Највише има стећака са уобичајеним натписима „а се лежи тај и тај“, уклесаних да би трајало сећање на покојника и на оне који су споменик дигли. Примери су веома бројни, а само неки од њих су: „Асе лежи Божичко Бановић, на својеј земли, на племенитој“ (у Бан-долу, 30 km од Тузле). „Туј почива Радосав Грубач сад мртав“ (у Кртињу код Љубомира). „А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак“. „А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче“.
Одређени број стећака носи и филозофске натписе са сажетим мудростима о животу, смислу, постојању... Они нипошто не носе јединствен поглед на свет, већ сваки носи своја засебна искуства и закључке. Тако има прилично нихилистичких („... јер небо постоји да би ти мислећи да ћеш скочити у вјечност лакше скочио у ништа“) и мистичних („... небо је било у мени. Не спознах то док не падох међу звијезде...“) и других.
А се лежи Љубљен у Врхбосни рожден в Врхбосни закпан на својини на племенитој. Ја бјех онај ткоји цијел живот на раскрсницам стајах, размишљах, оклијевах. Бјех онај ткоји се питах как то да небо не стари а из њег се стално раджају нова и нова годишња доба. И у соби гдје бјех бјеше прозор, а иза прозора бескрај. Ал ја упорно гледах у под. И мишљах мојом смерти све тће то конечно стати. Ал није и моја смерт све старша и све тјешња је. Кам ми усјече Дражета а запис уписа Хусан не да покажу да бјех ветћ да ме више неима. Љета господњег 1258.
Стећци који наглашавају верску припадност су доста ретки у односу на остале. Постоји их свега неколицина, међу којима и: „Сие лежи Миховио Граховичић праве вире римске, кои почтено хоћаше и Богу се молаше и добро књигу знаше, дај му Бог души да буде спашен“ (Граховчићи код Травника). Или: „А се лежи добри гост Мишљен праве вјере босанске. Биљег постави кшчи Корија и на ми и на моју милу кућницу Бадачу. Ти који пролазиш пројди у миру и не спомињи си и не гонетај гријехе наше. Залуд ти је тај посао. Наши дани су избројани, наше ноћи потрошене, наши гријеси дим. Својих корака се плаши, они ће ти главе доћи на путу којим ходиш. И да знаш више вриједи црв који се сада креће но сва добра дјела која заједно учинисмо за живота својих и Бадача и ја. Кам нам усјечен је годне 1273. по Господу у Коцерини на племенитој земљи, а писа Дабиша“ (Бањевици, Братунац). Док око „праве вире римске“ нема спора, дотле се формулација „права вјера босанска“ тумачи двојако, у смислу припадности православљу или припадности некадашњој цркви босанској, углавном у зависности од националне и верске припадности тумача.
Ту су још и стећци са чисто етичким порукама, попут: „И много от моје руке на земји би, а ни от мене нико не би мртав и убит“ (Радимља, Столац, 1094. година), као и вечна из камена опомена исправности нашег деловања: „Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама“ (Радимља, Столац).
Често су понављана и упозорења да се стећак не руши, нпр: „А се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан.“ (Горњи Мочиоци, Црепаљско, 1066). Поред обичних молби и упозорења да се споменик не руши, понекад су упућиване и праве клетве, попут: „А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ и зла не мислећ. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем. 1174. годне по Господу нашем.“ (Хумско, Фоча).
– Горње Храсно, Столац
али њему књига дође исто као и филџан или грах 
што је баби мило, то јој се и причинило..
... jesi ti stvarno od Pivljana?
