Хералдика и њени принципи

Изгледа да је предратна територија државе јужно од Саве и Дунава ипак имала неку хералдичку традицију.
Морам признати да нисам знао ништа о било каквом грбу Ништа до овог који град сада користи.

306999069_1056154125086767_8094376187441523150_n.jpg


Ово је једна сјајна вест и било би још лепше ако би неко из Ниша успео да нам услика ове паное постављене у граду, јер на интернету слабо шта може да се пронађе о овоме, а ово је најбоља слика коју сам успео да нађем.
 
Poslednja izmena:
као што рекох:
311065577_8935882686437079_939487378787372051_n.jpg


Мали грб с лентом и лишћем ахахахахххахаххахахах

остале нехералдичке глупости нећу ни да коментаришем


Грб још треба да прође Скупштину општине јер је прошао само Општинско веће до сад. Боже помози да не прође, ал као што рекох, мрка капа
 
Никада ми неће бити јасно што не консултују стручњаке поводом ових ствари, јел то толико тешко и скупо.
јер контам да су ментално и даље на нивоу комунистичких амблема
 
Никада ми неће бити јасно што не консултују стручњаке поводом ових ствари, јел то толико тешко и скупо.
Уз мале корекције може то да буде леп грб.
Opet te brojke na grbovima. :roll:
I da, kakvi su to grifoni ili sta vec na crvenoj pozadini?
 
Opet te brojke na grbovima. :roll:
I da, kakvi su to grifoni ili sta vec na crvenoj pozadini?
Па сад бројке нису нешто популарне у грбовима поготово у западној хералдици али није ни погрешно ставити их.Овде представљају годину када се место први пут помиње и то под именом Равно.
Грифони из манастира Раваница.
 
мени су бројке и натписи на штиту јако одбојни
некако ми делује немаштовито и лоше
а овај предлог грба Ћуприје је пресмешан
види се да га је радио уметник који не зна шта ради а покушава да покаже да зна
не зна уопште шта је мали грб
 
мени су бројке и натписи на штиту јако одбојни
некако ми делује немаштовито и лоше
а овај предлог грба Ћуприје је пресмешан
види се да га је радио уметник који не зна шта ради а покушава да покаже да зна
не зна уопште шта је мали грб
Tacno, amaterizam prosto isijava.
 
"Standards and insignia of Byzantium" zanimljiv tekst Andree Babuina objavljen 2001. godine. Autor je predavač na Univerzitetu Janjine. U objavljenom radu autor je pomenuo sve poznate oznake i zastave Vizantije te dao osnovne informacije o tome gde se pojavljuju i kad i koliko su istorijski potvrđene kao vizantijske. Zanimljivo je i njegovo pominjanje "šahovnice" kao heraldičkog motiva koji se dosta rano, u desetom veku pojavljuje u Vizantiji a dolazi iz arapske/islamske heraldike

Untitled.png




https://www.academia.edu/10413118/Standards_and_insignia_of_Byzantium_Byzantion_LXXI_2001_
 
Pogledajte prilog 1243389


Grb Podgorice, da li bi neko bio ljubazan da napiše blazon?

Grb Podgorice je zvanični grb crnogorskog glavnog grada Podgorice, koji je usvojen 30. marta 2006. godine. Autor grba je Srđan Marlović

Opis grba:
  • Srebrna boja štita predstavlja vodu. Među svim karakteristikama Glavnog grada, najvažnije je bogatstvo vodom (6 reka i Skadarsko jezero, najveće jezero na Balkanu).
  • Dve donje plave grede simbol su urbanog nasleđa današnjeg grada, stari gradovi Doklea i Meteon. Oni predstavljaju „temelje“ današnje Podgorice.
  • Univerzalni simbol koji predstavlja sva prepoznatljiva urbana obilježja grada (Nemanjin grad Ribnica, sahat-kula, mauzolej na Gorici, kapije, mostovi, itd) jeste prelomljena greda na vrhu.
  • Bedemska kruna predstavlja Podgoricu kao glavni grad.
  • Dva srebrna lava koji pridržavaju grb uzeti su sa najstarijeg poznatog grba Podgorice, onog kojeg je koristio Božidar Vuković-Podgoričanin.
  • Vinova loza ispod štita i njegovih držača predstavlja vinograde po kojima je podgorički kraj poznat.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Грб_Подгорице


Da dodam da je girnja greda izlomljena u obliku ćiriličnog slova "P" - Podgorica.
 
Grb Podgorice je zvanični grb crnogorskog glavnog grada Podgorice, koji je usvojen 30. marta 2006. godine. Autor grba je Srđan Marlović

Opis grba:
  • Srebrna boja štita predstavlja vodu. Među svim karakteristikama Glavnog grada, najvažnije je bogatstvo vodom (6 reka i Skadarsko jezero, najveće jezero na Balkanu).
  • Dve donje plave grede simbol su urbanog nasleđa današnjeg grada, stari gradovi Doklea i Meteon. Oni predstavljaju „temelje“ današnje Podgorice.
  • Univerzalni simbol koji predstavlja sva prepoznatljiva urbana obilježja grada (Nemanjin grad Ribnica, sahat-kula, mauzolej na Gorici, kapije, mostovi, itd) jeste prelomljena greda na vrhu.
  • Bedemska kruna predstavlja Podgoricu kao glavni grad.
  • Dva srebrna lava koji pridržavaju grb uzeti su sa najstarijeg poznatog grba Podgorice, onog kojeg je koristio Božidar Vuković-Podgoričanin.
  • Vinova loza ispod štita i njegovih držača predstavlja vinograde po kojima je podgorički kraj poznat.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Грб_Подгорице


Da dodam da je girnja greda izlomljena u obliku ćiriličnog slova "P" - Podgorica.
Ово је значење грба, а колега је претпостављам мислио на опис грба хералдичким речником, блазон.
 
Iako sam htio da za ovo otvorim posebnu temu, ovdje ću postaviti pitanje.
Uglavnom se navodi da je dvoglavi orao Nemanjića preuzet od Vizantije i da je bio simbol dostojanstva, nešto nalik činovima u vojsci, čija je boja zavisila od vizantijske titule koju su Nemanjići imali. Ovakav simbol je najčešće korišćen na odeždama.
Međutim, naišao sam na neke argumente, koji su uistinu površni, a koji bi mogli ukazati da su Nemanjići koristili dvoglavog orla kao grb.
Ti argumenti su ovdje izloženi:
Od 27:00
Ovdje Marko Atlagić, koji doista i nije neki autoritet u heraldici i istorijskoj nauci, priča o tome kako je dvoglavi orao Nemanjića bio grb. Iznosi kako su Nemanjići koristili dvoglavog (12.vijek) orla prije Vizantije (13.vijek), navodi kako su orlovi u štitu (krug), kako se po dizajnu razlikuju od vizantijskih,...
Zamolio bih vas da ne komentarišete dio o Crnojevićima, Tribalima, Šubićima,..., već da se fokusiramo na ovo.
Da li neki argumenti od ovih iznesenih imaju utemeljenje?

Mada, već nakon nekoliko pretraživanja vidim da ovo u poptunosti nije tačno. Evo ovdje nije u krugu:
PRIZREN_3_IMG_3144-2.JPG

Iz Bogorodice Ljeviške.

@Лекизан
 
Може се пре рећи да је двоглави орао и у Византији и у Србији био симбол распознавања који је представљао династију или владара за разлику од симбола који су еволуирали у праве грбове на западу, месту где је хералдика и настала у потпуно феудалном друштву за разлику од византијског комонвелта који то није био.Јавља се на више места паралелно као и многи други симболи везани за хришћанство попут љиљана, разних крстова и светаца на одеждама, печатима и новцу.Тако да је врло тешко рећи ко је од кога то преузео или су ти процеси били посве независни што мислим да је вероватноје.
Тек са деспотом Стефаном Лазаревићем, када се Србија приближава западном свету у Србију долазе и хералдичке композиције које се могу назвати правим грбовима, а тај даљи процес су прекинули Турци.Овде искључујем српске приморске области које су од раније биле под латинским утицајем и упознате са тадашњим хералдичким тековинама као најближи западном свету од других српских земаља.
 
НОВИ ГРБ ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ
26. апр 2023. | Активности

novi-grb-eparhije-sremske.jpg


Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма, недавно је, по благослову Његовог Преосвештенства епископа сирмијског и сремског Г.Г. Василија (Вадића), осмислио и изобразио нови грб древне богоспасајеме Епархије сремске Српске Православне Цркве.
На овом душеполезном, али и захтевном хералдичком задатку сарађивали су господа: инж. грађ. Дамјан Илић и Срећко М. Никитовић, као врсни хералдички уметници поменутог Одбора и Часни ђакон мср Хаџи Ненад М. Јовановић, у својству хералда.
Између осталога, у образложењу предлога грба, између осталога стоји:
„Штит је подељен на три поља. Прво поље је плаво и на себи носи чеону (западну) фасаду саборног храма Светог Николе у Сремским Карловцима, која је изображена до најситнијих детаља, чиме ће се сачувати трајни траг о столовању сремских епископа на овом месту. Храм је златан (у хералдици се злато означава жутом бојом), чиме символизујемо да је Црква (тј. сам овај Храм) земаљска капија Раја, а знамо да се у православној иконографији злато користи, управо, да би символички приказивало преображено рајско стање и вечни живот.
Друго поље штита, носи грб Срема, као логичну и територијалну одредницу јурисдикције ове Епархије. Подвлачимо да је ово поље Срема стилизовано по угледу на грб Срема из чувене Стематографије јерођакона Христофора (Жефаровића) из 1741, коју је он израдио по благослову Његове Светости Патријарха Арсенија IV (Јовановића-Шакабенте), што значи да Српска Православна Црква јесте мајка и овог знамена Срема, те да је он неотуђиви део српског амблематског наслеђа. Управо је на Епархији сремској и на нашој Светој Цркви да буде главни чувар и заштитник наше духовне, културне и историјске баштине.
Треће поље штита је црвено и на себи носи дословни хералдички цитат из истог поља грба Карловачке Митрополије, чији је Епархија сремска не само део, већ и наследник. То је црвено поље, које заједно са првим пољем, које је плаво и доминантном белом (тј. у хералдици – сребрном) бојом другог поља, даје пријатну, али и ненаметљиву алузију на српске националне боје. На средини тог поља је тзв. српски крст, на којем су оцила окренута бридовима у поље, као што је био случај и у најстаријим грбовима Карловачке Митрополије.По важећим хералдичким стандардима за црквену хералдику, држачи овог штита су два анђела. Штит је окруњен архијерејском митром. Иза њега су укрштени литијски крст и архијерејски жезал, а испод њега виси бројаница са златним крстом, што све, по хералдичким прописима, одговара рангу једне Епархије наше Свете Цркве.“
У име Одбора за хералдичке и генеалошке студије и читавог Центра за истраживање православног монархизма, благодаримо Преосвећеном Владики Василију, што нас је удостојио својег благослова и поверења, препоручујући се његовим преосвјашчењејшим молитвама.
Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

episkop-sremski-vasilije.jpg

Епископ сирмијски и сремски Василије (Вадић)
https://czipm.org/novi-grb-eparhije-sremske/
 

Back
Top