Хералдика и њени принципи

[Statler and Waldorf]

Nije mi bas najjasnije oko bedz-grb odnos...

владарев беџ су високи званичници носили око врата на златном ланцу па је то убрзо постао знак највиших државних служби, а често је као вредан поклон (украшен драгуљима) додељиван и пријатељима или савезницима- тако се преко беџа јасно видео нечији положај у структури власти феудалног друштва. у колару (огрлици) витешких редова се често налази беџ њихових оснивача- изванредан пример је колар Реда златног руна на коме су огњила бургундског војводе Филипа III Доброг. можда најпознатији беџ је ружа Тјудора. настао је по окончању Рата ружа, из кога је Хенри VII изашао као победник те је спојио црвену ружу Ланкестера и белу ружу Јорка у јединствен симбол нове династије- Тјудора, који је и данас обележје енглеске монархије. иначе, у владарским грбовима беџ се често налази у виду држача штита- то је мала промена коју, уз другачије гесло/слоган, уноси нови владар (ако жели да грб учини особеним), јер се у садржај штита није смело дирати.

 

[Лекизан]

Не знам да ли сте приметили веома мали број грбова са штитовима овалног или округлог облика, што је јако чудно с обзиром да су такви шттитови највише коришћени у биткама и ратовима.

Са друге стране највише се користи штит овог облика

што ја не знам да ли икад било где коришћен.
Шта је разлог томе?

 

[Battlecat]

владарев беџ су високи званичници носили око врата на златном ланцу па је то убрзо постао знак највиших државних служби, а често је као вредан поклон (украшен драгуљима) додељиван и пријатељима или савезницима- тако се преко беџа јасно видео нечији положај у структури власти феудалног друштва. у колару (огрлици) витешких редова се често налази беџ њихових оснивача- изванредан пример је колар Реда златног руна на коме су огњила бургундског војводе Филипа III Доброг. можда најпознатији беџ је ружа Тјудора. настао је по окончању Рата ружа, из кога је Хенри VII изашао као победник те је спојио црвену ружу Ланкестера и белу ружу Јорка у јединствен симбол нове династије- Тјудора, који је и данас обележје енглеске монархије. иначе, у владарским грбовима беџ се често налази у виду држача штита- то је мала промена коју, уз другачије гесло/слоган, уноси нови владар (ако жели да грб учини особеним), јер се у садржај штита није смело дирати.

Nije mi jasno kako kao držač štita ? Nije se smelo dirati u grb koji uključuje titula vladara ( npr. York ) ili njegov lični grb ?

 

[Battlecat]

Не знам да ли сте приметили веома мали број грбова са штитовима овалног или округлог облика, што је јако чудно с обзиром да су такви шттитови највише коришћени у биткама и ратовима.

Са друге стране највише се користи штит овог облика

што ја не знам да ли икад било где коришћен.
Шта је разлог томе?

Mislim da su vitezovi i nobles koristili onakve donje štitove .... A verovatno tu ima i neka geometrija koja je kao i ostale stvari u heraldici dosezala u domen okultizma i nekih viših spoznaja...

 

[Statler and Waldorf]

Nije mi jasno kako kao držač štita ? Nije se smelo dirati u grb koji uključuje titula vladara ( npr. York ) ili njegov lični grb ?

на штиту су обично представљене земље на које владар полаже право па се ту нису смеле уносити измене јер би се тиме реметио устаљени поредак титула. међутим, параферналије дају одређени простор новом суверену да по својој вољи промени држаче или мото које је наследио од претходника па је тако могао ставити и свој амблем. кад већ пимињеш Јорк, ево ти за пример грб краља Ричарда III, последњег владара из куће Јорк, који је као беџ имао белог вепра па их је после крунисања унео у грб као држаче штита уз свој лични мото Loyaulte me lie.

витраж из Катедрале у Јорку

краљев стандард

 

[FORMICA]

Не знам да ли сте приметили веома мали број грбова са штитовима овалног или округлог облика, што је јако чудно с обзиром да су такви шттитови највише коришћени у биткама и ратовима.

Са друге стране највише се користи штит овог облика

што ја не знам да ли икад било где коришћен.
Шта је разлог томе?

Oblik štita sam po sebi je beznačajan. Zapravo nije ali se on u blazonu ne navodi. To je posljedica mijenjanja oblika štita kroz vremenske perode. Postoje oblici štitova koji se imenuju po nekim narodima (francuski, španski, engleski, talijanski, njemački štit) međutim bez obzira na naziv pojedini oblici štita nijesu korišćeni više u nekom narodima nego u drugim. Radi se zapravo o standardizaciji oblika pa da bi se izbjeglo dugo opisivanje njegovog oblika on se jednostavno imenovao po narodu. Eliptični štit ili (kartuš) jednako kao i štit oblika romba (lozanž) su štitovi koji su se koristili za prikazivanje grbova žena ili sveštenih lica. Gotski štit ili kako je gore prikazan trouglasti štit je osobina starijih štitova danas vrlo popularan oblik. Oblik štita inaće pomaže istoričarima d aodrede vrijeme upotrebe grba i po preciznom mjerenju srazmjera i oblika može se utvrditi vrijeme korišćenja grba do u deceniju od XI do XVIII vijeka. Doba baroka je dovelo do potpunog napuštanja oblika štita i predstavljanja štita kao okvira složene konstrukcije sa arhitektonskim, botaničkim i životinjskim motivima.
Evo ovđe samo manji dio kakvih sve oblika može biti

mada se ovđe radi o savremenom dizajnu.

 

[Battlecat]

на штиту су обично представљене земље на које владар полаже право па се ту нису смеле уносити измене јер би се тиме реметио устаљени поредак титула. међутим, параферналије дају одређени простор новом суверену да по својој вољи промени држаче или мото које је наследио од претходника па је тако могао ставити и свој амблем. кад већ пимињеш Јорк, ево ти за пример грб краља Ричарда III, последњег владара из куће Јорк, који је као беџ имао белог вепра па их је после крунисања унео у грб као држаче штита уз свој лични мото Loyaulte me lie.

витраж из Катедрале у Јорку

краљев стандард

Hvala, sad razumem ...

 

[Statler and Waldorf]

Hvala, sad razumem ...

такође је занимљиво да (за разлику од грба) једна особа може имати и користити више различитих беџева истовремено. на горњем примеру се лепо види да је Ричард III истицао и белу ружу Јорка и белог вепра као свој лични знак.

 

[Battlecat]

Kasnije kad je Henri preuzeo vlast on je preuzeo i taj beli bedz ?

 

[Statler and Waldorf]

Kasnije kad je Henri preuzeo vlast on je preuzeo i taj beli bedz ?

краљ Хенри VII Тјудор је оженио Елизабету од Јорка (кћерку краља Едварда IV), а са мајчине стране је био повезан са Ланкестерима па је преузео оба симбола- белу и црвену ружу, које је спојио у јединствен беџ (ружу Тјудора), чиме је хтео и на симболичан начин показати како је нова династија наследник и настављач обе породице. иначе, на свом стандарду је носио стари беџ Тјудора- црвеног змаја, који је симбол Велса, а Тјудори су велшког порекла. тај ће се змај касније јављати и као држач штита на грбовима каснијих тјудорских владара.

видиш како су беџеви занимљива тема

 

[Лекизан]

Још једно питање везано за хералдичка правила.
Да ли је дозвољено да се на једном грбу користи више нијанси једне исте боје?
Претпостављам да то не може, и ако не може да ли се то односи само на штит или и на остале параферналије?

 

[FORMICA]

Још једно питање везано за хералдичка правила.
Да ли је дозвољено да се на једном грбу користи више нијанси једне исте боје?
Претпостављам да то не може, и ако не може да ли се то односи само на штит или и на остале параферналије?

Po pravilu bi trebalo na jednom grbu koristiti jednu nijansu boje. To je posljedica nepostojanja standardne skale boja u doba rane heraldike, zapravo sve do savremenog doba kad se uvode standardne skale boja i posebni način označavanja boja tako da se ona može reprodukovati sa sigurnošću. Naročito u doba nastanka heraldike nijesu bile poznate standarne nijanse pa su sve nijanse jedne boje oznčavane samo opštim nazivom. S tim se neslažu heraldički umjetnici kojima se mora dati sloboda da rade po svom nahođenju slaganja i primjene boja. Tako oni zbog vizuelniog utiska ponekad mogu koristiti tople a ponekad hladne nijanse kako bi postigli hromatsku ravnotežu i to ispada zaista lijepo. Takođe mnogi umjetnici smatraju da se mogu koristiti nijanse kako bi se dočarala plastičnost šarži. Neki heraldičari se neslažu sa tim misleći da ili netreba uopšte prikazivati plastičnost šarži već jednim tonom oslikati cijelu površinu šarže a njezin oblik je sam po sebi dovoljan da je čini prepoznatljivom. Drugu heraldičari smatraju da se trebaju koristiti crne linije za ivičenje šarži i crna šrafura za prikaz plastičnosti. Meni se čini d asu sva tri mišljenja u redu ako ispada lijepo.
Pa bi se moglo reći koristi se jedna nijansa ali je dozvoljena sloboda umjetnikku da koristi i više ako je urađeno s mjerom i ukusom.

 

[Sreten Žujović]

Да ли државе могу имати своје хералдичке беџеве/логотипе?

Мислим да је непримерено да се грбови нађу на кутијама различитих артикала које се касније гужвају и бацају у ђубре.

Да ли се може рећи да наша држава користи уметнутни штит као свој хералдички беџ/лого?

 

[Statler and Waldorf]

Да ли државе могу имати своје хералдичке беџеве/логотипе?

европске државе одавно нису сталешке монархије, али су неки симболи везани за феудална друштва, племство и владаре нашли свој пут и постали национални амблеми. слободно се може рећи да је нпр. петао национални беџ Француске, медвед Русије, ружа Енглеске, чичак Шкотске, детелина Ирске, кломпа Низоземске, бик Шпаније итд.
шта мислиш да би могао бити национални беџ Србије?

Мислим да је непримерено да се грбови нађу на кутијама различитих артикала које се касније гужвају и бацају у ђубре.

у ово време потрошачке културе, све на крају заврши у ђубрету.

Да ли се може рећи да наша држава користи уметнутни штит као свој хералдички беџ/лого?

не. уметнути штит је ипак грб (Кнежевине Србије), тј. део државног грба, мада је мотив крста са огњилима (без штита) чест лого разних такмичења, годишњица, производа и сл.

 

[Лекизан]

Po pravilu bi trebalo na jednom grbu koristiti jednu nijansu boje. To je posljedica nepostojanja standardne skale boja u doba rane heraldike, zapravo sve do savremenog doba kad se uvode standardne skale boja i posebni način označavanja boja tako da se ona može reprodukovati sa sigurnošću. Naročito u doba nastanka heraldike nijesu bile poznate standarne nijanse pa su sve nijanse jedne boje oznčavane samo opštim nazivom. S tim se neslažu heraldički umjetnici kojima se mora dati sloboda da rade po svom nahođenju slaganja i primjene boja. Tako oni zbog vizuelniog utiska ponekad mogu koristiti tople a ponekad hladne nijanse kako bi postigli hromatsku ravnotežu i to ispada zaista lijepo. Takođe mnogi umjetnici smatraju da se mogu koristiti nijanse kako bi se dočarala plastičnost šarži. Neki heraldičari se neslažu sa tim misleći da ili netreba uopšte prikazivati plastičnost šarži već jednim tonom oslikati cijelu površinu šarže a njezin oblik je sam po sebi dovoljan da je čini prepoznatljivom. Drugu heraldičari smatraju da se trebaju koristiti crne linije za ivičenje šarži i crna šrafura za prikaz plastičnosti. Meni se čini d asu sva tri mišljenja u redu ako ispada lijepo.
Pa bi se moglo reći koristi se jedna nijansa ali je dozvoljena sloboda umjetnikku da koristi i više ako je urađeno s mjerom i ukusom.

Хвала на објашњењу мада нисам добио одговор на питање шта је правилно данас код нас.
Можда ме ниси разумео нисам мислио да хералдичари не смеју да користе разне нијансе боја, већ ако одаберу једну нијансу речимо плаве боје онда само њу могу да користе на том грбу, у супротном грб не би био хералдички исправан да ли ме схваташ, тако сам је негде прочитао да је правилно, и да ли се то односи само на штит и елементе штита или и на држаче штита, кресту тј. цео грб.
Ево правилних грбова што се тиче овог правила:
Бајша, нијанса зелене, црвене, плаве, наранџасте и жуте су исте на целом грбу и на свим шаржама.

Босилеград, исто исправан, боје су у једној нијанси, чак и жута која је у нешто блеђој варијанти.

Ево неких примера и неправилних грбова јер се користе две и више нијанси за исту боју.
Трново, две нијансе зелене и плаве.

Коњиц такође зелена проблем.

Петровац стари грб, сада користе нови, зелена у две нијансе.

Вишеград, две нијансе плаве.

Чак и овај данашњи грб Хрватске рекло би се да има више нијанси боја.

 

[Лекизан]

европске државе одавно нису сталешке монархије, али су неки симболи везани за феудална друштва, племство и владаре нашли свој пут и постали национални амблеми. слободно се може рећи да је нпр. петао национални беџ Француске, медвед Русије, ружа Енглеске, чичак Шкотске, детелина Ирске, кломпа Низоземске, бик Шпаније итд.
шта мислиш да би могао бити национални беџ Србије?

Вепар, да није њега не би се никад ослободили од турака, а и срећа па Турци не једу свињетину па смо некако и преживели њихову владавину.

 

[Statler and Waldorf]

Вепар, да није њега не би се никад ослободили од турака, а и срећа па Турци не једу свињетину па смо некако и преживели њихову владавину.

тако је свиња је дуго била најважнији српски производ. вепрова глава се налази у Рихенталовој Хроници па се још од тог времена провлачи као грб Србије/Трибалије/Шумадије. а могао би и вук, који је за Србе тотемска животиња. или шљива врабац се већ изборио да постане симбол Београда. мислим да ми још нисмо свесни тога колико су ти једноставни и лако препознатљиви симболи моћно средство промоције једне државе, њених производа и културе.

 

[Sreten Žujović]

Ја бих највише волео да то буде соко.

Соколско друштво, соколова ракија, око соколово, ој синови, моји соколови...

Spojler

Зови само зови...

 

[Statler and Waldorf]

а виђу мрчо, не може ви соко сива тица амблем у Србију, но у Црну Гору

 

[Sreten Žujović]

(БАСК бивиш ФК СОКО)




И мислим да би нам то било најпаметније, обзиром да нам карирани плагирају соколске песме, на првом месту Ој Србијо мати (Зови само зови)

 

[Sreten Žujović]

а виђу мрчо, не може ви соко сива тица амблем у Србију, но у Црну Гору

Они могу и врапца... опевали би Га кано шокола...

 

[Sreten Žujović]

 

[Battlecat]

краљ Хенри VII Тјудор је оженио Елизабету од Јорка (кћерку краља Едварда IV), а са мајчине стране је био повезан са Ланкестерима па је преузео оба симбола- белу и црвену ружу, које је спојио у јединствен беџ (ружу Тјудора), чиме је хтео и на симболичан начин показати како је нова династија наследник и настављач обе породице. иначе, на свом стандарду је носио стари беџ Тјудора- црвеног змаја, који је симбол Велса, а Тјудори су велшког порекла. тај ће се змај касније јављати и као држач штита на грбовима каснијих тјудорских владара.

видиш како су беџеви занимљива тема

Da krajnje zanimljiva prica Maltene na svom planu za sebe ...

 

[Лекизан]

Ја бих највише волео да то буде соко.

Соколско друштво, соколова ракија, око соколово, ој синови, моји соколови...

Spojler

Зови само зови...

Што да не влајкец и мени се соко тица сива свиђа.
А с обзиром да може да постоји више различитих беџева истовремено може и свиња, соко и шљива.
Или нека комбинација свиња и соко једу шљиву.

 

[Statler and Waldorf]

соко је пансловенски симбол, а соколски покрет је настао у Чешкој. што се тиче Хрвата, они имају куну; не знам у којој мери је промовишу у национални знак, али не верујем ни да се нешто ложе на птице. с обзиром да нам је у грбу орао, ако би још и за национални знак Србија узела сокола- то би била цела орнитолошка збирка тад би с правом могли рећи да смо ''небески народ''