Хералдички беџеви су
средњевековни ''изум''. То су нешто простији
хералдички знамени, који углавном нису постављени на штит. Често су састављени од појединих елемената са самога грба, а понекад и нису. Некада садрже и челенку грба или мото или...
Врло леп хералдички беџ, који
није изведен из грба, има и наш Хералд (можда ће га и поделити а нама?). Мој, нпр, није тако леп и састоји се од модификованога елемента са штита и слободнога мотоа (
http://www.czipm.org/Grafika/Foto/gal_her28.jpg). Могуће комбинације су разнородне и неизбројне...
Дакле, херадички беџеви нису ''послератна'' новотарија!
Користиле су их на одећи нпр, слуге некога Господара, како би се током турнира знало чије су то слуге (пажеви, шитоноше, ковачи...). Постављани су и на делове опеме Витеза, где није било могуће или прикладно истицање комплетнога грба, како би се означио власник...
Често су део хералдичких застава (''pennon''-a и др.) Армигера. Користе се и у мање званичним приликама. Нпр. на опреми за јахање, на вратима аутомобила, на одећи, на разним привесцима и печатном прстењу и сл.
У Енглеској, као и другде, школе (и
било који други еклисијални, корпоративни или приватни Армигер) могу имати и грбове и хералдичке беџеве. Управо, у Енглеској их најчеће и имају.
У Шкотској их доста користе њихови кланови, као заједничку ознаку свих чланова клана, док они могу имати и своје личне (као и грбове, наравно). Носе их у форми кокарди на традиционалним шкотским капама и сл...
Велим, код нас се такође користе у последње време. Ето, Епископ Тимочки Г.Г. Јустин, поред Валдичанскога грба, располаже и личним хералдичким беџом...