У Монархијама у којима постоји законски регулисан хералдички ауторитет (Енглеска, Шкотска, Шпанија и Канада, а посредно и Нови Зеланд и Аустралија...) ово је под патронатом Круне. Рекосмо да има и Република, које су регулисале ову материју, а то су пре свих: Ирска, Јужна Африка и Словачка. Када ово кажем, то се односи и на Црквену и на месну и на корпоративну и на породичну хералдику. У овај ред држава би, донекле, могле да се уврсте и Русија и Румунија, које имају нарочите државне ауторитете (самосталне или при одговарајућим министарствима, академији и сл.) и њихове регистре, који воде рачуна о месној и хералдици државних органа.
Речени хералдички ауторитети су:
Енглеска - The College of Heraldry
Ирска - The Court of Lord Lyon
Шпанија - Coronistas Reyes de Armas de Espana
Канада - The Canadian Heraldic Authority
Ирска - Office of Chief Herald
Јужна Африка - Bureau of Heraldry
Словачка - Heraldický register
+ + +
Русија - Геральдический совет при Президенте РФ
Румунија - Comisia Nationala de Heraldica, Genealogie si Sigilografie
Већина ових државних тела региструје само грбове својих грађана или своје дијаспоре. Изузетак су Јужноафриканци и Шпанци (донекле и Словаци), који региструју и странцима, а цене су повеће за наше услове. Јужноафриканци су били сразмерно повољни до недавно, када су и они подигли цене.
Но, има ту један проблем! Наиме, те би регистрације биле правно обавезујуће и ваљане у тим земљама, док оне у домицилним земљама Армигера-странаца немају готово никаквога правнога дејства. Дакле, ако региструјете грб у Преторији, то не штити Ваш грб од злоупотреба пред Судом у Београду... У томе смислу, та би Грбовница била мање-више само један скупо плаћени шарени папир. Истина, ти документи често плене својом појавом. Предсављају леп украс на Вашем зиду, али... За те паре...
У осталим земљама (укључујући и Србију) ''празнину'' попуњавају грбовни регистри (називамо их ''приватнима'') разних хералдичких удружења. Такав је случај чак и у земљама са богатом хералдичком традицијом, као што су Француска, Аустрија, Шведска или Немачка, која има чак неколико приватних регистара, који мање-више настављају традицију њихових старих хералдичких регистара - некада независних држава (данас - покрајина). Истини за вољу, код Немаца чак и ти регистри пружају известан степен правне заштите, а чувено Heraldische Gemeinschaft Westfalen региструје чак и странцима, ако имају немачке крви. Чини ми се да је цена код њих негде око 200 евра, али ме немојте ''држати за реч''...
У Русији породичне грбове региструје Русская Геральдическая Коллегия (Collegium Heraldicum Russiae), која има и посебан регистар за грбове странаца (приближну цену је горе навео Радгост), као и Сибирская Геральдическая Коллегия и слична ''приватна'' удружења. Интересантно је да и Њ.И.В. Велика Кнегиња Марија Владимировна Романова установила тело звано - Герольдия при Собственной канцелярии Главы Российского императорского Дома, али се оно бави углавном питањима рускога Племства...
У Америци постоји неколико удружења и тела, који воде своје приватне регистре: United States Heraldic Registry (региструје и странцима и то - џабе), The American College of Heraldry, The New England Historic Genealogical Society и др.
Од наших ''комшија'' ту су: Македонско хералдичко здружение, Societas Heraldica Slovenica, Бугарско хералдичко и вексилолошко друштво...
Сви они воде своје приватне регистре, као и Српско хералдичко друштво ''Бели орао'' о чему је горе писао Радгост.
Ипак, поменути приватни регистри, на жалост, не испуњавају своју основну функцију - тј. не пружају законску заштиту грба од било какве злоупотребе. Зато у већини земаља (као и у Србији) регистрација није законска обавеза Армигера, већ је он слободан да собственом одлуком усвоји свој грб и користи га и без регистрације. Наравно, предпоставља се да ће га формирати и користити према правилима локалнога хералдичкога предања, што се односи и на јуридичку страну питања (наслеђе грба, диференцирање, маршаловање и тд. и сл...).
Зато је регистрација код нас углавном питање престижа, потврде исправности грба, као и емотивно питање. Регистрација најчешће подразумева и издавање одговарајућега грбовнога документа - Грбовнице, Повеље, Матрикуле, Потврде и сл... Такав ''папир'' код приватних регистара често представља, ако ништа друго - потврду о употреби грба од тога Армигера, потврду херадичке исправности грба, као и лепу успомену хералдичким наследницима.
Дакле, код нас ''доделе'' грба (за сада) нема, већ га свако усваја самостално и, по жељи, региструје у приватноме регистру.
Уздамо се у Господа да ће се то стање променити када Србија обнови Монархију, јер је један од главних чланова саветодавних тела Њ.К.В. Принца Александра Карађорђевића уједно и Главни Херолд његовога Дома, као и председник СХД ''Бели орао''.
Релативно подсећа на званичну ''доделу'' пракса Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога монархизма, који грбове израђује под Високим Покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павла Карађорђевића (
http://www.czipm.org/zivot.html) и издаје прикладне грбовне документе у томе смислу (нешто од тога:
http://www.czipm.org/galerija-heraldika.html). Понекад (у складу са жељом Армигера) грб добија и одобрење и благослов надлежнога Епископа, па грбовни документ сведочи и ту чињеницу поред оне о Кнежевоме Покровитељству...
Цене варирају и више о томе имате у горњој дискусији.
Ја се расписах, али се надам да сам успео да макар приближно опишем стање, а у складу са информацијама којима ја располажем.
