Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Два нова месна грба на српској хералдикој сцени.
Грб Општине Мерошина
колоритски лепо решење, једноставно и симетрично. посебно овај венац са гранама вишње у роду и црвеном лентом у подножју, делује пријатно и свеже. само ми није јасно чему археолошки споменици у грбу? очигледно опет имамо проблем са увреженом логиком старе социјалистичке амблематике, која у грб трпа историјске артефакте. и зашто су доње поље штита и глава царице Теодоре дати у различитим нијансама, кад је у питању иста тинктура?
Грб Месне заједнице Брзи Брод
Аутор оба грба је Дамјан Илић из Ниша.
ово је већ врло лепо. чиста хералдика, отмена, складна и богата симболиком. можда бих волео да је средишњи мотив бродског кормила (који је на вешт и довитљив начин спојен са Христовим монограмом) наглашенији и да попуњава већу површину поља самог штита, јер су краци сувише танки, а алфа и омега потпуно нечитљиви при умањењу. међутим, има ту један други проблем- значење именице ''брод''. јер у овом случају (као и код великог броја сличних топонима) ''брод'' не означава лађу (превозно средство), него ''газ'', тј. место где је река најужа и најплића и где се може прегазити. о томе има леп чланак у Политикином забавнику:
Зашто се каже... Брод
Да ли сте се икад запитали како то да постоји Кокин Брод, Славонски Брод, Босански Брод... али не и Кокина Лађа, Славонска Лађа...
Одговор на питање из наслова је прост: то је зато што именица брод која је део ових топонима није иста она која је синоним за лађа. Овде је брод „прелаз преко реке, место на реци које није дубоко па се може прегазити, или колима или стоком прећи”. И како то обично бива, топоними чувају старије стање у језику - што у овом случају значи да је брод првобитно био „место на коме река може да се пређе, прегази”, а тек касније је ова реч почела да се примењује на „(веће) превозно средство којим се прелази преко реке (а онда и мора)”.
Именица брод је стара, домаћа реч коју познају готово сви словенски језици - мада ниједан од њих, осим српског и хрватског, није развио значење „лађа”. Сви они, од црквенословенског брод2, па до бугарског и македонског брод, словеначког, чешког, словачког, лужичког brod, руског и белоруског брод, украјинског брig имају само првобитно значење „прелаз преко реке” које проистиче из значења глагола *bresti „прелазити (преко воде, дубоке траве, снега...), пролазити, кретати се”. Овај прастари глагол није се очувао у српском језику, али јесте један други, истог значења. То је бродити „прелазити преко воде; возити се по води, пловити”, такође веома стар, још у прасловенском изведен од именице брод, тако да и њега, мада само у првом значењу, данас имају готово сви словенски језици. Да је то значење и у српском језику било примарно, откривају нам облици овог глагола с префиксима: на пример у пребродити на основну „прећи газећи” развило се фигуративно значење „савладати, превазићи тешкоћу” (много ређе „препловити”), затим избродити „изаћи на суво, искрцати се” (на Корчули и „извадити из воде”), ређе и „испловити”, док само добродити и одбродити значе „допловити” то јест „отпловити”.
Први старосрпски помен брод „прелаз” потиче из 13, а брод „лађа” из 14. века. И касније се у разним повељама и даровницама, у пописима имања која поједини властелини прилажу црквама и манастирима, среће бродсело с реком4, з бродом, или Приложи на Мораве половину брода. У последњем примеру половина се, наравно, тиче прихода од бродарине, таксе на прелаз реке преко брода. И у народној песми је значење „прелаз” често: Ја не гледам тавној ноћи доба, | нит’ мој коњиц мутној води брода, Земљама ћу друме запрашит, | а водама замутит’ бродове, Твоме ђогу и твоме јунаштву, | свуд су броди ђегођ дођеш води, Низ Мораву воду отидоше, | од једнога брода до другога. Има га и у пословицама, на пример Невоља брода не тражи „пролази свуда, не зна за препреке”, Лудим се брод куша, и тако даље.
Нама данас може да звучи чудно, али некад се нормално могло чути да је неко запушио брод - што значи да је човек погинуо, па се његово тело, ношено водом, насукало на брод.
Изведенице од брод „прелаз” нису ни бројне ни семантички занимљиве, али јесу веома старе: на пример деминутив бродац забележен је још у 14. веку као име селу, Брод4ц4, Бродац4, а тек од 16. као обична именица; затим Бродар од 15. века као име места, а тек од 16. као „скелеџија, лађар”. Осим презимена Бродарић и Бродаровић, од овог назива занимања даље су изведенице бродарити „радити као бродар, живети од пловидбе” (негде се то каже и бродаровати), бродарина „плата, накнада која се плаћа бродару”, бродарица „женско чељаде које наплаћује бродарину” (на пример у народној песми то је бродарица вила).
Колико је брод био значајан за саобраћај у средњем веку, кад није било мостова, види се и по броју места која се и дан-данас тако зову: ређе се Брод јавља као једночлани топоним (на пример код Црне Траве, Драгаша, Урошевца, Брчког, Фоче), као деминутив Бродић (на пример њива на Бродићу у Београдском округу, или село код Зворника), Бродац, или као аугментатив Бродине (овај облик множине показује да је именица некад била и женског рода, као на пример тај бол, тог бола, али старински и та бол, те боли). Чешће се брод јавља у оквиру двочланих топонима: осим већ поменутих на почетку, такав је и Брзи Брод, Брод Моравице, Брод на Купи. Насеља као Бродар (код Вишеграда) или Бродарево (код Пријепоља) названа су по занимању људи који су у њима живели, дакле по скелеџијама (слично томе, постоје насеља Скела али и Скелани...).
И значење „лађа” среће се у народном стваралаштву, али не тако често: Једну ћемо оправити војску, | до Новога града бијелога, ... другој дати по мору бродове, | нека возе бумбе и топове. Духовита је порука пословице Ко ће комод, нек не иде у брод, што значи да онај коме је стало до удобности, не треба ни да се укрцава на брод где се живи без икаквог комфора. Изведенице, а нарочито сложенице са овим основним значењем, новијег су датума: бродолом, бродокрш, бродоградилиште, бродовласник, бродоковач и сличне преведенице су различитих страних речи. Такво је и значење придева једнобродан, тробродан, петобродан (најчешће у облику женског рода) који се односе на брод као део цркве то јест базилике.
Синонима за брод „већи пловни објекат” има неколико. Први је данас помало старинска лађа, такође стара словенска реч која је првобитно означавала чамац чак и онај најједноставнији, издубљен од једног дебла (такозвани моноксил). Друга, баш застарела, јесте корабља, општесловенска реч (што значи да је распрострањена у готово свим словенским језицима) али није прасловенска (пошто не припада словенском прајезику већ је једна од старих позајмљеница из грчког). У народним песмама срећу се и турцизам ђемија: Кад се вила на море навила | Ту не тражи брода ни ђемије и италијанизам галија: Па га снесе мору на јалију | С мртвим Марком сједе на галију. I у стварном животу, међу модерним називима нарочитих речних и морских пловила све врви од туђица: баржа и реморкер из француског, хаверкрафт из енглеског, трајект из новолатинског...
И најзад, не дајте се збунити ако чујете да неко помиње брод који није ни „прелаз” ни „лађа”. Наиме, у неким крајевима побожни људи у (за)клетвама користе именицу брод уместо бог: на пример Брода ми! у Вуковом Рјечнику, или у народној песми: Брод убио мајку твоју, | ка те љепу породила и Калуђере, да те брод убије. Разлог томе вероватно лежи само у сазвучности двеју речи (захваљујући којој се може избећи неприлично помињање Божјег имена). Овде бар не треба да се домишљамо на који се од два брода мисли н
*Претпостављени прасловенски облик
Јасна Влајић-Поповић
Именица брод је стара, домаћа реч коју познају готово сви словенски језици - мада ниједан од њих, осим српског и хрватског, није развио значење „лађа”. Сви они, од црквенословенског брод2, па до бугарског и македонског брод, словеначког, чешког, словачког, лужичког brod, руског и белоруског брод, украјинског брig имају само првобитно значење „прелаз преко реке” које проистиче из значења глагола *bresti „прелазити (преко воде, дубоке траве, снега...), пролазити, кретати се”. Овај прастари глагол није се очувао у српском језику, али јесте један други, истог значења. То је бродити „прелазити преко воде; возити се по води, пловити”, такође веома стар, још у прасловенском изведен од именице брод, тако да и њега, мада само у првом значењу, данас имају готово сви словенски језици. Да је то значење и у српском језику било примарно, откривају нам облици овог глагола с префиксима: на пример у пребродити на основну „прећи газећи” развило се фигуративно значење „савладати, превазићи тешкоћу” (много ређе „препловити”), затим избродити „изаћи на суво, искрцати се” (на Корчули и „извадити из воде”), ређе и „испловити”, док само добродити и одбродити значе „допловити” то јест „отпловити”.
Први старосрпски помен брод „прелаз” потиче из 13, а брод „лађа” из 14. века. И касније се у разним повељама и даровницама, у пописима имања која поједини властелини прилажу црквама и манастирима, среће бродсело с реком4, з бродом, или Приложи на Мораве половину брода. У последњем примеру половина се, наравно, тиче прихода од бродарине, таксе на прелаз реке преко брода. И у народној песми је значење „прелаз” често: Ја не гледам тавној ноћи доба, | нит’ мој коњиц мутној води брода, Земљама ћу друме запрашит, | а водама замутит’ бродове, Твоме ђогу и твоме јунаштву, | свуд су броди ђегођ дођеш води, Низ Мораву воду отидоше, | од једнога брода до другога. Има га и у пословицама, на пример Невоља брода не тражи „пролази свуда, не зна за препреке”, Лудим се брод куша, и тако даље.
Нама данас може да звучи чудно, али некад се нормално могло чути да је неко запушио брод - што значи да је човек погинуо, па се његово тело, ношено водом, насукало на брод.
Изведенице од брод „прелаз” нису ни бројне ни семантички занимљиве, али јесу веома старе: на пример деминутив бродац забележен је још у 14. веку као име селу, Брод4ц4, Бродац4, а тек од 16. као обична именица; затим Бродар од 15. века као име места, а тек од 16. као „скелеџија, лађар”. Осим презимена Бродарић и Бродаровић, од овог назива занимања даље су изведенице бродарити „радити као бродар, живети од пловидбе” (негде се то каже и бродаровати), бродарина „плата, накнада која се плаћа бродару”, бродарица „женско чељаде које наплаћује бродарину” (на пример у народној песми то је бродарица вила).
Колико је брод био значајан за саобраћај у средњем веку, кад није било мостова, види се и по броју места која се и дан-данас тако зову: ређе се Брод јавља као једночлани топоним (на пример код Црне Траве, Драгаша, Урошевца, Брчког, Фоче), као деминутив Бродић (на пример њива на Бродићу у Београдском округу, или село код Зворника), Бродац, или као аугментатив Бродине (овај облик множине показује да је именица некад била и женског рода, као на пример тај бол, тог бола, али старински и та бол, те боли). Чешће се брод јавља у оквиру двочланих топонима: осим већ поменутих на почетку, такав је и Брзи Брод, Брод Моравице, Брод на Купи. Насеља као Бродар (код Вишеграда) или Бродарево (код Пријепоља) названа су по занимању људи који су у њима живели, дакле по скелеџијама (слично томе, постоје насеља Скела али и Скелани...).
И значење „лађа” среће се у народном стваралаштву, али не тако често: Једну ћемо оправити војску, | до Новога града бијелога, ... другој дати по мору бродове, | нека возе бумбе и топове. Духовита је порука пословице Ко ће комод, нек не иде у брод, што значи да онај коме је стало до удобности, не треба ни да се укрцава на брод где се живи без икаквог комфора. Изведенице, а нарочито сложенице са овим основним значењем, новијег су датума: бродолом, бродокрш, бродоградилиште, бродовласник, бродоковач и сличне преведенице су различитих страних речи. Такво је и значење придева једнобродан, тробродан, петобродан (најчешће у облику женског рода) који се односе на брод као део цркве то јест базилике.
Синонима за брод „већи пловни објекат” има неколико. Први је данас помало старинска лађа, такође стара словенска реч која је првобитно означавала чамац чак и онај најједноставнији, издубљен од једног дебла (такозвани моноксил). Друга, баш застарела, јесте корабља, општесловенска реч (што значи да је распрострањена у готово свим словенским језицима) али није прасловенска (пошто не припада словенском прајезику већ је једна од старих позајмљеница из грчког). У народним песмама срећу се и турцизам ђемија: Кад се вила на море навила | Ту не тражи брода ни ђемије и италијанизам галија: Па га снесе мору на јалију | С мртвим Марком сједе на галију. I у стварном животу, међу модерним називима нарочитих речних и морских пловила све врви од туђица: баржа и реморкер из француског, хаверкрафт из енглеског, трајект из новолатинског...
И најзад, не дајте се збунити ако чујете да неко помиње брод који није ни „прелаз” ни „лађа”. Наиме, у неким крајевима побожни људи у (за)клетвама користе именицу брод уместо бог: на пример Брода ми! у Вуковом Рјечнику, или у народној песми: Брод убио мајку твоју, | ка те љепу породила и Калуђере, да те брод убије. Разлог томе вероватно лежи само у сазвучности двеју речи (захваљујући којој се може избећи неприлично помињање Божјег имена). Овде бар не треба да се домишљамо на који се од два брода мисли н
*Претпостављени прасловенски облик
Јасна Влајић-Поповић
