Хералдика и њени принципи

Све ове грбове Sandanski што постављаш прикупио је корисник једног македонског форума под надимком TRAVOLTA. Мислим да је то важно истаћи, кад се већ сви од реда позивају на те слике, које је он сам последњих година марљиво прикупљао. Сви се користе његовим налазима, а нико нигде да га спомене. После Матковског, за све што данас знамо о грбу Македоније, можемо искључиво њему да захвалимо.
 
Poslednja izmena:
Све ове грбове Sandanski што постављаш прикупио је корисник једног македонског форума под надимком TRAVOLTA. Мислим да је то важно истаћи, кад се већ сви од реда позивају на те слике, које је он сам последњих година марљиво прикупљао. Сви се користе његовим налазима, а нико нигде да га спомене. После Матковског, за све што данас знамо о грбу Македоније, можемо искључиво њему да захвалимо.

Па баш лепо од њега...има једно Скопско од мене..

Да се ја питам за грб би ставио или лава који седи на столици са секиром у руци
или један навијачки грб Комита вама непознат...

576359_466501273372900_708920658_n.jpg
 
Poslednja izmena:
Kao sto sam ti rekao gore, preko 50% je crveni lav na zutom stitu,tako su crtali na Zapadu "zastavu" ili grudni kos, stit Aleksandra Makedonskog...
Ima mnogo tema po forumima za ovo, ali ne smem da ostavljam linkove drugih foruma ovde..

Rekao je Bugarski Heraldicar kako su dobili oni grb i odakle su ga uzeli...ne vidim mesta za paniku i manipulacijama..

nip-alexan.png

gt-folio-.png

t1z-krone-.jpg

iaz-folio-.png


Novi Grb Makedonije treba da aludira kako se kaze gore na grb Aleksandra Makedonskog...


http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=121014101123&id=9&prilog=0&setIzdanie=23343

Znači imamo 4 istorijska izvora gdje je lav crveni na zlatnom štitu plus ovaj oficijelni predlog - znači 5. Hajde da dodamo ovo:

xMacedonianCoatofArms.jpg.pagespeed.ic.RqzTKMEoEMQ_hVThJcyf.jpg


Ovdje imamo 10 izvora gdje je lav zlatni i 2 gdje je lav crven. Kada dodamo ovih 5 crvenih lavova imamo 10:7 u korist zlatnog lava kao grba Makedonije u istorijskim izvorima?
Nego da mi ne bi morali da sami ovo izračunacvamo opet pitam da li imamo naučni rad gdje su svi ovi grbovi prikupljeni i utvrđen odnos jedne i druge varijante u brojevima i procentima? U ovom linku toga nema, imamo samo tvrdnju da se crveni lav javlja u preko 50% slučajeva. Ja tražim dokaze za tu tvrdnju, sama tvrdnja mi ne znači puno kad nije potkrijepljena egzaktnim podacima.
 
Znači imamo 4 istorijska izvora gdje je lav crveni na zlatnom štitu plus ovaj oficijelni predlog - znači 5. Hajde da dodamo ovo:

Ovdje imamo 10 izvora gdje je lav zlatni i 2 gdje je lav crven. Kada dodamo ovih 5 crvenih lavova imamo 10:7 u korist zlatnog lava kao grba Makedonije u istorijskim izvorima?
Nego da mi ne bi morali da sami ovo izračunacvamo opet pitam da li imamo naučni rad gdje su svi ovi grbovi prikupljeni i utvrđen odnos jedne i druge varijante u brojevima i procentima? U ovom linku toga nema, imamo samo tvrdnju da se crveni lav javlja u preko 50% slučajeva. Ja tražim dokaze za tu tvrdnju, sama tvrdnja mi ne znači puno kad nije potkrijepljena egzaktnim podacima.

Немамо такав научни рад. Илирски грбовници га приказују као златног на црвеном. Други европски грбовници, из разних епоха га приказују најчешће као црвеног на златном, уз многобројне разлике у самим представама основне шарже. Кад бисмо хтели, лако бисмо нашли много више грбова са црвеним него са златним лавом, али различити су грбоносци. Илирски грбовници нуде нам грб Македоније, а европски у највећем броју случајева грб Александра Магнуса.
 
Читајући сад један рад о Српском устанку у Босни 1875-1878, нађох податак да су устаници користили босански грб из Илирског грбовника као званично њихово обележје, а аутор се позива на писање Милорада Екмечића. Мислим да би тај податак требали узети у обзир ако некад у будућности опет будемо радили на грбу Републике Српске.

Иначе, у питању је овај рад: Братислав Теиновић, Српски устанак у Босни 1875-1878, Бања Лука, 2006, стр. 38
 
А ево и сличице из рада:

DRZrD1g.jpg

Стари босански грб, за вријеме Голуба Бабића званично обиљежје устаника, Arthur Evans 1875/76.


Умјесто својеручног потписа, обичај војводе Голуба Бабића био је да на званична документа ставља грб са својим именом. Усвојио је стари босански грб за званично устаничко обиљежје(Ekmečić 1973:186).

Хвала за ову инфо.

Ипак, мислим да Република Српска не баштини у довољној мери босанско наслеђе.

Да ли се неки дан из "Невесињске пушке" узима за државни празник у Републици Српској?
 
А ево и сличице из рада:

DRZrD1g.jpg

Стари босански грб, за вријеме Голуба Бабића званично обиљежје устаника, Arthur Evans 1875/76.


Умјесто својеручног потписа, обичај војводе Голуба Бабића био је да на званична документа ставља грб са својим именом. Усвојио је стари босански грб за званично устаничко обиљежје(Ekmečić 1973:186).

Хвала за ову инфо.

Ипак, мислим да Република Српска не баштини у довољној мери босанско наслеђе.

Да ли се неки дан из "Невесињске пушке" узима за државни празник у Републици Српској?

Раније је државни празник био дан почетка Првог српског устанка, а колико ми је познато ништа из овог устанка није обележавано, нити се данас обележава. Слажем се с тобом да Република Српска недовољно негује своје босанско наслеђе, поготово кад на то има апсолутно и неспорно право. Ако си видео ону карту територија које су држали устаници, то је доста слично границама западног дела данашње Републике Српске. На неки начин, оно што су тада Срби тражили, ми смо сада донекле остварили.

Него у вези овог грба, тј. поклича испод грба, где смо то већ видели? Мени је тај поклич однекале познат, али не могу да се сетим одакле. :p
 
Kad spomenuste Bratislava Teinovića evo i njegovog rada koji se baš direktno bavi zastavama i grbovima ustanika 1875-1878. godiine (Bratislav Teinović, "Zastave i grbovi ustanika u Bosni 1875-1878", Vesnik, Beograd 2010.):

https://www.academia.edu/4680629/Zastave_i_grbovi_ustanika_u_Bosni_1875-1878_Beograd_2010

Види се да није баш најбољи познавалац хералдичке повести наших простора, али је важно што је се те теме дотакао и изнео неке до сада непознате, или мање познате податке о знамењима из тог периода. Недавно сам дошао у посед још једног научног рада из области хералдике, али нисам стигао да га детаљније проучим, видех само да аутор није користио неку новију литературу и сазнања, па бих у том смислу имао шта да му замерим, али могуће да је нашао нешто занимљиво у старијој литератури, која је нама можда промакла.
 
А ево и сличице из рада:

DRZrD1g.jpg

Стари босански грб, за вријеме Голуба Бабића званично обиљежје устаника, Arthur Evans 1875/76.


Умјесто својеручног потписа, обичај војводе Голуба Бабића био је да на званична документа ставља грб са својим именом. Усвојио је стари босански грб за званично устаничко обиљежје(Ekmečić 1973:186).

Хвала за ову инфо.

Ипак, мислим да Република Српска не баштини у довољној мери босанско наслеђе.

Да ли се неки дан из "Невесињске пушке" узима за државни празник у Републици Српској?

Из ког рада? Ако се односи на поменути рад Братислава Теиновића, тамо овакву слику не видим. Штавише, тамо је описан печат Голуба Бабића у којем је само делимично укључен овај грб: "У спољном делу се налази грб Босне, а у унутрашњем делу овалног печата грб је представљен са руком која држи сабљу, са две звездице у унутрашњем и у спољном делу."

Поред тога, немој да заборавимо да Републику Српску не чини само Босна него и Херцеговина. А Голуб Бабић је ипак тек један од устаничких вођа, претерано је повезивати његов печат са симболиком читаве државе.

Тако да оно што пише као опис слике "стари босански грб, за вријеме Голуба Бабића званично обиљежје устаника", испоставља се да нити одговара печату Голуба Бабића, нити је "званично обиљежје устаника", а није ни заправо "стари босански грб".
 
Него у вези овог грба, тј. поклича испод грба, где смо то већ видели? Мени је тај поклич однекале познат, али не могу да се сетим одакле. :p
Вероватно из Фојничког грбовника, претпоставља се да је грб неког потомка породице Охмућевић.:)
http://forum.krstarica.com/showthread.php/101488-Хералдика-и-њени-принципи/page131?pp=25
223787_230422510328638_3459303_n.jpg

Semper spero - Увек се надам.
 
Из ког рада? Ако се односи на поменути рад Братислава Теиновића, тамо овакву слику не видим. Штавише, тамо је описан печат Голуба Бабића у којем је само делимично укључен овај грб: "У спољном делу се налази грб Босне, а у унутрашњем делу овалног печата грб је представљен са руком која држи сабљу, са две звездице у унутрашњем и у спољном делу."

Поред тога, немој да заборавимо да Републику Српску не чини само Босна него и Херцеговина. А Голуб Бабић је ипак тек један од устаничких вођа, претерано је повезивати његов печат са симболиком читаве државе.

Тако да оно што пише као опис слике "стари босански грб, за вријеме Голуба Бабића званично обиљежје устаника", испоставља се да нити одговара печату Голуба Бабића, нити је "званично обиљежје устаника", а није ни заправо "стари босански грб".
На 38. страници се налази слика.

https://www.academia.edu/4038776/Srpski_ustanak_u_Bosni_1875-1878
 
Hvala na linku. Ja sam gledao na linku što je Casino Royal postavio, to je dajdžestirana verzija i potpuno drugačije ilustrovana.

No i dalje moram reći da to kako je tamo napisano predstavlja popriličnu proizvoljnost i da "običaj vojvode Goluba Babića" da koristi ovakav ili onakav pečat je i dalje periferni događaj. Verovatno autor nije mislio na to da cela stvar ima neki značaj za heraldiku. I ne bi bilo mudro uspostavljati otud nekakvu simboličku vertikalu sa Republikom Srpskom.

Умјесто својеручног потписа, обичај војводе Голуба Бабића био је да на званична документа ставља грб са својим именом. Усвојио је стари босански грб за званично устаничко обиљежје(Ekmečić 1973:186).
 
Hvala na linku. Ja sam gledao na linku što je Casino Royal postavio, to je dajdžestirana verzija i potpuno drugačije ilustrovana.

No i dalje moram reći da to kako je tamo napisano predstavlja popriličnu proizvoljnost i da "običaj vojvode Goluba Babića" da koristi ovakav ili onakav pečat je i dalje periferni događaj. Verovatno autor nije mislio na to da cela stvar ima neki značaj za heraldiku. I ne bi bilo mudro uspostavljati otud nekakvu simboličku vertikalu sa Republikom Srpskom.

Сложићу се да то није довољно да би се говорило о континуитету неке традиције. Али податак да је неко ипак имао у виду овај грб није на одмет имати на знању. Пре устанка у Србији, па и касније, грб Немањића је неретко спајан са грбовима Илирије и Босне, очекујући се да ће ту започети ликвидација Турске са ових простора. Поред тога Босна је била и центар илирске идеје, па као етнички најбоља подлога за њено остварење, сматрало се да ће управо на њеном простору почети и обнова Илирског царства.
 
Република Српска (мој потенцијални предлог)

G2qtBMw.png

елементи:
- Прво и четврто поље (круна краљева Босне на плавој подлози): Босна
- Друго и треће поље: Херцеговина
- Круна: симбол суверенитета

- Плет, 4 љиљана и 3 крста са 4 оцила симболишу три "конститутивна народа": плет - Хрвати, љиљани - Бошњаци, крст са 4 оцила - Срби.

Нажалост ја нисам хералдички уметник, а још мање стрпљива особа па је сам грб врло непрецизно нацртан. Као инспирација ми је послужио амблем (али задовољава сва хералдичка правила тако да је он у суштини грб) Велса.

500px-Royal_Badge_of_Wales_%282008%29.svg.png

Здраво,
обзиром да не свраћам тако често на ”Крстарицу”...надам се да се нећеш љутити ако на твој предлог грба РС надовежем и овај:
dWY6fb5.jpg
 

Prilozi

  • dWY6fb5.jpg
    dWY6fb5.jpg
    121,2 KB · Pregleda: 8
Poslednja izmena:
Све ове грбове Sandanski што постављаш прикупио је корисник једног македонског форума под надимком TRAVOLTA. Мислим да је то важно истаћи, кад се већ сви од реда позивају на те слике, које је он сам последњих година марљиво прикупљао. Сви се користе његовим налазима, а нико нигде да га спомене. После Матковског, за све што данас знамо о грбу Македоније, можемо искључиво њему да захвалимо.

аутори новог државног грба уместо што се позивају на апокрифне грбове античких краљева, боље да се баве стварним хералдичким наслеђем Македоније, а пре свега знамењем севастократора Бранка Младеновића, родоначелника Бранковића и управитеља Охрида из времена цара Душана. најстарији историјски извор са тачном хералдичком представом је кацига са лавом у челенци и натписом Бранко, извезена на његовом свиленом појасу који се данас чува у Британском музеју у Лондону.

Branko_belt_vertical.jpg

лава ће Бранковића пренети из челенке на штит, а касније поставити између бивољих рогова (знамења Лазаревића), кад деспот Ђурађ наследи свог ујака Стефана. у илирским грбовницима лав је редовно црвен на сребрном пољу. овде се то лепо види на грбу преузетом са печата деспота Лазара Бранковића, у Ацовићевом издању:

1704.jpg


дакле, црвени пропети лав Бранковића (lion rampant Gules) заиста би се могао узети као најстарије хералдичко обележје Македоније, јер је Бранко Младеновић управљао њеним врло значајним делом и за собом оставио јасан хералдички траг. сребрно поље штита је свакако бољи избор него златно, и са становишта историјске веродостојности и са становишта естетике. но, основни мотив (црвени лав) је преузет сасвим доследно (иако су пропустили да то наведу у званичном образложењу), на чему им ја искрено честитам :)
 
Poslednja izmena:
кад смо код Македонаца, ево још једна новост- Охрид је добио грб.. или боље рећи хералдичку разгледницу. само фали још да ставе ленту са натписом ''поздрав од Охрид'' :mrgreen:

ohridf.jpg


На 27-та седница на Советот на Општина Охрид, одржана на 22.8.2014 година беше донесена одлука за изменување на статутот на општината, со што Охрид конечно доби хералдички грб, изработен од членот на Македонското хералдичко здружение, Коста Стаматовски.

Блазон

Голем грб
Сино, на зелен брег сребрена ѕидина со порта меѓу две кули. Во подножјето вода. Над сѐ златен едреник со сребрено едро, снижен. Штитот крунисан со златна бедемска круна со три кули ѕидана златно, на средишната кула порта, сета украсена со рубини и бисери и овенчан со две зелени дабови гранки со златни желади, соединети со црвена лента.

''вода''?! ако нисте знали, постоји и хералдичка фигура вода. бар тако стоји у званичном блазону. бедемска круна иста као и на грбу Македоније. с обзиром на тумачење које су дали за државни грб, овај би се могао читати као - Република Охрид :lol: храстов венац упућује ни мање ни више него на Филипа Македонског :lol:

кога занимају несувисла објашњења, нек прочита тумачење:

Симболика

Симболите искористени за блазонот (хералдички опис) и емблазонот (хералдички цртеж) на грбот на Општина Охрид се засновани на претходно постоечкиот амблем на општината. Тоа, пред сѐ, се должи на историското значење на амблемот како еден од најстарите месни грбови во Република Македонија. Потекнува од 1950-тите години, а регистриран е во Регистарот на локални знаци во Обединетите нации како официјален општински симбол во 1967 година, што претставува вистинска реткост за еден македонски општински грб.

Ѕидината ја претставува Самоиловата тврдина, која е еден безвеменски и препознатлив дел од охридското и македонското културно-историско наследство. Таа не може да се поврзе со ниту еден друг град. Дополнително, со неа се нагласува битот на средновековната македонска држава.

Езерото како природно богатство е уникатно и препознатливо во светски рамки. Неговата старост и изобилството со ендемски видови го прават неодминливо како симбол.

Едреникот е асоцијација за туризмот кој е и основната економска гранка на општината. Но, едреникот е и асоцијација на крстопат од огромно значење. Имено, преку него се потенцира положбата на Охрид на Виа Игнација. Секако, не помалку важна е и неговата симболика како средство за распространување на просветата и верата, две основни нешта по кои Охрид се издига високо над останатите градови.

Како историска македонска престолнина, според месно-хералдичкиот систем круната на Општина Охрид е украсена со македонски рубини и охридски бисери, додека венецот е дабов.

Круната треба да послужи како симбол кој го истакнува и слави Самоиловото царство, а воедно треба дополнително да ја вреже Општина Охрид во нашата свест како меѓник на македонската душа и свест. Рубинот е најскапоцениот македонски камен и практично национален камен. Охридскиот бисер е уште еден типичен симбол по кој Охрид е надалеку познат.

Дабот е недвосмислен и незаменлив македонски симбол од памтивек. Имено, еден цел вид од родот даб носи назив Quercus macedonica т.е. Македонски даб. Тука треба да се напомене и дека древномакедонските владетели се окитувале со венци направени од златни дабови ливчиња, наспроти грчките примери од маслинови, палмови или ловорови. Ова е непобитно посведочено и со наодите во гробницата на Филип II. Фактот што Охрид е еден од неколкуте македонски градови кои непрестано живееат од своето основање па сѐ до денешен ден, а воедно е и град каде што древномакедонските артефакти се во изобилство, само го поддржува погорното становиште. Поточно, престолнината на македонскиот дух и непрегор заслужува чист и непобивлив македонски симбол како дабот.
http://heraldika.org.mk/news/ohrid-dobi-heraldichki-grb/
 
Поштовани,
имам част да вам представим грб Мјесне заједнице Јасеница, општина Зворник, Република Српска.
Знамење усвојено 13-07-2014, аутор проф. Љубодраг Грујић.

Географија:
Tg0IkGu.jpg


Знамење:
v4uCCtv.png




БЛАЗОН:

МАЛИ ГРБ - који се састоји од штита - расцепљено плаво и златно на десној страни гранчица јасена златна а на левој стилизовани (архитектонски) стуб седам пута расечен црвено и сребрно а изнад свега таласасти штап спојен са подножјем сребрно.

СРЕДЊИ ГРБ - горепоменути штит надвишен коронетом златног обода на ком су палисаде и снопови жита природни а окружен полувенцем од сребрног звона у подножју из ког извиру гранчице винове лозе плаве а испод са сваке стране једна природна грана јасена са 15 крилатих орашица увезаних ниже звона врпцом у бојама српске народне тробојке а ниже свега свитак са натписом ЈАСЕНИЦА 1533.

ЗАСТАВА - је хералдички стег грба.



СИМБОЛИКА

МАЛИ ГРБ
Расцијепљено плаво и злато, на плавом пољу грана јасена у злату симболизује и рјечито наглашава име села: Јасеница.
На златном пољу хералдички стуб (седам пута расјечен црвено и сребро), симболизује чврстину и снагу села као важног геостратешког мјеста. Јасеница се налази у најужем појасу источнога дијела Републике Српске, и због тога се на село гледа као на стуб, ”стуб српства”, чувара коридора на потезу Зворник-Бијељина. Суптилно је наглашено такође и прапоријекло већине родова који живе у Јасеници: старином су ”херцеговци”...то је приказано косим гредама на хералдичком стубу измјенично "црвено-бијело", као алузија на грб Косача владара xерцеговачких. 
Таласасти сребрени штап, симболизује јасеничку ријеку а у подножју штита штап се ”шири”, наглашавајући уливање исте у Дрину (у криву Дрину).  z:)

СРЕДЊИ ГРБ
Састављен од горе описаног малог грба надвишен ”сеоском круном”.
Сеоску круну је својевремено осмислио професор Драгомир Ацовић из ”Српског хералдичког друштва Бели Орао, Београд”, а у дјело спровео хералд професор Љубодраг Грујић…ово је први атестирани случај кориштења ”сеоске круне”.
Сеоска круна” је важан детаљ распознавања, круне које се иначе налазе махом на општинским/градским знамењима, јесу специфичне по томе што су ”бедемског типа са или без видљивих мерлона”, док приједлог сеоске круне се разликује у томе што је састављена од ”палисаде (плот) и снопова жита”, елементи који недвосмислено указују да ли је у питању грб села или општине/града.

У подножју средњег јасеничког грба стоји сребрено звоно као симбол рјечитости имена општине у којој се Јасеница налази, тј. Зворник, Зворник је раније бивао ”Звоник", јасна асоцијација на звоно...с тим разлогом на данашњем амбелму општине Зворник је приказано сребрено звоно...исто је преузето са зворничког амблема и постављено у подножју средњег јасеничог грб.
Гране винове лозе ”лоза=Лозница” (плаво), јесу алузија на општину Лозница (Мачва)... са којом јасеничани имају историјске а нарочито родбинске везе…доста породица поријеклом из Јасенице живи у лозничком крају, такође је битно налгасити и да је велики број јасеничана рођено у Лозници.

Са обје стране грба налази се по једна грана јасена природна са 15 крилатих орашица, које су у подножју увезане  врпцом бојама српске народне тробојке а ниже натпис: Јасеница 1533.
Године 1533. Јасеница се први пут помиње као насељено мјесто. Тада је насеље бројало: 8 хришћанских кућа, 1 муслиманско домаћинство, 2 неожењена одрасла мушкарца, 8 баштина, 1 удовица и 1 примићур. Насеље Јасеница је тада било у посједу зворничког санџак – бега, као дио његовог хаса (великог земљишног комплекса).
 

Prilozi

  • Tg0IkGu.jpg
    Tg0IkGu.jpg
    61,3 KB · Pregleda: 9
Poslednja izmena:
:klap:

браво за Јасеницу :D

коначно, нешто лепо и упечатљиво- у најбољем Грујићевом маниру. одличан избор тинктура и грбовних шаржи, складан однос боја и садржаја. на изванредан начин остварена равнотежа топлог и хладног, чврста композиција и савршена усклађеност хералдичких елемената и њиховог значења. све честитке ауторима и становницима Јасенице који су привилеговани овако лепим знамењем.
 
:klap:

браво за Јасеницу :D

коначно, нешто лепо и упечатљиво- у најбољем Грујићевом маниру. одличан избор тинктура и грбовних шаржи, складан однос боја и садржаја. на изванредан начин остварена равнотежа топлог и хладног, чврста композиција и савршена усклађеност хералдичких елемената и њиховог значења. све честитке ауторима и становницима Јасенице који су привилеговани овако лепим знамењем.


:hvala:
Хвала, потрудили смо се да Јасеница добије одговарајуће знамење, професор Грујић је све наше жеље врло вјешто преточио у ову савршену хералдичку композицију.
Јасеничани су му захвални.
 
Na žalost nijesam u prilici da češće posjećujem forum, ali vidim da su diskutovane vrlo zinimljive teme. Nadam se skorom češćem sretanju. Do tada svim učesnicima Krstarice, naročito cijenjenim heraldičarima i veksilolozima, želim sve najljepše povodom nastupajićih praznika i blagih dana, da vam se sve želje ostvare i da ne oskudjevate nučemu, a da vam pretiče u radosti i veselju. Puno pozdrava.
 
Na žalost nijesam u prilici da češće posjećujem forum, ali vidim da su diskutovane vrlo zinimljive teme. Nadam se skorom češćem sretanju. Do tada svim učesnicima Krstarice, naročito cijenjenim heraldičarima i veksilolozima, želim sve najljepše povodom nastupajićih praznika i blagih dana, da vam se sve želje ostvare i da ne oskudjevate nučemu, a da vam pretiče u radosti i veselju. Puno pozdrava.

Хвала FORMICE. Свако добро у Новој години и теби друже. z:)

А срећна Нова година и свима другима, који су нас ове године обрадовали многим својим коментарима, и чија смо учешћа у дискусијама са великом пажњом пратили. z:)
 
Хвала FORMICE. Свако добро у Новој години и теби друже. z:)

А срећна Нова година и свима другима, који су нас ове године обрадовали многим својим коментарима, и чија смо учешћа у дискусијама са великом пажњом пратили. z:)

И нека Свемогући Бог да; да нам буде срећна свима!
 

Back
Top