Хералдика и њени принципи

Везано за грб Босне,додао бих да се добар пример тог грба може наћи и на Великом Карађорђевом печату из 1806.године.Ту су такође и грб Србије као и грб Нeмањића.

Уопште,период Првог Србског Устанка је јако занимљив у хералдичком погледу.
Заставе устаника су разноврсне,плаве,црвене,тробојне у разним комбинацијама.Главни разлог је био то што Србија тада није имала јединствену заставу већ је сваки од вођа устаника истицао своју заставу.Од хералдичкох елемената који се јављају на таквим заставама или печатим устаника,налазимо грб Србије,белог двоглавог орла,грб Раме (Херцеговине,Приморја?) и грб Трибалије.Претпоставља се да је извор којим су се користили устаници при одабиру грбова које ће ставити на заставе и печате била Стематографија Христифора Жефаровића.Мени је посебно занимљива појава грба Трибалије (глава дивљег вепра прободена стрелом).Можемо га видети на Карађорђевим заставама у комбинацији са грбом Србије.Касније се нашао и на печату Правитељствујушчег Совета.Зашто су устаници изабрали баш тај грб?Колико ја знам грб Трибалије јесте коришћен да представи Србију али га нису користили Срби већ мађарски краљеви.Био је то "захтевни грб" којим су они изражавали своје претензије према српским земљама.
Зна ли неко нешто више о овоме?
 
Грб се поднесе на увид заједно са молбом за регистрацију. Потом надлежна Комисија (Комисиjа за регистар грбова племића, армигера, грађана и корпоративних власника) разматра молбу и утврђује херадичку исправност грба.

Ако грб испуњава све њихове услове, приступа се уношењу у Регистар.

Речени услови су следећи:

- да jе грб сачињен у складу са хералдичким нормама и традициjом,

- да грб не садржи никакву отворену или скривену неосновану претензиjу на припадност племићком сталежу, нобилиjарну титулу, порекло од познатог армигера или териториjалну аспирациjу,

- да jе личност власника грба, од стране надлежних комисиjа Друштва, прихваћена као бона фиде,

- да jе оснивач грба затражио од Друштва да такав грб региструjе и да jе у Друштву депоновао jасно и прецизно хералдичко завештање коjим jе одредио своjе хералдичке котитуларе и сукцесоре.

За детаље: http://www.rodoslovlje.com/beliorao/showarticle.php?articleID=8
 
Још један додатак, ако дозвољавате.

Судећи према ознаци, на коју сте ме упутили, као на Ваш грб - Могу са потпуном сигурношћу да Вам унапред посведочим да они неће пристати да је региструју као грб.

Хералдичке недостатке те ознаке сам Вам већ навео у приватној поруци...
 
...А овде једна од Грбовних Повеља које издаје ОХГС-ЦИПМ: http://www.czipm.org/Grafika/Foto/gal_her95.jpg

...и још једна Матрикула Белога орла:

mat.jpg
 
Vrlo dobar tekst. Ja bih samo dodao da je i zastita grba u zemljama sa "pravim" heraldickim institucijama ispod krune, skoro samo nominalna. Dokaz za to je da je i Chivalry Court u engleskoj poslednji put zasedavao prije vise od pola veka, i to po jos duzoj pauzi. :)


CTEMA:
У Монархијама у којима постоји законски регулисан хералдички ауторитет (Енглеска, Шкотска, Шпанија и Канада, а посредно и Нови Зеланд и Аустралија...) ово је под патронатом Круне. Рекосмо да има и Република, које су регулисале ову материју, а то су пре свих: Ирска, Јужна Африка и Словачка. Када ово кажем, то се односи и на Црквену и на месну и на корпоративну и на породичну хералдику. У овај ред држава би, донекле, могле да се уврсте и Русија и Румунија, које имају нарочите државне ауторитете (самосталне или при одговарајућим министарствима, академији и сл.) и њихове регистре, који воде рачуна о месној и хералдици државних органа.

Речени хералдички ауторитети су:

Енглеска - The College of Heraldry
Ирска - The Court of Lord Lyon
Шпанија - Coronistas Reyes de Armas de Espana
Канада - The Canadian Heraldic Authority
Ирска - Office of Chief Herald
Јужна Африка - Bureau of Heraldry
Словачка - Heraldický register

+ + +

Русија - Геральдический совет при Президенте РФ
Румунија - Comisia Nationala de Heraldica, Genealogie si Sigilografie


Већина ових државних тела региструје само грбове својих грађана или своје дијаспоре. Изузетак су Јужноафриканци и Шпанци (донекле и Словаци), који региструју и странцима, а цене су повеће за наше услове. Јужноафриканци су били сразмерно повољни до недавно, када су и они подигли цене.

Но, има ту један проблем! Наиме, те би регистрације биле правно обавезујуће и ваљане у тим земљама, док оне у домицилним земљама Армигера-странаца немају готово никаквога правнога дејства. Дакле, ако региструјете грб у Преторији, то не штити Ваш грб од злоупотреба пред Судом у Београду... У томе смислу, та би Грбовница била мање-више само један скупо плаћени шарени папир. Истина, ти документи често плене својом појавом. Предсављају леп украс на Вашем зиду, али... За те паре...

У осталим земљама (укључујући и Србију) ''празнину'' попуњавају грбовни регистри (називамо их ''приватнима'') разних хералдичких удружења. Такав је случај чак и у земљама са богатом хералдичком традицијом, као што су Француска, Аустрија, Шведска или Немачка, која има чак неколико приватних регистара, који мање-више настављају традицију њихових старих хералдичких регистара - некада независних држава (данас - покрајина). Истини за вољу, код Немаца чак и ти регистри пружају известан степен правне заштите, а чувено Heraldische Gemeinschaft Westfalen региструје чак и странцима, ако имају немачке крви. Чини ми се да је цена код њих негде око 200 евра, али ме немојте ''држати за реч''...

У Русији породичне грбове региструје Русская Геральдическая Коллегия (Collegium Heraldicum Russiae), која има и посебан регистар за грбове странаца (приближну цену је горе навео Радгост), као и Сибирская Геральдическая Коллегия и слична ''приватна'' удружења. Интересантно је да и Њ.И.В. Велика Кнегиња Марија Владимировна Романова установила тело звано - Герольдия при Собственной канцелярии Главы Российского императорского Дома, али се оно бави углавном питањима рускога Племства...

У Америци постоји неколико удружења и тела, који воде своје приватне регистре: United States Heraldic Registry (региструје и странцима и то - џабе), The American College of Heraldry, The New England Historic Genealogical Society и др.

Од наших ''комшија'' ту су: Македонско хералдичко здружение, Societas Heraldica Slovenica, Бугарско хералдичко и вексилолошко друштво...

Сви они воде своје приватне регистре, као и Српско хералдичко друштво ''Бели орао'' о чему је горе писао Радгост.

Ипак, поменути приватни регистри, на жалост, не испуњавају своју основну функцију - тј. не пружају законску заштиту грба од било какве злоупотребе. Зато у већини земаља (као и у Србији) регистрација није законска обавеза Армигера, већ је он слободан да собственом одлуком усвоји свој грб и користи га и без регистрације. Наравно, предпоставља се да ће га формирати и користити према правилима локалнога хералдичкога предања, што се односи и на јуридичку страну питања (наслеђе грба, диференцирање, маршаловање и тд. и сл...).

Зато је регистрација код нас углавном питање престижа, потврде исправности грба, као и емотивно питање. Регистрација најчешће подразумева и издавање одговарајућега грбовнога документа - Грбовнице, Повеље, Матрикуле, Потврде и сл... Такав ''папир'' код приватних регистара често представља, ако ништа друго - потврду о употреби грба од тога Армигера, потврду херадичке исправности грба, као и лепу успомену хералдичким наследницима.

Дакле, код нас ''доделе'' грба (за сада) нема, већ га свако усваја самостално и, по жељи, региструје у приватноме регистру.

Уздамо се у Господа да ће се то стање променити када Србија обнови Монархију, јер је један од главних чланова саветодавних тела Њ.К.В. Принца Александра Карађорђевића уједно и Главни Херолд његовога Дома, као и председник СХД ''Бели орао''.

Релативно подсећа на званичну ''доделу'' пракса Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога монархизма, који грбове израђује под Високим Покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павла Карађорђевића (http://www.czipm.org/zivot.html) и издаје прикладне грбовне документе у томе смислу (нешто од тога: http://www.czipm.org/galerija-heraldika.html). Понекад (у складу са жељом Армигера) грб добија и одобрење и благослов надлежнога Епископа, па грбовни документ сведочи и ту чињеницу поред оне о Кнежевоме Покровитељству...

Цене варирају и више о томе имате у горњој дискусији.

Ја се расписах, али се надам да сам успео да макар приближно опишем стање, а у складу са информацијама којима ја располажем.
 
Herald:
Vrlo dobar tekst. Ja bih samo dodao da je i zastita grba u zemljama sa "pravim" heraldickim institucijama ispod krune, skoro samo nominalna. Dokaz za to je da je i Chivalry Court u engleskoj poslednji put zasedavao prije vise od pola veka, i to po jos duzoj pauzi. :)

Хвала, Хералде.

Можеш ли нам рећи нешто више о поступку регистрације код Македонскога хералдичкога друштва?

У којој форми је Регистар (електронској или постоји и сам папирни кодекс)?

Да ли се врши и регистрација грбова страних Армигера или је ствар ограничена на држављане и дијаспору?

Која је цена?

Да ли се издаје пригодно сведочанство о регистрацији и сл?
 
FORMICA:
Još ranije sam pročitao ovaj zanimljiv članak. Čovjek je vrlo kvalitetno obradio temu. Glavne postavke mi se čine logične i slažem se sa njima. Čudno je kako se izbjegava tema iz oblasti crnogorske heraldike, koja po mom mišljenju zavrijeđuje mnogo više pažnje. Radi se o grbu dukljanske-zetske-crnogorske države sa zvijezdom. U vrijeme Balšića zvijezda je bila sa četiri, šest, osam dvanajest do dvadeset i četiri kraka, repata (sa donjim krakom dužim od ostalih, pa kak i kao repata sa repom) i bezrepa. Zvijezda je srebrna na crvenom štitu. Kod Crnojevića se takođe javlja isto zvijezda ali isključivo šestokraka zlatna na crvenom štitu. Kasnije je na crvenom štitu zlatni vizantin na kojem je crvena šestokraka zvijezda. I poslije četiri vijeka se nailazi na slikan grb ovaj put Zete kao dijela Venecijanske albanije u obliku srebrne šestokrake zvijezde na crvenom štitu, uporedo sa grbom podlovćenske Crne Gore (zlatni dvoglavi orao na crvenom štitu (Crnojevića)).
Sad da se okrenem na dvoglavog orla. On jeste prisutan u grbu Crnojevića kao zlani na crvenom štitu sa dvije krune (kneževske??) iznad glava. Vrlo je lako moguće da je taj orao kasnije prešao u grb Crne Gore. Međutim meni je zanimljivija druga mogućnost. Crna Gora postaje vladikat, teokratska država, u okviru Otomanskog Carstva, i mnogo mi vjerovatnije djeluje da su za dvoglavog orla uzeli orla iz grba odnosno sa zastave Svete Gore koja je takođe teokratska država u okviru istog Otomanskog Carstva taman kao što je i danas autonomija u okviru Grčke. Zašto to mislim’ Zato što je likovna predstava ista i orao sa grba Svete Gore u desnoj kandži drži mač a u lijevoj šar, a iznad glava mu je carska kruna ista koja je stavljana iznad glava crnogorskog orla. Naravno da je tokom istorije ta kruna mogla dobiti i zgled ruske carske krune naročito u vremenima kad su odnosi ili nade crnogoraca prema Rusiji bile značajne za opstanak države. Kasnije je kruna postala kraljevska kad je Crna Gora postala kraljevina. Dali je grb Duklja bio lav ne znam. Ali znam da je u grbu Venecijanske Albanije bio lav, i vjerujem da je odatle i dospio na grb Crne Gore budući da su crnogorci tražili zaštitu od tad moćne hrišćanske republike.
Možda je ona ranije pomenuta zvijezda iz grba Ilirije? I tamo je bila šestokraka srebrna (zlatna) zvijezda na crvenom štitu. Auh ovo je sve toliko isprepletano da stvarno treba još puno nepristrasnih stručnjaka sa strane da tumače sve te veze i u politici i u običnom životu i u pretenzijama i svemu tome. Iskreno ja sam zbunjen.

Исцрпно!

Што се тиче грба са звездом о коме збориш - засигурно мислиш на апокрифни грб Балшића (из епохе тзв. ''илирске'' херадике), а не на грб Зете, као такве?

Грб Балшића је веома интересантна и, готово, пустоловна српско-румунска хералдичка прича. Недовољно истражено, нажалост...

Интересантно, у једном своме фришкијему тексту Dr. Бранислав Ж. Вешовић (потомак чувених васојевићских Војвода) вели да је златни лав ''passant'' био символ Зете у време средњевековне Србије...
 
CTEMA:
Ево три сасвим фришка примера:

http://www.czipm.org/tri_pov.html

E sad sto se tice grba gospodjice Jerinic (cini mi se). To je onaj zadnji grb. Prvo da kazem da mi se veoma svidja. Bas je onako nekako zenski :-)

A sad pitanja...
Kako to da je na ovom grbu sunce zlatne boje na srebrnoj podlozi?
Ladja takodje bijela, sa zlatnim detaljima, opet na srebrnoj podlozi?
Donji dio grba svjetlo-plave boje ili se to meni samo cini?
 
Массаро, има примера када се од тога правила и одступа (нпр. грб СПЦ, грб Јерусалимскога Краљевства...), но овде је ствар у томе да је сунце блазонирано као ''у слави'' што подразумева да је ''природно'', а као такво може да иде на било коју подлогу.

Доњи део је плав (''Azure'').

Лађа лежи ''overall'' тј. и на тинктури и на металу, тако да ни ту нема проблема.

Иначе, иако се слажем да је грб леп и јединствен, такође сматрам и да је уметник дао мало превише слободе својој слободи.

Ја више волим традиционалнији приступ...
 
Чини ми се да је у књизи ''Родословне таблице и грбови српских династија и властеле'' постављен грб Богопанковића који уопште не личи на овај који је послао Вујадин.Да ли то мене сећање издаје или.... :confused:
 
Вара Те сећање.
Постављен је управо овај грб, али само као један од.
Наиме Богопанковићи су грана Санковића, па је тамо било више речи о грбу Санковића, који је сигурно аутентичан, док је овај пре ''производ'' тзв. ''илирске'' хералдике.
Иначе, осим у тој књизи, можеш да га нађеш и код Соловјева.
 

Back
Top