamo, recimo, Mikelanđelovu Pijetu - danas važno što je njen tvorac bio gej? Da li, slušajući simfonije Čajkovskog , uopšte razmišljamo o činjenici da je veliki kompozitor bio *****? Da li ćemo zbog te "strašne" istine, reći da su oni bili bolesnici koje je trebalo lečiti?

 

[gost 202584]

Pre nekoliko godina, čuveni pisac horora, Klajv Barker, bio je blizu Beograda. Moj poznanik, inače novinar, pisac i Barkerov fan, planirao je da ga zamoli za intervju. A onda je, saznavši da je Klajv Barker homoseksualac, odustao. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: "Jes, pa da me zaskoči u mraku .... "
Samo što nisam umrla od smeha: zamislila sam scenu u kojoj čuveni pisac spopada mog poznanika (inače visokog oko 1,90 i teškog preko 120 kg) ... i to u mraku. Iz gore citirane rečenice zaključila sam da je moj poznanik:
a) homofob
i
b) niktofob (plaši se mraka)
Nije prošlo ni par dana a već je počeo da kuka kako ne zna šta mu bi, propustio je priliku da dobije intervju i autogram ... blabla, truć truć. Svoj trenutak slabosti objasnio je averzijom prema homoseksualcima, i još uvek mu je "muka od scene seksa između dva muškarca", koju je davno odgledao u nekom porniću. Aha ... tu sam ga čekala: a zašto je gledao taj pornić ako mu se homoseksualci baš toliko gade? Odgovor: slučajno! Meni taj odgovor nije bio jasan: nikada ne bih odgledala scenu koja mi je odbojna (na stranu što porniće smatram najgorom i najvećom devalvacijom seksualnog odnosa, iliti onog što se nekad lepo i s razlogom zvalo intimni odnosi).
U daljem razgovoru se ispostavilo da mu lezbejke, međutim, uopšte nisu odvratne, pod uslovom da su mlade i lepe. Štaviše, rado bi uskočio u takvu kombinaciju kako bi im "pokazao šta im treba". Tu kombinaciju 2:1 smatra izuzetno primamljivom, ali obrnut slučaj (2 muškarca : 1 žena) – bolesnom. Sad se ja pitam: da li je privlačnost prve kombinacije neka tipična, potisnuta, arhetipska muška želja o haremu, ili je reč o želji da se dokaže muškost i uz pomoć par koitusa "prevaspitaju" lezbejke?

Kao što mnogi ljudi vole da zaviruju u tuđi lonac, tako vole da vire i kroz tuđe ključaonice, i pametuju o tuđim životima. Ko je tu amoralniji: oni što u svoja 4 zida upražnjavaju seks kakav žele (i pri tom ga upražnjavaju uz pristanak partnera/partnerke, bez štete po bilo koga od njih dvoje, dve, dvojice, troje ... desetoro), ili oni što bi da zavire i presuđuju o tuđem seksualnom opredeljenju – nečemu sasvim ličnom i intimnom?
Homoseksualnost nije neki devijantni andergraund ... Homoseksualnost je ''ljubav koja se ne usuđuje izgovoriti svoje ime'' (the love that dare not speak its name, stih iz "Two Loves", A.Daglas).

Od kada je bitnije čovekovo seksualno opredeljenje nego ono što čovek zaista jeste? Da li bismo promenili mišljenje o prijatelju koga volimo kad bismo saznali da je homoseksualac? Zatvorili bismo mu vrata ispred nosa? Istukli ga? Pljunuli na dugogodišnje prijateljstvo? Kamenovali ga, ne razmišljajući o svim onim gresima koje nosimo na svojim dušama? Preporučili mu lečenje, iako je, npr, taj prijatelj zadovoljan životom? I da li bismo bili isto tako rigidni kad bismo, npr, saznali da je naš prijatelj nešto ukrao ... ili bismo za krađu imali opravdanje (pod uslovom da nije ukrao od nas): "teška su vremena" ...?

Naravno, ne mogu a da ne spomenem Sapfo, Emili Dikinson, Mikelanđela, Remboa, Verlena, Čajkovskog, Vajlda .... Svi oni su gajili naklonost prema sopstvenom polu. Da li nam je i koliko – dok gledamo, recimo, Mikelanđelovu Pijetu - danas važno što je njen tvorac bio gej? Da li, slušajući simfonije Čajkovskog , uopšte razmišljamo o činjenici da je veliki kompozitor bio *****? Da li ćemo zbog te "strašne" istine, reći da su oni bili bolesnici koje je trebalo lečiti?

глупост се крије иза ауторитета, ствараштво је нешто друго.
лудило је доказивати апсурдно, бесмислено.
игра је пожељна, засвирај и за појас задени...

п.с. бити надарен за нешто дозвољава и оправдава убиство?

 

[Arhimedes]

Pre nekoliko godina, čuveni pisac horora, Klajv Barker, bio je blizu Beograda. Moj poznanik, inače novinar, pisac i Barkerov fan, planirao je da ga zamoli za intervju. A onda je, saznavši da je Klajv Barker homoseksualac, odustao. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: "Jes, pa da me zaskoči u mraku .... "
Samo što nisam umrla od smeha: zamislila sam scenu u kojoj čuveni pisac spopada mog poznanika (inače visokog oko 1,90 i teškog preko 120 kg) ... i to u mraku. Iz gore citirane rečenice zaključila sam da je moj poznanik:
a) homofob
i
b) niktofob (plaši se mraka)
Nije prošlo ni par dana a već je počeo da kuka kako ne zna šta mu bi, propustio je priliku da dobije intervju i autogram ... blabla, truć truć. Svoj trenutak slabosti objasnio je averzijom prema homoseksualcima, i još uvek mu je "muka od scene seksa između dva muškarca", koju je davno odgledao u nekom porniću. Aha ... tu sam ga čekala: a zašto je gledao taj pornić ako mu se homoseksualci baš toliko gade? Odgovor: slučajno! Meni taj odgovor nije bio jasan: nikada ne bih odgledala scenu koja mi je odbojna (na stranu što porniće smatram najgorom i najvećom devalvacijom seksualnog odnosa, iliti onog što se nekad lepo i s razlogom zvalo intimni odnosi).
U daljem razgovoru se ispostavilo da mu lezbejke, međutim, uopšte nisu odvratne, pod uslovom da su mlade i lepe. Štaviše, rado bi uskočio u takvu kombinaciju kako bi im "pokazao šta im treba". Tu kombinaciju 2:1 smatra izuzetno primamljivom, ali obrnut slučaj (2 muškarca : 1 žena) – bolesnom. Sad se ja pitam: da li je privlačnost prve kombinacije neka tipična, potisnuta, arhetipska muška želja o haremu, ili je reč o želji da se dokaže muškost i uz pomoć par koitusa "prevaspitaju" lezbejke?

Kao što mnogi ljudi vole da zaviruju u tuđi lonac, tako vole da vire i kroz tuđe ključaonice, i pametuju o tuđim životima. Ko je tu amoralniji: oni što u svoja 4 zida upražnjavaju seks kakav žele (i pri tom ga upražnjavaju uz pristanak partnera/partnerke, bez štete po bilo koga od njih dvoje, dve, dvojice, troje ... desetoro), ili oni što bi da zavire i presuđuju o tuđem seksualnom opredeljenju – nečemu sasvim ličnom i intimnom?
Homoseksualnost nije neki devijantni andergraund ... Homoseksualnost je ''ljubav koja se ne usuđuje izgovoriti svoje ime'' (the love that dare not speak its name, stih iz "Two Loves", A.Daglas).

Od kada je bitnije čovekovo seksualno opredeljenje nego ono što čovek zaista jeste? Da li bismo promenili mišljenje o prijatelju koga volimo kad bismo saznali da je homoseksualac? Zatvorili bismo mu vrata ispred nosa? Istukli ga? Pljunuli na dugogodišnje prijateljstvo? Kamenovali ga, ne razmišljajući o svim onim gresima koje nosimo na svojim dušama? Preporučili mu lečenje, iako je, npr, taj prijatelj zadovoljan životom? I da li bismo bili isto tako rigidni kad bismo, npr, saznali da je naš prijatelj nešto ukrao ... ili bismo za krađu imali opravdanje (pod uslovom da nije ukrao od nas): "teška su vremena" ...?

Naravno, ne mogu a da ne spomenem Sapfo, Emili Dikinson, Mikelanđela, Remboa, Verlena, Čajkovskog, Vajlda .... Svi oni su gajili naklonost prema sopstvenom polu. Da li nam je i koliko – dok gledamo, recimo, Mikelanđelovu Pijetu - danas važno što je njen tvorac bio gej? Da li, slušajući simfonije Čajkovskog , uopšte razmišljamo o činjenici da je veliki kompozitor bio *****? Da li ćemo zbog te "strašne" istine, reći da su oni bili bolesnici koje je trebalo lečiti?

Što se tiče primera koji si navela mislim da je čovečanstvo dugo zatvaralo oči kada je homoseksualnost u pitanju pa imam utisak da smo i iz tih razloga došli dovde dokle smo stigli - da ne samo negiramo devijantnost, nego čak izigravamo borce za zaštitu prava homoseksualaca. Hoćemo li u dogledno vreme imati slične reakcije i na narkomaniju, pedofiliju pa što ne i krvne delikte. Po tom sistemu bi u drastičnoj primeni kvazidemokratije i kvazitolerancije trebalo zagarantovati i pravo pojedinca i grupe na najteže oblike kriminala u borbi za što lagodniji život tog pojedinca i takve grupe.
Bez obzira na citate poznatih ličnosti ipak mislim da je homoseksualnost devijacija koja ugrožava opstanak ljudske vrste.
A to što čovek zaista jeste pored intelektualnih materijanih i moralnih karakteristika, sigurno ga čini i mnogo drugih karakteristika pa i seksualne. Zašto bi mu pripisivali sve a zanemarili jedino seksualne karakteristike.
Na sreću bar za sada u svom okruženju nemam ni poznanika ni prijatelja za koje se zna da su homoseksualci pa iz tih razloga o mom odnosu prema njima ne mogu ni da govorim.
I na kraju još da kažem da su svi veliki umetnici koje si navela u svom postu neosporni majstori svog zanata, ali ne mislim da nisu trebali biti lečeni od pogrešne seksualne orijentacije. Drugo je pitanje da li je tadašnja medicina i dr. nauke bili u stanju da na odgovarajući način reše ovaj problem.
Primera radi izvrsni slikar Van Gog da je imao prilike za pravovremeni psihijatrijski tretman sigurno ne bi ocekao sam sebi uvo.
Jeste da ovaj primer nije vezan za homoseksualnost ali je i on vezan za psihologiju ličnosti.

 

[muzjak]

сврха полног односа је спајање сперматозоида и јајне ћелије.
смисао полног односа је продужетак врсте.

Da, to je jedan deo smisla. I mi smo ti koji dajemo smisao. Smisao ne postoji sam po sebi. Smisao prirode i njenih puteva još je prilično nedokučiv. Kako neko ume da kaže - čudni su putevi gospodnji.
Smisao seksualnog odnosa kod čoveka nije samo produžetak vrste - nije samo tehničke prirode. Iza ovoga što pišem stoje ozbiljnije studije, a ko je neobavešten neka se obavesti. Ovom prilikom samo ukazujem na to i ne pada mi na pamet da ovde citiram naučne radove.
Pitam se da li muškarčine balkanskog tipa žele ovom prilikom da ubede sebe i druge da oni sami nisu homoseksualci.
Proučiću malo ovu temu i baš me zanima koliko muškaraca a koliko ženskih osoba je pisalo na njemu i zašto. Zašto osoba koja nije homoseksualna dolazi na ovu temu? Zašto ih je kopkalo da uđu a sa druge strane da komentarišu?
Koliko ima uticaja to što u svakom (ili skoro svakom - da budem precizniji) ima latentnog homoseksualizma?
U nastavku ću dati dalje komentare kada pregledam temu.
A ovo o lečenju je glupost za uzimanje novca, pa može ispred imena da mu stoji sto titula i zvanja. A usput mu možda trebaju i zamorčići. To što on pokušava je odavno napušteno iz razloga koji ne da nisu oboreni, već su još više potvrđeni. Na koje studije se gospodin Dr poziva, pa onda da razgovaramo?

 

[loki74]

Ova teorija ti apsolutno ne pije vodu.
Ljudi komentarišu razne stvari, neki jednostavno vole da diskutuju.
Analogno tvojoj teoriji, da su oni koji kritikuju homoseksualce latentni homoseksualci, onda i ja mogu reći npr. da su oni
koji kritikuju huligane zapravo latentni huligani, da su oni koji su protiv EU zapravo potencijalni evropejci, oni koji
su protiv Crkve su zapravo vernici, itd. To rezonovanje mi je nezrelo i detinjasto.
Ne naturamo se mi homoseksualcima, nego obratno, nama se natura ta tema, puni su je mediji, oni moraju prošetati
gradom makar svi okolo izginuli, i sve se zapalilo.

 

[muzjak]

Prvi post sam pročitao, ali me je mrzelo da čitam drugi. Elem, moje mišljenje je sledeće:

Da li je ubica normalan čovek? Da li je kriminalac normalan čovek?
Ubica je ubio nekog, jer je smatrao da je to normalno za učiniti i neće se mnogo predomišljati da to učini ponovo, a neće se ni kajati zbog toga, jer on to smatra normalnim ponašanjem za njega.
Kriminalac je takav kakav je, zato što je to odabrao kao svoj životni put i ne namerava da se menja na bolje. To mu je jednostavno u krvi. Ovde spadaju lopovi, dileri droge, prevaranti... uglavnom, sav ološ ovog našeg društva.

Ovo sam morao da komentarišem.
Polaziš od netačnog. Ubica je uglavnom svestan svojih postupaka, da je to nešto loše i nije normalno. Izuzimam izraženu psihopatiju.
Kriminalac je takođe svestan svog čina i jeste njegov izbor i nije mu u krvi (nije takav rođen).

E sad, homoseksualac (iliti *****). On za sebe smatra da je normalan.

Delimično tačno, jer jedan deo homoseksualaca ne smatra sebe normalnima (što nije ni bitno za ovu priču).

On voli pripadnike svog pola,

Tačno.

što prirodno nije normalno,

Ne treba se suviše lako hvatati za pojam normalnosti ako ste već neobavešteni. Pojam normalnosti je vrlo složena i škakljiva kategorija i nimalo jednostavna.

ali on tu akciju u potpunosti opravdava, jer ne ume drugačije da se "ponaša".

Ne opravdava uvek (a nije ni bitno). I ne da ne ume, već ne može drugačije da se ponaša (mada je ovo nedorečeno).

Kada bi hteo da se promeni, to bi mu predstavljalo problem, kao što bi kriminalcu predstavljalo problem da postane pošten, a ubici da prizna da je kriv i da je pogrešno to što radi.

I pošto mu predstavlja problem da se promeni kao kriminalcu, treba ga osuditi na robiju.
Ova analogija sa kriminalcima i ubicama je falična. Osnovni razlog je što homoseksualci nikoga ne povređuju niti oštećuju iz razloga što su homoseksualni. Oni to mogu činiti kao bilo ko bilo koje seksualnosti. Ako ovo što trvdiš dokažeš naučno validnim argumentima možda dobiješ Nobelovu aagradu.

Sve je to stanje uma - psihički poremećaj. Da je normalno, nije nikako.

Opet hvatanje za normalnost. Kao ako nešto nije normalno to je odmah za osudu i lečenje. A ne shvataš da je normalnost psihodinamička kategorijia i da i sam u masi slučajeva i vremena nisi normalan (tvrdim).

Uz jaku volju i samoubeđivanje verujem da svako može da se promeni u šta god da poželi, pa tako i homoseksualci u normalne ljude.

Veruješ? I je-bo više normalnost. Što si ti zapeo da lečiš pedere? Bojiš se da te njihovo postojanje ne dovede u iskušenje? Jer bi to bilo toliko sramno da ne bi mogao da staneš ispred ogledala. Pa tako se neki i bore sa samima sobom - a svrha je BITI "NORMALAN". I čemu služi ta "normalnost". Da se kur-čiš sa njom?

...ali nikako dozvoliti gay parovima da usvajaju decu.

Pazi koliko je ovo isključivo. A na onovu čega ovakva isključivost.
Da li znate kakva je i kolika procedura (i koliko rigorozna) da se usvoji dete.
Ko smo mi da određujemo na osnovu naših površnih ubeđenja, zasnovanih ni na čemu, o usvajanju kada su u pitanju gay parovi.
Tim problemom se analitički bave mnogo značajnije i ozbiljnije institucije čije mišljenje bi svakome trebalo da bude značajnije od mišljenja neke nadobudne individue.
Ovaj komentar nije upućen samo ovome koga citiram već svima koji imaju sličan stav a kojih nije malo.
Lepo je ipak što je ovo pokušaj da se razmisli o tome.
Ali nije dobro što je unapred usvojeno mišljenje, a onda se pronađe priča (žvaka) kojom se to mišljenje opravdava bez želje da se prvo informiše o tome o čemu piše.
I ovakav šablon razmišljanja je mnogima svojstven. Emocije ga navedu da osvoji neki stav a onda to opravdava neemocionalnim argumentima.

DOPUNA:
Pročitao sam i drugi post u temi. U potpunosti se slažem sa tim dr. Petrovićem.

Nije pitanje da li se ti slažeš sa drugom Petrovićem, već da li se nauka slaže sa njime.

 

[gost 271475]

Ova teorija ti apsolutno ne pije vodu.
Ljudi komentarišu razne stvari, neki jednostavno vole da diskutuju.
Analogno tvojoj teoriji, da su oni koji kritikuju homoseksualce latentni homoseksualci, onda i ja mogu reći npr. da su oni
koji kritikuju huligane zapravo latentni huligani, da su oni koji su protiv EU zapravo potencijalni evropejci, oni koji
su protiv Crkve su zapravo vernici, itd. To rezonovanje mi je nezrelo i detinjasto.
Ne naturamo se mi homoseksualcima, nego obratno, nama se natura ta tema, puni su je mediji, oni moraju prošetati
gradom makar svi okolo izginuli, i sve se zapalilo.

Možda i nema neke logike, ali je ovo što negiraš tačno.
Ako si siguran u svoju sex.orijentaciju, zašto bi te ugrožavala tuđa, drugačija... čak šta više, zašto bi se tako agresivno borio protiv iste... pa nije zarazno.

 

[muzjak]

Ni ja nemam nista protiv njih da se zene i zive zajedno itd.....ALI ONI UVEK HOCE VISE I VISE I NIKAD NECE STATI

Evo ozbiljno da razgovaramo (mada sam uglavnom neozbiljan).
Dakle, odakle znaš da će oni uvek hteti više?
Da li zato što je to normalno za ljudsku prirodu?
A da li mi stalno želimo više?
Halo, zaboravljamo da su, izuzmemo li seksualnost (kao nama najvažniji faktor - kao da ceo dan ništa ne rade nego se samo j*bu), oni su jedni od nas. Ne mogu postojati jedna prava za nas a druga za njih. MI SMO ISTO (LJUDI). Kakva je to fama. Pa nije valjda da se žvot sastoji jedino od seksualnog odnosa. Da li postoji još nešto u životu ili mislimo da ne postoji jer nam je još samo to ostalo (da se j*bemo).

 

[muzjak]

Ova teorija ti apsolutno ne pije vodu.
Ljudi komentarišu razne stvari, neki jednostavno vole da diskutuju.
Analogno tvojoj teoriji, da su oni koji kritikuju homoseksualce latentni homoseksualci, onda i ja mogu reći npr. da su oni
koji kritikuju huligane zapravo latentni huligani, da su oni koji su protiv EU zapravo potencijalni evropejci, oni koji
su protiv Crkve su zapravo vernici, itd. To rezonovanje mi je nezrelo i detinjasto.
Ne naturamo se mi homoseksualcima, nego obratno, nama se natura ta tema, puni su je mediji, oni moraju prošetati
gradom makar svi okolo izginuli, i sve se zapalilo.

Ne možeš reći. Iza toga nema naučne potvrde niti validnih argumenata.
Seksualnost koja je nagonskog karaktera nema veze sa huliganstvom, EU i Crkvom.
I ima još jedan značajan elemenat. Oni koji su za ili protiv huligana, EU i Crkve šta god da kažu ne stide se toga jer je to na intelektualnom nivou.
I ne znam zašto ti je zapelo da na silu, svojim individualnim i površnim mišljenjem, osporiš ono što su istraživanja pokazala? Protiv čega se ti boriš? Protiv toga da moraš sebi da priznaš da u tebi ima homoseksualizma koji toliko prezireš, a treba ujutru da staneš pred ogledalo? KTASTROFA!!! (ušao majmun u tenak)

 

[loki74]

Pa i ti na silu proturaš svoje mišljenje, kao apsolutnu istinu, tvrdeći da svako u sebi ima crtu
homoseksualizma. Na osnovu čega to tvrdiš ? Meni tvoj post liči na post homoseksualca koji
se brani tako što tvrdi da su svi oko njega zapravo homoseksualci.

 

[muzjak]

[/B]
Hoćemo li u dogledno vreme imati slične reakcije i na narkomaniju, pedofiliju pa što ne i krvne delikte. Po tom sistemu bi u drastičnoj primeni kvazidemokratije i kvazitolerancije trebalo zagarantovati i pravo pojedinca i grupe na najteže oblike kriminala u borbi za što lagodniji život tog pojedinca i takve grupe.
Bez obzira na citate poznatih ličnosti ipak mislim da je homoseksualnost devijacija koja ugrožava opstanak ljudske vrste.

Ma da, ti imaš svoje mišljenje bez obzira na citate poznatih ličnosti, na naučna istraživanja, na brojne naučne radove na tu temu.
Ti imaš svoje emotivne razloge koji utiču i na tvoje "svesno" odlučivanje. I bez obzira na sopstvenu neinformisanost (koje si i sam svestan) jedini autoritet za tebe si ti sam. Svi ostali koji su se time bavili su glupi i ludi. I naravno nije te sramota da iznosiš tako površne stavove.
I ovo moram još jednom da citiram:

mislim da je homoseksualnost devijacija koja ugrožava opstanak ljudske vrste.

Jeste, i pčele radilice su devijacija pčelinje vrste koja ugrožava opstanak pčelinje vrste. Treba ostaviti samo maticu i trutove.

A to što čovek zaista jeste pored intelektualnih materijanih i moralnih karakteristika, sigurno ga čini i mnogo drugih karakteristika pa i seksualne. Zašto bi mu pripisivali sve a zanemarili jedino seksualne karakteristike.

I to baš te najkvažnije karakteristike (za tebe). Jer šta je kome važno to je subjektivno.
Samo ti čuvaj guzu i pazi da te neko ne zaskoči. Pa i oni biraju.

Na sreću bar za sada u svom okruženju nemam ni poznanika ni prijatelja za koje se zna da su homoseksualci pa iz tih razloga o mom odnosu prema njima ne mogu ni da govorim.

Pa ti već imaš odnos prema njima. I bogami prilično razmišljaš o njima. Otkuda ti taj podsvesni nagon da toliko razmišljaš o njima? A ne uznemiravaju te, čak ih i ne znaš lično (bar tako ti kažeš i valjda misliš)

I na kraju još da kažem da su svi veliki umetnici koje si navela u svom postu neosporni majstori svog zanata, ali ne mislim da nisu trebali biti lečeni od pogrešne seksualne orijentacije. Drugo je pitanje da li je tadašnja medicina i dr. nauke bili u stanju da na odgovarajući način reše ovaj problem.
Primera radi izvrsni slikar Van Gog da je imao prilike za pravovremeni psihijatrijski tretman sigurno ne bi ocekao sam sebi uvo.
Jeste da ovaj primer nije vezan za homoseksualnost ali je i on vezan za psihologiju ličnosti.

Auu kako si ti potkovan psihološkim znanjem.
Ali u redu je. Bolje da razmišljaš nekako nego da ne razmišljaš nikako.

 

[muzjak]

Pa i ti na silu proturaš svoje mišljenje, kao apsolutnu istinu, tvrdeći da svako u sebi ima crtu
homoseksualizma. Na osnovu čega to tvrdiš ? Meni tvoj post liči na post homoseksualca koji
se brani tako što tvrdi da su svi oko njega zapravo homoseksualci.

Ovo nije moje mišljenje neobavešteni čoveče. Ovo je naučno mišljenje.
A tebi na šta može nešto da liči je tvoj problem. Ako ti imaš problem sa sobom ja nemam. Ja u mojoj sobi mogu da se snađem kad god hoću.

 

[muzjak]

Evo ovako. Zamislite neku skalu od 1 do 100% (ilustracije radi). Sada zamislite da je na početku skale heteroseksualac a na kraju homoseksualac. Kod svakoga je skala na drugom mestu (ako izuzmemo aseksualne kod kojih ta skala kao da i ne postoji). Nikada nije ni na 0 ni na 100. Kada je značajnije u prvoj polovini onda je osoba heteroseksualna, ako je oko polovine onda je biseksualna (ali ne znači da to podrazumeva da ima seksualne odnose sa oba pola i ako je to verovatno). I naravno, kada je skala značajnije u drugoj polovini onda je homoseksualac.

Međutim homoseksualnost kao i heteroseksualnos (bez obzira na seks kao sastavni deo reči) prvenstveno podrazumeva emotivni odnos. Homoseksualcu se sviđaju muškarci (seksualni odnos je rezultat toga). Međutim postoje muške osobe kojima se sviđa muški polni organ ali ne i sami muškarci pa se odnos svodi pretežno na seksualnost (i ovde treba postaviti skalu). Ili muške osobe kojima se sviđa analni seks. Pa ako upražnjavaju analni nadražaj a pri tome nemaju želju za drugim muškarcem ne smatraju se homoseksualcima. I tako je sve složenije nego što se čini u prvi mah. A koga zanima neka se interesuje dalje i neka čita.

Odbojnost prema homoseksualcima je često odbojnost prema onom delu sebe koji potsvest naslućuje a čega se svesno pribojavamo jer bi osvešćivanje tako nečega u sebi bilo porazno za nas. Čini nam se da sami sebe ne bi smo mogli da prihvatimo pa ni deo sebe. Ne usuđijemo se da pomislimo da je to moguće i zato odlučno odbijamo i mogućnost da se tako nešto uzme u razmatranje. To što nas koči nalazi se u super-egu (koje je na potsvesnom nivou kao i nagoni). A super-ego je vaspitanje (bez obzira kako se, od koga i koliko izvora formiralo). Dakle, mi se ne rađamo sa homofobijom već je stičemo.
Ovi potsvesni mehanizmi ne da nisu zanemarljivi već je nihov uticaj toliko izražen da je razum veoma često nemoćan. Da napomenem još nešto. Osoba koja ima prestrog superego najčešće ulazi u neuroze. Itd. bla, bla, bla...

 

[tehduduk]

Postoji li bilo kakva statistika koja pokazuje da su deca iz homoseksualnih brakova/veza psihički ugrožena?

да.

све се одрази на децу.

studije/statistike kazu da ne postoje razlike izmedju dece podignute u homo i hetero zajednicama ... to kazu pripadnici gey populacije, nisam videla ...

 

[Dzon Preston]

Evo ovako. Zamislite neku skalu od 1 do 100% (ilustracije radi). Sada zamislite da je na početku skale heteroseksualac a na kraju homoseksualac. Kod svakoga je skala na drugom mestu (ako izuzmemo aseksualne kod kojih ta skala kao da i ne postoji). Nikada nije ni na 0 ni na 100. Kada je značajnije u prvoj polovini onda je osoba heteroseksualna, ako je oko polovine onda je biseksualna (ali ne znači da to podrazumeva da ima seksualne odnose sa oba pola i ako je to verovatno). I naravno, kada je skala značajnije u drugoj polovini onda je homoseksualac.

Međutim homoseksualnost kao i heteroseksualnos (bez obzira na seks kao sastavni deo reči) prvenstveno podrazumeva emotivni odnos. Homoseksualcu se sviđaju muškarci (seksualni odnos je rezultat toga). Međutim postoje muške osobe kojima se sviđa muški polni organ ali ne i sami muškarci pa se odnos svodi pretežno na seksualnost (i ovde treba postaviti skalu). Ili muške osobe kojima se sviđa analni seks. Pa ako upražnjavaju analni nadražaj a pri tome nemaju želju za drugim muškarcem ne smatraju se homoseksualcima. I tako je sve složenije nego što se čini u prvi mah. A koga zanima neka se interesuje dalje i neka čita.

Odbojnost prema homoseksualcima je često odbojnost prema onom delu sebe koji potsvest naslućuje a čega se svesno pribojavamo jer bi osvešćivanje tako nečega u sebi bilo porazno za nas. Čini nam se da sami sebe ne bi smo mogli da prihvatimo pa ni deo sebe. Ne usuđijemo se da pomislimo da je to moguće i zato odlučno odbijamo i mogućnost da se tako nešto uzme u razmatranje. To što nas koči nalazi se u super-egu (koje je na potsvesnom nivou kao i nagoni). A super-ego je vaspitanje (bez obzira kako se, od koga i koliko izvora formiralo). Dakle, mi se ne rađamo sa homofobijom već je stičemo.
Ovi potsvesni mehanizmi ne da nisu zanemarljivi već je nihov uticaj toliko izražen da je razum veoma često nemoćan. Da napomenem još nešto. Osoba koja ima prestrog superego najčešće ulazi u neuroze. Itd. bla, bla, bla...

A šta sa onima koji su to uzeli u obzir, razmotrili, pa su na toj tvojoj skali... apsolutni heteroseksualci?
Jer, u suprotnom si opet zapao u priče o 'latentnom homoseksualcu' ... koje ne piju vodu. Neozbiljno.

I... ima njih dosta kojima je skala na nuli. Kao i onih kojima je na 101...
I homoseksualnost i homofobija su stvar jačine karaktera posmatrane kroz prizmu uticaja neposredne okoline i društva u celini.
Iliti, kraće, stvar izbora.
Podsvest može usmeriti... ali nikako ne i doneti odluku.

 

[muzjak]

studije/statistike kazu da ne postoje razlike izmedju dece podignute u homo i hetero zajednicama ... to kazu pripadnici gey populacije, nisam videla ...

Pusti i svoju priču i priču gay populacije i neka stručni odrade svoj posao. Bolje vidi onaj na brdu nego onaj pod brdom.

 

[Kulkiver]

Ja mislim da je agresivnost prema homoseksualcima posledica nametanja njihovog načina života tj. paradiranja. Normalni ljudi u tome vide anjjobičnije lupanje gluposti i to im je odvratno. Neki ih smatraju neprijateljima...

 

[muzjak]

Ja mislim da je agresivnost prema homoseksualcima posledica nametanja njihovog načina života tj. paradiranja. Normalni ljudi u tome vide anjjobičnije lupanje gluposti i to im je odvratno. Neki ih smatraju neprijateljima...

To je tvoje mišljenje i ne želim da ga negiram. Vrlo je moguće da je i to razlog. Ali moje mišljenje je da nije to jedini razlog. Mislim da je osnovni razlog u onima koji ispoljavaju agresivnost. Dakle, unutrašnji emocionalni impulsi diktiraju odnos prema homoseksualizmu. Reakcijas je opravdavanje tih impulsa koji ne govore argumentima već emosijom.
A pominjanje normalnih ljudi i normalnosti kao što sam već pisao, nije uputno jer ne znaš o čemu govoriš. Samo da napomenem da normalnost nije statistička veličina. Jer "nenormalno" i bolesno društvo (šta god to značilo) produkuje neke norme koje zdrav razum i ljudska priroda definitivno pobijaju. Seti se nekih islamskih društava.

 

[Vitali]

moje mishljenje je da je agresivnost prema gejevima neshto sasvim prirodno. pederastija je pojava koja je oduvek bila marginalna, u nekim zajednicama nepostojecja (ultra-ortodoksni jevreji, vehabijski muslimani, i sl.), a chak i u najliberalnijim zajednicima takvi ljudi su u velikoj manjini. e sad, nasilni ljudi su u svakoj zajednici u vecjini. nasilje- i verbalno i psihichko i fizichko je neshto shto je ne samo neodvojiv deo ljudske prirode, vecj je i jedan od njenih glavnih delova, jer je od vajkada vecjina ljudi na celom svetu- nasilna. a prema kome biti nasilan? pa isto tako vrlo prirodno- prema onome ko je drugachiji- ko je marginalan. ko je bolji izbor od gejeva?

dakle, mislim da je zhelja za nasiljem nad homoseksualcima jedna potpuno prirodna pojava i da treba da napravimo jednu paradu da se borimo za nasha prava- nije u redu da nam drzhava naredjuje da potisnemo deo sebe, da nemozhemo da budemo ono shto jesmo i da zhivimo u skladu sa svojom prirodom.

 

[muzjak]

dakle, mislim da je zhelja za nasiljem nad homoseksualcima jedna potpuno prirodna pojava i da treba da napravimo jednu paradu da se borimo za nasha prava- nije u redu da nam drzhava naredjuje da potisnemo deo sebe, da nemozhemo da budemo ono shto jesmo i da zhivimo u skladu sa svojom prirodom.

Ovo ti je malo nedorečeno. Za koja naša prava da se borimo?
Da, i nasilje u čoveku je prirodno kao i homoseksualizam. Ali čovek ima razum kojim to reguliše. Pa tako nastaje civilizovano društvo koje se zasniva na trenutnim saznanjima i potrebama toga društva.
Pošto je oblasti mnogo a količina saznanja preobimna onda su se ljudi specijalizovali za pojedine oblasti i delove oblasti i učenju i proširivanju znanja posvetili godine rada. A onda se nađe neki palamuddžija koji svo to znanje šutne i počne da palamudi a da osnovne informacije nema.
Ovde pri tome ne mislim baš na gorecitiranog jer je čovek rekao da je to njegovo mišljenje.
Govorim o onima koji uporno nameću svoje mišljenje kao jedino ispravno a da pri tome pojma nemaju o toj oblasti.

Ali zaboga, ovo je forum.
Muzjak bi morao da bude malo tolerantniji.
Ovo nije skup naučnika, već ljudi koji su ovde pretežno iz zabave.
Zna se gde se ide ako neko želi da se bavi naukom.
Zato, ne slušajte muzjaka već pišite šta vam volja. Ako hoće da se bavi naukom neka ide među naučnike. Ali ne, on je došao na forum da se ku-rči sa nešto malo znanja koje je negde pokupio. I sad je on faca. Kreten.