Хвала Вујадине на одличној фотографији.
Ја на жалост немам ни једну слику застава Цара Душана које се чувају на Хиландару али Драгана Самарџић у књизи "Војне заставе Срба до 1918. године" (издање Војног музеја,Београд,1983.) даје детаљан опис две заставе из његовог периода:
"Једна застава из богате ризнице манастира Хиландара приписује се,по традицији,цару Душану.Први који је указао на тај предмет био је Димитрије Аврамовић,сликар и љубитељ старина,који је после повратка с пута по Светок Гори описао заставу виђену у Хиландару ("Света Гора са стране вере,художества и повестнице описана"Београд 1848.,стр 35-36).
Он је приметио да је застава скинута са оригиналног копља црвене боје и то је пропратио примедбом да је заставу требало оставити на старом копљу.Заставу је касније поново описао П.Ј.Поповић и дао тачније податке о њеној боји и димензијама ("Из хиландарске ризнице",Прилози за књижевност,језик,историју и фолклор,XVIII,1-2,1938,357.)
Застава је троугластог облика,од танког свиленог платна,састављена од шест пола наранџасте,зелене и жуте боје.Аутор није јасан у одређивању тканине коју назива:свилено платно,а понекад и свила.Изгледа да су нека полља,нарочито она од наранџасте свиле,касније додата,а цела застава је,ради сигурнијег чувања,аплицирана на обично платно.Жута свила има орнаменте у ткању.На зеленом пољу аплициран је шестокраки или двоструки крст од "неке златоткане тканине".у утврђивању приближног датума настанка овог предмета могу да послуже орнаменти на жутој свили,и то по принципу аналогије с датираним средњовековним текстилом.Међутим,и сам облик овог барјака говори о његовој старости јер се на средњевековном новцу често среће управо такав троугласти барјак.
У Хиландару се чува још једна застава која по традицији припада времену цара Душана и обликом је слична описаној застави.У употреби је као литијски барјак и до сада није привлачила посебну пажњу исраживача.Описаћемо је према документацији Историјског музеја Србије.
Реч је о троугластом барјаку састављеном од четири поља која су од чисте свиле и која се од врха постепено шире.Спољна ивица дуга је 400 цм,друга,доња има 220 цм,а ивица уз копље дужине је 267 цм.На врху заставе је поље од свиле ширине 60 цм,са аплицираном белом траком.Друго поље,широко 50 цм,има,чини се,у основи боје природне свиле са наизменичним тракама у ткању које су сачињене од белих и црвених правоугаоника.Техника ткања ове свиле делује необично.Вероватно су бели и црвени правоугаоници ткани са дебљом потком,техником пребирања основе (клечањем).Изузетно прецизна израда тих орнамената и начин постизања њихових боја подсећају на технику растера у сликарству и доприносе да застава има особит,ведар изглед.Треће поље је од природне жуте свиле ширине 57 цм;на средини овог поља аплициран је равнокраки крст од нешто тамније жуте свиле која је из непознатих разлога скупљена,па се стиче утисак да је крст косо постављен.Четврто поље заставе састоји се од две поле поменуте свиле с тракама у ткању.Сва поља на застави одвојена су једна од другог нашивеним тракама,наизменично црвеним и белим,које вероватно имају декоративну намену.Уз најдужу ивицу заставе нашивене су густе,бледозелене ресе и посебна жута трака од грубљег платна;на овој траци виде се остаци украсног веза са стилизованим цветовима.С доње стране заставе аплициране су,поред беле траке,и жуте ресе које су највећим делом пропале.Друга страна заставе је без крста;уз њену најдужу ивицу,уз ресе,аплицирана је зелена платнена трака.На трећем и четвртом пољу заставе има већих оштећења.Копље заставе је дрвено,округло,с траговима црвене боје.При дну копља су квадратни испусти на којима су црвеном и зеленом бојом сликани разни мотиви,на пример представа сунца и рибе,ромбови и кружићи,све у стилу једноставног народног умећа."
Duke of Serbia,надам се да ће ти ово бити бар мало на корист.
