CTEMA:
Sad si me zainteresovao. Moraću potražiti ovaj broj. Jezik me ne interesuje samo ako su podatci tačni
-
- Popularno:
- Aleksandar Šargić: Ko je uništio...
- Alimpije Vasiljević i Rusija
- Drevna egipatska statua „Mesija“...
- Do 2036. Rusija vlada svetom: NATO više...
- Hoće li neko da odgovara za Zlatibor?
- Čak ni najpametniji neće uspeti: Imate...
- Da li će Vučić sa NIS-om zakucati...
- Da li je ok da devojka zaradjuje vise...
- Srbija vs Albanija
- Vučić: Izudarao bih sebe što nisam bio...
Хералдика и њени принципи
Sad si me zainteresovao. Moraću potražiti ovaj broj. Jezik me ne interesuje samo ako su podatci tačni
CTEMA
Primećen član
- Poruka
- 732
Много ми је драго ми је да се разумемо упркос опречним ставовима по томе питању!
Овде Ти је линк и према другоме чланку, а Ти не замери на помало оштроме тону.
Рекосмо - суштина је битна, а не политички набој и емоције, које ова ''голицљива'' тема изазива.
Дакле, ево: http://www.czipm.org/brn.html
Овде Ти је линк и према другоме чланку, а Ти не замери на помало оштроме тону.
Рекосмо - суштина је битна, а не политички набој и емоције, које ова ''голицљива'' тема изазива.
Дакле, ево: http://www.czipm.org/brn.html
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
FORMICA:Vujadine đe nalaziš sve te grbove? Koja je to knjiga? Vidim da si skenirao i tekst pa me zanima o čemu se radi
Нашао сам их у Миниаполису и има више грбовница са неколико хиљада грбова са југословенског подручја, а највише из Крајине и Кордуна које су већином давали аустроугаски краљеви и цареви. А податци се могу наћи поред Миниаполиса и у Загребу , Будимпешти и Бечу, а вероватно и у САНУ или у неким библиотекама у Србији.
Вујадин
CTEMA:
Pa naravno da se ne moramo slagati u svemu. Prelistao sam članke na brzinu i učinjeli su mi se zanimljivim. Hvala na linkovima. Čujemo se kad pročitam sve članke
vujadin:
Na žalost sve je to daleko. Prije nekoliko godina sam našao link koji je davao vezu sa nekim austrijskim heraldičkim sajtovima i na njemu se mogao dobiti grb iz njihove evidencije kad se ukuca prezime. Nalazio sam grbove nekih mojih predaka. Na žalost kad sam mijenjao kompjuter nijesam presnimio favorite i ajd zdravo. Da možda ti ili neko drugi zna ovaj link? Inače su oni grbovi koje si postavljao vrlo lijepo urađeni.
Pozdrav
CTEMA
Primećen član
- Poruka
- 732
Вујадине, онај у средини је грб Бибића, а не Бабића.
Иначе, и ја Ти срдачно благодарим на овим хералдичким ''посластицама''!
Штета је што су ти извори већини нас тако недоступни...
Иначе, и ја Ти срдачно благодарим на овим хералдичким ''посластицама''!
Штета је што су ти извори већини нас тако недоступни...
CTEMA
Primećen član
- Poruka
- 732
FORMICA:Na žalost sve je to daleko. Prije nekoliko godina sam našao link koji je davao vezu sa nekim austrijskim heraldičkim sajtovima i na njemu se mogao dobiti grb iz njihove evidencije kad se ukuca prezime. Nalazio sam grbove nekih mojih predaka. Na žalost kad sam mijenjao kompjuter nijesam presnimio favorite i ajd zdravo. Da možda ti ili neko drugi zna ovaj link? Inače su oni grbovi koje si postavljao vrlo lijepo urađeni.
Pozdrav
Можда мислиш на Heraldisch-Genealogische Gesellschaft ADLER из Беча?
http://www.adler-wien.at/wDeutsch/index.shtml
Vujadine pravi si laf
Stema stari druže provjeriću ovaj link svakako.
Stema onaj tekst; Бранислав Божовић СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА У БЕОГРАДУ 1941 – 1944, mi se čini potpuno u redu.
Drugi tekst ХЕРАЛДИКA ОВДЕ И ДАНАС mi se takođe čini u redu. Dobro jezik je malo snažniji, ali čovjek ima pravo na to. Vrlo su duhoviti komentari oko naljepnice za kisjelu vodu i opet je u pravu isto kao i za grb Vojvodine.
Naravno pretpostavljaš da ću prokomentarisati grb i zastavu Crne Gore. Uvodni dio mi je čak izmamio i osmijeh.Na tvrdnju: „da su autentični državni simboli Crne Gore, uvek bili istovetni znamenju Svetorodne Kraljevske Dinastije Petrović-Njegoša.“, moram reći da grb Petrovića-Njeguša nije nikad bili istovjetni sa grbom Crne Gore.
Grb Petrovića je :
Maison Pétrovitch-Niégoch
Ecartelé en sautoir : 1 et 4, d'argent, à la tête et col d'aigle contournée de sable; 2 et 3, d'azur, au demi-vol rabattu de sable (posés en regard l'un de l'autre); sur-le-tout de gueules, à l'aigle contournée d'argnet, le vol rabattu, becquée, languée, membrée et couronnée d'or.
(on trouve aussi ces armes avec d'autres couleurs)
Dok je grb Kraljevine Crne Gore:
Royaume de Monténégro
De gueules, à l'aigle bicéphale d'argent, becquée, languée et membrée et couronnée d'or, tenant dans sa patte dextre un sceptre du même, et dans sa sénestre un orbre d'azur, cerclé et croisé d'or; chargée en coeur d'un écusson d'azur, à un lion léopardé d'or, armé et lampassé de gueules, passant sur une terrasse de sinople.
Na grbu kraljevine je dvoglavi orao srebrne boje, što je posljedica Nikolinog politikanstva. Nikola je najprije, podstrekivan od Rusa (vođenih sopstvenim političkim interesima), zamišljao da će biti dovoljno moćan da zasjedne na prijesto oslobođenih i ujedinjenih južnoslovenskih naroda. Promjenom politike Rusije i buđenjem iz imperijalnih snova, Nikola se sudario sa okrutnom stvarnošću. Kako bi se umilio srpskom prijestolu i obezbijedio makar opstanak svojoj dinastiji proglašavanjem Kraljevine Crne Gore u grb uvodi bijelog dvoglavog orla. To mu nije ništa vrijeđelo i unuk ga mršikne iz Crne Gore koja se
Stema stari druže provjeriću ovaj link svakako.
Stema onaj tekst; Бранислав Божовић СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА У БЕОГРАДУ 1941 – 1944, mi se čini potpuno u redu.
Drugi tekst ХЕРАЛДИКA ОВДЕ И ДАНАС mi se takođe čini u redu. Dobro jezik je malo snažniji, ali čovjek ima pravo na to. Vrlo su duhoviti komentari oko naljepnice za kisjelu vodu i opet je u pravu isto kao i za grb Vojvodine.
Naravno pretpostavljaš da ću prokomentarisati grb i zastavu Crne Gore. Uvodni dio mi je čak izmamio i osmijeh.Na tvrdnju: „da su autentični državni simboli Crne Gore, uvek bili istovetni znamenju Svetorodne Kraljevske Dinastije Petrović-Njegoša.“, moram reći da grb Petrovića-Njeguša nije nikad bili istovjetni sa grbom Crne Gore.
Grb Petrovića je :
Maison Pétrovitch-Niégoch
Ecartelé en sautoir : 1 et 4, d'argent, à la tête et col d'aigle contournée de sable; 2 et 3, d'azur, au demi-vol rabattu de sable (posés en regard l'un de l'autre); sur-le-tout de gueules, à l'aigle contournée d'argnet, le vol rabattu, becquée, languée, membrée et couronnée d'or.
(on trouve aussi ces armes avec d'autres couleurs)
Dok je grb Kraljevine Crne Gore:
Royaume de Monténégro
De gueules, à l'aigle bicéphale d'argent, becquée, languée et membrée et couronnée d'or, tenant dans sa patte dextre un sceptre du même, et dans sa sénestre un orbre d'azur, cerclé et croisé d'or; chargée en coeur d'un écusson d'azur, à un lion léopardé d'or, armé et lampassé de gueules, passant sur une terrasse de sinople.
Na grbu kraljevine je dvoglavi orao srebrne boje, što je posljedica Nikolinog politikanstva. Nikola je najprije, podstrekivan od Rusa (vođenih sopstvenim političkim interesima), zamišljao da će biti dovoljno moćan da zasjedne na prijesto oslobođenih i ujedinjenih južnoslovenskih naroda. Promjenom politike Rusije i buđenjem iz imperijalnih snova, Nikola se sudario sa okrutnom stvarnošću. Kako bi se umilio srpskom prijestolu i obezbijedio makar opstanak svojoj dinastiji proglašavanjem Kraljevine Crne Gore u grb uvodi bijelog dvoglavog orla. To mu nije ništa vrijeđelo i unuk ga mršikne iz Crne Gore koja se
Evo i nastavak teksta
kasnije « narodnom voljom » prisajedinjuje Srbiji. Inače je orao sa grba Crne Gore prije lakovjerne intervencije nikoline bio zlatne boje.
U vezi zastave, navod « …, jer je državna zastava Crne Gore (i u vreme njene državne samostalnosti) uvek bila istovetna zastavama Srbije i Vojvodine. » mi nije precizan. Crna Gora uvodi u upotrebu trobojnu zastavu u rasporedu boja jednaku zastavi Srbije uvedene u upotrebu 1835. godine. Crna Gora tu zastavu uvodi u upotrebu 1898. godine (poslije 60-etak godina) i to prvo kao dvorsku, a 1904 dao državnu zastavu. Znači nije uvijek bila istovjetna zastavi Srbije naročito uzimajući u obzir da su obje zastave na sebi imale različite grbove. I ovdje je opravdanje za ovakav nikolin postupak isto kao i u gornjem slučaju.
Sve ovo je duhovito objašnjeno u knjizi „ORLOVI I LAVOVI istorija balkanskih monarhija 1817-1974” koju je napisao Gi Gotije a izdala PAIDEIA 2002. godine. Gotije daje istoriju sljedećih dinastija po poglavljima:
1. Krvava kruna Srbije 1817-1918
2. Krunisani orlovi Crne Gore 1852-1818, 1941
3. Kraljevina Jugoslavija u opasnosti od mržnje 1918-1945
4. Hrvatska fantomska kraljevina 1941
5. Kraljevina Grčka po hiru bogova 1832-1974
6. Rumunska čelična kruna 1859-1947
7. Ruže i trnje bugarskog prijestola 1879-1946
8. Krunisani fes Albanije 1913-1946
9. Sadašnjost i budućnost balkanskih monarhija
u kojima duhovito i argumentovano daje istorijske uslove pod kojima se stvaraju i razvijaju balkanske monarhije.
Za grb Podgorice se slažem sa čovjekom u svemu.
Stemo i tebi i ostalim forumašima se izvinjavam zbog dužine posta, ali samo da se čuje i druga strana.
Pozdrav
kasnije « narodnom voljom » prisajedinjuje Srbiji. Inače je orao sa grba Crne Gore prije lakovjerne intervencije nikoline bio zlatne boje.
U vezi zastave, navod « …, jer je državna zastava Crne Gore (i u vreme njene državne samostalnosti) uvek bila istovetna zastavama Srbije i Vojvodine. » mi nije precizan. Crna Gora uvodi u upotrebu trobojnu zastavu u rasporedu boja jednaku zastavi Srbije uvedene u upotrebu 1835. godine. Crna Gora tu zastavu uvodi u upotrebu 1898. godine (poslije 60-etak godina) i to prvo kao dvorsku, a 1904 dao državnu zastavu. Znači nije uvijek bila istovjetna zastavi Srbije naročito uzimajući u obzir da su obje zastave na sebi imale različite grbove. I ovdje je opravdanje za ovakav nikolin postupak isto kao i u gornjem slučaju.
Sve ovo je duhovito objašnjeno u knjizi „ORLOVI I LAVOVI istorija balkanskih monarhija 1817-1974” koju je napisao Gi Gotije a izdala PAIDEIA 2002. godine. Gotije daje istoriju sljedećih dinastija po poglavljima:
1. Krvava kruna Srbije 1817-1918
2. Krunisani orlovi Crne Gore 1852-1818, 1941
3. Kraljevina Jugoslavija u opasnosti od mržnje 1918-1945
4. Hrvatska fantomska kraljevina 1941
5. Kraljevina Grčka po hiru bogova 1832-1974
6. Rumunska čelična kruna 1859-1947
7. Ruže i trnje bugarskog prijestola 1879-1946
8. Krunisani fes Albanije 1913-1946
9. Sadašnjost i budućnost balkanskih monarhija
u kojima duhovito i argumentovano daje istorijske uslove pod kojima se stvaraju i razvijaju balkanske monarhije.
Za grb Podgorice se slažem sa čovjekom u svemu.
Stemo i tebi i ostalim forumašima se izvinjavam zbog dužine posta, ali samo da se čuje i druga strana.
Pozdrav
CTEMA
Primećen član
- Poruka
- 732
Добро, нисам ни мислио да ћемо Ти и ја моћи ишта друго него ''да се сложимо, да се не слажемо'' по овоме питању.
Твоји аргументи (осим онога око државнога и породичнога грба Петровића-Његоша, мада и то - условно) мени ''не пију воду'', али боље да остане на томе...
Иначе, Готјеову књигу имам и прочитао сам је пре пар година, али се не сећам на који је начин релевантна по овоме питању.
Сећам се, додуше, да сам од ње знатно више очекивао када сам је куповао.
Рекло би се (бар што се мене тиче) да је ово један случај где би се могла применити она енглеска: ''Don't judge the book by it's covers''.
Твоји аргументи (осим онога око државнога и породичнога грба Петровића-Његоша, мада и то - условно) мени ''не пију воду'', али боље да остане на томе...
Иначе, Готјеову књигу имам и прочитао сам је пре пар година, али се не сећам на који је начин релевантна по овоме питању.
Сећам се, додуше, да сам од ње знатно више очекивао када сам је куповао.
Рекло би се (бар што се мене тиче) да је ово један случај где би се могла применити она енглеска: ''Don't judge the book by it's covers''.
Радгост
Zainteresovan član
- Poruka
- 255
Поздрав Стеми и Формици!Дијалог који водите је јако поучан....
Надам се да нећу бити безобразан ако замолим Вујадина да са нама подели јиш грбова?Одлични су....
Готјеову књигу сам прочитао и ја.Није лоша...сажета и духовита....
Надам се да нећу бити безобразан ако замолим Вујадина да са нама подели јиш грбова?Одлични су....
Готјеову књигу сам прочитао и ја.Није лоша...сажета и духовита....
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Може, како не, само ћу морати скидати неке да могао поставити друге.
Вујадин
Вујадин
Радгост
Zainteresovan član
- Poruka
- 255
Хвала!
Овај грб Вучетића ме је заинтересовао...Зна ли неко нешто о њему?Делује ми необично.
Овај грб Вучетића ме је заинтересовао...Зна ли неко нешто о њему?Делује ми необично.
CTEMA #367
CTEMA hvala Bogu da se ne slažemo u svemu jer inače ne bismo imali o čemu razgovarati. Mnogo više naučim o heraldici kad razmjenjujem misli sa razumnim ljudima, kao što ste vi na ovom forumu, pa makar se ne slagao sa njihovim mišljenjem. Gotijeovu knjigu sam naveo kao primjer kako se treba gledati na heraldiku naših zemalja (bivša SFRJ), kroz istorijske periode i kroz odnose vladajućih kuća među sobom i drugim na Balkanu i Evropi. Na primjer što su srednjevjekovni vladari podrazumjevali pod pojmom “narod”. Oni su tad mislili samo na vlasteline, a sebre, meropse, vlahe i druge nijesu smatrali važnijim od omiljenog paščeta. Više su cijenili konja. Pa na taj način se mora i tumačiti kad on kaže “moj narod” jer se to ne odnosi na narod u današnjem smislu riječi, nego na vlasteline kojima je on dao titulu i njemu su podložni. Dobro otišao sam u srednji vijek, ali samo kao ilustracija
Onaj sajt austrijski nije onaj na koji sam mislio, no bez obzira, najzad sam našao odakle oni grbovi južnoslovenskih zemalja u sastavu Austrougarske. Za tim grbovima sam bezuspiješno tragao, a nalazio sam samo pojedine grbove. Ovđe su svi na jednom mjestu. Velika zahvalnost Stema.
Radogoste i ja bih se pridružio molbi Vujadinu, da vidimo još grbova. Stvarno su prelijepo urađeni.
CTEMA hvala Bogu da se ne slažemo u svemu jer inače ne bismo imali o čemu razgovarati. Mnogo više naučim o heraldici kad razmjenjujem misli sa razumnim ljudima, kao što ste vi na ovom forumu, pa makar se ne slagao sa njihovim mišljenjem. Gotijeovu knjigu sam naveo kao primjer kako se treba gledati na heraldiku naših zemalja (bivša SFRJ), kroz istorijske periode i kroz odnose vladajućih kuća među sobom i drugim na Balkanu i Evropi. Na primjer što su srednjevjekovni vladari podrazumjevali pod pojmom “narod”. Oni su tad mislili samo na vlasteline, a sebre, meropse, vlahe i druge nijesu smatrali važnijim od omiljenog paščeta. Više su cijenili konja. Pa na taj način se mora i tumačiti kad on kaže “moj narod” jer se to ne odnosi na narod u današnjem smislu riječi, nego na vlasteline kojima je on dao titulu i njemu su podložni. Dobro otišao sam u srednji vijek, ali samo kao ilustracija
Onaj sajt austrijski nije onaj na koji sam mislio, no bez obzira, najzad sam našao odakle oni grbovi južnoslovenskih zemalja u sastavu Austrougarske. Za tim grbovima sam bezuspiješno tragao, a nalazio sam samo pojedine grbove. Ovđe su svi na jednom mjestu. Velika zahvalnost Stema.
Radogoste i ja bih se pridružio molbi Vujadinu, da vidimo još grbova. Stvarno su prelijepo urađeni.
Радгост:
Baba po ocu mi je od Vučetića. Kod Solovljeva sam našao drugačiji grb. Vjerovatno su ovi iz Austrougarske i dobili su grb od Austrijanaca ili Mađara.
CTEMA
Primećen član
- Poruka
- 732
Радгост:
Имаш у књизи др. Марка Атлагића: ''Грбови племства у Славонији и Војводини у Новом веку с посебним освртом на грбове српског племства'' (стр.188.).
Vujadine da nemaš u toj knjizi nešto o Brdarićima (Srbi iz Rumunije) i o Rackovima (Srbi iz Mađarske)? :|
OK U svakom slučaju hvala.
CTEMA
Primećen član
- Poruka
- 732
FORMICA:
Да ли је индискретно, ако упитам зашто Те баш ови грбови занимају?
CTEMA:
Naravno da nije. Oni su mi pretci na drugo koljeno sa majčine strane.
Радгост
Zainteresovan član
- Poruka
- 255
Има ли неко идеју како могу да дођем до «Стематографије» Христифора Жефаровића?
Најбоља варијанта је да буде скенирано на диск....
Најбоља варијанта је да буде скенирано на диск....
Pijanista
Ističe se
- Poruka
- 2.680
Može se ponešto naći na internetu.Evo nekoliko sličica.Радгост:
Радгост
Zainteresovan član
- Poruka
- 255
Пуно хвала...да ли постоји неки посебан линк?
Pijanista
Ističe se
- Poruka
- 2.680
Nema to sam uglavnom nasao na raznim mestima-slucajno.Stavicu ovih dana jos.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Радгост:
Некад је то било у музеју примењене уметности у Београду, да ли је још увек, вероватно јест. Као и Неорић Корјенић, а требало би бити и других, ако нису изгорели у бомбардовању.
Вујадин
.
