Грб Котроманића

''имам карту.. гдје се.. докле год допиру стећци, дотле је и историјски териториј Босне и Херцеговине, односно насељен Босанцима- у оно вријеме званим Бошњани.. тако да ето.. ово су вам границе... на простору Босне и дијелова изван Босне, а то је данашњи Санџак, дио Далмације, Имотска крајина- а то су увијек били... ово је граница.. стећци.. а стећци су обиљежје босанског народа, а то јасно говори о интегритету, ко је гдје, гдје, шта и како и тако даље''
 
гледа у књигу :roll: али њему књига дође исто као и филџан или грах :lol: што је баби мило, то јој се и причинило..


а свој јасан научни став износи на 6.30.. па ти гледај куд је ведро :)

Auuu, ja sam se opasno zahebo, pa ovaj je gori od Minge i Mrde zajedno... :eek:
 
''имам карту.. гдје се.. докле год допиру стећци, дотле је и историјски териториј Босне и Херцеговине, односно насељен Босанцима- у оно вријеме званим Бошњани.. тако да ето.. ово су вам границе... на простору Босне и дијелова изван Босне, а то је данашњи Санџак, дио Далмације, Имотска крајина- а то су увијек били... ово је граница.. стећци.. а стећци су обиљежје босанског народа, а то јасно говори о интегритету, ко је гдје, гдје, шта и како и тако даље''

Ha,ha.Sta ce te vecih dokaza od ovih.
 
''имам карту.. гдје се.. докле год допиру стећци, дотле је и историјски териториј Босне и Херцеговине, односно насељен Босанцима- у оно вријеме званим Бошњани.. тако да ето.. ово су вам границе... на простору Босне и дијелова изван Босне, а то је данашњи Санџак, дио Далмације, Имотска крајина- а то су увијек били... ово је граница.. стећци.. а стећци су обиљежје босанског народа, а то јасно говори о интегритету, ко је гдје, гдје, шта и како и тако даље''

А како стећака има више у Херцеговини, онда они уствари нису Бошњани него Херцеговињани.
 
A skoro svaki od tih srecaka pored pravoslavne crkve,na mnogima se nalaze i krstovi.
Naravno na onima koji nisu besomucno unisteni od strane kolega pomenute dvojice gore.
Да не одлутамо много од теме - зна ли неко има ли на којем стећку хералдичких симбола?

Као што се налази он челенка са грбом на тврђави у Јајцу. Узгред, то ми је занимљиво - да ли су градови у својим грбовима могли имати челенке, или су резервисане само за породице?
Да ли се онај грб са круном јавља у неком од илирских грбовника (не сећам се да сам га приметио)?

Pa shvatam ;)... jesi ti stvarno od Pivljana?
Нисам, но од Васојевића. Морачанин и ја смо, Брђани, а не Црногорци. :per:
 
Poslednja izmena:
До сада је пронађено више од 66.000 стећака, од чега преко 50.000 на подручју данашње Босне и Херцеговине. Највећа концентрација стећака је у Херцеговини (Билећа, Столац, Требиње, Гацко, долина Неретве итд.) а најпознатија некропола је Радимља код Стоца. У Србији се стећци углавном налазе у Рашкој области или западној Србији (у златиборском крају). На Златибору стећци постоје готово у сваком селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Стећци су тежине од 100kg до 32 тоне. Најславнији појединачни стећак је Згошћански стећак, нађен у околини Какња, који се налази у Земаљском музеју у Сарајеву. Он нема натпис, а због изузетне украшености неки истраживачи, као Ђорђе Стратимировић, сматрају да је реч о гробу Стјепана II Котроманића.
Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично. Преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.
 
Највише има стећака са уобичајеним натписима „а се лежи тај и тај“, уклесаних да би трајало сећање на покојника и на оне који су споменик дигли. Примери су веома бројни, а само неки од њих су: „Асе лежи Божичко Бановић, на својеј земли, на племенитој“ (у Бан-долу, 30 km од Тузле). „Туј почива Радосав Грубач сад мртав“ (у Кртињу код Љубомира). „А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак“. „А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче“.
Одређени број стећака носи и филозофске натписе са сажетим мудростима о животу, смислу, постојању... Они нипошто не носе јединствен поглед на свет, већ сваки носи своја засебна искуства и закључке. Тако има прилично нихилистичких („... јер небо постоји да би ти мислећи да ћеш скочити у вјечност лакше скочио у ништа“) и мистичних („... небо је било у мени. Не спознах то док не падох међу звијезде...“) и других.
А се лежи Љубљен у Врхбосни рожден в Врхбосни закпан на својини на племенитој. Ја бјех онај ткоји цијел живот на раскрсницам стајах, размишљах, оклијевах. Бјех онај ткоји се питах как то да небо не стари а из њег се стално раджају нова и нова годишња доба. И у соби гдје бјех бјеше прозор, а иза прозора бескрај. Ал ја упорно гледах у под. И мишљах мојом смерти све тће то конечно стати. Ал није и моја смерт све старша и све тјешња је. Кам ми усјече Дражета а запис уписа Хусан не да покажу да бјех ветћ да ме више неима. Љета господњег 1258.
Стећци који наглашавају верску припадност су доста ретки у односу на остале. Постоји их свега неколицина, међу којима и: „Сие лежи Миховио Граховичић праве вире римске, кои почтено хоћаше и Богу се молаше и добро књигу знаше, дај му Бог души да буде спашен“ (Граховчићи код Травника). Или: „А се лежи добри гост Мишљен праве вјере босанске. Биљег постави кшчи Корија и на ми и на моју милу кућницу Бадачу. Ти који пролазиш пројди у миру и не спомињи си и не гонетај гријехе наше. Залуд ти је тај посао. Наши дани су избројани, наше ноћи потрошене, наши гријеси дим. Својих корака се плаши, они ће ти главе доћи на путу којим ходиш. И да знаш више вриједи црв који се сада креће но сва добра дјела која заједно учинисмо за живота својих и Бадача и ја. Кам нам усјечен је годне 1273. по Господу у Коцерини на племенитој земљи, а писа Дабиша“ (Бањевици, Братунац). Док око „праве вире римске“ нема спора, дотле се формулација „права вјера босанска“ тумачи двојако, у смислу припадности православљу или припадности некадашњој цркви босанској, углавном у зависности од националне и верске припадности тумача.

Ту су још и стећци са чисто етичким порукама, попут: „И много от моје руке на земји би, а ни от мене нико не би мртав и убит“ (Радимља, Столац, 1094. година), као и вечна из камена опомена исправности нашег деловања: „Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама“ (Радимља, Столац).

Често су понављана и упозорења да се стећак не руши, нпр: „А се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан.“ (Горњи Мочиоци, Црепаљско, 1066). Поред обичних молби и упозорења да се споменик не руши, понекад су упућиване и праве клетве, попут: „А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ и зла не мислећ. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем. 1174. годне по Господу нашем.“ (Хумско, Фоча).

– Горње Храсно, Столац
 
Стећци који наглашавају верску припадност су доста ретки у односу на остале. Постоји их свега неколицина, међу којима и: „Сие лежи Миховио Граховичић праве вире римске, кои почтено хоћаше и Богу се молаше и добро књигу знаше, дај му Бог души да буде спашен“ (Граховчићи код Травника). Или: „А се лежи добри гост Мишљен праве вјере босанске. Биљег постави кшчи Корија и на ми и на моју милу кућницу Бадачу. Ти који пролазиш пројди у миру и не спомињи си и не гонетај гријехе наше. Залуд ти је тај посао. Наши дани су избројани, наше ноћи потрошене, наши гријеси дим. Својих корака се плаши, они ће ти главе доћи на путу којим ходиш. И да знаш више вриједи црв који се сада креће но сва добра дјела која заједно учинисмо за живота својих и Бадача и ја. Кам нам усјечен је годне 1273. по Господу у Коцерини на племенитој земљи, а писа Дабиша“ (Бањевици, Братунац). Док око „праве вире римске“ нема спора, дотле се формулација „права вјера босанска“ тумачи двојако, у смислу припадности православљу или припадности некадашњој цркви босанској, углавном у зависности од националне и верске припадности тумача.

Ту су још и стећци са чисто етичким порукама, попут: „И много от моје руке на земји би, а ни от мене нико не би мртав и убит“ (Радимља, Столац, 1094. година), као и вечна из камена опомена исправности нашег деловања: „Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама“ (Радимља, Столац).

Често су понављана и упозорења да се стећак не руши, нпр: „А се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан.“ (Горњи Мочиоци, Црепаљско, 1066). Поред обичних молби и упозорења да се споменик не руши, понекад су упућиване и праве клетве, попут: „А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ и зла не мислећ. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем. 1174. годне по Господу нашем.“ (Хумско, Фоча).
Многи стећци нам могу послужити и као својеврсни трагови једног времена. Тако се у Кочерину код Мостара налази стећак Вигња Милошевића, са дужим натписом. Из њега сазнајемо да је Вигањ служио многе владаре: бана Стјепана II Котроманића, краља Твртка I, краља Дабишу, краљицу Јелену Грубу и краља Остоју. У натпису се спомињу и неки догађаји из његовог времена, а на крају он подсећа живе на пролазност живота. Овај натпис, који је настао почетком XV века, гласи:
„Овде лежи Вигањ Милошевић. Служих бану Стефану, и краљу Твртку, и краљу Дабиши, краљици Груби и краља Остоју. И у то време дојде и свади се Остоја краљ с Херцегом и с Босном, и на Угре појде Остоја. У то време мени Вигњу дојде кончина (крај). И легох на свом племенитом под кочерином, и молим вас, не наступајте на ме! Ја сам био како ви јесте, ви ћете бити како јесам ја“
 
Изучавање стећака

Стећци су узрок многих неслагања углавном међу српским, хрватским и бошњачким научницима. Највеће расправе се воде око питања њиховог порекла, припадности покојника који су сахрањивани испод стећака, као и значења симболичких порука уклесаних на њима. Највише података за истраживаче дају натписи, који су присутни на мањем броју стећака, и који говоре о различитим друштвеним сталежима, као и верским припадностима покојника. Из натписа се изводе закључци да под стећцима почивају верници Цркве босанске, Православне цркве и Католичке цркве. Многи научници повезују културу стећака са постојањем Цркве босанске у средњем веку, а поједини их чак виде као најмасовније материјалне остатке богумила, који су попут катара са запада, сахрањивали своје мртве у природи уместо на црквеним гробљима[1]. Дакако, постоје и они који им приписују сасвим другачије порекло и њихово постојање ни у ком погледу не везују за деловање цркве босанске.
„Компаративним проучавањем проширио се распон појединих хипотеза, а једна од најувјерљивијих јесте, да се у тим саркофазима одражавају елементи оне древне праскулптуре, коју су Славени донијели са собом у своју нову балканску постојбину и која их по својим стилским елементима повезује са скулптуром Балтика и Кавказа и скитско-сарматским мотивима у једну цјелину. Сви ти надгробни споменици су монолити, често груби, тако да већ својом суровошћу дјелују монументално као плоче којима је задатак да трају стољећима, симболиком своје пркосне грубости, која не признаје никаква стила осим свог властитог.“
(Мирослав Крлежа)
 
Ниси баш морао да копираш Вики чланак :P

Иначе, онај последњи цитат ми је омиљени:
А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ и зла не мислећ. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем. 1174. годне по Господу нашем.

Али није ми жеља да овде решавамо мистерије стећака (има таквих тема милијарду) или да о њима дискутујемо сем по питању евентуалних хералдичких симбола на њима.
 
Да не одлутамо много од теме - зна ли неко има ли на којем стећку хералдичких симбола?

Као што се налази он челенка са грбом на тврђави у Јајцу. Узгред, то ми је занимљиво - да ли су градови у својим грбовима могли имати челенке, или су резервисане само за породице?
Да ли се онај грб са круном јавља у неком од илирских грбовника (не сећам се да сам га приметио)?


Нисам, но од Васојевића. Морачанин и ја смо, Брђани, а не Црногорци. :per:

Da naravno... ja sam po majci iz stare Crne Gore...
 
Стећци представљају споменике народа србског из времена примања хришћанства и раније на територијама где су се се они прво населили на Балкану,и ту донели своје име и обичаје.Не постоје стећци ван србског етнографског простора.
 
Стећци представљају споменике народа србског из времена примања хришћанства и раније на територијама где су се се они прво населили на Балкану,и ту донели своје име и обичаје.Не постоје стећци ван србског етнографског простора.
Молим те, не желим да се овде шири прича о стећцима, сем у овкиру који сам већ навео. Ако желиш да о њима разговарамо, отвори другу тему, или оживи неку стару. Ништа лично, само желим да се овде расправља о грбу/хералдици Котроманића, то је све. :)
 
Mit kaže da si ljiljani nastali iz Herinog mleka koje je kapalo na zemlju, a u isto vreme nastaje i Mlečni put.
Boginja ljubavi Afrodita (Venera) je mrzela te čiste biljke, pune nevinosti, i dala im obelažje zbog koga oblikom podsećaju na falus magarca.
Uprkos tome, ljljan je postao simbol čiste, devičanske ljubavi. Gavrilo, andjeo Blagovesti, uglavnom se predstavlja sa ljiljanom u ruci, kao i hranitelj Josif i Marijini roditelji Joakim i Ana.
„Poljski ljiljani“, koji ne zahtevaju nikakvu negu, ali se veličaju u Hristovoj besedi na gori zbog njihove bespogovorne vere u Boga, učinili su ovaj cvet atributom mnogih svetaca.
U heraldičkoj umetnosti ljiljani su „kraljevsko cveće... naričito zato što liče na žezlo, ili zato što zmije beže od ljiljana, čiji miris okrepljuje srce“ (Bekler, 1688.).
Kaže se da je franačkom kralju Hlodoviku I (481-511) andjeo dao ljiljan. Ljiljan od 1179. krasi grb francuskih kraljeva. Uz pomoć Ludviga XI dospeo je i na grb porodice Mediči, a odatle i na firentinski i toskanski. Burbonski ljiljan se od firentinskog razlikuje po tome što pokazuje prašnike.
Medjutim, u narodnoj simbolici ljiljan nije samo simbol čistote, nego i „utvarno blede smrti“. I narodna pesma o „tri ljiljana“, posadjena na grobu, asocira na simboliku smrti.
(Hans, Biderman, Rečnik simbola, Bgd 2004)
 
Године 1888. два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Котроманића. Љиљани нису били на грбу Државе СХС, Краљевине Југославије, ни СФРЈ, али су се поново појавили на грбу и застави независне Србије 2006.
 
Године 1888. два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Котроманића. Љиљани нису били на грбу Државе СХС, Краљевине Југославије, ни СФРЈ, али су се поново појавили на грбу и застави независне Србије 2006.

Prije toga na grbu Republike Srpske!
 
Da nije ovaj:
RS-novi-grb-01.jpg
 
Стећци представљају споменике народа србског из времена примања хришћанства и раније на територијама где су се се они прво населили на Балкану,и ту донели своје име и обичаје.Не постоје стећци ван србског етнографског простора.

Ovo je veoma smjela konstatacija. Nekropole stecaka postoje na otocima: Pag i Ugljan, epitafi na glagoljici (nadam se da necu biti pogresno shvacen) pored rimokatolickih crkava dok nije ustanovljen ni jedan takav u BiH kao i u drugim krajevima (barem tako pise Sefik Beslagic), osim toga, imas identicne u Azerbejdzanu, Jermeniji, itd.
Vidi jedan rad, opet, Sefika Beslagica o tome (Armenski hackari i nasi stecci, Nase starine, XIV-XV, 1981) u kome se nalaze doista prekrasne fotografije. Imam, doduse, slabo skenirane fotke ovih velicanstvenih spomenika.

Ovih par u Azerbejdzanu moze pogledati ovdje:

002700.jpg


003700.jpg
B. Brentjes, Drei figurative verzierte Kenotaphe aus Aserbaidshan, Bibliotheca Orientalis, XXX, Leiden, 1973.
 
Cisto sumnjam da su Kotromanici prezueli grb od Nemanjice, ustvari to mi je nelogicno.
Zasto?
Zato jer se vjeruje da se grb banovine Bosne i kasnije kraljevine Bosne (kad jos nije ni postojao grb Nemanjica) zasnivao na grbu dinastije Kotromanica. Jos kad se uracuna da na grbu Nemanjica ima Vizantisjki simbol orao.

Ja ovde ne vidim nikakve povezanosti, barem dramaticne.

140px-Coat_of_Arms_of_the_House_of_Kotromani%C4%87.svg.png


180px-Grb_Nemanjica.jpg
 
Poslednja izmena:

Back
Top