Gusle i guslarske narodne pjesme

Једно кратко питање, гледам синоћ Звезду против Галатасараја, и Делије пјевају уз гусле ону пјесму Од главе Зете до града Спужа. У њој се спомињу сердар Вуле и сердар Јанко.

Заинтересовало ме ко би је тај сердар Вуле могао бити, и од којих је? Мислио сам да је Вуле Аџић из Пиве, али он је погинуо на Муратовици 1875. године. а тад је Јанко имао 9 година. А мислим да и није био сердар.
 
Перута:
Једно кратко питање, гледам синоћ Звезду против Галатасараја, и Делије пјевају уз гусле ону пјесму Од главе Зете до града Спужа. У њој се спомињу сердар Вуле и сердар Јанко.

Заинтересовало ме ко би је тај сердар Вуле могао бити, и од којих је? Мислио сам да је Вуле Аџић из Пиве, али он је погинуо на Муратовици 1875. године. а тад је Јанко имао 9 година. А мислим да и није био сердар.
Kliknite za proširenje...


Можда се не мисли на Вукотића тј. можда се мисли на неког савременика Аџића. Али je ипак вјероватније да је Вукотић.

Ево овдје више о томе, не знам да ли cе помиње више информација. Ја не могу да слушам, због комуњарских глупоcти у пјеcми.


 
Оно што сам успео да ископам са једног форума, тачније коментара је:

Вуле Нешков Ђалетић из Мартинића, Бјелопавлићи. Брђански четовођа који је био страх и трепет за Турке у Спужу. Ускакао је у Спуж и убијао виђеније Турке. Буле су њиме плашиле дјецу.
Сви су признавали да су то биле „најватреније очи онога паса јунака у Брдима“. Погинуо је у боју са Турцима 1862. Опјеван је у“Колима“ књаза Николе и „Јуначком споменику“ војводе Мирка Петровића.
Kliknite za proširenje...

Е сад је питање ко је тај сердар Јанко, који је био Вулов савременик? Јер Јанко Вукотић очигледно није.
 
Перута:
Оно што сам успео да ископам са једног форума, тачније коментара је:



Е сад је питање ко је тај сердар Јанко, који је био Вулов савременик? Јер Јанко Вукотић очигледно није.
Kliknite za proširenje...

A možda je onaj gore Vule baš Janko Vukotić-Vule.

Sad se sjetih one pjesme Omer Pašina godina đe bula plače nad tijelom Omer-paše Bušatlije:

Lice grebe a dimije buca
Crnogorce u kamen zatuca
Rekoh li ti pa me ne posluša
da se maneš prokletijeh krša
đe se domu Bušatlijskom smrče
To izreče pa od jada crče.
 
Moračanin:
A možda je onaj gore Vule baš Janko Vukotić-Vule.
Kliknite za proširenje...

Мислим да га никад тако нијесу звали.

Још сам на једно мјесто налетио да је сердар Вуле из пјесме, Вуле Нешков Ђалетић из Бјелопавлића. Сигурно је и тај сердар Јанко из Бјелопавлића, који је заједно са Вулом Нешковим јуришао на Спуж. Само је питање од којег је братства.
 
Poslednja izmena:
Одлична тема. Одувек сам волео гусле и мислим да су оне једна од најлепших ствари које српски народ има. Ево једне добре гусларске песме:


После пуцња Принципа Гаврила
Фрањо Јосиф и његова сила
Окупира Црну Гору малу
Крв потече, враг однесе шалу
Запосјели црногорске кланце
Ма не љубе Црногорци ланце
Нит` се дају без љутог мегдана
Него буне три године дана
Бој се бије преко Горе Црне
Неће сила назад да се врне
Неће Србин у ропству да живи
А Спасоје Тадић је у Пиви
Три године, три крвава љета
Вођа пивског комитског покрета!
 
dulesrbenda:
Одлична тема. Одувек сам волео гусле и мислим да су оне једна од најлепших ствари које српски народ има. Ево једне добре гусларске песме:
Kliknite za proširenje...

Да је Cпаcоје знао ко ће му унук бити, убио би cе још у првом рату.
 
MIJAT TOMIĆ

Eej jednog jutra prije bijela dana glas odjeknu padinama Vrana posestrine Hrvatice vile blještave se oči zažarile noge nose raširena krila s hladnog Vrana ona poletjela poput munje koja nebo para hrvatskoga zove neimara glas joj ječi daleko se čuje nešto ona rodu poručuje poručuje kao nikad prije a s Ljubuše mrki vuk zavija i stih njegov upozori mnoge a posebno kmetove uboge koji čame i Turčinu služe da izbjegnu oko vrata uže. Robuje se na vlastitoj grudi zato vila sad Duvnjake budi razdraganu minu je nevolja ustavi se s onu stranu polja u Brišniku mjestu gerilskome pokazati rodu hrvatskome da se rodi te srpanjske noći muško dijete što će u Vran doći. Ivan Tomić i žena mu Kata sinu Marku podarili brata što tuđincu ne će robovati s vilama će rađe drugovati s mrkim vucim' i poskocim' ljutim na bojište ić' Turcima krutim. Dok na slami kao janje spava srce mu je k'o u gorskog lava vila bi ga odnijela najrađe i sakrila gdje se živi slađe u špiljama na punoj slobodi o toj vila sad razmišlja zgodi roditelje žalostit' ne želi zato vila sama sebi veli pustit ću ga nek' raste i jača nek' osjeti tuđeg osvajača kad zazori i sam će nam doći taj podnosit' zulum ne će moći. Kad to reče posestrina vila i diže se na lagana krila za tren oka nađe se u Vranu a tek Sunce od istoka granu i na Duvno svoje zrake prosu sveti otac sada gasi rosu preko puste Zavelin planine iz Imotskog siđe u doline svećenik je obećao doći al' to mora obavit' po noći jer Turčinu itekako smeta što se fratar carevinom šeta krštavati fratrima ne daju za se žele zadržati raju Turčin prizna samo Muhameda zato fratrim' dolazti ne da mnoge su ih zato zlostavljali i na kolac neke nabijali ovog puta ne bi neprilika pa to dijete iz sela Brišnika ime Mijo od pokojnog dida ponosno će nositi bez stida. Svećenik se u Imotski vrati a Mijata neka sreća prati dobru sreću on poželi svima i zajezdi preko Zavelina otac Ivan kao i majka Kata pogledom ga isprate s vrata. Osta Mijat da jača i buja plemenit je k'o šarulja guja bojažljiva njegova je mati bez koje će ubrzo ostati nakon majke i otac mu mrije smrt njihova Miju smela nije. Kad izgubi oba roditelja u duši se javi jedna želja ostaviti kuću i imanje i u strica Nike blagostanje Vran planina Mijata privlači sudbine su putevi najjači a bez puške, nože i dorata bez družine i ijednog brata sam se borit' bi mu besmisleno i s tim mislim' Županjcu je kren'o. S navršenih petnaest godina ustavi se kod jednog Turčina kod Kopčića duvanjskoga bega u svoj Bosni najbogatijega ponudi se čuvati mu ovce il' pratiti njegove trgovce primiše ga i daše mu stado kabanicu Mijat primi rado nož jatagan, pušku granaliju pa s ovcama pođe u planinu ne plaši se vuka ni medvjeda polet očev a snaga od djeda. Svakog dana on sve jači biva s jelenim' se često utrkiva s tigrom bi se pobio u pleća snažan Mijat tako se osjeća iznad dva je metra izrastao dvadesete već se dokopao. O gerili već planove kuje al' o tome nikom ne kazuje šutke radi Kopčića veseli koji s Mijom razgovarat' želi i reče mu u četiri oka bez ijednog prisutnog svjedoka obiš'o sam cijelu carevinu al' ne sretoh takvoga deliju kad bi samo promijenio ime da te mogu zvati Ibrahime čestitim ću tebe učiniti poturči se dobro će ti biti bulu ću ti ja dovesti mladu i dat ću ti Jabuku livadu što ju trista kosilaca kosi za nagradu i oružje nosi k'o sultanov princ mi se obuci kad zatreba bit ćeš mi pri ruci nije za te više čuvat' ovce od danas ćeš pratiti trgovce i ne žali nijednoga Vlaha na megdan ćeš ti njima bez straha. Sluša Mijat ova ludovanja u Ljubuši u pol' bijela dana okrenu se begu i povika ja sam beže tamo iz Brišnika ja sam Hrvat Turčina ne volim i rukama borit ću se golim protiv baš svih što nam ime guše što nam crkve i oltare ruše. Ta Jabuka što spomenu prije ona beže tvoja uopće nije od mog si ju djeda oduzeo kako bi me u ropstvo doveo to mu reče i zubima škrinu okrene se pođe niz planinu. Viknu Kopčić oružje mi vrati ili ću te živa oderati bijedna rajo ti meni prkosiš i opanke Kopčićeve nosiš ode Mijat do priče mu nije iz prkosa njemu se nasmije granaliju pušku jače stište sebi reče idem na poprište. S tim mislima dođe rodnoj kući u koju će zadnjeg puta ući sutra zorom još ni ust'o nije iz sudnice duvanjskog kadije stiže glasnik s kosom na ramenu da livadu kosi nekošenu čast velika zapala te Mijo i Kopčić je tako odredio ispred trista duvanjskih kosaca nekadašnji pastir ovaca on će danas kosibaša biti poslušajte što će se desiti. Mjesto kose, brusa i bodira on pripasa sablju od aršina golu sablju pusti preko pleća bit ćeš vrela to pušci obeća tebe sabljo napojit ću krvi makar zbog tog mrtav pao prvi. Gazi Mijat po jutarnjoj rosi dugu sablju preko pleća nosi hvaljen Isus pozdravi sve Mijo otpozdrav je svatko prihvatio samo Murat subaša sileni reče vlašče ne prkosi meni turski begluk za tebe je šala sada će ti poletjeti glava.

Eej sablju trže a zubima škrinu i zavika stani papazinu on odlučno u pušku se maši i opali u grudi subaši tresnu Turčin o ledinu doli pa još jedan prasak se prolomi. Iz šatora kadija iskoči i brzinom na svog hata skoči u panici i silnome strahu svog Murata ostavi Alahu. Da izbjegne njegovu sudbinu do tri puta đogata ošinu za njim Mijat sabljom od aršina doletio bliže je Turčina sablja mahnu i skine mu glavu on se svali u zelenu travu. Mijo glavu uze, trupinu ostavi pred koscima s glavom se pojavi krvave mu ruke do lakata jednom nogom stao na Murata promatra ih očima u krvi i započe govoriti prvi. Omladino obraćam se svima ako netko među vama ima bez imanja i vlastite kuće bez oružja, odjeće, obuće bez matere, oca ili brata a oružjem znade da barata i Hrvatsku voli iznad svega za mnom može ne treba prisega. Ja odlučih današnjega dana grobka naći usred gustog Vrana i na znanje želim dati svima ne ću više podnosit' Turčina borit ću se dok mi bude daha u Mijata ne će biti straha. Tko je voljan evo harambaše uze pušku i sablju pripaše izmače se tako par koraka a od trista duvanjskih momaka odvoji se trideset odvažnih a ostali rodoljubi lažni napustiše momke Mijatove koje Mijo hajducim' prozove. S odabranim uputi se Vranu pa prozbori društvu odabranu do Vrana je četiri sata hoda bez zastoja i drugih nezgoda promislite dok vremena ima među nama nek' vlada tišina ako ima onih koji misle da dorasli nisu za bojište nek' se vrate ja im želim sreću nikad im se osvećivat' ne ću. Kad to reče pusti prvi korak ka svom Vranu na svoj prvi konak u pećini gdje stanuju vile umorne se noge ustavile Tomić Mije gordog harambaše skide pušku i sablju otpaše i započe brojiti družinu što su s njime došli u planinu ista brojka trideset mladića tad zakuca srce u Tomića potekoše suze radosnice kad zavika moja družinice. Ta pećina u kojoj smo stali tu su do sad vuci zavijali od danas će biti kuća naša poziva vas zato harambaša svi uđite pa ju razgledajte i zauvijek samo jedno znajte ako bude među nama sloga a uz pomoć naroda i Boga pećina će postat' uspomena a Hrvatska sva oslobođena. To ne može biti preko noći borbom će nam bolji dani doći nema borbe bez puške i praha niti u nas smije biti straha večeras će se ovdje prespavati sutra će se već hajdukovati plijenit ćemo begovske riznice i uzimat' za se namirnice na počinak sada momci smjeli laku noć vam harambaša želi. Polegoše jedan do drugoga svi se krste i svi mole Boga. Ljetne noći mjesečina sija medvjed brunda mrki vuk zavija Turci misle i stvaraju skicu kako potuć' ovu družinicu s Mijatom Tomićem na čelu u tom stilu nastavljaju temu svi se hvale prave se junacim' Mijata će dočekat' u klancim' i njegovo društvo svekoliko na životu ne će ostat' nitko. Pastirice Miji nahambere i otkriju te turske namjere kad je Tomić razumio tezu momcim' reče bud'te na oprezu dan predanit' treba u tišini opazit' se ne smije u planini a u suton pritežite opanke pa za mnom svi na noge lake. Mladi momci krepki i veseli Mijatovoj ugodiše želji svakog Mijat poznaje u dušu i evo ih niz strmu Ljubušu kad obasja Mjesec nebo plavo stiže društvo u Županjac pravo. Vojaci odmah do tri sata vođeni od Tomića Mijata ispred kuće kadijina sina kuca Mijo taman na vratima svi spavaju pas se silno dere gleda Mijo buli u pendžere u to doba robinja se javi a Mijat se mladoženjom pravi. Sin sam reče primorskog glavara vodim curu kojoj nema para vjenč'o bih ju u našeg kadije dok ju drugi preoteo nije sami nismo s nama tu su svati curu majka želi drugom dati doveo sam sada tridest svata kadija će dobit' sto dukata jednog vola i dvadeset brava i rakije ljute pet kikara dva barela primorskoga vina i još k tome dvadeset aršina. Kad robinja to kadiji reče on se diže dođe do odjeće obuče se i otvori vrata i prepozna Tomića Mijata koji mu je skin'o glavu babi pa bez riječi malu pušku zgrabi al' ga Mijat primi za desnicu tiho reče stani gospodniću. Ti od raje stvaraš prosjake i zlostavljaš stare i nejake dokle služiš Azijatim' Turcim' mene posla drugovati s vucim' a ja tebe svecu Muhamedu nek' te vrazi pred njega dovedu sabljom mahnu i glavu mu skide u pol' noći da mladići vide s dušmaninom kako se barata sada tridest Mijatovih svata opljačkaše kadijinu kulu a kadulu ostaviše bulu o kasapi neka priča sutra tuda Mijat ne dočeka jutra. Njega zora dočeka u Vranu i pospremi hranu i džabanu a oružje koje su donijeli harambaša pravedno razdijeli netko dobi pušku granaliju netko sablju netko topuziju. Tako Mijat jedinicu skova od hrvatskih najboljih sinova što će branit' dragu domovinu žilav otpor pružiti Turčinu koji želi bit' na čistu s time da hrvatsko nestane nam ime da kroz islam Turci postanemo u borbama za njih nestanemo plan Božji drukčije izgleda to se ime uništiti ne da Bog jedini vječito ga štiti pa i danas čujte paraziti kanite se nasilja, terora za nedjelo kazna doći mora Hrvati su narod izabrani koji ne će stajati po strani na Hrvata tko podigne ruku nek' se nada plaču i jauku pozivnicu svačiju primamo al' na svoje veselje ne damo duh hrvatski nek' u nama jača i nadvlada tuđeg osvajača vama pjesma meni čaša vina neka živi hrvatska gerila.
 
CicaDraza94:
Да је Cпаcоје знао ко ће му унук бити, убио би cе још у првом рату.
Kliknite za proširenje...

Па да, брате, често се дешавало у нашој историји да потомци великих људи и јунака буду несоји и издајице. И Ненад Чанак, рецимо, може бити такав пример, јер су његови преци били часни људи, Срби (Солунци), а он је несој и антисрбин. Али, није овде тема о томе, него гусле и гусларске песме.

 
Ја миcлим да је унук ђенерала Блажа Ђукановића овај Мило предcједник, или му је Блажо ђедов брат. Блажо је био к-дант ЦГ и 1943. cу га комуниcти иcјекли на комаде и бацили у јаму код Оcтрога ca још неколико деcетина четника. Иако им је наређено да их баце, монаcи из манаcтира cу чували коcти током комунизма, и 90-тих их предали Амфилохију Радовићу.
Ево и о томе пјеcма:

 
CicaDraza94:
Ја миcлим да је унук ђенерала Блажа Ђукановића овај Мило предcједник, или му је Блажо ђедов брат. Блажо је био к-дант ЦГ и 1943. cу га комуниcти иcјекли на комаде и бацили у јаму код Оcтрога ca још неколико деcетина четника. Иако им је наређено да их баце, монаcи из манаcтира cу чували коcти током комунизма, и 90-тих их предали Амфилохију Радовићу.
Ево и о томе пјеcма:

Kliknite za proširenje...

Ово је одлична песма.
 
Да, одличан је и текcт.

..Ал још бјеше Cрба cоколова,
што cе не боје швапcког олова,
нит џелата нит безданих јама,
нит уcташких маљева нит кама,
нит шиптарcког ножа и зулума,
дворове им замијени шума,
cтару мајку у гори јелика,
а cеcтрицу пушка од челика...

- - - - - - - - - -

Отпочеше Cрби да cе крве,
један другог да кољу и ломе,
црни ђаво научи их томе.
Није ђаво ко ђаволи што cу,
но Мошови комуниcти то cу.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
388
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
170
Nina
Nina
Š
  • Zatvorena
Tito i Pavle Vuisić
Odgovora
1
Pregleda
182
đavolčić
đavolčić

Back
Top