Hemija - pomoć pri rešavanju zadataka (obavezno pročitati uputstva u prvom postu)

Alexamedvedic Lino:
Ovaj zadatak nmg nikako da resim...
Koliko je kubnih cm 92% sumporne kiseline (gustine=1.184g/cm3) potrebno za pripremanje 5dm3 20% rastvora H2SO4 cija je gustina 1.14 g/cm3
Hvala unapred!
Kliknite za proširenje...


Kreneš od rastvora koji imaš.

m = V x gustina
m = 5000 cm[SUP]3[/SUP] x 1,14 g/cm[SUP]3[/SUP] = 5700 g rastvora H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]

100 g : 20 g čiste H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB] = 5700 g : m čiste H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]
m = 1140 g čiste H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]

Potrebni rastvor:

100 g : 92 g čiste H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB] = m[SUB]rastvora H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB][/SUB] : 1140 g čiste H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]
m = 1239, 13 g rastvora H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]

V = m/gustina
V = 1239,13 g / 1,184 g/cm[SUP]3[/SUP]
V = 1046,5 cm[SUP]3[/SUP] rastvora H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]

Trebalo bi da ide ovako. Proveri rešenje.
 
Nina.Math:
1) Izracunaj masu 15%-tnog rastvora koju treba razblaziti sa 120 g vode da bi se dobio 10%-tni rastvor.
Kliknite za proširenje...

Neka je početna masa rastvora m. Rastvorena supstanca čini 0,15m. Dodavanjem 120 g vode masa rastvora postaje m+120g, a pošto je rastvor 10 %-tan, rastvorena supstanca čini 0,1(m+120g). Količina rastvorene supstance se dodavanjem vode nije promenila, pa je otuda:
0,15m = 0,1(m+120g)
Rešiš po m i dobiješ traženu masu.

Treći zadatak inače nije kompletan.
 
MathPhysics:
Neka je početna masa rastvora m. Rastvorena supstanca čini 0,15m. Dodavanjem 120 g vode masa rastvora postaje m+120g, a pošto je rastvor 10 %-tan, rastvorena supstanca čini 0,1(m+120g). Količina rastvorene supstance se dodavanjem vode nije promenila, pa je otuda:
0,15m = 0,1(m+120g)
Rešiš po m i dobiješ traženu masu.

Treći zadatak inače nije kompletan.
Kliknite za proširenje...

3. Na raspolaganju su vam dva rastvora azotne kiseline procentnih koncentracija 20% i 45%. Izracunati masu 1. i masu 2. rastvora koju treba odmeriti za pripremu 250g rastvora azotne kiseline procentne koncentracije 32%.
 
Damjan Lazić:
Bromovanjem benzena nastaje brombenzen.napisi jednacinu i izracunaj koliko grama benzena treba uzetida bi se dobilo 100g brombenzena ako se zna da se 35% pocetne mase benzena pretvara u proizvod?
Kliknite za proširenje...

Mr Benzena (C[SUB]6[/SUB]H[SUB]6[/SUB]) = 78,11 g/mol
Mr Broma (Br[SUB]2[/SUB]) = 159,81 g/mol
Mr Brombenzena (C[SUB]6[/SUB]H[SUB]5[/SUB]Br) = 157,01 g/mol

Jednačina:

C[SUB]6[/SUB]H[SUB]6[/SUB]+ Br[SUB]2[/SUB]= C[SUB]6[/SUB]H[SUB]5[/SUB]Br + HBr

X =100 g brombenzena x 78,11 g/mol benzena / 157,01 g/mol brombenzena

X = 49,75 g benzena


Pošto je realni prinos reakcije 35% da bi dobili 100 g brombenzena, koliko nam i treba,
količinu benzena povećat ćemo onoliko puta kolika nam je razlika između teorijskog prinosa reakcije i realnog prinosa:

K = 100 g brombenzena (teorijskih) / 35 g brombenzena (realnih)

K = 2,86

Tako dobijamo da je količina benzena koja nam je potrebna za 100 g brombenzena jednaka

49,75 g brombenzena x 2,86 = 142,14 g benzena
 
lepa_bez_sminke:
aparat za mjerenje secera ocitava glukozu u mg/L a meni treba u mmol/L, logicno mi je da onda dijelim dobijenu vrijednost sa molarnom masom glukoze, koja je oko 170 a u stvari se dijeli sa 17 a ne 170, zastooo?
Kliknite za proširenje...
Ne deli se ništa ni sa 170 ni sa 17, zato što ni jedna ni druga vrednost ne predstavljaju relativnu molekulsku masu glukoze.

Ako imaš, na primer očitanu vrednost od 12mg/L glukoze trebaš to da prebaciš u
mmol/L onda koristiš sledeći postupak....

Mr Glukoze (C[SUB]6[/SUB]H[SUB]12[/SUB]O[SUB]6[/SUB]) = 180,1548 g/mol

Ti imaš miligrame, tačnije 12mg, prvo to prebaciš u grame, pa u molove

1 g.........1000 mg
X g.............12 mg
----------------------------
X = 0,012 g

Dobijene grame glukoze preračunavaš u molove

1 mol glukoze.................180,1548 g
X mol glukoze.....................0,012 g
--------------------------------------------------------
X = 0,0000666 mol

A dobijene molove u milimolove

1 mol...............................1000 mmol
0,0000666 mol.......................X mmol
----------------------------------------------------------
X = 0.066 mmol/L

Ovde je samo postupno prikazano kako i zašto, u praksi tako se ne radi.....

U najkraćem postupku, podeliš vrednost koju imaš u mg/L sa relativnom molekulskom masom glukoze, a to je
180,1548 g/mol i dobiješ rezultat u mmol/L

X = 12 mg/L / 180,1548 g/mol

X = 0,066 mmol/L
 
zeka tdi:
U kom se smeru pomera ravnoteza reakcije:
3Fe(s) + 4 H2O(g)<--->Fe2O4(s) + 4H2(s) ako se poveca koncentracija vodonika?

odgovor je ulevo,ali zbog cega nije mi jasno ?

Hvala :D
Kliknite za proširenje...

Jednačina je pogrešno napisana, ona ide ovako:

3Fe[SUB] (S)[/SUB] + 4H[SUB]2[/SUB]O [SUB](g)[/SUB] ⇌ Fe[SUB]3[/SUB]O[SUB]4[/SUB][SUB] (S)[/SUB] + 4H[SUB]2[/SUB] [SUB](g)[/SUB]

U pitanju je povratna reakcija, kod svih takvih reakcija, sistem dođe u stanje dinamičke ravnoteže, tj., koncentracija reaktanata izjednačava se sa koncentracijom produkata date reakcije. Le Šatelje je dao princip koji govori o promenama u sistemu ukoliko se naruši jedan od uslova ravnoteže sistema.
Uslovi koji utiču na ravnotežu sistema su pritisak, koncentracija i temperatura, promenom bilo kog od navedenih uslova, sistem se ponaša tako da pokušava da kompenzuje nastalu promenu.
U datom slučaju ako se u sistem uvodi vodonik, ravnoteža reakcije se pomera na levu stranu, jer je povećanjem koncentracije vodonika, došlo do narušavanja ravnoteže.
 
1) Za dobijanje amonijaka sintezom iz elemenata pomesano je 1,8 mola vodonika i 6 mola azota. Odredi ukupan broj molova koji se nalazi u reakcionoj smesi nakon reakcije.

2) U casu mase 74g stavljen je cink i rastvor hlorovodonicne kiseline. Ukupna masa je bila 854,6g. Cink je potpuno izreagovao i nastali su cink-hlorid i gasoviti vodonik. Nakon toga ukupna masa case i sadrzaja u njoj je bila 852,12g.
a) Koliko je molova cinka bilo u casi pre reakcije?
b) Kolika je morala biti najmanja procentna koncentracija rastvora hlorovodonicne kiseline da bi bilo dovoljno za ovu reakciju?

3) Masa supstance A u nekom rastvoru na 70 stepeni je 3 puta manja od mase vode. Ako 200g ovog rastvora ohladimo na 5 stepeni, iskristalisace 35g supstance A. Kolika je rastvorljivost supstance A u vodi na 5 stepeni?
 
Nina.Math:
1) Za dobijanje amonijaka sintezom iz elemenata pomesano je 1,8 mola vodonika i 6 mola azota. Odredi ukupan broj molova koji se nalazi u reakcionoj smesi nakon reakcije.
Kliknite za proširenje...

Jednačina:

N[SUB]2[/SUB]+ 3H[SUB]2[/SUB]⇌ 2NH[SUB]3[/SUB]


Iz jednačine se vidi da azot reaguje sa vodonikom u odnosu 1 : 3 drugim rečima tri mola vodonika reaguju sa jednim molom azota.

Postavljamo proporciju i izračunavamo koliko nam je molova vodonika potrebno za reakciju sa šest molova azota koje imamo u smesi.

N[SUB]2[/SUB]: H[SUB]2[/SUB]= 1 : 3

1 : 3 = 6 : X[SUB]H2[/SUB]

X[SUB]H[/SUB][SUB]2[/SUB]= 6x3/1
X[SUB]H2[/SUB]= 18 molova H[SUB]2[/SUB]


Za reakciju sa šest molova N[SUB]2[/SUB] koje imamo, potrebno je 18 molova H[SUB]2[/SUB] a toliko nemamo u smesi.

Postavljamo drugu proporciju, gde izračunavamo koliko molova azota nam je potrebno za 1,8 molova vodonika koje imamo u smesi.

1 : 3 = X[SUB]N2[/SUB]: 1,8

X[SUB]N2[/SUB]= 1,8x1/3
X[SUB]N2[/SUB]= 0,6 molova N[SUB]2[/SUB]


Za reakciju 1,8 molova H[SUB]2[/SUB] potrebno je 0,6 molova N[SUB]2[/SUB] koje imamo u smesi.

U reakciji će učestvovati 1,8 molova H[SUB]2[/SUB] i 0,6 molova N[SUB]2[/SUB]

Iz gornje jednačine N[SUB]2[/SUB] + 3H[SUB]2[/SUB] ⇌ 2NH[SUB]3[/SUB] postavljamo sledeću proporciju koja nam govori o odnosu vodonika i amonijaka u datoj reakciji.

H[SUB]2[/SUB]: NH[SUB]3[/SUB]= 3 : 2

Pošto znamo koliko će molova H[SUB]2[/SUB] učestvovati u reakciji, koristeći gornju proporciju izračunavamo količinu nastalog amonijaka:

1,8 : X[SUB]NH3[/SUB]= 3 : 2

X[SUB]NH3[/SUB]= 1,8x2/3
X[SUB]NH3[/SUB]= 1,2 mola NH[SUB]3[/SUB]


Vodonik koji se nalazio u smesi je potpuno izreagovao, pri čemu je nastao amonijak, a da bi izračunali preostali azot od prvobitne količne azota koja je bila prisutna u smesi oduzmemo količinu koja je reagovala sa 1,8 molova vodonika i koju smo izračunali, a to je 0,6 molova N[SUB]2[/SUB].

Tako da za azot imamo:

6 molova N[SUB]2[/SUB] − 0,6 molova N[SUB]2[/SUB] = 5,4 mola N[SUB]2[/SUB]


Ukupan broj molova koji će se nalaziti u reakcionoj smesi nakon reakcije je:

1,2 mola NH[SUB]3[/SUB] i 5,4 mola N[SUB]2[/SUB]
 
Dakica14:
Drugari,meni treba pomoc oko zadataka iz hemije.Sutra imam kontrolni pa mi je jako hitno.Treba mi i objasnjenje postupka rada da bih razumela ;)
Evo zadataka:
1.Koliko atoma gvozdja se nalazi u 5,6g Fe
2.Izracunaj kolicinu,masu i zapreminu 1,5*10na23 molekula fluora! ( to "10na23" znaci isto kao i 2 na kvadrat samo je iznad 23) :D
3.Kolika je masa CO koji se nalazi u balonu zapremine 5,6 dm na 3(kubni)
4.Koju zapreminu zauzima 32g sumpor-(IV) oksida
5.U balonu se nalaze 0,2 mola kiseonika, 3*10na23 molekula azota i 1,12 dm na 3 (kubni) CO2.Kolika je masa balona

To je prvih pet a inace ih ima 20
:sad2:

Molim vas,treba mi pomoc !!!
Kliknite za proširenje...

1.Koliko atoma gvožđa se nalazi u 5,6g Fe ?

Ar[SUB]Fe[/SUB]= 58,993 g/mol

Iz vrednosti u periodnom sistemu elemenata, za relativnu atomsku masu (Ar) za gvožđe nalazimo podataka da je Ar[SUB]Fe[/SUB]= 58,993 g/mol
Svaki mol bilo koje supstance ima uvek jednak broj atoma, a to je Avogardov broj koji iznosi:
N[SUB]A[/SUB] = 6,02214129(27)×10[SUP]23[/SUP]

Da bi izračunali broj molova u datoj količini gvožđa, delimo masu koju imamo sa relativnom atomskom masom gvožđa, tako imamo:
N = m/Ar
N = 5,6 g / 58,993 g/mol
N = 0,0949 mola Fe

Postavljamo proporciju:

1 mol Fe...................6,022x10[SUP]23[/SUP] atoma Fe
0,0949 mol Fe...................X atoma Fe
-----------------------------------------------------------------
X = 0,0949 mol x 6,022x10[SUP]23[/SUP] atoma Fe / 1 mol
X = 5,714x10[SUP]22[/SUP] atoma Fe

U 5,6 g Fe nalazi se 5,714x10[SUP]22[/SUP] atoma Fe


2.Izračunaj količinu,masu i zapreminu 1,5x10[SUP]23[/SUP] molekula fluora.

Jedan mol uvek ima isti broj molekula, atoma, iona, zavisno o čemu se tačno radi, a taj broj je jednak Avogardovom broju, koji iznosi:

N[SUB]A[/SUB] = 6,02214129(27)×10[SUP]23
[/SUP]
Prvo izračunavamo broj molova molekula fluora, tako imamo:

N = n / N[SUB]A[/SUB]
N = 1,5x10[SUP]23[/SUP] / 6,022x10[SUP]23[/SUP]
N = 0,249 mola F[SUB]2[/SUB]

U periodnom sistemu elemenata za atom fluora, navodi se vrednost od:
Ar[SUB]F[/SUB] = 18,998 g/mol

Molekuli fluora se sastoje iz dva atoma fluora, pa da bi se dobila molekulska masa fluora, vrednost mase jednog atoma fluora
množi se sa brojem atoma u molekulu, u ovom slučaju sa dva, tako imamo:
Mr[SUB]F2[/SUB] = n x Ar[SUB]F
[/SUB]Mr[SUB]F2[/SUB] = 2 x 18,998 g/mol
Mr[SUB]F2[/SUB] = 37,996 g/mol

Jedan mol molekula F[SUB]2[/SUB] ima masu od 37,996 g/mol znajući ovo i pošto smo već izračunali da je 1,5x10[SUP]23[/SUP] molekula fluora jednako 0,249 mola F[SUB]2[/SUB] dalje lako izračunavamo masu.
m = N x Mr[SUB]F2[/SUB]
m = 0,249 mola x 37,996 g/mol
m = 9,461 g F[SUB]2[/SUB]

Pri standardnim uslovma (standardna temperatura i pritisak, skraćeno STP) jedan mol idealnog gasa zauzima zapreminu koja iznosi 22,41 dm[SUP]3[/SUP]
Gasovi kao što je fluor nisu idealni gasovi, pa imaju neka manja odstupanja od date vrednosti, ali su ta odstupanja zanemariva, tako da se pomenuta
vrednost uzima kao zapremina koju zauzima jedan mol bilo kojeg gasa.

1 mol F[SUB]2[/SUB] ................22,41 dm[SUP]3[/SUP]
0,249 mol F[SUB]2[/SUB] ............X dm[SUP]3[/SUP]
----------------------------------------------
X = 0,249 mol x 22,41 dm[SUP]3[/SUP] / 1 mol
X = 5,58 dm[SUP]3[/SUP] F[SUB]2[/SUB]

Količina 1,5x10[SUP]23[/SUP] molekula F[SUB]2[/SUB] iznosi 0,249 mola
Masa 1,5x10[SUP]23[/SUP] molekula F[SUB]2[/SUB] iznosi 9,461 g
Zapremina koju zauzima 1,5x10[SUP]23[/SUP] molekula F[SUB]2[/SUB] iznosi 5,58 dm[SUP]3[/SUP]


3.Kolika je masa CO koji se nalazi u balonu zapremine 5,6 dm[SUP]3[/SUP] ?

Prvo izračunavamo molekulsku masu CO
U periodnom sistemu elemenata nalazimo vrednosti za relativnu atomsku masu kiseonika i ugljenika.
Ar[SUB]C[/SUB] = 12,011 g/mol
Ar[SUB]O[/SUB] = 15,999 g/mol


Mr[SUB]CO[/SUB] = Ar[SUB]C[/SUB] + Ar[SUB]O[/SUB]
Mr[SUB]CO[/SUB] = 12.011 g/mol + 15,999 g/mol
Mr[SUB]CO[/SUB] = 28,01 g/mol

Znamo da jedan mol CO pri STP zauzima zapreminu od 22,41 dm[SUP]3[/SUP]
Onda imamo

1 mol CO....................22,41 dm[SUP]3[/SUP]
X mol CO....................5,5 dm[SUP]3[/SUP]
--------------------------------------------------
X = 0,2454 mola CO

m = N x Mr[SUB]CO[/SUB]
m = 0,245 mol x 28,01 g/mol
m = 6,87 g CO

Masa CO koji se nalazi u balonu zapremine 5,5 dm[SUP]3[/SUP] iznosi 6,87 g.


4.Koju zapreminu zauzima 32g sumpor-(IV)oksida ?

Molekulska formula sumpor-(IV)oksida je SO[SUB]2[/SUB]
Prvo računamo molekulsku masu SO[SUB]2[/SUB] kao i u prethodnom primeru za CO.
U periodnom sistemu elemenata nalazimo vrednosti za S i O.

Ar[SUB]S[/SUB] = 32,065 g/mol
Ar[SUB]O[/SUB] = 15,999 g/mol

Mr[SUB]SO2[/SUB] = Ar[SUB]S[/SUB] + 2 x Ar[SUB]O[/SUB]
Mr[SUB]SO2[/SUB] = 32,065 g/mol + 2 x 15,999 g/mol
Mr[SUB]SO2[/SUB] = 64,063 g/mol


Pošto nam je poznata relativna molekulska masa SO[SUB]2[/SUB] sada možemo izračunati i koliko se molova nalazi u 32 g SO[SUB]2[/SUB]

N = m / Mr[SUB]SO2[/SUB]
N = 32 g / 64,063 g/mol
N = 0,499
N = 0,5 molova SO[SUB]2[/SUB] (zaokružena vrednost)

Znamo da jedan mol bilo kojeg gasa zauzima zapreminu od 22,41 dm[SUP]3[/SUP] onda imamo:

1 mol SO[SUB]2[/SUB] .................................22,41 dm[SUP]3[/SUP]
0,5 mol SO[SUB]2[/SUB] ..................................X dm[SUP]3[/SUP]
-------------------------------------------------------------------
X = 11,205 dm[SUP]3[/SUP]

Zapremina koju zauzimaju 32 g SO[SUB]2[/SUB] iznosi 11,205 dm[SUP]3[/SUP]
 
Poslednja izmena:
Dakica14:
5.U balonu se nalaze 0,2 mola kiseonika, 3*10na23 molekula azota i 1,12 dm na 3 (kubni) CO2.Kolika je masa balona ?
Kliknite za proširenje...


5.U balonu se nalaze 0,2 mola kiseonika, 3x10[SUP]23[/SUP] molekula azota i 1,12 dm[SUP]3[/SUP] CO[SUB]2[/SUB]. Kolika je masa balona ?

Iz periodnog sistema elemenata, uzimamo vrednosti relativne atomske mase za C, O i N koji se navode u zadatku.

Ar[SUB]C[/SUB] = 12,011 g/mol
Ar[SUB]O[/SUB] = 15,999 g/mol
Ar[SUB]N[/SUB] = 14,007 g/mol

Kiseonik je dvoatomski molekul, O[SUB]2[/SUB] pa je njegova relativna molekulska masa jednaka:

Mr[SUB]O2[/SUB] = 2 x 15,999 g/mol
Mr[SUB]O2[/SUB] = 31,998 g/mol

m = N x Mr[SUB]O2[/SUB]
m = 0,2 mol x 31,998 g/mol
m = 6,3996 g O[SUB]2[/SUB]

Molekul azota je isto dvoatomski, pa relativnu molekulsku masu azota računamo:

Mr[SUB]N2[/SUB] = n x Ar[SUB]N[/SUB]
Mr[SUB]N2[/SUB] = 2 x 14,007 g/mol
Mr[SUB]N2[/SUB] = 28,014 g/mol

Pošto nam je poznat broj molekula azota, izračunavamo prvo koliko je to molova molekula azota.

N = n / N[SUB]A[/SUB]
N = 3x10[SUP]23[/SUP] / 6,022x10[SUP]23[/SUP]
N = 0,4981 molova N[SUB]2[/SUB]

Pošto sada znamo koliko molova molekula N[SUB]2[/SUB] imamo, masu izračunavamo preko sledeće formule:

m = N x Mr[SUB]N2[/SUB]
m = 0,4981 mol x 28,014 g/mol
m = 13,955 g N[SUB]2[/SUB]

Molekul CO[SUB]2[/SUB] je triatomski i njegovu relativnu molekulsku masu računamo ovako:

Mr[SUB]CO2[/SUB] = Ar[SUB]C[/SUB] + 2 x Ar[SUB]O[/SUB]
Mr[SUB]CO2[/SUB] = 12,011 g/mol + 2 x 15,999 g/mol
Mr[SUB]CO2[/SUB] = 44,01 g/mol

Pri STP uslovima jedan mol gasa zauzima zapreminu od 22,41 dm[SUP]3[/SUP] , a u balonu imamo 1,12 dm[SUP]3[/SUP] CO[SUB]2[/SUB]
i poznatu molekulsku masu CO[SUB]2[/SUB] tako da dobijamo sledeću relaciju:

44,01 g CO[SUB]2[/SUB] ..................................22,41 dm[SUP]3[/SUP]
X g CO[SUB]2[/SUB] ....................................1,12 dm[SUP]3[/SUP]
-----------------------------------------------------------------------
X = 1,12 dm[SUP]3[/SUP] x 44,01 g / 22,41 dm[SUP]3[/SUP]
X = 2,1995 g CO[SUB]2[/SUB]

Ukupna masa svih komponenti koje se nalaze u balonu iznosi:

m = 6,3996 g O[SUB]2[/SUB] + 13,955 g N[SUB]2[/SUB] + 2,1995 g CO[SUB]2[/SUB]

m = 22,5541 g

Masa balona je 22,5541 g
 
Drugari, treba mi vasa pomoc, u pitanju su 2 zadatka iz analiticke hemije, oblast volumetrija, koje nikako ne uspevam da resim!

1. Uzorak smese NaOH i Na2CO3 m=1,200g, koji sadrzi inertne necistoce, rastvoren je i titrisan HCl, c=0,5 mikrona. Za titraciju uzorka indikator fenolftalein utrosen je 30cm3 kiseline, zatim je dodat metil oranz, titracija je nastavljena i utroseno je 5cm3 iste kiseline. Izracunati % sadrzaj NaOH i Na2CO3 u uzorku?
Rezultat: NaOH= 41,67%, a Na2CO3= 22,08 %


2. Uzorak fosfata N= 0,4895 g, rastvoren je sa fosfatom i talozen kao Ag-fosfat. On je rastvoren u HNO3 i Ag titrisano sa 38,60 cm3 KSCN, c=0,05 mikrona. Izracunati % sadrzaj osata u uzorku?
Rezultat: 55.06 %

- - - - - - - - - -

Drugari, treba mi vasa pomoc, u pitanju su 2 zadatka iz analiticke hemije, oblast volumetrija, koje nikako ne uspevam da resim!

1. Uzorak smese NaOH i Na2CO3 m= 1,200 g, koji sadrzi inertne necistoce, rastvoren je i titrisan HCl, c=0,5 mikrona. Za titraciju uzorka indikator fenolftalein utrosen je 30 cm3 kiseline, zatim je dodat metil- oranz, titracija je nastavljena i utroseno je 5cm3 iste kiseline. Izracunati % sadrzaj NaOH i Na2CO3 u uzorku?
Rezultat: NaOH= 41,67 %, a Na2CO3= 22,08 %


2. Uzorak fosfata N= 0,4895 g, rastvoren je sa fosfatom i talozen kao Ag-fosfat. On je rastvoren u HNO3 i Ag titrisano sa 38,60 cm3 KSCN, c=0,05 mikrona. Izracunati % sadrzaj osata u uzorku?
Rezultat: 55.06 %
 
Sladja87:
Drugari, treba mi vasa pomoc, u pitanju su 2 zadatka iz analiticke hemije, oblast volumetrija, koje nikako ne uspevam da resim!

2. Uzorak fosfata N= 0,4895 g, rastvoren je sa fosfatom i talozen kao Ag-fosfat. On je rastvoren u HNO3 i Ag titrisano sa 38,60 cm3 KSCN, c=0,05 mikrona. Izracunati % sadrzaj osata u uzorku?
Rezultat: 55.06 %
Kliknite za proširenje...

Mr[SUB]Ag3PO4[/SUB] = 419 g/mol

Mr[SUB]AgNO3[/SUB] = 170 g/mol

Mr[SUB]KSCN[/SUB] = 98 g/mol

C[SUB]KSCN[/SUB] = 0,05 M ( M = mol/dm[SUP]3[/SUP] )

V = 38,60 cm[SUP]3[/SUP] 0,05 M KSCN

Prvo preračunamo zapreminu utrošenog 0,05 M rastvora KSCN sa kojim je rađena titracija u grame kalijum-tiocijanata.
Koncentracija rastvora koji je utrošen izražena je u molarnoj koncentraciji, tj. u molovima po decimetru kubnom (mol/dm[SUP]3[/SUP]).

1 dm[SUP]3[/SUP] = 1000 cm[SUP]3[/SUP]

1000 cm[SUP]3[/SUP] 0,05 M KSCN..................4,9 g KSCN
38,60 cm[SUP]3[/SUP] 0,05 M KSCN...................X g KSCN
------------------------------------------------------------------------------
X = 0,18914 g KSCN


Sada postavljamo jednačinu reakcije između srebro-nitrata i kalijum-tiocijanata i izračunavamo količinu srebro nitrata
koja je reagovala sa kalijum-tiocijanatom:

AgNO[SUB]3[/SUB] + KSCN = AgSCN + KNO[SUB]3[/SUB]

X = 0,3281 g AgNO[SUB]3[/SUB]

Nakon toga, pišemo jednačinu reakcije između srebro-fosfata i azotne kiseline pri čemu je i nastao srebro-nitrat i fosforna kiselina:

Ag[SUB]3[/SUB]PO[SUB]4[/SUB] + 3HNO[SUB]3[/SUB] = 3AgNO[SUB]3[/SUB] + H[SUB]3[/SUB]PO[SUB]4[/SUB]

X = 0,2696 g Ag[SUB]3[/SUB]PO[SUB]4
[/SUB]
Sada imamo izračunatu masu istaloženog fosfata u obiku srebro-fosfata (Ag[SUB]3[/SUB]PO[SUB]4[/SUB]) i ukupnu masu uzorka, izračunavamo % fosfata u uzorku:

m[SUB]uzorka[/SUB] = 0,4895 g
m[SUB]Ag3PO4[/SUB] = 0,2696 g

PO[SUB]4[/SUB]% = m[SUB]Ag3PO4[/SUB] x 100 / m[SUB]uzorka[/SUB]

PO[SUB]4[/SUB]% = 0,2696 g x 100 / 0,4895 g

PO[SUB]4[/SUB]% = 55,07 %

Postotak sadržaja fosfata u uzorku iznosi 55,07 % PO[SUB]4[/SUB]
Razlika između izračunate vrednosti od 55,07% i rešenja u zadatku koje navodi podatak od 55,06% posledica je zaokruživanja brojeva na drugom decimalnom mestu tokom izračunavanja.
 
Ma*rduk:
U najkraćem postupku, podeliš vrednost koju imaš u mg/L sa relativnom molekulskom masom glukoze, a to je
180,1548 g/mol i dobiješ rezultat u mmol/L

X = 12 mg/L / 180,1548 g/mol

X = 0,066 mmol/L
Kliknite za proširenje...

kako sad O,066 kad se uglavnom secer mjeri u vrijednosti 5,6,7 a ne 0 zarez neki broj? :think: Meni je logicno da se dijeli sa molarnom masom al sam negdje procitala, da se taj broj koji se dobije dijeli sa 17 al ne kontam sto 17? mislila sam prvo da je molarna masa glukoze 170, pa da se ta nula negdje izgubila, al sad vidjeh da je oko 180. hvala na iscrpnom odgovoru:klap:
 
lepa_bez_sminke:
kako sad O,066 kad se uglavnom secer mjeri u vrijednosti 5,6,7 a ne 0 zarez neki broj? :think:
Kliknite za proširenje...

Pa zato što je skroz bzv izabrao vrednost od 12 mg/l (proizvoljno, hoću da kažem :lol:).
Eto, recimo da je 7 mmol/l... U mg/l bi to iznosilo 7*180=1260 mg/l. Znači, vrednost koju je on uzeo za primer je nerealna, ali on ti je pre svega hteo da pokaže kako ide sam prinicip transformacije. :)
 
MathPhysics:
Pa zato što je skroz bzv izabrao vrednost od 12 mg/l (proizvoljno, hoću da kažem :lol:).
Eto, recimo da je 7 mmol/l... U mg/l bi to iznosilo 7*180=1260 mg/l. Znači, vrednost koju je on uzeo za primer je nerealna, ali on ti je pre svega hteo da pokaže kako ide sam prinicip transformacije. :)
Kliknite za proširenje...
Upravo tako, vrednost sam uzeo samo ilustrativno, tačnije bezveze :hahaha:
 
MathPhysics:
Pa zato što je skroz bzv izabrao vrednost od 12 mg/l (proizvoljno, hoću da kažem :lol:).
Eto, recimo da je 7 mmol/l... U mg/l bi to iznosilo 7*180=1260 mg/l. Znači, vrednost koju je on uzeo za primer je nerealna, ali on ti je pre svega hteo da pokaže kako ide sam prinicip transformacije. :)
Kliknite za proširenje...

Nije poenta u vrijednosti koju je on uzeo, vec mi nije jasno, generalno kad se mjeri secer, npr pitas nekoga koliki ti je secer nece ti reci 0,066 vec 6, na to sam mislila :)
 
lepa_bez_sminke:
Nije poenta u vrijednosti koju je on uzeo, vec mi nije jasno, generalno kad se mjeri secer, npr pitas nekoga koliki ti je secer nece ti reci 0,066 vec 6, na to sam mislila :)
Kliknite za proširenje...

Dobro, ali šta je onda problem? :lol:

Kada ljudi kažu da im je šećer 5,6,7 ili šta ja znam koliko misli se (podrazumeva) da je merna jedinica mmol/l.

Naravno, možeš imati i druge jedinice mere, pogotovo u zadacima, recimo mg/dL, ili mg/L kao sada.
12mg/l nije realna vrednost, dok 1000 mg/l recimo jeste.
Da je čovek u onom svom računu recimo krenuo od vrednosti 1260 mg/l , deljenjem sa 180 g/mol (molarnom masom) dobio bi 7, što je eto valjda neka realnija vrednost.
 
MathPhysics:
Dobro, ali šta je onda problem? :lol:

Kada ljudi kažu da im je šećer 5,6,7 ili šta ja znam koliko misli se (podrazumeva) da je merna jedinica mmol/l.

Naravno, možeš imati i druge jedinice mere, pogotovo u zadacima, recimo mg/dL, ili mg/L kao sada.
12mg/l nije realna vrednost, dok 1000 mg/l recimo jeste.
Da je čovek u onom svom računu recimo krenuo od vrednosti 1260 mg/l , deljenjem sa 180 g/mol (molarnom masom) dobio bi 7, što je eto valjda neka realnija vrednost.
Kliknite za proširenje...

jaooo ja sam se nesto u glavi zeznula :D izvinite na nesporazumu, sad me sramotaaa :rumenko:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Pomoć pri pravljenu programa u ekselu
2
Odgovora
47
Pregleda
744
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
jolemisa
Moze li pomoc.
Odgovora
21
Pregleda
447
jolemisa
jolemisa
falconcrest
Pomoć !!!! Odgovarajući USB za PlayStation 5 ?
Odgovora
23
Pregleda
588
Buntovnik_Bez_Razloga
Buntovnik_Bez_Razloga

Back
Top