pod 1. BBBB je grb dinastije Paleologa
a pod 2. jedno ocilo je koristila kao grb i jedna od vladajucih porodica Atinskog vojvodstva pa to nema nikakve veze sa paleolozima
izvor ti je svetski poznat heraldicar amfilohije?? srbi nisu koristili grbove do cara dusana, a i tada se smatrao vaznijim slem nego stit..tek u despotovini je pod uticajem madjarske krenula heraldika.. a SPC nije imala grb do 17 veka kad i krece krst sa cetiri ocila kod nas i aj sad ti kreni ponovo sa stefanima, ohridskom arhiepiskopijom i prizivanjem sevasta..cekam jos neki novi biser
То нисам измислио ја, него тако пише у тој књизи од Сворноса коју си ми препоручио да прочитам.
О српском Грбу
Чланак дра. Ф. Шишића јасно је приказао питање о традицији и употреби српског грба
од Орбинова времена. Ипак остало је нерешено питање, откуд је Орбини узео или измислио овај грб, нема ли крст са четири оцила неку старију традицију, која би га везивала за средњевековну Србију? У последње време ово је питање додирнуо г. проф. Пера Поповић, архитекта и зналац середњевековне српске уметности. У једном чланку год. 1924 анализирао је хипотезу архим. Нићифора Дучића о вези између дотичног грба и хиландарског печата Св. Саве,- решио је ово питање негативно. У другом чланку год. 1926 обратио је г. Пера Поповић пажњу на тобожњи српски грб, који је некад Дим. Аврамовић видео на једној од Галатских капија у Цариграду. Служећи се чланком познатог византолога г. Ж. Еберсолта, госп. Пера Поповић тумачи да је загонетни грб на Галатској капији- грб Ђеновљана -који су почетком 14-ог века зидали нова утврђења у Галати-, а да монограм од 4 В ударен преко грба Ђеновског показује сизеренство Палеолога и значи - Према овоме постанак српског грба нема везе с овим плочама у Цариграду, које се сада налазе у музеју. Ипак откуд ова чудна сличност између српског грба и грба на цариградској капији из почетка 14-ог века. Мислимо да није случајна, него да порекло ове сличности треба тражити у српско-византијским односима 14-ог века, толико значајним за разумевање српске историје.Прије свега морамо нагласити да је г. Ж Еберсолт сасвим погрешно растумачио грб са монограмом ( боље би било рећи, са тетраграмом ) на цариградској плочи. Ово није ђеновски грб са удареним преко њега словима у знак сизеренства ( случај непознат у хералдици ) него грб или знак царске породице Палеолога, и тим самим позне Византије. У Млетачком Museo Civico налази се интересантна карта Средоземног мора, сликана од Франческа де Чезанис год. 1421. Ту су над појединим државама насликане и њихове заставе у бојама. Између Солуна и Цариграда вије се застава Византијског царства - златан крст на црвеном пољу са четири златна слова В између кракова крста. Сличност је између ове заставе и српског грба фрапантна. Ова слика је најбољи доказ да се Византијско царство служило крсташ-барјаком с овим грбом. Можемо приметити да је Ф. де Чезанис вероватно пресликао своју карту са једне старије заставе Јерменске краљевине и заставе кипарских краљева Лузињана на киликијској обали, ово практично стање пре год. 1375. И заиста имамо доста других доказа да је Византијском царству у 14-ом веку био познат крст са четири В, као знак (embleme ) царске куће Палеолога. Обично се говори о томе д Византија није познавала грбове, као једини знак царске куће, који се може сматрати донекле и за државни грб, јавља се у последњим вековима орао ( раније једноглави, од краја 13-ог века - двоглави ), који видимо и на византијским царским оделима, и на сликама српских владара, и на бугарским новцима од краја 13-ог века, и на новцу деспота Оливера. Познато је да и Руска држава примила је двоглавог орла у свој грб год. 1472 после брака Јована трећег са нећакињом последњег цара Палеолога, да тиме истакне своју везу са Византијом и свој значај као - једине православне царевине-.Али треба нагласити да се у доба Палеолога царска породица почела да служи засебним амблемом, и то је крст са четири В. Пред крај Византије овај амблем јавља се на царским заставама ( то смо видели на карти Чезаниса ) и интересантно је да се у то време често тумачи као > четири оцила <. О томе амблему или грбу Палеолога и о томе, носи ли он четири В или четири оцила, постоји читава литература. У чувеном делу > De officiis < Псевдо-Кодина јасно се говори да се на византијским бродовима вила царска застава: крст са оцилима. Али један француски хералдичар 17-ог века, Marc Vulton de Colombiere протумачио је године 1664 ове фигуре у грбу Палеолога као четири В , као реченицу;( као она што сам већ скенирао ). Под утицајем Вилсоновим унео је Гоар ово тумачење год. 1648 у своје коментаре Кодинова дела. Затим Диканж ( Du Cange ), увек добро обавештен доноси у своме делу: Familiae Byzantiniae Палеолога - опет златан крст са четири златна оцила на црвеном штиту. У 19-ом веку доста су писали о том грбу хералдичари и нумизматичари Kohne, Gille. Friedlaender. П. Ламброс је г. 1861 штампао велику расправу, у којој описује овај грб и на новцима Андроника другог Палеолога и тумачи га као 4 оцила ( fusils ). Године 1876 дотакнуо је ово питање Г. Шлемберже и опет тумачи фигуре око крста као 4 слова В. Томе мишљењу придружио се и грчки научник Сатас, али Ламброс остао је при свом мишљењу и навео је г. 1878 да је амблем огњила познат и талијанској хералдици, да се у Фиренци почетком 14-ог века ковао новац > signati signo acciaiuoli < јер презиме acciaiuoli значи > оцило <. На крају крајева, г. 1899 посветио је И. Н. Своронос велику студију томе питању и по нашему мишљењу решио га дефинитивно. Претресавши целу историју тог питања, Своронос обраћа нарочиту пажњу на византијске новце и показује да се слово В врло често јавља на новцима и печетима као почетак речи ВОНΘЕI ( помози ) да се јавља и један и два пут, док од времена Михаила Палеолога ( од г. 1261 ) јавља се обично четири пута између кракова крста. Ову тетраграму Своронос тумачи као ( крсте цара царева, помози цара ). На родоским новцима цара Михаила Палеолога ( 1261 до 1275 ), његова брата Јована Палеолога, господара Родоса ( 1261 до 1275 ), заједничке владавине Михаила и