До првог светског рата, Србија је ишла напред и тачно знала куда иде. Наше грешке:
1. Стварање југославије.
2. Стварање Југославије
3. Стварање југославије.
То је грешка, из које следе све друге. После старања југославије, српски народ и српска интелгиенција се демобилизала, а српство је заменила за југословенство. Увукавши у југославију нај смртоносније српске непријатеље, створила је могућност за покоље огромних размера. Све што је Србе мрзело, уписивало се или у усташе, или у комунисте. С друге стране, у самој Србији, услед страшног незадовољства управо југославијом, многи су Срби такође отишли у комунисте. Захваљујући постојању прве југославије, направљена је друга. Српски непријатељи су сели на чело. Народи који никад нису имали државе, добили су их захваљујући југославији. У исто време од српског народа, створени су нови народи, који никад нису постојали као народи. И дан данас, највећи унитрашњи непријатељи Србије су југословени српског поркела а хрватске провинијенције. Још увек имамо читаву гомилу југословенских институција. Југословени седе у сим медијима, САНУ, одборима, на челу удружења, у школству, политици и нарочито у медијима. Још важи флоскула из СФРЈ: Само против Срба и ништа не брини. Слаба Србија, јаки сви остали. И тако даље. Дугорочно, ствари ће се променити кад те генерације изумру. Све би могло да се промени и брже, у колико би се гомиле тих људи отерале из школства, медија, политике и културних установа. Ако би они радили неке друге послове, онда би можда могло да буде боље. Родољубље је неопходан, а недовољан услов за било шта.