Па не знамо ни ко је била Косовка девојка, могло би се замислити на основу штита да је била албанска принцеза и да се удала или већ била удата за Павла. Можда француског порекла као и Балшићи. А грб не мора бити фиктиван, у оно време било је више француских фамилија и поседа у Албанији.
чини ми се да у Европи постоји тренд да одређене државне институције користе сведене и поједностављене грбове (или њихове делове) као властита обележја. при чему се грб у свом пуном хералдичком изразу задржава у употреби само код суверена. мени је то занимљиво због испитивања граница до којих се може (или сме) ићи у симплификацији хералдичког израза. ево још један савремени пример- државни грб Краљевине Низоземске у облику у коме га користе влада и појединачна министарства:
а онда се сетим оне драме и хајке која се подигла кад смо Крала послали у музеј. људи једноставно не схватају да је грб ништа друго до блазон.
чини ми се да у Европи постоји тренд да одређене државне институције користе сведене и поједностављене грбове (или њихове делове) као властита обележја. при чему се грб у свом пуном хералдичком изразу задржава у употреби само код суверена. мени је то занимљиво због испитивања граница до којих се може (или сме) ићи у симплификацији хералдичког израза. ево још један савремени пример- државни грб Краљевине Низоземске у облику у коме га користе влада и појединачна министарства:
Meni liči na morskog konjica ;-)
pa jeste. Ipak bih rekao da je neko precrtavao grb ali tako loše da kasnije umjetnik nije mogao dfinisati o kojoj šarži se radi, pa nacrtao nešto najsličnije crtežu.
Ево шта сам нашао: може симболизовати стрпљење, заштиту, перспективу, упорност, пријатељство, задовољство, великодушност. Такође, морски коњиц има два ока која се самостално окрећу па означава и будност. 
) је заступљен исти симбол.
Немој да потцењујемо морског коњица као симбол
Грб општине Округ
Округ, осим у Толкиновој прози, налази се на острву Чиово у Далмацији.
Иначе ми се допада како су у Хрватској (барем у Приморју) хералдички решили симболе насеља. Стилски су их уједначили и свели тако да се види да су део целине а у исти мах су препознатљиви и једноставни, па није као код нас да Смедеревска Паланка има грб као да је Хабзбуршка монархија. Једино што су статус општине дали свакој селендри која има више од две бандере, па је цела ствар обесмишљена.
Е сад, да ли би неко умео да објасни каква су то хибридна створења у грбу Будве? Пола коњ пола риба?
Е сад, да ли би неко умео да објасни каква су то хибридна створења у грбу Будве? Пола коњ пола риба?
Случајно налећех сад на нету, застава Црногораца у Србији. Мени као лаику је ово чиста спрдња, као да се неко дијете играло.
да, Хрвати (свесни значаја хералдике) доследно и вешто уводе један гробовни систем, сасвим уједначен и препознатљив. требало је и њима доста упорности да се искорени коров социјалистичке амблематике. то се може лепо видети на примеру Госпића-
Госпић (1980-1990)
Госпић (1990-1999)
Госпић (1999-данас)
код нас то наравно иде знатно теже, јер је код нас акутно обољење прешло у хроничну болест.
то су морски коњи (хипокампи), старогрчка митолошка створења која редовно прате нека морска божанства. иначе, грб Будве (Ацовићев рад) је по мом мишљењу један од неколико најлепших и најуспелијих грбова у нашој хералдици.
------------
нађох и објашњење историјског порекла шаржи у савременом грбу Будве:
Arheolog mr Jovan J. Martinović navodi da je unutar luka starih Kopnenih vrata Starog grada uzidan barokni reljef lava Svetog Marka, a ispod njega štit sa patricijskim grbom mletačke porodice Querini.
"Grb u gornjoj trećini ili takozvanoj glavi štita ima tri osmokrake srebrne zvijezde, dok je ostatak štita crvene boje. Nema nikakve sumnje da je grb postavio jedan od budvanskih rektora baroknog perioda, sasvim sigurno Antonio Querini, koji se pominje kao upravitelj grada 1684. godine. Porodica Querini je krajem XII vijeka bila jedna od najmoćnijih u Veneciji, ali su se nešto kasnije brojni članovi roda umiješali u takozvanu Tiepolovu urotu protiv Republike, pa su bili zauvijek isključeni iz časti za izbor dužda kao i prisiljeni da promijene svoj izvorni porodični grb, do tada raščetvoren u alterniranim bojama crvenoj i srebrnoj. Rod je okrenuo svoju djelatnost na posjede van Venecije, posebno u lokalitetu Papozza blizu Ferrare u kome su se ustalili od 1255. godine, pa je jedan član porodice postao biskup Ferrare. Od XIV do početaka XV vijeka postepeno vraćaju pozicije i imanja u Republici i grade veliki broj palata u manjim mjestima izvan Venecije, a u samoj Veneciji gradi svoju velelepnu palatu bočna grana ovoga roda Querini-Stampalia, u čijem grbu su na zlatnom štitu tri crvena stilizovana krinova cvijeta. Gore opisana budvanska varijanta grba porodice Querini, odnosno njegove tri šestokrake zvijezde su u novije vrijeme prihvaćene kao savremeni grb Opštine Budva, iako se u ovom slučaju radi o proizvoljnoj, laičkoj pozajmici iz mletačke heraldike”, ističe Martinović.
не бих се сложио са овим што је речено на крају (да се ради о произвољној позајмици). то је сасвим легитиман и врло чест манир у муниципалној хералдици да се у грбове уносе шарже са грба неке знамените породице која је управљала градом у неком периоду историје. такав случај имамо и са грбом Амстердама, па се то не сматра ''лаичком позајмицом''.
